Научная статья на тему 'Жаҳон мамлакатларининг қарзлари: замонавий жиҳатлари, рейтинглари ва хитой қарз ўпқони'

Жаҳон мамлакатларининг қарзлари: замонавий жиҳатлари, рейтинглари ва хитой қарз ўпқони Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1708
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қАРЗДОРЛИК / ДАВЛАТ қАРЗИ / ГЛОБАЛ ИқТИСОДИЁТ / ГЛОБАЛЬНАЯ ЭКОНОМИКА / GLOBAL ECONOMY / қАРЗДОРЛИК МАЖБУРИЯТЛАРИ / ЗАДОЛЖЕННОСТЬ / ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ДОЛГ / STATE DEBT / ДОЛГОВЫЕ ОБЪЯЗАТЕЛЬСТВА / INDEBTEDNESS / DEBT OBLIGATIONS

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Ниёзов Музаффар Абдусатторович, Нишонова Дилноза Бахриддин Қизи

Мақолада жаҳонда қарздорлик бўйича биринчи ўнталикка кирувчи мамлакатлардаги қарздорлик ҳолати бўйича қисқача маълумот берилган. Шу билан бирга Хитойнинг ташқи қарзи жадал суръатлар билан ўсиб бориши ва унинг миллий ҳамда глобал иқтисодиётга таҳдиди борасида тўхталиб ўтилган.В статье дана краткая информация по странам, входящим в первую десятку рейтинга стран-задолжников. Также описан быстрый рост темпов внешней задолженности Китая и его влияние на национальную и глобальную экономику.There is provided in the article the brief information about states in the list of ten biggest debtors rating. As well there is described quick growth of China debts and that influence to the national and international economy.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Жаҳон мамлакатларининг қарзлари: замонавий жиҳатлари, рейтинглари ва хитой қарз ўпқони»

НИЁЗОВ Музаффар Абдусатторович,

Узбекистан Миллий университети «Минтакавий иктисодиёт» кафедраси укитувчиси;

НИШОНОВА Дилноза Бахриддин цизи,

Узбекистон Миллий университети «Иктисодиёт» факультети Талабалар илмий жамияти аъзоси

ЖАДОН МАМЛАКАТЛАРИНИНГ КАРЗИ: ЗАМОНАВИЙ ЖИ^АТЛАРИ, ХИТОЙ КАРЗУПКОНИ

УДК 336.275

НИЁЗОВ М. А., НИШОНОВА Д.Б. ЖАЦОН МАМЛАКАТЛАРИНИНГ ЦАРЗЛАРИ: ЗАМОНАВИЙ ЖИЦАТЛАРИ, РЕЙТИНГЛАРИ ВА ХИТОЙ К.АРЗ УПЦОНИ

Маколада жахонда карздорлик буйича биринчи унталикка кирувчи мамлакатлардаги карздорлик холати буйича к,иск,ача маълумот берилган. Шу билан бирга Хитойнинг ташки карзи жадал суръатлар билан усиб бориши ва унинг миллий хамда глобал иктисодиётга тахдиди борасида тухталиб утилган.

Таянч иборалар: карздорлик, давлат карзи, глобал иктисодиёт, карздорлик мажбури-ятлари.

НИЁЗОВ М.А., НИШОНОВА Д.Б. ДОЛГИ СТРАН МИРА: СОВРЕМЕННЫЕ АСПЕКТЫ, ИХ РЕЙТИНГИ И КИТАЙСКАЯ ДОЛГОВАЯ ЯМА

В статье дана краткая информация по странам, входящим в первую десятку рейтинга стран-задолжников. Также описан быстрый рост темпов внешней задолженности Китая и его влияние на национальную и глобальную экономику.

Ключевые слова: задолженность, государственный долг, глобальная экономика, долговые объязательства.

NIYOZOV M.A., NISHONOVA D.B. INDEBTEDNESS OF WORLD STATES: MODERN VISION, THEIR RATING AND THE CHINA S DEBT BOMB

There is provided in the article the brief information about states in the list of ten biggest debtors rating. As well there is described quick growth of China debts and that influence to the national and international economy.

Keywords: indebtedness, state debt, global economy, debt obligations.

11187753

Ицтисодий ва сиёсий бецарорлик, бюджет камомади мамла-катлар цукуматларининг заём маблаглари олишга ундамоцда. Бошца давлатлар, халцаро жамгармалар ва инвесторлардан олинган царз маблаглари молиявий имкониятларни кенгай-тириш ва мамлакат ресурсларини тулдиришга имкон беради. Бироц иккинчи томондан улар ицтисодий инцироз вужудга келиш хавфини тутдиради.

Ташки карз - карзга олинган маблаFлар билан асосий карз буйича туланаётган фоиз-лар уртасидаги фаркдир. Ушбу курсаткич ЯИМ курсаткичлари билан солишти-ришга кулай булиши учун АКШ долларида х,исобланади. Купчилик мамлакатларда ушбу карз куп йиллар давомида тупланиб борган. Унинг х,ажмининг купайиб кетишига 20072008 йиллардаги жах,он молиявий-иктисодий инкирози сабабчи булди. Аммо 2015 йилда мамлакатлар ташки карзи энг юкори чуккига етди. Карздор мамлакатлар ичида Еврох,удуд мамлакатлари етакчи уринларни эгаллади. Бирок бу борада биринчи уринда жах,оннинг энг катта иктисодиётига эга АК.Ш турибди.

Карздорлик буйича рейтингга жах,онда энг катта ташки карзга эга мамлакатлар кирди.

Канада жах,онда энг катта ташки карз буйича унинчи уринни эгаллаган. Мамлакат-нинг карздорлиги 2008 йилдаги инкироз дав-рида фаол уса бошлади. Уша даврдан бери бюджет камомадини коплаш ва иктисодиётни ривожлантириш учун мамлакат ташки дунё-дан 1,49 триллион АКШ доллари карздор булган1. Агар бу суммани х,ар бир канада-ликка таксимласа, ^ар бирига 39 минг АКШ доллари микдоридаги карз тутри келади. 2015 йилда Канадада иктисодий тушкунлик юзага келди ва мамлакатда ЯИМ х,ажми камайди. Иктисодиётда асосий уринни ёFоч тайёр-лаш ва нефть казиб олиш тармоклари эгал-лайди. Бунда нефть анъанавий усулдан кура мураккаброк ва кимматрок усулда казиб оли-нади. Нефть нархларининг пасайиб кетиши тадбиркорларни нефть казиб олишга хара-жатларини, биринчи навбатда иш уринларини

1 http://top10a.ru/dolg-stran-mira-na-2015-god. html

кискартириш эвазига, кискартиришга маж-бур килди. Хукумат а^олига ижтимоий кафо-латларни таъминлаш ва иктисодий х,олатни баркарорлаштириш учун заёмлар олишга мажбур булди.

Испания рейтинг буйича туккизинчи уринда. Ушбу мамлакатнинг ташки карзи унинг тарихида энг катта нуктасига етди. Агар уни ах,оли сонига булса ^ар бир одамга 31 минг АКШ долларидан туFри келади2. Агар фоизлар буйича карзни ах,оли сонига булиб юборса ^ар бир жон бошига 720 евродан туFри келади (бунда мамлакатда уртача иш х,аки 650 евро эканлигига эътибор каратиш му^им). Карзни коплашга хукумат ишсизликка карши курашга ва ижтимоий дастурларга нис-батан купрок маблаF сарфлайди. Шу билан бирга ЯИМ 3%га усди. 2015 йил якунлари буйича мамлакатнинг ташки карзи 1,5 триллион АКШ доллари х,ажмида бах,оланган.

Бразилиянинг ташки карзи 1,8 триллион АКШ долларни ташкил этади. Лотин Аме-рикасининг энг йирик мамлакатларининг бирида 2015 йилда ишлаб чикариш деярли 4%га пасайди, инфляция ва ишсизлик кескин усди. Хом ашёга нархлар пасайиши (бу асо-сан кишлок хужалиги), асосий савдо х,амкори Хитой томонидан талабнинг пасайиши ва нокулай сиёсий вазият давлат карзи усишига замин булди. Инвесторлар Бразилия облига-цияларига маблаF куйишга хох,ишлари йук. Шундай булса х,ам, мамлакатнинг валюта захиралари етарли даражада мустах,камдир ва бу ташки карзга хизмат курсатишда кул келмокда.

Еврох,удуддаги яна бир мамлакат - Фран-циянинг давлат карзи усиб бормокда. 2015

2 Уша жойда.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 6

йилга келиб заёмлар хажми 2,3 триллион АКШ долларини ташкил этди. Паст дара-жада истеъмолчилик фаоллиги, ишсизлик-нинг юкори даражаси (10,5%) ва инвести-цияларнинг деярли йуклиги иктисодиётнинг ривожланишига тускинлик килмокда. Ушбу омиллар давлат карзини оширишга олиб келмокда (2015 йилда ЯИМнинг 95% х,ажмида эди). Давлат к,арзи х,ар бир французга 34 минг евродан туFри келади ва бу курсаткич усиб бормокда.

Италия 2,5 триллион АКШ доллари карзи билан энг катта заёмга эга унталикка кир-ган. Хукумат карз олишда тухтамасдан заём маблаFларини ошириб бормокда. Шу йул билан хукумат мамлакатдаги иктисодий вази-ятни баркарорлаштиришни максад килиб куйган. Мамлакат ахолисининг хар бирига 41 минг евро карз туFри келади. Ташки карз ЯИМга нисбатан 130%га тенгдир. Экс-пертлар юзага келган муаммолар сабабини хукумат томонидан нокулай бизнес-мухитда, юкори коррупция даражасида, мавжуд вази-ятни узгартирадиган ислохотлар амалга оширилмаётганида куришмокда. Италия иктисодиётни ривожлантиришга карз ола-ётганлигига карамасдан иктисодий усиш кузатилмаяпти.

Буюк Британия иктисодиёти жахонда энг ривожланганлардан хисобланади. Аммо 2015 йилда мамлакатнинг карзи 2,52 триллион АКШ долларини ташкил этди. Унинг асосий кисми тижорат банкларининг киска муддатли заёмлари хисобланади. Буюк Британия карзларининг асосий кисми АКШ, Германия, Франция ва Испанияга тутри келади. Олтин-валютанинг катта захираси мавжуд-лиги сабабли экспертлар иктисодий инкироз хакида гапиришмаяпти. Инглиз фунт стерлинги конвертацияланадиган валюта сифа-тида уз позицияларини мустахкам ушлаб турибди.

Германияда ташки карз 2,6 триллион АКШ долларини ташкил этмокда. Катта хажмдаги карзга карамасдан, Германия иктисодиёти баркарор колмокда. Карзни ЯИМга нис-

бати курсаткичи жахонда юкори даражада хисобланади - 80%.

Хитой (ХХР) жахондаги энг йирик кредитор хисобланади, шу билан бир вактда, 2015 йил хисоб-китоблари буйича, у асосий карздорлардан биридир. Лекин Хитой «яхши» карздор хисобланади, чунки унинг олтин ва валюта захиралари карзларга уз вактида хиз-мат курсатиш имконини беради. 2016 йил бошида ХХРнинг карзи 3,1 триллион АКШ долларини ташкил этди.

Япония молиявий масалаларда энг пухта мамлакатлардан бири булишига карамай, 2015 йил якунларига кура жахондаги энг йирик карздорларнинг бирига айланди. Унинг карзи 12,2 триллион АКШ долларини ташкил этди ва у кундан-кунга усиб бормокда. Охирги йилнинг узида унинг хажми 1,4 триллион АКШ долларига усди. 2011 йилда Фуку-сима атом станциясидаги авария натижалари мамлакат иктисодиётига кучли салбий таъсир курсатди. Хукумат ушбу авария ок,ибатларини бартараф этиш учун карзни купайтиришга мажбур булди.

АКШ ушбу рейтингда биринчи уринни эгаллаб турибди. Энг ривожланган ик,тисодиёт ва энг катта мамлакатлардан бири энг катта ташки карзга хам эга. Бу - 19,75 триллион АКШ доллари хажмидадир. Ушбу сон аме-рикаликлар тежамкор эмаслигини ва улар-нинг харажатлари даромадларидан куп экан-лигини англатади. АКШнинг асосий инвес-торлари булиб Хитой ва Япония намоён булмокда. Бу мамлакатлар АКШнинг хар кандай карздорлик даражасида унинг обли-гацияларини сотиб олади. Чунки АКШ ушбу маблатлар ёрдамида ушбу давлатлар товар-ларининг хакини тулаши зарур.

Мазкур келтирилган халкаро карздорлик бозорида Хитой Халк Республикаси алохида эътиборга мойил.

Хитойнинг давлат таш^и ва корпора-тив царзи. Хитойнинг карздорлик упкони бу реал хатарми ёки бор-йути портламай колган

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 6

1-расм. Хитой к,арзини ЯИМга нисбатан усиши (%да)1

бомбами деган саволга баъзи экспертлар2 - Хитойнинг 26 триллион АКШ доллари х,ажмидаги давлат ва хусусий карзлари гло-бал иктисодиёт учун тахдид килмокда, деган фикрни билдирмокдалар. Бошка экспертлар3 эса бу х,ол бор-йyFи жах,онда энг катта иктисодиётлардан бири яратган иктисодий шов-шувнинг кушимча самараси, деб таъ-кидлайдилар.

Нима булганда х,ам, Хитойда карздорлик-нинг ошиб бориш суръатлари жуда катта булиб, охирги етти йилда карздорлик 4 маротаба ошди. Хитойни карз олиб ривож-ланиш моделидан воз кечишга кундириш иктисодиётнинг секинлашувига олиб келиши мумкин. Хитой глобал иктисодиётнинг усишида асосий элемент булганлиги учун бу муаммонинг ечими барча одамларга тегиш-лидир. Мажбуриятлар бажарилмаслигининг олдини олиш максадида карздорларни кул-лаб-кувватлаш муаммони х,ал этиш сиёсатига айланган. Аммо бу сиёсат мамлакатни яна чукуррок карздорлик упконига тортиши ва куп йиллар давом этадиган иктисодиёт стаг-нациялашувига олиб келиши мумкин.

1 http://forextrlab.info/Colg-kitaya-gosudarstvennyj-упеБИпу-сЫд-Шауа/

2 http://forextrlab.info/Colg-kitaya-gosudarstvennyj-vneshnij-Colg-kitaya/

3 http://fxmail.ru/subscribes/5909/250992/

2015 йил охирига келиб Хитойнинг умумий карз мажбуриятлари экспертларнинг х,исоб-китоблари буйича ЯИМга нисбатан 247%ни ташкил этди (2008 йилда 164%)4. Бу курсаткич 2008 йилдаги инкироздан олдин АКШ ва Буюк Британия карзларининг усиш суръат-ларидан юкоридир. Муаммо яна шундаки, янги кредитлашнинг жадал тезлиги натижа-сида Хитой карздорлигининг кайси х,ажми копланмаётганлигини аниклаб булмайди. Fайриконуний услублар ва яширин банкинг-лар х,олатни янада мураккаблаштирмокда. Карз мажбуриятларининг кайси кисми х,уку-мат томонидан таъминланиши ёки кимларга банкротлашишга имкон берилиши тyFри-сидаги ахборотларга эга булмаслик х,ам уз салбий таъсирини курсатмокда. Мах,аллий х,окимият ва провинциялар х,укуматлари деярли 4 триллион АКШ долларини (Германия иктисодиётининг х,ажми) карзга олиш-ган. Баъзи х,окимиятлар эса киска муддатли, балансларда акс этмайдиган карзларни олиб шубх,али инфратузилма лойих,алари ва кучмас мулк курилиши лойих,аларини молиялашти-ришган5.

Хитой х,укумати борган сари купрок дефолтларга имкон бериши натижасида ком-

4 http://fxmail.ru/subscribes/5909/250992/

5 http://marketpost.net/raznoe/2016/05/18/Colg-kitaya-gosudarstvennyy-vneshniy-Colg-kitaya.html

1-жадвал. Хитой ташк,и к,арзининг ЯИМга нисбати1 (турли манбалар х,исоб-китоблари буйича).

ЯИМга нисбатан %да 350 295 282 280 249 237 218

Ташкилот Macquarie Research IIF McKinsey Wigram Capital Advisors BIS Financial Times Goldman Sachs

Хисоб-китоб утказилаган давр 2016 й. апрель 2016 й. май 2015 й. февраль 2015 й. охири 2015 й. сентябрь 2016 й. апрель 2016 й. январь

панияларни молиялаштиришга харажатлар усиб борди. Банклар махаллий хокимиятларга юкори фоиз ставкасида бераётган ссудала-рини давлатнинг СВОП дастурлари буйича арзон облигацияларга алмаштира бошлади, ушбу облигациялар хажми 15 триллион юан (2,3 триллион АКШ доллари)гача хажмда булиши мумкин. Хитойнинг карзлари хам жуда тез суръатларда усмокда: 31 та про-винциядан 29 тасида карздорлик 2013 йилга нисбатан 2015 йилда 53%га усди. 2016 йил-нинг 1-чорагидаёк 1 триллион АКШ доллар-лик карз олиниб, уларнинг асосий кисми тикланиб бораётган кучмас мулк бозорига йуналтирилди2. Аммо хукумат карз юкининг ошиб боришига эътиборсизлик кила бошлади. Хитой Коммунистик партияси газетаси юкори даражадаги молиявий инструментлар Хитойнинг «биринчи даражадаги гунохи»дир ва мамлакат иктисодий фаровонликка инти-лишда карз олишни камайтириши зарур экан-лигини таъкидлади.

2008 йилдаги молиявий инкироз даврида марказий хукумат махаллий хокимиятларга иктисодий усиш секинлашувини олдини олиш ва иш уринларини саклаб колиш учун йуллар, куприклар куриш хамда бошка инфратузилма лойихаларига инвестицияларни амалга оши-ришни буюрди. Уз хатти-харакати билан хукумат Японияда 1980-йилларда пайдо булган карз пуфаги каби пуфакнинг пайдо булишига сабабчи булди. Ушанда Японияда

1 http://marketpost.net/raznoe/2016/05/18/dolg-kitaya-gosudarstvennyy-vneshniy-dolg-kitaya.html

2 Bank of America: «великий развод» двух крупнейших экономик мира будет драйвером рынков в 2016 году. http://marketpost.net/forex/2015/11/24/ bank-of-america-velikiy-razvod-dvuh-krupneyshih-ekonomik-mira-budet-drayverom-rynkov-v-2016-godu.html

кучмас мулк ва фонд бозорини кулаши нати-жасида «зомби-банк»лар умидсиз карзлари билан колиб кетишди.3 Хитой авваллари хам бундай муаммоларга дуч келган эди. 1990-йиллар охирларида давлат кредитлашти-риш натижасида вужудга келган карзнинг чорак кисми буйича дефолт эълон килинди, бу эса, уз навбатида, давлат банкларини химоя килувчи 650 миллиард АКШ доллари хажмидаги дастурни амалга оширишни такозо этди.

Карз юкининг усишининг охирги тулкини Хитойдаги 25 йил ичидаги жадал иктисодий усиш фонида юз берди. Президент Си Цзинь-пин давлатнинг иктисодий моделини карз хажмини янада оширувчи отир саноат ва экс-портдан истеъмолга каратишга интилмокда. Марказий хукумат банклар, хорижий валюта ва капитал окимлари устидан назоратни саклаб колиб карз юкининг ошиб боришини ва дефолтларни вужудга келиш рискларини чегаралаш учун молия тизимини бошкариш имкониятига эга буладилар. Экспертларнинг фикрича, хукумат дефолтлар тулкинининг олдини олиш максадида иктисодиётга пул маблаFларини киритади. Шу вактнинг узида, амалдорлар бозорда эркин ракобат мухити саклаб колиниши тарафдорлари хисобланади4.

Оптимист экспертларнинг фикрича, Хитойнинг солик юкидан хавотир олиш керак эмас. Компаниялар ва махаллий хокимиятлар уз даражалари ва имкониятларидан келиб чикиб

3 Абеномика. http://marketpost.net/pro/2016/02/01/ pro-abenomiku.html

4 Рождаемость в Китае: 3 графика, почему Китай отменил политику «одна семья - один ребенок». http://marketpost.net/raznoe/2015/10/31/3-grafi ka-o-tom-pochemu-kitay-otmenil-svoyu-politiku-odna-semya-odin-rebenok.html

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2017, 6

2-жадвал. Хитой ик,тисодиётини инк,ирозга олиб келиши мумкин булган умидсиз ^арзлар1 (%да)

Хитой Халкаро мустак,ил бах,оловчилар

Хукуматнинг расмий маълумотлари CLSA Autonomous Research

Умидсиз карзлар 1,7% 15-19% 20-21%

муаммони х,ал к,илишга х,аракат к,илишади, шу вактнинг узида усиб бораётган иктисодиёт к,арздорларни куллаб туради ва инфляцияни юзага келтиради (бу мажбуриятларнинг номинал кийматини пасайтиради). Хитойдаги юк,ори жамтариш нормаси ва жорий счетлар-нинг профицити бу х,олатда ижобий куллаб-кувватлаш ваэифасини утайди. Пессимист-лар эса муаммо уз-узидан йук, булмаслигини таъкидлайдилар. Улар х,укумат ишламайди-ган кредит схемаларини жорий этиб, дефолт-ларнинг олдини олишларини кутишмокда. Чора-тадбирларга куйидагилар киради: фоиз ставкаларини пасайтириш, карз СВОПларини кенгайтириш, нобанк кредитлаштиришга

карши дастурларни кабул килиш, активлар-нинг сотилиши ва куп сонли компанияларга акцияларни сотиш оркали маблатнинг карзга олинишини раFбатлантиришади2.

Хулоса урнида Fitch агентлигининг собик тах,лилчиси Шарлин Чжунинг фикрини3 келти-рамиз. К,арздорлик упконининг х,авфи Хитой иктисодиёти усишининг секинлашувидан келиб чикмокда, инфляция босими суръатла-рининг пасайиши эса карзларни кайтаришда мураккабликларни юзага келтириши мумкин. Хозирги кунда Хитойнинг давлат ташки карзи глобал иктисодиётнинг усишига бир неча ун йиллар давомида тусиклик килиши мумкин-лиги хавфи маважуд.

Адабиётлар руйхати:

1. Bank of America: «великий развод» двух крупнейших экономик мира будет драйвером рынков в 2016 году. http://marketpost.net/forex/2015/11/24/bank-of-america-velikiy-razvod-dvuh-krupneyshih-ekonomik-mira-budet-drayverom-rynkov-v-2016-godu.html

2. http://marketpost.net/raznoe/2016/05/18/dolg-kitaya-gosudarstvennyy-vneshniy-dolg-kitaya.html

3. http://forextrlab.info/dolg-kitaya-gosudarstvennyj-vneshnij-dolg-kitaya/

4. http://fxmail.ru/subscribes/5909/250992/

5. http://marketpost.net/raznoe/2016/05/18/dolg-kitaya-gosudarstvennyy-vneshniy-dolg-kitaya.html

6. http://top10a.ru/dolg-stran-mira-na-2015-god.html

7. Абеномика. http://marketpost.net/pro/2016/02/01/pro-abenomiku.html

8. Рождаемость в Китае: 3 графика, почему Китай отменил политику «одна семья - один ребенок». http://marketpost.net/raznoe/2015/10/31/3-grafika-o-tom-pochemu-kitay-otmenil-svoyu-politiku-odna-semya-odin-rebenok.html

9. Суматоха Китая может быть лишь всплеском, если ориентиром является Япония 1960-х годов. http://marketpost.net/stock-exchange/2015/09/08/sumatoha-kitaya-mozhet-byt-lish-vspleskom-esli-orientirom-yavlyaetsya-yaponiya-1960-h-godov.html

1 http://marketpost.net/raznoe/2016/05/18/dolg-kitaya-gosudarstvennyy-vneshniy-dolg-kitaya.html

2 Суматоха Китая может быть лишь всплеском, если ориентиром является Япония 1960-х годов. http:// marketpost.net/stock-exchange/2015/09/08/sumatoha-kitaya-mozhet-byt-lish-vspleskom-esli-orientirom-yavlyaetsya-yaponiya-1960-h-godov.html

3 http://forextrlab.info/dolg-kitaya-gosudarstvennyj-vneshnij-dolg-kitaya/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.