Научная статья на тему '“ЖАҲОН АДАБИЁТИ” ЖУРНАЛИ – СОҲАГА ИХТИСОСЛАШГАН МАТБУОТ'

“ЖАҲОН АДАБИЁТИ” ЖУРНАЛИ – СОҲАГА ИХТИСОСЛАШГАН МАТБУОТ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
201
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соҳавий матбуот / жаҳон адабиёти / таржима асарлар / жаҳон санъатшунослиги / журнал дизайни / доимий рукнлар / матн услуби / журнал муқоваси / бадиий асарлар. / special press / world literature / translated works / art history of the world / magazine design / permanent headings / text style / magazine cover / artistic works.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Қутлибика Эргашевна Раҳимова

Маълумки, газета матбуотнинг асосий тури сифатида оммавий ахборот воситалари таснифида бош ўринни эгаллайди ва ижтимоий ҳаётнинг барча томонлари унда ўз ифодасини топади. Шундай бўлишига қарамасдан газета жамият ҳаётининг ҳамма томонларини муфассал, кенг ва чуқур ёритишга улгура олмайди. Чунки кишилик жамияти ҳаёти, ундаги ижтимоий-сиёсий, иқтисодий-ишлаб чиқариш, маданий-маънавий муаммолар шу қадар кенг ва чуқурки, буларнинг барчасини ёритишда газеталар саҳифалари торлик қилиб қолади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

“JAHON ADABIYOTI” MAGAZINE PRESS SPECIALIZED IN THE FIELD

It is known that the newspaper as the main type of press occupies a leading position in the classification of mass media and all aspects of social life are reflected in it. However, the newspaper does not have time to cover all aspects of public life in detail, broadly and deeply. Because the life of human society, its socio-political, economic-industrial, cultural-spiritual problems are so wide and deep that the pages of newspapers are too narrow to cover all of them.

Текст научной работы на тему «“ЖАҲОН АДАБИЁТИ” ЖУРНАЛИ – СОҲАГА ИХТИСОСЛАШГАН МАТБУОТ»

"ЖАХОН АДАБИЁТИ" ЖУРНАЛИ - СОХДГА ИХТИСОСЛАШГАН

МАТБУОТ

^утлибика Эргашевна Рахимова

"Узбекистон нашриёти" мухаррири

АННОТАЦИЯ

Маълумки, газета матбуотнинг асосий тури сифатида оммавий ахборот воситалари таснифида бош уринни эгаллайди ва ижтимоий хаётнинг барча томонлари унда уз ифодасини топади. Шундай булишига карамасдан газета жамият хаётининг хамма томонларини муфассал, кенг ва чукур ёритишга улгура олмайди. Чунки кишилик жамияти хаёти, ундаги ижтимоий-сиёсий, иктисодий-ишлаб чикариш, маданий-маънавий муаммолар шу кадар кенг ва чукурки, буларнинг барчасини ёритишда газеталар сахифалари торлик килиб колади.

Калит сузлар: сохавий матбуот, жахон адабиёти, таржима асарлар, жахон санъатшунослиги, журнал дизайни, доимий рукнлар, матн услуби, журнал муковаси, бадиий асарлар.

" JAHON ADABIYOTI" MAGAZINE - PRESS SPECIALIZED IN THE FIELD

ABSTRACT

It is known that the newspaper as the main type of press occupies a leading position in the classification of mass media and all aspects of social life are reflected in it. However, the newspaper does not have time to cover all aspects of public life in detail, broadly and deeply. Because the life of human society, its socio-political, economic-industrial, cultural-spiritual problems are so wide and deep that the pages of newspapers are too narrow to cover all of them.

Keywords: special press, world literature, translated works, art history of the world, magazine design, permanent headings, text style, magazine cover, artistic works.

Маълумки, газета матбуотнинг асосий тури сифатида оммавий ахборот воситалари таснифида бош уринни эгаллайди ва ижтимоий хаётнинг барча томонлари унда уз ифодасини топади. Шундай булишига карамасдан газета жамият хаётининг хамма томонларини муфассал, кенг ва чукур ёритишга улгура олмайди. Чунки кишилик жамияти хаёти, ундаги ижтимоий-сиёсий, иктисодий-ишлаб чикариш, маданий-маънавий муаммолар шу кадар кенг ва чукурки, буларнинг барчасини ёритишда газеталар сахифалари торлик килиб колади. Шунда унга хар жихатдан газетага ухшаган, аммо газетадан фаркли равишда жамият хаётининг чукур катламларига кириб бориб, инсониятга кенг ва чукур

ижтимоий-сиёсий, иктисодий-ишлаб чикариш, маданий-маънавий информация етказиб бера оладиган бошка бир матбуот тури ёрдамга келади. Газета билан ёнма-ён турувчи матбуот тури журнал деб аталади.

Журналлар матбуотнинг анъанавийлик ва янги омиллар коидаси асосида хам иш курадилар. Хрзирги замон узбек журналлари узбек ва жахон журналчилигининг энг яхши анъаналари асосида фаолият курсатмокдалар. Матбуотнинг жамоатчилик фикри ифодачиси булиш конунияти хам журналлар учун тааллуклидир. Журналлар жамият хаётининг ижтимоий-сиёсий, иктисодий, маданий-маънавий хаётининг чукур масалалари, муаммолари буйича жамоатчилик фикрини шакллантирадилар. Жамоатчилик фикри турли журналларда турлича булади, масалан, ижтимоий-сиёсий журналлар турли ижтимоий масалалар буйича жамоатчилик фикрини уйготади илмий журналлар эса бу вазифани илмий сохада хал этади, хажвий журналларда жамоатчилик фикри ижтимоий кулги оркали амалга оширилади.

Бугунги кунда сохавий матбуотнинг тил ривожига таъсири гоят катта. Барча сохаларнинг ривожланиши, хаётимизда маълум сохаларга хос булган тушунчаларга булган эхтиёж шу сохаларга тегишли махсус сузлар, терминларнинг тобора кенг истеъмолга кириб келишига сабаб булмокда. Бунда ОАВларнинг ихтисослашуви мухим ахамият касб этмокда.

Маълумки, сохавий матбуот бирон сохага ихтисослашган булиб, уша сохада содир булаётган узгаришлар, янгиликлар ва тараккиётлар хакида маълумот беради. Масалан, адабиётга (Бадиий) ихтисослашган газета-журналларда аксарият шу сохага оид материаллар бериб борилади, тиббиёт сохасига йуналтирилган нашрларда эса медицинага оид маколалар чоп этилади. Бундай материалларнинг тили ва услуби хам уша сохага тегишли муаммолар ва уларни ифода воситалари билан бир-биридан фаркланади. Бирон сохага оид материални яратаётганда муаллиф энг аввало сохавий илмга эга булмоги лозим. Шундагана, у илмий асарни оммавий тарзда оммабоп килиб ёза олади. Бу эса уз-узидан муаллифнинг суз бойлиги кенг ва тил материалларини уз урнида ишлата олиш махоратига эга булишни талаб этади. Сохавий матбуот тили уни укиш учун мулжаллаган аудиторияга аник, равшан ва тушунарли булиши лозимлигини курсатади. . Сохага оид матбуот нашрлари омманинг маълум бир гурухи ёки аудиторияси учун мулжалланган булиб, ундаги маълумотлар оммабопликдан кура шу соха кишилари учун хосдир. Шундан келиб чиккан холда, бундай нашрларда мазкур сохага оид атамалар - сузлар, бирикмалар, иборалар, кискартма ва атокли отларнинг кенг кулланилиши кузатилади.

"ЖАДОН АДАБИЁТИ" - адабий-бадиий, ижтимоий-публицистик журнал. "Жахон адабиёти" журнали Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1997 йил 27 февралдаги карорига асосан ташкил этилган. Унда жахон

адабиётидаги истиклол мафкурасига мос ватанпарварлик, инсонпарварлик каби юксак гояларни улугловчи, турли миллатларнинг серкирра хаётини теран образларда акс эттирувчи бадиий баркамол асарлар узбек тилида чоп килинади.

"Жахон адабиёти" журналининг узига хос услуби жихатидан амалий тахлил сифатида куйидагиларни курсатиш мумкин.

I. Журнал тузилишидаги узига хосликлар.

1. Журнал жахон адабиёти дурдоналарини таржима этиш билан бирга жахон санъатшунослигидан намуналар хам такдим этади. Айникса, журналнинг хар бир сонида муковаси учун бадиий безак сифатида ишлатиладиган бундай намуналарининг берилиши хам унинг укишлилигини билдиради. Бундай намуналар машхур рассомлар, хайкалтарошлар ёки меъморларнинг мехнати махсулотлари булиб, дунёнини хайратга солган санъат асарлари хисобланади. Масалан, 2020 йил июнь сонида истеъдодли рассом Жим Дейли каламига мансуб "Болаликнинг ажойиб даври" номли асари муковада берилган. 2021 йил июль сонида итальян рассоми Жузеппе Арчимбольдонинг машхур асарлари журнал муковасининг ички ва ташки томонларини безаган. Кубистик ранг-тасвир йуналишида ижод килган Богумил Кубиштанинг асарлари хам журнал мукавасига узгачилик бахш этган.

Журналда бундай асарларнинг такдим этилиши, бежизга эмас, биринчидан, журналхонга янги бир маълумот ёки янги бир билим берса, иккинчидан, журнал дизайн жихатидан уз услубини яратган десак муболага булмайди. Бизга маълумки, купгина газета ва айникса журнал муковалари купинча интернет махсулотлари булиб, улар табиий эмас, балки компьютер графикаси асосида ишланади. "Жахон адабиёти" журнали бундай танкидга эга булмаган холда, муковани хам дизайн, хам бебахо асарлар оркали уз услубини танлай ва топа билган журнал хисобланади.

2. Журнал дизайн жихатидан уз услубига эга булиб, хар бир сонининг ташки куриниши бир-биридан фарк килмайди. Бу албатта ижобий хусусиятдир. Унинг номи, кандай услубдаги журнал эканлиги ёки ой ва йиллар бир хил ширфтда ва орка фон эса ок рангда берилади. Муковадаги саънат асарлари ва ой ва йил узгарган булади. Бундай усул хам журналнинг топилмаси деб аник айта олиш мумкин. Ахир ташки куриниши, шрифтлари, ранглари бири-биридан фарк килса-ю, жимжимадор расмлар, рекламалар ёки журналнинг ички рекламалари билан тулдириб ташланса, бу журналнинг савияси ва обрусига путур етказиши мумкин. Журнал муковасида унинг йуналиши "Adabiy-badiiy, ijtimoiy-publisistik jurnal" (Brush Script MT шрифтида) тарзида берилган. Бу шрифтда берилиши сал жимжимадор булиб, тез укиш эмас, балки, синчиклаб укиш кераклигини талаб килади. Бу холатни бартараф этган холда журналнинг 2014 йил июль сонидан "Adabiy-badiiy, ij timo iy-publisi stik jurnal" (Times New Roman шрифтида) тарзида

берила бошланган. Агар эътибор бериб каралса, журналда рекламага кузимиз тушмайди, факатгина уз ички рекламаларини учратиш мумкин. Журналнинг орка муковасида "Келгуси сонда:" номли кичкина рукн оркали кейинги сондан анонс берилади. Кайсидир маънода биз буни реклама сифатида олиб карашимиз мумкин. Шунингдек, "Обуначилар диккатига!" номли эълон хам берилган булиб, бунда обуна ва уни етказишдаги муаммолар булса, кимга мурожаат килиш кераклиги айтилган. Буни хам том маънода журналнинг ички рекламаси дейиш мумкин.

3. Журналнинг хар бир сонидан доимий урин олган рукнлар хам унинг узига хос услуби саналади. "Навоий сабоклари", "Наср", "Шеърият минтакалари", "Адабиётшунослик. Фалсафа", "Эссе", "Мухаррир минбари", "Киёс ва талкин" каби доимий рукнлар оркали укувчилар узлари кизиккан масалалар юзасидан тадрижий ва давомли маълумот олишлари мумкин булади.

4. "Жахон адабиёти" ойлик журнал булганлиги боис хам узига хос тарзда "Таквим" рукни остида "Улар хам шу ойда тугилганлар" сарлавхаси билан таквим берилади. Бунда жахонга машхур ижодкорлар журналнинг сони кайси ой булса, шу ойда тугилганлиги жихатидан бирин-кетин изох матн оркали берилади.

II. Журналнинг матн услубидаги мутаносибликлар.

1. Юкорида жуналнинг узига хос услуби сифатида муковада санъат асарларининг берилишини айтиб утган эдик. Муковада берилган хар бир санъат асарлари тугрисида "Муковамида" рукни остида маколалар берилиб борилади. Бунда келтирилган санъат асарининг муаллифи ва у яратган санъат асарлари тугрисида етарлича маълумот берилади.

2. Бизга маълумки, узбек адабий тилининг асосчиси сифатида Алишер Навоий бобомизнинг асарлари назарда тутилади. Айнан туркий тилнинг ривожланиши ва узбек адабий тилининг тарихини урганишда хам Навоий асарлари урганилади. Навоий асарларини урганиш ва тушуниш учун иктидор, юксак салохият ва албатта етарлича билим керак. Мана шундай хакикатни англаган журнал ижодкорлари журналнинг хар бир сонида албатта Навоий ижодига багишланган асарлар билан бошлашни одат тусига киритишган. Журналнинг хар бир сонида "Навоий сабоклари" рукни остида унинг ижодидан намуналар берилиши хам бежизга эмасдир.

3. Шунингдек, журналнинг охирида икки тилда руз ва инглиз тилларида резюме бериб борилади. Резюмеларда асосан, шу сонда берилаётган асарлар, маколалар кискача келтириб утилади. Бундан асосий максад укувчи журнални укишда эътиборини нимага каратиш кераклигини курсатади.

4. Журналда янги бир услуб кулланган булиб, уни янги жанр1 десак муболага булмайди. Бизга маълумки бадиий адабиётда муаллифлар хикоя ичида хикоя2

1 "Янги жанр" тушунчаси тадкикотчининг шахсий фикри.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

ycynugaH ^ofiganaHumagu. ByHgaö ycny6ra yxmam ycny6Hu пy6nнцнcтнкaga Kynnaö onum xaM "aHru ®:aHp" TymyHnacura TypTKH 6ynagu. "^axoH agaöneTH" ^ypHanuga "MaKona unuga MaKona" eKu "xuKoa unuga MaKona" Tap3uga öepnnraHnHrHHH Kypum MyMKuH. MacanaH, 2014 nun aHBapt coHuga MexMaT YHgepHuHr "MaBnoHo" önorpa^HK acapuHu TypK TunugaH Tap^HMOH fflepMypog CyöxoH Tap^HMa KunraH. By acap ^anonugguH PyMufi xaKugaru önorpa^HK acap XHCOÖnaHHÖ, Tap^HMOH yHH Tap^HMa KunumgaH MaKcagu Ba PyMHH xa3paraapu TyFpucuga KHHKHHa MaKona xaM KenTupraH. MaKona aHtHaBufi Tap3ga acapgaH KeHHH 6epunMaraH, öanKH acap unuga hkthöoc (cHocKa) Tap3uga 6epunraH. ^ypHanHHHr aHHaH xo3upru coHnapuga 6y ycny6gaH ^ofiganaHunMaraH. Oa^aTruHa xap 6up öaguHH acapnapgaH cyHr "Myxappup mapxu" 6epunraH. MacanaH, ^ypHanHuHr 2020 nun uront coHuga MyxaMMag AnuHuHr "KneonaTpa" - Tapuxufi poMaHu 6epunraH. "Myxappup mapxu" pyKHu ocraga AxMag^öH Menu6oeBHuHr CypoHnu Tapux caöoKgapu HoMnu MaKonacu 6epunraH. ByHga Myannu^ aHHaH MyxaMMag AnuHuHr KneonaTpa Tapuxun poMaHu xaKuga Ba TapuxuH acapnap Ba ynapHuHr KaHgaö eзнnнmн xaKuga ^yga Kyn MatnyMoTnap 6epraH.

5. ByHyHru KyHga ^ypHan Ha^aKaT ^axoH agaöuera gypgoHanapuHu Tap^uMa KunumHu MaKcag KunraH, öanKu y36eK agaöeTugaH 6omKa Tunnapra xaM Tap^uMa acapnap TaKguM этнmra xapaKaT Kunagu. ^ypHanHuHr xap 6up coHuga HaBouö caöoKnapu pyKHu ocraga A.HaBouö u^ogugaH HaMyHanap 6epu6 6opunagu Ba aHHaH my acapnapHuHr öornKa Tunnapra Tap^uMacu 6epunagu. MacanaH, 2021 nun Man coHuga A.HaBouHHuHr "Man 6epyp öyncaHr MaHra..." HoMnu Fa3anuHuHr y3ÖeK Tunugarucu öunaH öupra Tap^uMoH Kocum6oh MatMypoB TOMoHugaH uHrnu3 Tunura Tap^uMa KunraH Bapuamu xaM öepunraH.

^ypHan y3 ongura KynraH MaKcag Ba Basu^anapuHu HenoFnuK ygganaraHu TyFpucuga 3yxpugguH HcoMugguHoB xaM y3 ^uKpnapuHu KySugaruna 6ungupraHnap. "MunnaT Matpu^arn opKanu MunnaT 6ynu6 maKnnaHagu, yHuö-ycagu. Matpu^arcro MunnaT эca ^aropaT Tonuö, öyK 6ynu6 KeTagu. "^axoH agaSueTu" - xo3upru 6o3opuh 3aMoHga Matpu^aT eFgycuHu TapaTaeTraH caHoKnu ^ypHannapuMu3gaH öupu. ByryHru y3ÖeK знenнnapнннr caBuaro ca^uacu, gyHeKapamu, afiTafinuK, öyHgaH Уттнз-кнpк nun aBBanrunapHuKugaH xufina $apK Kunagu. ByHu xo3up Kynga пaнкaмaeтraнgaнмнз. Mafinu, BaKTu Kenuö, эtтн6op xaM Kunuö KonapMu3. AHa ymaHga my gyHeKapam KeHrafiumuHuHr oMunnapugaH öupu gea "^axoH aga6нeтн" ^ypHanu Tunra onuHca, a^aö эмac.4 "

2 ToxupoB.3.T, H^og naGopaTopuHcu. YKyB KynnaHMa. -T.:2013, 38-6

3 "BomKana Kunuö anTraHga, aroHa MaKcaguMu3 öyroK MaBnoHoHuHr "E acnuHr Kaöu KypuH, E KypuHraHuHr Kaöu 6yn" yruTura aMan Kunuö, ^anonugguH PyMun cuhmocuhu umkoh Kagap 6op 6yro öacra öunaH yкyвннnapнмнз Ky3 yHruga raBganaHTupum^up."

4 KapaHr: HcoMuggHoB.3. // ^axoH aga6нeтн, 2014.№1. 10-6.

Журнал уз сахифаларида дунё мамлакатларининг бадиий оламини мужассам этади. Хох мумтоз, хох янги авангард адабиёт булсин, бадиий онгда вокеага айланган асарлар журналдан жой олади. Узбек китобхони дунёнинг кайси бурчагида яралган булмасин, аклни, тафаккурни янгилайдиган, инсон хакидаги тасаввурларни бойитадиган биронта асардан хам бебахра колмаслиги зарур. Бундай масъулиятли ишни эса "Жахон адабиёти" журнали бажариб келмокда.

REFERENCES

1. Тохиров З.Т. Ижод лабораторияси. Укув кулланма. -Т.:2013.

2. Худойкулов М. Журналистика ва публицистика. -Т.:2008.

3. Тохиров З.Т. Адабий тахрир. -Т.:2012.

4. Жахон адабиёти журнали 2014 - 2021 сонлари

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.