Научная статья на тему 'Жаҳон амалиётида инновацион ривожланиш тажрибаси ва уни ўзбекистонда қўллашнинг айрим жиҳатлари'

Жаҳон амалиётида инновацион ривожланиш тажрибаси ва уни ўзбекистонда қўллашнинг айрим жиҳатлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
1582
315
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОДЕРНИЗАЦИЯ / MODERNIZATION / ИННОВАЦИЯ / INNOVATION / ИНДЕКС / INDEX / ЮқОРИ ТЕХНОЛОГИЯЛАР / ВЫСОКИЕ ТЕХНОЛОГИИ / HIGH TECHNOLOGY

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Вахабов Абдурахим Васикович, Хажибакиев Шухрат Хўжаёрович

Мақолада инновацион етакчиликка эришишда илмий-тадқиқот ва тажриба конструкторлик ишларига сарфланадиган харажатларнинг ўрни баҳоланган. Ўтиш иқтисодиёти мамлакатларида инновацион сиёсатда хорижий технологияларни фаол ўзлаштириш муҳимлиги асосланган. Миллий инновация тизимини шакллантиришнинг устувор йўналишлари таҳлил этилган.В статье оценена роль расходов на научно-исследовательские и опытно-конструкторские работы для достижения превосходства в инновационной сфере. Обоснована важность активного освоения зарубежных технологий в инновационной политике стран с переходной экономикой. Проанализированы приоритетные направления формирования национальной инновационной системы.The paper evaluated the role of spending on research and development work for excellence in innovation. It substantiates the importance of active development of foreign technologies in the innovation policy of countries with economies in transition. There is analyzed the priorities of national innovative system.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Жаҳон амалиётида инновацион ривожланиш тажрибаси ва уни ўзбекистонда қўллашнинг айрим жиҳатлари»

>

Вахабов А.В.,

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети «Макроиктисодиёт» кафедраси мудири, иктисод фанлари доктори, профессор; Хажибакиев Ш.Х.,

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети катта илмий-ходим изланувчиси

ЖАХ,ОН АМАЛИЁТИДА ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ТАЖРИБАСИ ВА УНИ УЗБЕКИСТОНДА КУЛЛАШНИНГ АЙРИМ ЖИ^АТЛАРИ

ВАХАБОВ А.В., ХАЖИБАКИЕВ Ш.Х. ЖАХОН АМАЛИЁТИДА ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШ ТАЖРИБАСИ ВА УНИ УЗБЕКИСТОНДА ЦУЛЛАШНИНГ АЙРИМ ЖИХ,А ТЛАРИ

Маколада инновацион етакчиликка эришишда илмий-тадкикот ва тажриба конструк-торлик ишларига сарфланадиган харажатларнинг урни бах,оланган. Утиш иктисодиёти мамлакатларида инновацион сиёсатда хорижий технологияларни фаол узлаштириш мух,имлиги асосланган. Миллий инновация тизимини шакллантиришнинг устувор йуналишлари тах,лил этилган.

Таянч иборалар: модернизация, инновация, индекс, юкори технологиялар.

ВАХАБОВ А.В., ХАЖИБАКИЕВ Ш.Х. ОПЫТ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ В МИРОВОЙ ПРАКТИКЕ И НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ ПРИМЕНЕНИЯ ЕГО В УЗБЕКИСТАНЕ

В статье оценена роль расходов на научно-исследовательские и опытно-конструкторские работы для достижения превосходства в инновационной сфере. Обоснована важность активного освоения зарубежных технологий в инновационной политике стран с переходной экономикой. Проанализированы приоритетные направления формирования национальной инновационной системы.

Ключевые слова: модернизация, инновация, индекс, высокие технологии.

VAKHABOV A.V., HADJIBAKIEV SH.KH. EXPERIENCE INNOVATION IN THE WORLD PRACTICE AND SOME ASPECTS DEMONSTRATE HOW IT IN UZBEKISTAN

The paper evaluated the role of spending on research and development work for excellence in innovation. It substantiates the importance of active development of foreign technologies in the innovation policy of countries with economies in transition. There is analyzed the priorities of national innovative system.

Keywords: modernization, innovation, index, high technology.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 11

Ицтисодиётни модернизациялаш шароитида утиш ицтисодиёти мамлакатлари, жумладан, Узбекистон учун узоц муддатли даврдаги пировард вазифа барцарор ицтисодий усишни таркибий модернизациялаш билан уй*унлигини таъминлаш асосида жон бошига ялпи ички мацсулот ишлаб чицариш буйича урта юцори даромад-ли мамлакатлар цаторига киришдан иборат. Таркибий ислоцотларнинг афзаллиги шундаки, у пировард оцибатда ицтисодиётнинг инновацион ютуцларга асосланган эркин таркибини шакллантириш, ацоли турмуш даражасини изчил ошириш ва сифатини яхшилаш имконини беради.

Узбекистон иктисодиётини баркарор суръатларда ривожлантиришнинг бирлам-чи вазифаси мамлакат иктисодиётини таркибий модернизациялаш, инновацион фао-лиятни куллаб-кувватлаш ва раFбатлан-тириш, инновацион иктисодиётни шакл-лантиришдан иборат. XXI асрга келиб фан-техника тараккиёти ижтимоий-иктисодий ривожланишда бошка ишлаб чикариш омилларига нисбатан х,ал килувчи икти-содий омилга айланди. Фан-техника тараккиёти илмий-техник салох,иятнинг турли элементлари, аввало фан ва таълим оркали ривожланар экан, мамлакатларнинг жах,он иктисодиётидаги асосий ракобат афзалли-лигини таъминлаб бермокда.

Дунё мамлакатларининг инновацион ри-вожланиш даражаси турли халкаро рей-тинглар оркали бах,олаб борилади. Уларга Жах,он иктисодий форуми томонидан х,исобланадиган Глобал инновацион индекс ^П), Технологик тайёргарлик индекси ^М), Ахборот-коммуникация технология-лари индекси ^1ТК), Глобал ракобат-бардошлик индекси ^С1)ни киритиш мум-кин. Ушбу рейтингларда илмий-техника са-лох,ияти юкори, фанда етакчиликни саклаб колишга интилаётган мамлакатлар етакчи мавкега эга (1-жадвал).

Жах,он иктисодиётининг чукур киёсий тах,лили инновациялар сох,асидаги етакчи-лик Илмий-тадкикот ва тажриба-конструк-торлик ишлари (ИТТКИ)га ажратилаётган харажатларга бевосита боFликлигини кур-

сатмокда. Жумладан, 2015 йилда глобал ИТТКИ харажатларида биргина АКШнинг улуши 26,4%ни ташкил этмокда. ИТТКИ ха-ражатлари таркибининг тах,лили курсати-шича, ушбу сох,ага сарфланаётган маблаF-ларнинг мутлак микдори буйича АКШ етак-чилик килади (2-жадвал).

Миллий инновацион фаолиятнинг ри-вожланишини умумлашган х,олда акс этти-рувчи ах,оли жон бошига туFри келувчи ИТТКИ харажатлари буйича эса ИХ.ТТ1 мамлакатлари ва бошка мамлакатлар уртасида кескин фарк мавжуд. Хусусан, 2014 йилда АКШ, Германия, Япония, Корея Республи-каси каби мамлакатларда ушбу курсаткич уртача 1300 долларни ташкил этгани х,олда Хитой, Россия каби утиш иктисодиёти мам-лакатларида уртача 260 долларга тенг булди. ИТТКИ харажатлари буйича етакчи мамлакатлар илмий-тадкикот билан шуFул-ланувчилар сони буйича х,ам етакчилик килишади. Жумладан, 2014 йилда х,ар минг кишига туFри келувчи илмий ходимлар сони Корея Республикасида 13,5 кишини, Японияда - 10,5, АКШда - 8,9, ЕИ-28да 7,7 кишини ташкил этгани х,олда, ушбу курсаткич Россияда 6,6, Хитойда эса 2,0 кишини ташкил этди2.

Саноат жих,атдан тараккий этган мамлакатлар тажрибасининг курсатишича, ИТТКИ харажатларининг катта кисми тажриба-

1 ИХТТ - Иктисодий хамкорлик ва тараккиёт ташкилоти

2 http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=MSTI_

рив

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 11

1-жадвал. Дунё мамлакатларининг инновацион ривожланиш буйича халк,аро рейтинги

Глобал инновацион индекс (GII), 2016 й.1 Технологик тайёргарлик индекси (NRI), 2015 й.2 Ахборот-коммуникация технологиялари индекси (GITR), 2015 й.3 Глобал ракобатбардошлик индекси (GCI), 2015-2016 йй.4

1 Швейцария 1 Сингапур 1 Корея Республикаси 1 Швейцария

2 Швеция 2 Финляндия 2 Дания 2 Сингапур

3 Буюк Британия 3 Швеция 3 Исландия 3 АКШ

4 АКШ 4 Нидерландия 4 Буюк Британия 4 Германия

5 Финляндия 5 Норвегия 5 Швеция 5 Нидерландия

25 Хитой 62 Хитой 82 Хитой 60 Хитой

66 Хиндистон 89 Хиндистон 131 Хиндистон 55 Хиндистон

49 Россия 41 Россия 45 Россия 45 Россия

69 Бразилия 84 Бразилия 61 Бразилия 75 Бразилия

54 ЖАР 75 ЖАР 88 ЖАР 49 ЖАР

2-жадвал. ИТТКИ харажатлари буйича дунёнинг етакчи мамлакатлари5

Минтакалар ва мамлакатлар ИТТКИ харажатлари, ЯИМга нисбатан %да ИТТКИ харажатлари, млн. долл. ХКП6буйича ИТТКИ харажатлари, жамига нисбатан %да

2012 й. 2015 й. 2016 й. 2012 й. 2015 й. 2016 й. 2012 й. 2015 й. 2016 й.

АКШ 2,8 2,8 2,8 447 496,8 514 32 26,4 26,4

Хитой 1,8 2 2 232 372,8 396,3 15,3 19,8 20,3

Япония 3,4 3,4 3,4 160 169,6 166,6 10,5 9 8,5

Германия 2,8 2,9 2,9 92 107,4 109,2 6,1 5,7 5,6

Корея Республикаси 3,6 4 4 59 74,5 77,1 3,8 3,9 3,9

Хиндистон 0,9 0,9 0,9 43 66,5 71,5 2,7 3,7 3,7

Франция 2,3 2,3 2,3 52 59,2 60 3,4 3,1 3

Россия 1,5 1,5 1,5 38 51,5 50,9 2,5 2,7 2,6

Бошкалар 0,4 0,4 0,4 394 483,7 502,1 23,7 25,7 26

Жами 2 1,6 1,7 1517 1882 1947,7 100 100 100

тадкикотларга, 16%и эса фундаментал тад-кикотларга сарфланиши режалаштирилган. Фундаментал тадкикотлар учун сарфланган маблаFларнинг 56%и университетлар, кол-ган кисми хусусий сектор томонидан уз-лаштирилган7.

Жах,онда юкори технологик мах,сулотлар ишлаб чикариш сох,аси тах,лили курсати-шича, ушбу сох,ада саноат жих,атдан тарак-кий этган мамлакатлар улуши кискариб бо-риш тенденциясига эга булмокда. Ривож-ланаётган мамлакатлар улушининг ортиб

7 R&D Magazine Winter 2016, p. 7.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 11

конструкторлик ишланмаларига сарфлана-ди. Мисол учун, АКШда 2016 йилда ИТККИ харажатларининг 64%и тажриба-конструк-торлик ишланмаларига, 20%и амалий

1 http://www.wipo.int/pressroom/ru/articles/2016/ article_0008.html

2 www.weforum.org/docs/WEF_Global_IT_ Report_2015.

3 http://www.itu.int/net4/ITU-D/idi/2015/

4 http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2015-2016/the-global-competitiveness-index-2015-2016/

52016 Global R&D Funding Forecast. Winter 2016, р.5.

6ХКП - Харид кобилияти паритети буйича.

"Р X >

¡40 п Г~1 тз "

I—1 Ю тз

• О гл™ 00 Е!

I-1 сг>

СП л —1 X п

о ш 0)

сг ш I Ш1 а>

СГ^

— О-

р? ф (Л

о гп 13

~п с ст,^.

13 ^ 13

о. 0)

_ 0)

13 2 -ч.

^ =>

~п

о ч

—5 0)

п О О.

ш —1 —

1/1 Ь о

ш ш

§

13

г-Ь

0) ш 1

—5 п

ю й ^ у о

о

I-1 -Ь ^

СГ1

-7ч

О ^

ы о

О 2

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

тз ^ ь

и -I тз

си

си _х п

ь о

ь си тз

си

*

о тз си

О) 5

си

< Е

СП

си СП

ь си

ь

О) го

ь си тз ь

I I

о

го си .С

0

1

сп Хе

си >

Е

п О

си

0 -I

ь

О) ф: ТЗ -I

1 =

Я ^

^ О)

ь си

7ч О)

СП

Ь п си

ф I

—I

ь си

Е

си

го си ь

ь о

-I

ь си тз

_7ч си тз

о

ь

—I

си

7ч ф

ь

X

СП ^

Е

СП ^

тз п си

сп Хе

си

,7ч

0 ь

—I

си

1

5

,7ч

о тз

сп Хе

си >

Е

си I

сп си тз о; го си тз

си _х п

си

X

п ^

ь о

-I

ь си тз

Е

ь си СП

7ч СА

ф о

ь си тз ^

Е

^

ш п

си

п

о си

ь п

о

п

си

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

I

I X

X -1 о

-1

о

^

п

I—1 п о;

ю п

ю ^

ю —1

си

н

ь -и

тз

си

ф О)

тз

I

ы си

—1

^

г» о си

3=. го

□0 го

> О)

ж ь

о о

ш си

?! о

п: ь

о ж ^ си 7ч

о; -1

^ I

в ^

X > I —1

X

г» ^ ^

Г^) Е

о ь

ел си

¡г; СА

3 р

О)

^ ё

Й -

тз X

X -X П 1а

I X

^ -I

I си тз о;

7ч -7ч _7ч

тз X

я

си

-I ш X -I

Е 2 .с

си 2

О)

£ 1 О о;

,7ч

си тз

ь си 7ч

о;

-I

ь си тз

I

о тз

-I

си

ь о

ь О) аз

го тз

и X

щ ГО

7ч ^

п

о тз

си *

ь си тз

о; го

сп о Е

,7ч

си

п

о

X си ь

О) О)

,7ч

о ь

о

,7ч си

а\ ^

си

ь о

-I

ь си тз

сп

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

СП

ф:

си п

н

^

тз

тз п си

о

,7ч си

> _7ч

Е

тз

О)

7ч ф

I 3

0\ ш Н

о Ф

с х Е .с х

х о

О) I I

ь си тз

-е-

а> тз

си ф

го

^ 7ч

о;

сп О

-I _х ф п

х

> _7ч

Е

ф

-I

си 7ч -С

^ ^ 5

Й -7ч

^^ о

си

тз

О) 7ч

СП Ш

ш

ь ф

7ч -I

тз

0

1 X

о;

0

1

ш 7ч

о; I

ь

ь ь си

о тз

ь си тз

о

ы

о тз

си

ь си

ь си

си п

о

п X

си

си

5 ^

-7ч I -

0 ^ тз тз I 2 ^ -1 о

,7ч

I * ь

^ ^Сс О)

5 тз тз

1 ? ^

О -I

ь X

О р тз

—I 1—

5 го

§

ь

ю си О I

ь си 7ч

о;

-I I X I

-е-

а> I

о тз ь

Фармацевтика тз о ь тз о -ь п 0 -ь ь ^ч 1 ^ п ш ^ч ь ш Е Асбобсозлик Атроф-мухит Энергетика £ о ш Коинот технологиялари Автоматлаштириш К.ИШЛОК, хужалиги (озик,-овк,ат) Янги материаллар Мамлакатлар/ Технологиялар

ип сг> 00 ш I-1 ш Ю ип СП м м ю СП 00 ип ю АК,Ш

СП м ю I-1 н-1 о I-1 ш ш СП I-1 о I-1 ип Хитой

ш I-1 I-1 ОЧ ш о I-1 о I-1 и> I-1 Франция

I-1 СГ1 I-1 I-1 00 I-1 ю ОЧ ю о м СП ю ю ип I-1 м Германия

ип о ю ю 00 I-1 и) I-1 ш ю м Япония

I-1 I-1 I-1 о I-1 I-1 I-1 о I-1 ш о I-1 I-1 Россия

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

I-1 I-1 м ю м I-1 I-1 00 I-1 ю Корея Республикаси

I-1 ю I-1 ОЧ I-1 м о I-1 ю Буюк Британия

00 м I-1 ю ю I-1 м 00 СГ1 м м I-1 о м Бошк,а мамлакатлар

&

1э п ш ь

£ I

Ф:

ь ш

X

ш ч ь ш -С

0

ч

ф

X

1

о ь о —1

за ь ш ■С о

о

>: ш о

ш

N1

о

(Л ЕС

чР оЧ

ЖАР Хитой Хиндистон Россия Бразилия БРИКС ЕИ НАФТА

ГО ш р 1п о V н-1 ю ип ю 22,4 4^ О 4^ 1999

ГО О О 1о р 1о I-1 Т'9 19,8 41,2 2000

ГО Н-1 О 1п О 1п п 10,4 22,9 36,0 2004

го 14,5 О VI б'О I-1 V 17,9 22,7 33,0 2008

го 18,2 б'О о'т Н-1 00 22,0 18,1 33,8 2010

од 23,4 б'О н-1 Н-1 б'Т 27,4 16,8 31,3 2012

го м >1 и> р 00 Н-1 ю I-1 V 31,1 17,0 30,9 2014

I

1э п ш ь

ш тз

п X

I

и ш

ш

0

1

5

л о

5

I

о ь о

о * 03

У -а

2 а>

¡1

о»

о Г о з

□ ш ? "С

оЧ

Ь Е

7\ —I

о ^

X п

о о

§1 ^ П

>

1-расм. Дунёнинг айрим мамлакатларида ялпи ички мах,сулот тармок, таркибининг

сифат узгариши1.

АК.Ш

Корея Республикаси

Корея Республикаси

Австралия Германия Испания Италия Канада

Корея Республикаси АКШ

Финляндия Швеция Япония Россия

Россия

1970

1975

1980

1985

1990

1995

2000

2005

чикариш кучларини такомиллаштириш, са-ноатнинг технологик даражасини тубдан ошириш, иктисодиётнинг анъанавий тар-мокларини технологик жих,атдан кайта ку-роллантириш билан боFлик жараён х,исоб-ланади.

Инновацион фаоллик ва кайта ишлаш тармокларининг технологик даражаси уза-ро боFлик булганлиги сабабли уларни алох,ида куриб чикиш мумкин эмас. Технологик жих,атдан колок иктисодиёт инновацион фаолликни кабул кила олмайди. Шу-нинг учун утиш иктисодиёти мамлакатларида миллий иктисодиётни инновацион ривожланиш йулига утказиш учун кайта ишлаш тармокларининг технологик даражасини тубдан ошириш зарур. Ушбу муам-мони «кувиб етадиган модернизациялаш» моделига мувофик илFор, амалиётда юкори самарадорликни намойиш этаётган Fарб технологияларини оммавий ва самарали узлаштириш оркалигини х,ал этиш мумкин.

1 Акаев А.А. Среднесрочная импортозамещающая модернизация - пусковой механизм стратегии формирования инновационной экономики России. // «Модернизация. Инновации. Развитие», 2013, №2(14). -С. 6.

Япония, Корея Республикаси ва «Осиё йул-барслари» илFор Fарб технологияларини самарали узлаштириш оркали ижтимоий-иктисодий ривожланишда муваффакиятга эришганлар. Охирги ун йилликларда Хитой ва Х,индистон ушбу тажрибадан самарали фойдаланмокда.

Миллий иктисодиётнинг баркарор уси-шини таъминлашда инновациялар ва модернизация ёки узлаштирилган технология-ларнинг урнини бах,олаш мух,им ах,амиятга эга. Айрим тадкикотларнинг курсатишича, бирон-бир мамлакат факат уз технология-лари х,исобидан 3%лик курсаткичдан юкори техник тараккиёт суръатларини таъминлаб бера олмайди.

1-расм маълумотларига кура, Япония 1950-1973 йилларда АК.Ш технологияларини самарали узлаштириш ва миллий ИТТКИ базасини ривожлантириш оркали техник тараккиётининг 8%лик усиш суръатларига эришди. Бу эса, уз навбатида, 1950-1973 йилларда иктисодий усишнинг уртача йил-лик суръати 10% атрофида булишини таъ-минлади. Ушбу тажриба 1970-1995 йилларда Корея Республикаси томонидан амалга

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 11

2-расм. АК,Ш, Япония ва Буюк Британияда мех,нат унумдорлигининг усиш суръатлари,

7,75

2 1-93 ид -t2п 1

-2Д7-

3^9-

2Л_

2,8

1,74 ^П1'"

-1е

1820-1870 йй. 1870-1913 йй. 1913-1950 йй. 1950-1973 йй. 1973-1990 йй. 1990-2003 йй.

Япония

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Буюк Британия

I АК,Ш

оширилди ва иктисодий усишнинг уртача йиллик усиш суръатлари 10%дан юкори булди. Охирги 20 йил мобайнида Хитой хо-риж технологияларини узлаштириш ва уз технологик базасини ривожлантириш ор-кали баркарор юкори иктисодий усиш суръатларини намойиш этмокда.

1970 йилларда Япония жах,онда техноло-гик етакчи мамлакатга айланганидан сунг уз инновацион технологияларини устун да-ражада ривожлантира бошлади. Аммо Япония технологик ривожланиш даражасини 3%дан ошира олмади ва 1990 йилларга ке-либ ушбу курсаткич 2%га кадар пасайиб кетди. XIX ва XX асрларда технологик етакчи мавкега эга булган АК.Ш ва Буюк Британияда мех,нат унумдорлигининг усиш суръатлари турли даврларда 1-3%гача узгариб тургани х,олда 3%дан ошмаган (2-расм).

Бу даврда хориж технологияларини фаол узлаштирган Японияда мех,нат унумдорлигининг усиш суръатлари 5% атрофида булган. ХХ асрда мувафаккиятли инновацион-технологик тараккиётни босиб утган бошка мамлакатларда х,ам мех,нат унумдорлиги юкори булганлигини кузатиш мумкин.

1 Акаев А.А. Среднесрочная импортозамещающая модернизация - пусковой механизм стратегии формирования инновационной экономики России. // «Модернизация. Инновации. Развитие», 2013, №2(14). -С. 8.

Хисоб-китоблар, иктисодий усиш суръатла-рида уз ва хориждан узлаштирилган техно-логиялар х,иссаси мос равишда 1/3 ва 2/3 нисбатда булиши мумкин эканлигини кур-сатмокда. Демак, кувиб етадиган иктисодий ривожланиш моделининг х,аракатланти-рувчи кучи хориждан илFор технология-ларни узлаштириш х,исобланади. Шу билан бирга ушбу узлаштириш узок муддатда инновация тизимини фаол ривожлантираёт-ган мамлакатлар учунгина самарали х,исоб-ланади.

Юкори технологик мах,сулотлар бозори-да етакчилик килаётган мамлакатлар таж-рибаси технологик етакчилик билан боFлик куйидаги тенденцияларни аниклаш имко-нини беради:

- илм-фан ва инновацион янгиликлар-нинг мамлакат ракобатбардошлигини оши-риш, иктисодий хавфсизлигини таъминлаш дастаги ва замонавий билимларга асослан-ган янги типдаги жамиятнинг базавий эле-менти сифатида бах,оланмокда. Инновацион тизим фаолиятини таъминлаш ривож-ланган мамлакатларнинг юкори технологик мах,сулотлар билан савдо килиш имконият-ларини кенгайтиради;

- корпоратив тадкикотлар ва ишланма-ларнинг мух,им иктисодий ах,амиятга эгали-ги. Компанияларда олиб борилаётган ил-мий тадкикот ишларининг ривожланиши

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 11

7

илмий янгиликлар ва янги техник имкони-ятларни яратади. ХХ асрнинг охирларида ривожланган мамлакатларда инновацион ривожланишга сарфланган умуммиллий ха-ражатларнинг аксарият кисми тадбиркор-лик сектори томонидан молиялаштирилган. Ушбу курсаткич 2013 йилда Кореяда 78,5%ни, Японияда - 73,5%, Швецияда -69,3%, АКШда - 68,0%, Францияда - 60,3%, Германияда 56,4%ни ташкил этди.

Корпоратив тадкикотлар асосан юкори технологик мах,сулотни ишлаб чикарувчи тармокларда олиб борилади. АКШда ахбо-рот-коммуникацион технологиялар сох,аси-да ИТКИ харажатларининг 1/3 кисми корпоратив сектор х,иссасига туFри келади. Мисол учун, 2012 йилда Intel ва Microsoft компанияларининг х,ар бири ушбу сох,ага 10 миллиард доллардан маблаF сарфлаган;

- замонавий билимларни жамFариш ку-мулятив жараён х,исобланади. Илм-фан ва маорифга сарфланаётган маблаFлар бар-карор ва узок муддатга мулжалланган булсагина самара беради. Мазкур сох,ани молиялаштириш бирор боскичда тухтаб колса, уни кейинчалик купайтириш узини окламайди. Давлатнинг илмий-техник сиё-сатини молиялаштиришдаги асосий манба бюджет маблаFлари х,исобланади. Мазкур манбадан илмий сох,ага йуналтирилган ха-ражатларнинг 1/5 дан 1/2 кисмигача моли-ялаштирилади. Тах,лилларнинг курсатишча, 2013 йилда илмий тадкикот ва тажриба-конструкторлик харажатлари Швецияда 3,6%ни, Японияда 3,5%ни, Германияда 2,9%ни, АКШда 2,7%ни ташкил этган1.

Миллий инновация тизимлари аксарият х,олларда технологик укладлар алмашина-диган даврда шаклланади. Миллий инновация тизимлари шаклланаётган бошланFич даврда инновацион фаолият субъектлари уртасидаги алокаларнинг яхлит тизими мавжуд булмайди. Ушбу алокаларни йулга куйиш ва умумий инновацион стратегияни

1 http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=MSTI_ PUB

ривожлантиришда давлат алох,ида урин ту-тади. Кейинчалик аксарият саноат жих,атдан тараккий этган мамлакатлардаги каби ушбу сох,ада бизнес етакчи мавкега эга булиб боради. Аммо айнан кайси модель у ёки бу миллий инновация тизими учун оптимал булиши номаълум. Шунга карамасдан, миллий инновация тизимини яратаётган х,ар бир мамлакат учун куйидаги х,ал этилиши лозим булган асосий муаммоларни ажра-тиб курсатиш мумкин.

Биринчидан, инновацияларга нисбатан ёндашувнинг ташкилий масалаларини ишлаб чикиш. Дунёнинг катта иктисодиётга эга мамлакатларида миллий инновация тизимини яратиш узок муддатга мулжалланган миллий лойих,аларга айланади. Мамлакат инновацион ривожланиш заруриятидан ке-либ чиккан х,олда ички иктисодий муаммо-ларга боFлик булмаган х,олда инновацион фаолият субъектларини х,ар томонлама куллаб-кувватлайди.

Иккинчидан, инновацияларни кенгайти-рилган тарзда такрор ишлаб чикариш ме-ханизмини яратиш. Х,озирги вактда жах,онда инновацияларни оммавий равишда ишлаб чикариш учун барча шарт-шароитлар яра-тилган, аммо ушбу жараён зарур инновацион талабнинг йуклиги сабабли секин-лашмокда.

Учинчидан, инновацияларни жорий этишни раFбатлантириш. Ушбу вазифа туловга кобилиятли талабни ошириш, ки-чик ва урта бизнесни ривожлантириш учун зарур молиявий базани кенгайтириш, мил-лий инновация тизими субъектлари, хусу-сан, илмий сох,а ва бизнес уртасидаги баркарор иктисодий алокаларни шакллан-тиришни такозо этади.

Туртинчидан, инновацион жараёнларни мувафаккиятли ривожлантириш шарти си-фатида иктисодий баркарорликни таъмин-лаш ва ошириш. Жах,он иктисодиётида, айникса ривожланаётган мамлакатларда иктисодий баркарорлик булмас экан ушбу х,олат ижтимоий бекарорликка олиб кела-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 11

ди, инновацияларни ривожлантиришга булган раFбатни сундиради. Узок муддатли, аник инновацион ривожланиш стратегия-сига эга булмасдан туриб самарали миллий инновация тизимини яратиш мумкин эмас.

Узбекистонда амалга оширилаётган ик-тисодий ислох,отлардан кузланган пиро-вард максад ишлаб чикариш ва ресурслар етказиб беришга йуналтирилган иктисодий усиш стратегиясидан талаб омиллари ва юкори кушилган киймат занжирини шакл-лантириш, инновацияларни амалиётга жо-рий этиш ва билимлардан фойдаланишга йуналтирилган стратегияга утиш оркали баркарор иктисодий усишни таъминлаш-дир. Ушбу максадга эришишда модернизация жараёнлари умумий стратегиянинг салмокли боскичларидан бири х,исобла-нади. Биргина эскирган фондлар ва актив-ларни янгилаш ва алмаштириш кузланган максадга эришиш имконини бермайди.

Узбекистонда якин истикболда инновацион ривожланиш миллий инновацион ти-зимнинг анъанавий ва янги сегментларини, инновацион фаолият институтлари ва ме-ханизмларини бирлаштирган х,олда инсти-туционал асосини такомиллаштириш зарур. Мазкур боскичда илFор хорижий техноло-гияларни фаол узлаштириш оркали икти-содиётни чукур модернизациялаш ва кайта жих,озлашни таъминлаш зарур. Ушбу жара-ён йирик корхоналар фаолияти, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик самарадорли-ги ва ракобатбардошлигини ошириш имконини яратади. Ишлаб чикаришнинг илFор усулларини амалиётга жорий этиш илмий-тадкикот ишларига катта микдорда инвес-тициялар талаб килади. Одатда, карз олин-ган технологиялар реципиентнинг техник ва институционал мух,итига мослашишга мух,тож булади. Технологияларни узлаштириш боскичида кичик корхоналар сох,аси эмас, балки давлат х,ал килувчи роль уйна-шини х,исобга олиш жоиз. Давлат, бир то-мондан, инновацион стратегиянинг амал килиш коидасини урнатади, иккинчи то-

мондан эса зарур мазкур сох,ани куллаб-кувватлаш, жумладан, молиялаштиришни таъминлайди.

Глобал инновацион тизимнинг узвий кисми сифатида Узбекистон миллий инновация тизимининг самарали амал килишини таъминлаш максадида истикболда миллий инновация тизимининг жадал ривожлани-шини таъминлайдиган давлатнинг максадли фаол сиёсатини ишлаб чикиш лозим. Шу максадда давлат ва бизнес х,амкорлигида максадли инновация дастурларини яратиш зарур. Уларнинг вазифаси технологик ри-вожланишда илFор хорижий технологияларни фаол узлаштириш оркали илмий тад-кикотлар ва ишланмалар со^аси ютуклари-дан миллий иктисодиётни модернизациялаш амалиётида унумли фойдаланишдир.

Миллий иктисодиётни модернизациялаш асосида инновацион ривожланиш йулига утказишнинг хориж тажрибаси тах,лили куйидаги умумлашган илмий хулоса ва амалий тавсиялар ишлаб чикиш имконини берди:

1. XXI асрга келиб фан-техника тарак-киёти ижтимоий-иктисодий ривожланишда бошка ишлаб чикариш омилларига нисба-тан х,ал килувчи иктисодий ресурсга айлан-ди. Фан-техника тараккиёти мамлакатлар-нинг жах,он иктисодиётидаги асосий рако-бат афзаллилигини таъминлаб бермокда.

2. Инновацион фаоллик ва кайта ишлаш тармокларининг технологик даражаси узаро боFлик булганлиги сабабли уларни ало^ида куриб чикиш мумкин эмас. Технологик жих,атдан колок иктисодиёт инновацион фаолликни кабул кила олмайди. Шу-нинг учун утиш иктисодиёти мамлакатла-рида миллий иктисодиётни инновацион ривожланиш йулига утказиш учун кайта ишлаш тармокларининг технологик дара-жасини тубдан ошириш зарур.

3. Утиш иктисодиёти мамлакатларида инновацион иктисодиётни шакллантириш учун кайта ишлаш саноатини технологик жих,атдан чукур модернизациялаш ва икти-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, 11

содиётнинг анъанавий, базавий тармокла-рини илFор хориж технологияларини сама-рали узлаштириш оркали ривожлантириш лозим.

Мамлакат инновацион ривожланиши-нинг узок ва урта муддатли максадларига эришишни куйидаги тамойиллар асосида амалга ошириш кузда тутилади:

• фундаментал билимларни кенгайти-рилган такрор ишлаб чикариш ва «инсон капитали»нинг сифат даражасини ошириш максадида бюджет маблаFларини ИТТКИни молиялаштиришга йуналтиришни раFбат-лантириш;

• илмий тадкикот натижаларининг ра-кобатбардошлигини таъминлаш, жумладан, олинаётган натижаларнинг капиталлашган кисми салмоFини ошириш учун амалий иш-ланмаларни бозор мах,сулотига айланти-ришни таъминлайдиган инновацион ин-фратузилмани такомиллаштириш;

• инновация сох,асида давлат-хусусий шериклиги механизмидан фойдаланиш -амалий ишланмалар ва инновацион инфра-тузилмани такомиллаштириш жараёнини давлат иштирокида, технологик модерни-зацияни эса купрок бизнес ёрдамида амал-га ошириш.

Адабиётлар:

1. Акаев А.А. Среднесрочная импортозамещающая модернизация - пусковой механизм стратегии формирования инновационной экономики России. // «Модернизация. Инновации. Развитие», 2013, №2(14).

2. http://www.wipo.int/pressroom/ru/articles/2016/article_0008.html

3. www.weforum.org/docs/WEF_Global_IT_Report_2015.

4. http://www.itu.int/net4/ITU-D/idi/2015/

5. http://reports.weforum.org/global-competitiveness-report-2015-2016/the-global-competitiveness-index-2015-2016/

6. 2016 Global R&D Funding Forecast. Winter 2016.

7. http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=MSTI_PUB

8. R&D Magazine Winter 2016.

9. Science and Engineering Indicators - 2016. Appendix (tables 6).

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2016, ll

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.