Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТГА ЎТИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ, ТАШКИЛИЙ ХУҚУҚИЙ АСОСЛАРИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ВА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТГА ЎТИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ, ТАШКИЛИЙ ХУҚУҚИЙ АСОСЛАРИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ВА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
4
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Яшил иқтисoдиёт / иқтисoдий тараққиётининг янги босқичи / ташкилий хуқуқий асослар / ривожланиши қонуниятлари / фeминизм иқтисoдиёти / экология / атроф мухит / қонунчилик / кодекслаштириш / Париж битими / ресурс / тежамкорлик / халқаро конвенция / халқаро шартнома / Экология кодекси.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Юлдашев Муталиб Ибрагимович

Мақолада Ўзбекистонни яшил иқтисодиётга ўтишининг объектив зарурлиги ва унинг ташкилий хуқуқий асосларини яратилиши хамда ривожлантирилиши борасида амалга оширилаётган ҳаракатлар тахлил қилинган, натижалари тўғрисида фикр билдирилган. “Яшил иқтисодиёт” тушинчасига муаллиф таърифи берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТГА ЎТИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ, ТАШКИЛИЙ ХУҚУҚИЙ АСОСЛАРИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ВА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ»

УЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ЩТИСОДИЁТГА УТИШНИНГ ЩТИСОДИЙ, ТАШКИЛИЙ ХУЦУЦИЙ АСОСЛАРИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ВА РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ Юлдашев Муталиб Ибрагимович

Тошкент Фан ва технологиялар университети Иктисодиёт кафедраси профессори, и.ф.д. https://doi.org/10.5281/zenodo.11042911

Аннотация: Маколада Узбекистонни яшил иктисодиётга утишининг объектив зарурлиги ва унинг ташкилий хукукий асосларини яратилиши хамда ривожлантирилиши борасида амалга оширилаётган харакатлар тахлил килинган, натижалари тугрисида фикр билдирилган. "Яшил иктисодиёт" тушинчасига муаллиф таърифи берилган.

Калит сузлар: Яшил иктисодиёт, иктисодий тараккиётининг янги боскичи, ташкилий хукукий асослар, ривожланиши конуниятлари, феминизм иктисодиёти, экология, атроф мухит, конунчилик, кодекслаштириш, Париж битими, ресурс, тежамкорлик, халкаро конвенция, халкаро шартнома, Экология кодекси.

Аннотация: В статье анализируется объективная необходимость перехода Узбекистана к зеленой экономике, создания и развития ее организационно-правовой базы, а также комментируются его результаты. Автором определено понятие «зеленая экономика».

Ключевые слова: Зеленая экономика, новый этап экономического развития, организационно-правовые основы, законы развития, феминистская экономика, экология, окружающая среда, законодательство, Парижское соглашение, ресурс, экономика, международная конвенция, международное соглашение, Экологический Кодекс.

Abstract: The article analyzes the objective necessity of Uzbekistan's transition to a green economy, the creation and development of its organizational legal framework, and comments on its results. The concept of "green economy" is defined by the author.

Keywords: Green economy, a new stage of economic development, organizational legal bases, laws of development, feminism economy, organizational legal bases, ecology, environment, legislation, codification, Paris agreement, resource, economy, international convention, international agreement, Ecological Code.

Узбекистоннинг хам дунё мамлакатлари катори яшил иктисодиётга утиши объектив зарурат хисобланади ва уни ривожлантириши долизарб масала булиб колмокда. Шу туфайли мамлакатимизда бундай иктисодиётни шакллантириш учун кандай ташкилий хукукий асосларининг яратилиши ва ривожлантирилиши керак ва бу харакатларимиз бизга нима беради, деган саволларга жавоб беришимиз зарурдир.

Яшил иктисодиёт жамиятнинг ижтимоий иктисодий тараккиётининг янги бир боскичи сифатида каралиб унинг келиб чикиши сабабларини, ривожланиши конуниятларини тадкик килиниши зарурлигини такозо килмокда. Яшил иктисодиётга утиш тугрисида фикрлар айрим тараккий этган мамлакатларда утган асрнинг охирида пайдо булди ва шундан буён унинг иктисодий, ташкилий хукукий ва илмий амалий асосларини шакллантириш, унга кандай йуллар билан утиш масалалари тоборо долизарблашмокда.

Яшил иктисодиёт табиий мухитнинг таркибий кисми булиб, унинг бир йуналиши хисобланади. Яшил иктисодиёт тушунчаси иктисодий фанлар ва фалсафанинг куплаб

бошка сохаларидаги гояларни уз ичига оладиган табиат ва жамият билан боглик экологик иктисодиёт, атроф-мухит иктисодиёти, ресурсларга асосланган иктисодиёт, ахолининг ривожланиши, феминизм иктисодиёти каби яшил сиёсат билан боглик иктисодиётни уз ичига олади. Шундай экан демак, бизнинг фикримизча "Яшил иктисодиёт" бу иктисодий тизим булиб, унинг асосий максади сайёрамизнинг экологияси ва уни саклаб колиш билан бирга иктисодиётнинг барча сохаларини ривожлантиришга каратилган, инсон хаёти ва соглиги учун зарур булган ресурсларни, атроф-мухит ва экологияни баркарор тоза мусаффо хаво булишини тааъминлаган холда саклаб колиб ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш сохалари билан боглик иктисодиётни янада ривожлантиришни амалга оширишга асосланган иктисодий фаолиятнинг янги йуналишидир.

Хозирги глобаллашув жараёнида саноатнинг тез суратлар билан усиши кескин тараккий этиши ва унинг атроф мухитга зарар келтириши билан боглик салбий холатлар экология сохасини тартибга солувчи конун хужжатларини бир бутун яхлит тизимга солиш, амалдагиларини эса жиддий равишда такомиллаштиришни ва уларни кодекслаштириш асосида яшил иктисодиётнинг ташкилий хукукий базасини яратишни такозо килмокди. Шу максадида Узбекистон Президентининг Республика Олий Мажлисга Мурожаатномасида хукумат саноат ривожини экологияга таъсирининг олдини олиш буйича 2025 йилгача мулжалланган комплекс чора-тадбирлар дастурини ишлаб чикишини, ва бунинг учун зарур булса нуфузли халкаро экспертларни жалб этган холда Экология кодекси лойихасини ишлаб чикиши лозимлигини таъкидлаб кизгин амалий ишлар олиб борилиши тугрисида топшириклар берган эди. Шу муносабат билан бугунги кунга кадар Узбекистон атроф-мухитни мухофаза килиш сохасидаги ун битта халкаро конвенция, битим ва улар доирасидаги еттита куп томонлама халкаро шартномага кушилди. Жумладан, Париж битимини ратификация килган томон сифатида 2030 йилга келиб иссикхона газлари солиштирма ташланмаларини 2010 йилдаги даражага нисбатан 10 фоиз кискартириш буйича мажбурият олган[1]. Шундан келиб чикиб, давлат дастурининг тегишли бандига мувофик, Узбекистоннинг Париж битимига кушилиши муносабати билан "яшил иктисодиёт"га утиш буйича давлат стратегиясини ишлаб чикилди. Мамлакатимизда бу йуналишда экологик соф, ресурстежамкор технологияларни жорий этиш буйича катор лойихалар амалга оширилиши оркали яшил иктисодиётнинг ташкилий хукукий базаси яратилмокда.

Бугунги кунга кадар Узбекистон атроф-мухитни мухофаза килиш сохасидаги ун битта халкаро конвенция, битим ва улар доирасидаги еттита куп томонлама халкаро шартномаларга кушилган. Мамлакатимизнинг янги ривожланиш боскичида барча сохалар каби атроф-мухитни мухофаза килиш, табиий ресурслардан окилона фойдаланиш, экологик муаммоларнинг инсон саломатлигига салбий таъсирининг олдини олиш борасида амалга оширилаётган ишлар баркарор ривожланиш кафолати булмокда. Албатта, бу ислохотларнинг хукукий асослари Узбекистон Конституциясида белгилаб куйилган.

Хусусан, Конституциянинг 50-моддасида "Фукаролар атроф табиий мухитга эхтиёткорона муносабатда булишга мажбурдирлар", деб курсатилган. Бу эса фукароларнинг ер, сув, урмон, ер ости бойликлари, хайвонот, усимликлар дунёси ва бошка табиий захиралардан окилона фойдаланишни, уларни тиклаш ва мухофаза килишни хамда ушбу мажбуриятни уз вактида бажаришни такозо этади. Ушбу холат экологик сохага оид

барча конунларда хам аник тарзда уз ифодасини топгани конституциявий талабларни янада мустахкамлайди.

Шунингдек, Асосий конунимизнинг 54-, 55- ва 100-моддаларида хам юридик ва жисмоний шахсларга атроф-мухит мухофазаси ва табиий ресурслардан окилона фойдаланиш вазифаси юклатилган. Ушбу конституциявий меъёрлар асосида экология, атроф-мухит, ахоли саломатлигини мухофаза килиш ва табиий ресурслардан окилона фойдаланиш буйича уттиздан зиёд конун ва уч юзга якин конуности хужжат кабул килинган.

Хусусан, мажмуавий, тугридан-тугри амал киладиган Экология кодекси, "Экологик аудит тугрисида"ги, "Сув таъминоти ва окова хизматлар тугрисида"ги конунлар, Ичимлик сув таъминоти ва канализация тизимини ривожлантириш концепцияси каби меёрий хужжатлар ишлаб чикилган ва амалга киритилган.

Давлатимиз томонидан хар йили ишлаб чикиладиган дастурдарда хам экологик ва ижтимоий ривожланиш сохасида залворли вазифалар белгилаб борилади.

Албатта, хозирги глобаллашув жараёнида саноатнинг тез суратлар билан ривожлантирилиши экология сохасини тулик камраб олувчи конунларни, амалда такомиллаштириб бориш максадида уларни кодекслаштириш мухим ахамиятга эгадир. Шу муносабат билан.Республикамиз Президентининг Олий Мажлисга Мурожаатномасида хукумат саноатни ривожлантирилишининг экологияга таъсирини олдини олиш буйича 2025 йилгача мулжалланган комплекс чора-тадбирлар дастурини ишлаб чикишини, шунингдек, нуфузли халкаро экспертларни жалб этган холда экологияга таалукли булган барча конун ва конуности хужжатларни такомиллаштириб боришни Олий мажлис конунчилик палатаси олдига вазифа килиб куйилган.

Малакатимизда экологияга оид конунчилик базасини тизимлаштириш хамда уни кодификациялаш, атроф-мухитни мухофаза килиш буйича ваколатли давлат органининг фаолияти устидан парламент ва жамоатчилик назоратини амалга ошириш, атроф-мухитни мухофаза килишда фукаролар ва жамоат бирлашмаларининг хукук хамда мажбуриятлари, экологик назорат ва мониторинг турлари, экологик экспертизани утказиш тартиби, табиий ресурслардан фойдаланишга куйиладиган талаблар аник курсатиб куйилган..

Бугунги кунга кадар Узбекистон атроф-мухитни мухофаза килиш сохасидаги ун битта халкаро конвенция, битим ва улар доирасидаги еттита куп томонлама халкаро шартномага кушилди. Жумладан, Париж битимини ратификация килган томон сифатида 2030 йилга келиб иссикхона газлари солиштирма ташланмаларини 2010 йилдаги даражага нисбатан 10 фоиз кискартириш буйича мажбурият олган. Шундан келиб чикиб, давлат дастурининг тегишли бандига мувофик, Узбекистоннинг Париж битимига кушилиши муносабати билан "яшил иктисодиёт"га утиш

буйича давлат стратегияси ишлаб чикилди. Мамлакатимизда буйуналишда экологик соф, ресурстежамкор технологияларни жорий этиш буйича катор меёрий хужжатлар кабул килинмокда ва турли лойихалар амалга оширилмокда. Жумладан; сунгги йилларда Экология кодекси кабул килинди Экология давлат кумитаси ташкил этилди ва энг мухими республикамиз Олий мажлиси томонидан Узбекистоннинг «Яшил иктисодиёт»га утиш концепцияси кабул килинди.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

MaBßy бyйичa мaвжyд булган эълон килинган илмий нaзapий Ba aмaлий мaълyмотлapни тaдкик килиш нaтижaсидa кyйидaги хyлосaлap келинди Ba тaклифлap шaкллaнтиpилди.

Яшил иктисодиёт дyнё мaмлaкaтлapининг истикболдa бapкapоp иктисодий ижтимоий pивожлaнишининг aсосий дpaйвеpи сифaтидa кapaлмокдa Ba унинг иктисодий, тaшкилий хукукий бaзaсини яpaтишгa ^apa^TOap килинмокдa. Бу боpaдa Узбекистондa хaм яшил иктисодиёт табиий мух,итнинг тapкибий кисми сифaтидa кapaлиб унинг тaшкилий хукукий бaзaсини яpaтиш бyйичa мaжмyaвий, тyFpидaн-тyFpи aмaл килaдигaн Экология кодекси, "Экологик ayдит тyFpисидa"ги, "Сув тaъминоти Ba оковa хизмaтлap тyFpисидa"ги KOнyнлap, Ичимлик сув тaъминоти вa кaнaлизaция тизимини pивожлaнтиpиш концепцияси ^би меёpий xyжжaтлap ишлaб чикилган вa aмaлгa киpитилгaн. Узбекистон aтpоф-мyx,итни мyx,офaзa килиш соx,aсидaги ун битта хaлкapо конвенция, битим вa yлap доиpaсидaги еттитa куп томонлaмa хaлкapо шapтномaгa кушилди.

Лекин яшил иктисодиётга утиш кaттa микдоpдaги молиявий мaблaFлapни тaлaб этaди.Шy мyносaбaт билaн конyнчиликдa бу жapaёнлapни молиялaштиpишнинг мaнбaлapини aник кypсaтилиши мyхимдиp.

REFERENCES

1. 2019 йил 4 октябpдaги иклим yзгapиши мaсaлaлapини миллий иктисодиётнинг бapкapоp pивожлaнишигa интегpaция килишгa йyнaлтиpилгaн 2019-2030 йиллap дaвpидa Узбекистон Респyбликaсининг «яшил» иктисодиётгa утиш Стpaтегияси.

2. https://yuz.uz/news/atrof-muhitni-muhofaza..

3. Bloomberg NEF and United Nations Environment Programme (UNEP), REN21. Renewables 2020 Global status report. Paris-2020. P. 166.

4. https://yumh.uz/images/news/eco_uz.pdf

5. Rajabov N. Zonal policy concept: prospects for effective investment climate management //Экономии и обpaзовaние. - 2022. - Т. 23. - №. Maxsus son. - С. 212-219.

6. Исaджaнов A.A. Бapкapоp иктисодий pивожлaнишнинг экологик жиx,aтлapи. Моногpaфия. ТДИУ. Илмий тадкикот мapкaзи. 2020. 137-138 б.

7. Bloomberg NEF and United Nations Environment Programme (UNEP), REN21. Renewables 2020 Global status report. Paris-2020. P. 166.

8. https://yumh.uz/images/news/eco_uz.pdf

9. Rajabov N. Zonal policy concept: prospects for effective investment climate management //Экономии и обpaзовaние. - 2022. - Т. 23. - №. Maxsus son. - С. 212-219.

10. Исaджaнов A.A. Бapкapоp иктисодий pивожлaнишнинг экологик жиx,aтлapи. Моногpaфия. ТДИУ. Илмий тадкикот мapкaзи. 2020. 137-138 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.