Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТДА ЯШИЛ ИНВЕСТИЦИЯ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ УМУМИЙ ЖИҲАТЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТДА ЯШИЛ ИНВЕСТИЦИЯ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ УМУМИЙ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
23
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
яшил / яшил иқтисодиёт / атроф-муҳит / ресурслар / яшил инвестиция / яшил макон. / green / green economy / environment / resources / green investments / green space.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Умаров, Фахриддин Умар Ўғли

Ушбу илмий мақолада “яшил иқтисодиёт” атамасига жаҳон ва мамлакатимиз олимлари томонидан келтирилган таърифлар ёритилган. “Яшил иқтисодиёт” назарияси очиб берилган. “Яшил иқтисодиёт”ни Ўзбекистонда муҳимлилик ва долзарблигини охирги хукумат меъёрий-ҳуқуқий хужжатлар асосида кўрсатиб берилган. Шу билан бирга “яшил иқтисодиёт”ни соҳа ва тармоқларга таъсири ва муҳимлилиги кўрсатиб берилган. Шуни алоҳида такидлаш лозимки “яшил иқтисодиёт” мамлакатимиз таълим тизимига кириб бориши ҳамда ривожланиш тенденциясини ошиб бориши келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GENERAL ASPECTS OF IMPROVING THE EFFICIENCY OF GREEN INVESTMENT IN THE GREEN ECONOMY IN UZBEKISTAN

This scientific article highlights the definitions of the term “green economy” given by scientists of the world and our country. The theory of the "green economy" is revealed. The importance and relevance of the ”green economy" in Uzbekistan have been identified by the latest government regulations. At the same time, the impact and importance of the ”green economy" for industries and sectors was shown. Separately, it should be noted that the ”green economy " penetrates into the education system of our country and increases development trends.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ИҚТИСОДИЁТДА ЯШИЛ ИНВЕСТИЦИЯ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ УМУМИЙ ЖИҲАТЛАРИ»

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va (E)ISSN: 2181-1784

amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar" 3(24), Dec., 2023

mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman www.oriens.uz

УЗБЕКИСТОНДА ЯШИЛ ЩТИСОДИЁТДА ЯШИЛ ИНВЕСТИЦИЯ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ УМУМИЙ ЖИХДТЛАРИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo.10530114

Умаров Фахриддин Умар ^ли

Тошкент молия институти катта укитувчиси

Аннотация: Ушбу илмий мацолада "яшил ицтисодиёт " атамасига жауон ва мамлакатимиз олимлари томонидан келтирилган таърифлар ёритилган. "Яшил ицтисодиёт " назарияси очиб берилган. "Яшил ицтисодиёт "ни Узбекистонда мууимлилик ва долзарблигини охирги хукумат меъёрий-ууцуций хужжатлар асосида курсатиб берилган. Шу билан бирга "яшил ицтисодиёт"ни соуа ва тармоцларга таъсири ва мууимлилиги курсатиб берилган. Шуни алоуида такидлаш лозимки "яшил ицтисодиёт " мамлакатимиз таълим тизимига кириб бориши уамда ривожланиш тенденциясини ошиб бориши келтирилган.

Калит сузлар: яшил, яшил ицтисодиёт, атроф-мууит, ресурслар, яшил инвестиция, яшил макон.

Аннотация: В данной научной статье освещаются определения термина "зеленая экономика ", приведенные учеными мира и нашей страны. Раскрыта теория "зеленой экономики". Важность и актуалъностъ"зеленой экономики " в Узбекистане были обозначены последними правительственными нормативно-правовыми актами. В то же время было показано влияние и важностъ"зеленой экономики " для отраслей и секторов. Отдельно следует отметить, что " зеленая экономика " проникает в систему образования нашей страны и наращивает тенденции развития.

Ключевые слова: зеленый, зеленая экономика, окружающая среда, ресурсы, зеленые инвестиции, зеленое пространство.

Abstract: This scientific article highlights the definitions of the term "green economy " given by scientists of the world and our country. The theory of the "green economy" is revealed. The importance and relevance of the "green economy" in Uzbekistan have been identified by the latest government regulations. At the same time, the impact and importance of the "green economy" for industries and sectors was shown. Separately, it should be noted that the "green economy " penetrates into the education system of our country and increases development trends.

Keywords: green, green economy, environment, resources, green investments, green space.

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va amaliyotidagi 181оИоИаг: шиашшо1аг уа уееЫш1аг' mavzusidagi xa1qaro i1miy-ama1iy ащишап

КИРИШ

Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ) томонидан илгари сурилаётган «Баркарор ривожланиш» концепцияси дунё мамлакатларининг асосий максадига айланган. XXI асрда барча давлатларнинг юкори иктисодий усишга эришиш максади баркарор ривожланиш максади билан алмашди. Бу, уз навбатида, жахон иктисодиётнинг барча йуналишлари: кишлок хужалиги, саноат, транспорт, молия, энергетика, курулиш сохалари барчаси "яшил" тус олиши мухимлигини англатади.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясида сузлаган нуткида "2022-2026 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг еттита устувор йуналиши буйича "Харакатлар стратегиясидан -тараккиёт стратегияси сари" мазмун-мохияти Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Баркарор ривожланиш максадлари билан тула хамоханг эканини таъкидлаб утди [1]. "Хдракатлар стратегияси"да мулжалланган таркибий узгартиришларни чукурлаштириш, миллий иктисодиётнинг етакчи тармокларини модернизация ва диверсификация килиш хисобига унинг ракобатбардошлигини ошириш буйича иктисодиётда энергия ва ресурслар сарфини камайтириш, ишлаб чикаришга энергия тежайдиган технологияларни кенг жорий этиш, кайта тикланадиган энергия манбаларидан фойдаланишни кенгайтириш максад ва вазифалар белгиланган [2].

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг Олий Мажлисга мурожаатномасида 2020 йил ва кейинги йилларда иктисодиёт сохасида амалга ошириш зарур булган дастурий ва максадли вазифаларга атроф-мухитни мухофаза килиш ва экологик холатни яхшилашга эътиборни кучайтириш, ишлаб чикариш жараёнини экологик назорат килиш тизимини такомиллаштириш, экологик аудит утказиш тартибини кайта куриб чикиб, хусусий аудиторлик фаолиятини жонлантириш мухим вазифалар сифатида кайд этилди[3].

МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ

Экологик муаммолар энди чекланган товар сифатида иктисодга киритилган; Янги тенденция шаклланди ва фаол ривожланмокда - "яшил иктисодиёт". "Яшил иктисодиёт" - иктисодиёт фанининг йуналиши булиб, унда иктисодиёт узи мавжуд булган табиий мухитнинг боглик таркибий кисмидир ва унинг бир кисмидир; табиий ресурслардан самарали фойдаланиш оркали жамият фаровонлигини таъминлаш, шунингдек, якуний фойдаланиш махсулотларини ишлаб чикариш циклига кайтаришга каратилган. Бирлашган

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar' mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman

Миллатлар Ташкилотининг Атроф-мухитни мухофаза килиш ташкилоти (БМТА) экспертлари "яшил" иктисодиётни "одамлар фаровонлигини яхшилайдиган ва ижтимоий адолатни таъминлайдиган, шу билан бирга атроф-мухит ва унинг камайиши хавфини сезиларли даражада камайтирадиган" иктисодий фаолият сифатида куришади. Яшил инвестициялар - бу атроф-мухитни асрашга йуналтирилган, янги асровчи технологияларни жорий этишни, яшил молиявий махсулотларни, мукобил энергетиканинг янги бозорларини ва яшил энергия турларини ривожлантиришни кузда тутувчи лойихалар ва моделларни молиялаш манбаларидир . Узбек олимларидан А.А. Исаджанов "Яшил иктисодиёт" - бу эртанги кун иктисодиёти ва айнан у XXI аср иктисодий тараккиётининг харакатга келтирувчи кучи булиб, яшил иктисодиёт назарияси куйидаги учта аксиомага асосланади: • чекланган маконда таъсир сохасини узлуксиз кенгайтириб булмайди; • ресурслар чекланган шароитда узлуксиз ошиб бораётган эхтиёжни кондиришни талаб килиш мумкин эмас; • "Ер юзида хамма нарса бир-бири билан боглик"- деган фикрни таъкидлайди. Б.Б.Алимов "Яшил иктисодиёт"ни соха ва тармокларга таъсири ва мухимлилиги курсатиб берилган. Шуни алохида такидлаш лозимки "яшил иктисодиёт" мамлакатимиз таълим тизимига кириб бориши хамда ривожланиш тенденциясини ошиб бориши келтирилган.

Шунингдек, инвестиция фаолиятида иктисодий самарадорликни ошириш, самарадорлик курсаткичларини аниклаш, уларга бахо бериш асосида тегишли хулосалар ишлаб чикишда мухим ахамиятга эга. Инвестиция самарадорлиги борасидаги тадкикотлар умумиктисодий муаммо сифатида мамлакатимизнинг катор назариётчи ва амалиётчи олимлари томонидан тадкик этилган. Жумладан, А.Абдуганиев фикрича, «Иктисод фанларида "самарадорлик" ва "иктисодий самарадорлик" тушунчалари - мавжуд. Улар мамлакат, тармок, корхона, йуналишлар хамда айрим махсулотлар буйича аникланиши мумкин [3]. Юкоридагилардан келиб чикиб мамлакатимиз амалиётига тадбик килиб инвестиция фаолиятининг молиялаштириш манбалари ва усулларини шакллантиришни ривожлантириш ва такомиллаштириш лозимлигини талаб килади.

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Инвестиция самарадорлиги узгаришига таъсир этувчи омиллар ва уларнинг таъсирининг жорий холати тахлил килиниб, инвестицияларнинг корхона молиявий баркарорлигига таъсир этувчи омиллар аникланган. Тахлил жараёнида илмий абстракциялаш, эксперт бахолаш, индукция ва дедукция, таккослаш, тизимли тахлил усулларидан фойдаланилган.

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar' mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman

МУХРКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 2 декабрдаги ПК-436-сонли "2030 йилгача узбекистон республикасининг "яшил" иктисодиётга утишига каратилган ислохотлар самарадорлигини ошириш буйича чора-тадбирлар тугрисида" Карорда 2022 - 2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегиясида белгиланган вазифаларни амалга ошириш, Узбекистон Республикасининг "яшил" иктисодиётга утиш стратегияси доирасида "яшил" ва инклюзив иктисодий усишни таъминлаш борасида амалга оширилаётган чора-тадбирлар самарадорлигини ошириш, кайта тикланувчи энергия манбаларидан фойдаланиш хамда иктисодиётнинг барча тармокларида ресурсларни тежашни янада кенгайтириш максад килиб олинган. Ушбу максадга эришишга мулжалланган 2030 йилгача Узбекистон Республикасида "яшил" иктисодиётга утиш ва "яшил" усишни таъминлаш дастурининг 1-иловасига мувофик [6]:

иссикхона газларининг ялпи ички махсулот бирлигига нисбатан солиштирма ажратмаларини 2010 йилдаги даражадан 35 фоизга кискартириш; кайта тикланувчи энергия манбаларининг ишлаб чикариш кувватини 15 ГВтга ошириш ва уларнинг улушини электр энергиясини ишлаб чикариш умумий хажмининг 30 фоизидан купрогига етказиш; саноат сохасида энергия самарадорлигини камида 20 фоизга ошириш;

ялпи ички махсулот бирлигига тугри келадиган энергия сарфи хажмини, шу жумладан, кайта тикланувчи энергия манбаларидан фойдаланишни кенгайтириш хисобига 30 фоизга камайтириш; иктисодиётнинг барча тармокларида сувдан фойдаланиш самарадорлигини сезиларли даражада ошириш, 1 миллион гектаргача майдонда сув тежовчи сугориш технологиясини жорий этиш;

йилига 200 миллион кучат экиш ва кучатларнинг умумий сонини 1 миллиарддан ошириш оркали шахарлардаги яшил майдонларни 30 фоиздан ортикрокка кенгайтириш; республика урмон фонди захиралари курсаткичини 90 миллион куб метрдан ортикрокка етказиш; хосил буладиган каттик маиший чикиндиларни кайта ишлаш даражасини 65 фоиздан ошириш.

Жахон банки ва Европа тикланиш ва тараккиёт банки билан биргаликда Иктисодиётнинг декарбонизациялаш ва "яшил" ривожланиш моделига утиш буйича узок муддатли стратегияни (LTS - Long-Term Strategy for Decarbonization) ишлаб чикиш лойихаси йулга куйилди. Париж битимининг 4-моддасига мувофик, мамлакатлар 2050 йилгача углерод нейтраллигига эришишга каратилган узларининг узок муддатли стратегияларини ишлаб чикиш белгиланган. Мазкур стратегия доирасида:

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va ama1iyotidagi is1ohot1ar: muammo1ar уa yechim1ar' mavzusidagi xa1qaro i1miy-ama1iy aпjumaп

- иклим узгариши тугрисидаги хабардорликни ошириш;

- инвестиция сиёсати тугрисидаги хисоботни ишлаб чикиш ва инвестициялар билан боглик хукукий базани такомиллаштириш;

- давлат инвестицияларини бошкариш жараёнлари асосий миллий ва секторларни ривожлантириш стратегиялари ва урта муддатли харажатлар доираси билан богликдигини таъминлаш;

- лойихаларни ишлаб чикиш, бахолаш ва танлаш учун бир хил тартиблар кулланилишини таъминлайдиган ягона давлат инвестицияларини бошкариш тизимини яратиш;

- Узбекистонда иклим узгариши жихатларидан келиб чикиб, давлат инвестицияларини бошкариш тизимини жорий этиш;

- яшил стратегия инфратузилмасини куллаб-кувватлайдиган махаллий молия институтлари, банк ва 1Т хизматларини куллаб-кувватлаш;

- экологик тоза инвестицияларни ривожлантиришда хусусий секторнинг иштироки учун шароит яратиш.

Узбекистон Республикасида кайта тикланувчи энергия манбаларини жорий этилишини янада куллаб кувватлаш максадида мамлакатда "яшил" энергия сертификатлари тизимини жорий буйича ишлари олиб борилмокда. Махсулотлар кайта тикланувчи энергия манбалари хисобидан ва экологик жихатдан тоза технологиялар ёрдамида ишлаб чикарилганлигини тасдикловчи хамда бу билан боглик барча жараёнларни кузатиб бориш имконини берувчи "яшил сертификатлар" тизими жорий этилмокда. Мазкур тизимга кура, кайта тикланувчи энергияни ишлаб чикарувчилар "яшил сертификат"ни якуний фойдаланувчига (махсулот ишлаб чикарувчилар, истеъмолчилар) сотади ва бу билан энергиянинг "тозалиги"га кафолат беради. Бу эса якуний фойдаланувчиларга уз махсулотларини сотиш ва экспорт килиш хажмини ошириш, халкаро ва хорижий молия ташкилотларидан "яшил" инвестициялар ва "яшил" кредитларни жалб килиш имконини беради.

ХУЛОСА

Юкоридагилар билан бир каторда, яшил иктисодиёт мамлакатлар уртасидаги ижтимоий тенгсизликни камайтириш ва дунёда кашшокликни йук килишга катта хисса кушади. Худди шу тарзда, бозорни эркинлаштириш гояларини бекор килиш, Шимол ва Жануб уртасида тенг шароитларда савдо муносабатларини ривожлантириш йулларини хал килиш керак.

Шуни хам таъкидлаш керакки, яшил иктисодиётни амалга ошириш табиий ресурслардан масъулиятли фойдаланишни таъминлайдиган экологик баркарор стратегияларни кабул килишга имкон берадиган технологик узгаришларга олиб

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar' mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman

келиши мумкин. Аммо яшил иктисодиёт томонидан таклиф килинган максадларга эришиш учун таклиф этилаётган мукобил омиллар зарур иктисодий ресурсларни таксимлаш, атроф-мухитни мухофаза килиш коидаларини янада катъийлаштириш, субсидиялар яратиш, атроф-мухит билан дустона фаолият юритиш оркали ривожланган ва ривожланаётган мамлакатлар томонидан кабул килиниши ва худудни режалаштириш жараёнларини оптималлаштириш ишлаб чикилиши керак. Худди шундай, мамлакатларга баркарор ривожланишнинг асосий шартларини эътибордан четда колдирмасдан, бир хил даражада келишиб олиш имконини берадиган янги иктисодий асос яратиш зарур.

Яшил иктисодиёт баркарорлик параметрлари доирасида иктисодий ривожланишга эришиш, яъни соглом атроф-мухитни саклаш ва ресурслардан тугри фойдаланиш учун кашшокликни йук килиш хамда заиф ижтимоий тармокларни уз максадлари йулида бирлаштиришга интилади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 2 декабрдаги ПК-436-сонли "2030 йилгача Узбекистон Республикасининг "яшил" иктисодиётга утишига каратилган ислохотлар самарадорлигини ошириш буйича чора-тадбирлар тугрисида" Карор. www.lex.uz

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2023 йил 4 апрелдаги ПК-108-сонли "Иктисодий ислохотларни амалга оширишда илмий ёндашувларни кенгайтириш ва бошкарув кадрларини тайёрлаш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида" Карор. www.lex.uz

3. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 4 октябрдаги ПК-4477-сонли "2019-2030 йиллар даврида Узбекистон Республикасининг "яшил" иктисодиётга утиш стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги Карори. www.lex.uz

4. Alimov B.B (2019). Uzbekistan-EUROPE AND CENTRAL ASIA-P144856-Improving Pre-primary and General Secondary Education Project-Procurement Plan.

5. Alimov, B.B. (2021). THEORETICALISSUES OF BUSINESS PERFORMANCE ANALYSIS OF ENTITY. Архив научных исследований, 1(1).

6. Алимов Б.Б. Узбекистонда яшил иктисодиётни ривожлатириш стратегияси. ISSN-L: Miasto Przyszlosci Kielce 2023.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.