Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ҒОЯВИЙ СПЕКТРИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ҒОЯВИЙ СПЕКТРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзбекистон / партиялар / сўл партиялар / сиёсий акторлар / сиёсий спектр / ғоялар / сайловолди дастури. / Uzbekistan / parties / left parties / political spectrum / political actors / ideas / electoral platform.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Равшан Р. Ғозиев

Ушбу мақола Ўзбекистонда фаолият кўрсатаётган сиёсий партияларнинг сиёсий спектрдаги ўрни, унинг аҳамияти, нима учун партиялар ғоявий жиҳатдан сиёсий спектрларга ажратилиши ўрганилган ва таҳлил қилинган. Хулоса сифатида Ўзбекистондаги мавжуд сиёсий партияларнинг сайловолди дастурларида баён қилинган ғоялари билан сиёсий спектрда ўз ўрнига эга эканлиги кўрсатиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IDEOLOGICAL SPECTRUM OF POLITICAL PARTIES IN UZBEKISTAN

This article studies and analyzes the position of political parties operating in Uzbekistan within the political spectrum, its significance, and why parties are ideologically divided into political spectrums. As a conclusion, it is demonstrated that the existing political parties in Uzbekistan hold a place in the political spectrum based on the ideas presented in their electoral platforms.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ҒОЯВИЙ СПЕКТРИ»

УЗБЕКИСТОНДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ГОЯВИЙ

СПЕКТРИ

Равшан Р. Гозиев

Сиёсий фанлар доктори (Ph.D), доцент Тошкент давлат шарцшуносликуниверситети

E m

Аннотация: Ушбу мацола Узбекистонда фаолият курсатаётган сиёсий партияларнинг сиёсий спектрдагиурни, унинг ауамияти, нимаучун партиялар

гоявий жщатдан сиёсий спектрларга ажратилиши урганилган ва таулил

й

цилинган. Хулоса сифатида Узбекистондаги мавжуд сиёсий партияларнинг сайловолди дастурларидабаён цилингангоялари билан сиёсий спектрдаузурнига эга эканлиги курсат ибут илган. h

Калит сузлар: Узбекистон, партиялар, сул партиялар, сиёсий акторлар, сиёсий спектр, гоялар, сайловолди дастури. g

z

IDEOLOGICAL SPECTRUM OF POLITICAL PARTIES IN j

UZBEKISTAN y

e

Ravshan R. Gaziev

v

m

E-mail: ravshan.goziyev1886@gmail. com

i i

Abstract: This article studies and analyzes the position of political parties

i

operating in Uzbekistan within the political spectrum, its significance, and why partie$

о

are ideologically divided into political spectrums. As a conclusion, it is demonstrateds that the existing political parties in Uzbekistan hold a place in the political spectrum based on the ideas presented in their electoral platforms.

Keywords: Uzbekistan, parties, left parties, political spectrum, political actors, ideas, electoral platform.

ИДЕОЛОГИЧЕСКИЙ СПЕКТР ПОЛИТИЧЕСКИХ ПАРТИЙ

УЗБЕКИСТАНА

Равшан Р. Газиев

PhD по политологии, и.о. доцент, Ташкентский государственный университет востоковедения

E m

Аннотация: В данной статье изучается и анализируется позиция

политических партий, действующих в Узбекистане, в рамках политического!^

спектра, его значимость и причины идеологического разделения партий на

политические спектры. В качестве вывода показано, что существующие

v

политические партии Узбекистана занимают место в политическом спектре на

основе идей, представленных в их предвыборных программах. h

а

Ключевые слова: Узбекистан, партии, левые партии, политические

деятели, политический спектр, идеи, предвыборная программа. g

0

Кириш. Introduction. Вступление;

1

Сиёсатшуносликда ва сайловлар пайтида куп тилга олинадиган

терминлардан бири сиёсий ёки гоявий спектр сузидир. Купчилик ушбу термин

v

хдкида эшитган булсада, мазмун-мохдятини билмайди. Айникса, бизнинг

жамиятда. Бу эса сайловларда кайси партия кандай гоя ва максадларга эга

а

эканлигини етарлича тушуниб етмаслигини х,ам англатади. Шу боис, бу

тугрисида илмий макола ёзиш оркали Узбекистондаги мавжуд сиёсий

c

партияларнинг сиёсий спектрдаги жойлашуви хдкида кискача тушунтиришга хдракат килинди. m

Сиёсий спектр, сиёсий акторлар, партиялар ёки мафкураларни уларни таккослайдиган бир ёки бир нечта уклар буйича таснифлаш моделидир. Француз инкилобидан колган анъаналар спектрнинг чап томонида ижтимоий, сиёсий ва иктисодий тенгликни биринчи уринга куядиган мафкураларни ва спектрнинг унг томонида иерархиянинг турли шаклларини биринчи уринга куядиган мафкураларни жойлаштиради. Сиёсий позицияларни таснифлашнинг куплаб бошка усуллари илмий катъийлик ва маданиятлар буйлаб кенгрок кулланилиши

учун таклиф килинган булса-да, бу чап/унг ук сиёсий мафкураларни тавсифлашнинг доминант усули булиб колмокда, айникса Гарб мамлакатларида. Услублар. Methods. Методы;

Ушбу маколада тизимли тахлил, киёсий тахлил ва синтез тадкикот усубларидан фойдаланилди. Мавзуни кенгрок тушуниб етиш учун илмий ишлар, партиялар дастурлари ва бошка илмий-оммобоп манбалари асосида ёзилди. Тадкикотда партиялар таснифини шакллантиришда кенг кулланиладиган сиёсатшунос олим Сарторининг тахлил методларидан атрофлича фойдаланилди. Натижалар. Results. Результаты;

Гоявий, идеологик ва сиёсий спектр тушунчаси кунлик сиёсий жараёнларда айникса, сайловолди жараёнларида тез-тез кулланиладиган иборалар хдсобланади. Куплаб инсонлар гоявий спектр сузининг маъносига кизикиши табиий, чунки гоявий ва сиёсий спектрни билиш инсонлар ва айникса, сайловчиларни сиёсий партияларга овоз беришида мухим ахамиятга эга. Инсонлар узи билса-билмаса, хохласа-хохламаса-да маълум бир сиёсий мухит, сиёсий жараён ва макон ичида яшашади. Бирок, бу сиёсий мухит ва жараёнлар бир нечта гоявий спектрларга булинган ва улардан ташкил топган булади.

Сиёсий майдон, сиёсий ук каби синоним сузлар билан ишлатиладиган сиёсий спектр турли гоявий позицияларни бир-бирига нисбатан аниклаш ва

таснифлаш учун ишлатиладиган тизимдир. Бу позициялар мустакил сиёсий у

л ч

а Биринчи фойдаланилган спектрлар хусусан, Франция инкилобидан кейин ^1789-1799) ижтимоий, сиёсий ва иктисодий иерархияни улчаш учун сул-унг л_

аНеудазоё, Andrew (2017). Political Ideologies: An Introduction (6. edit). Basingstoke: Macmillan International Higher Education. pp. 14-17.

2Xester, J. C. (September 1996). "The Political Compass and Why Libertarianism is not Right-Wing". Journal of Social Philosophy. 27(2): 176-186.

^w.sharqjurnaliuz D01:10.5281/zenodo. 13921408

и

и

таснифни ифодаловчи Франция парламентида утириш тартибини англатган.

Ушбу тартибларда инкиболчилар чапда, мулкдолар эса унгда утиради. Уша

пайтларда "унг" аристократия ёки монархия манфаатлари ва черков(диний

тартиб)ни куллаб-кувватлашни англатарди, "сул" эса республикачилик,

с

е Халкаро микёсда коммунизм ва социализм одатда чап деб хисобланади, консерватизм ва реакционизм эса одатда унг деб хдсобланади. Либерализм турли уонтекстларда турли маъноларга эга булиши мумкин, баъзан сул (социал либерализм) ва унг (консерватив либерализм ёки классик либерализм) деб хисобланади. Шунингдек, охирги ун йилликларда кучайиб бораётган яшиллар рэкология) сул канот вакиллари хисобланади. Урта нуктаи назарга эга булган муътадиллар одатда марказчилар деб таснифланади. Анъанавий сул-унг епектрини рад этувчи сиёсат купинча синкретик сиёсат яъни, тарафсизлар ёки см

у Кушма Штатларда спектрнинг унг томонидаги мафкуралар шахс уркинликлари устидан давлат назоратини биринчи уринга куяди. Улар фашизмдан тортиб авторитаризм ва консерватизмгача. Спектрнинг чап уомонидаги мафкуралар тенгликни биринчи уринга куяди ва коммунизмдан ноциализм ва либерализмгача булади. Муътадил мафкуралар уртада булиб, икки гти

лри аи

ин

E^« U.S. Political Spectrum -

Equality in Society Control of Society

Communism Socialism Liberal Center Conservative Authoritarianism Facism

Left Wing Right Wing

ври

JrHeywood, Andrew (2017). Yma xonga.

"Eatwell, Roger (2003). "A 'Spectral-Syncretic' Approach to Fascism". In Kallis, Aristotle A. (Ed.). The fascism reader.

Pputledge.

p. 71.

Бaъзи сиёсaтшyнoслaр биттa унг Ba сул укни (грaфик 1) жyдa сoддa Ba х,озирги сиёсий эътикoдлaрнинг хилмa-хиллигини тaсвирлaш y4yH етaрли эмaслигини тaъкидлaйдилaр Ba 6у мушмони ечиш y4yH бoшкa yкдaрни киритaдилaр(грaфик 2). Foялaрдaги кутблиликни тaвсифлoвчи спектрлaрнинг yкдaри oдaтдa иктисoдий Macananap (сул-унг yлчoвдa) Ba ижтимoий-мaдaний м

a с a л a л

a р

(

X o к и м и я т в

График 1. Анъанавий сул-унг спектр (уц)

Сул

Мapкaз

График 2. Замонавий сиёсий спектр (уц)

Хркимият

Сул

Унг

Унг

Эркинлик

Умумвн oлгaндa зaмoнaвий сиёсий спектр куптаб FOялapни, кapaшлap Ba

ёндaшyвлapни, кaдpиятлap Ba тaмoйиллapни уз ичигa oлиб дaвлaт cиёcaтини Ba

э

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

' Heywood, Andrew (2017). Ушв жoйдa.

р

www. sharqjurnali. uz к

и н

ислохртларнинг йуналишларини белгилайди. Шу уринда айтиш керакки, инсон

узини мафкуравий тоифаларга ажратганда, бу одамнинг турли масалалар буйича

кандай фикрда эканлиги билан бирга, узи учун купрок мос келадиган

йуналишларни х,ам билдиради.

Синфий булиниш асосида пайдо булган сул-унг ва марказ куринишлари бугунги кунда х,ам ижтимоий ва сиёсий булинишларни акс эттирувчи сайлов ракобатларида х,ам кузга ташланади. Машхур сиёсатшунос олим Сартори куйидаги сиёсий булинишларни ифодаловчи спектрларни тавсия килади:7

График 3. Ж.Сарторининг сиёсий спектр модели

Сиёсий партиялар ракобатга кираётганда юкорида курсатилган у ёки бу спектрнинг бирон нуктасида жойлашган хрлда хдракат килади. Партиялар спектрнинг бирон нуктасида туриши бошка партиялар билан ракобат килиши ва мунозарага киришишини осонлаштиради ва уз сайловчиларини хдмда гоядошларини жалб килишни ва бирлаштиришни рагбатлантиради. Уз гоявий спектрига эга булмаган партиялар одатда популист партиялар сингари тез

7 Sartori, Giovanni (1976). Parties and party systems: A framework for analysis. Cambridge University Press, p. 336. www.sharqjurnali.uz D01:10.5281/zenodo. 13921408

кутарилиб тезда йук булиб кетади. Шунинг учун сиёсий спектр партиялар фаолияти ва баркарор яшовчанлиги учун жуда ахамиятли хисобланади.

Му^окама. Discussion. Обсуждение;

Узбекистондаги сиёсий партиялар хам уз гоявий позицияларига эга булиб утган давр давомида уз сайловчиларини партия гоялари атрофида бирлаштира олдилар. Юкорида куриб чикканимиз спектрлар буйича тахлил киладиган булсак, Узбекистондаги 5 та партиянинг 2 таси яъни, Узбекистон либерал-демократик партияси (O'zLiDeP) ва Миллий тикланиш партияси (MT) унг канот партиялари хдсобланса, 3 та партия яъни, Халк демократик партияси (XDP), Адолат социал-демократик партияси (Адолат) ва Узбекистон экологик партияси O'EP) сул канот партиялари хдсобланади. Шу билан бирга, мазкур партиялар сиёсий спектрда уз гоя ва дастурларига кура турли нукталарда жойлашган. Жумладан:

O'zLiDeP - либерализм гояларини таргиб килувчи иктисодиётда давлат иштирокини кескин кискартириш, бизнесни куллаб-кувватлаш, фукаролар мулки ва турар жой дахлсизлигини таъминлаш, жарималарни камайтириш, шахсий хаёт дахлсизлиги ва эркинлигини таъминлаш, тадбиркорлик ракобатини кучайтириш, соликларни пасайтириш ва хар хил бюрократик тусикларни йук килиш тамойилларини куллаб-кувватлайди8. Шу нуктаи назардан УзЛиДеП сиёсий спектрда марказга якин унг партия хисобланади.

Миллий тикланиш партияси - консерватизм гояларини илгари сурувчи партия булиб, миллий ва оилавий кадриятлар асосида тараккиётга эришиш, тарихий мерос ва узбек тилини асраб авайлаш, махаллий тадбиркорликни куллаб-кувватлаш тамойилларини химоя килади9. Бу гоялари билан партия сиёсий спектрда консерватив унг партия хисобланади.

8 Тадбиркорлар ва ишбилармонлар харакати - Узбекистон Либерал-демократик партиясининг IX Съездида (

2 0

2^ww. sharqjurnali uz D01:10.5281/zenodo. 13921408

9 1 й -и

л i

- давлат назоратидаги иктисодиётни таъминлаш, давлат корхоналарини купайтириш, бизнесга имтиёзларни бекор килиш, куп даромад олувчиларга соликларни ошириш, ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиётини илгари суриши10 билан том маънодаги сул партия хдсобланади.

Адолат СДП - иктисодий эркинликни тан олишда давлат иштирокини саклаб колиш, ижтимоий тенгликни таъминлаш, аёллар хукукларини химоялаш, ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиёти, адолатсизликка йул куймаслик, коррупцияга карши аёвсиз курашиш тамойилларини куллаб-кувватлайди. Бу п

о O'EP - дунёда юксалиб бораётган яшиллар харакатининг вакиллари еифатида дарахтларнинг кесилишига ва атроф-мухитнинг ифлосланишига

иескин чоралар куриш, шамол ва куёш каби мукобил электр станцияларини рц

и Юкоридаги фикрлардан келиб чикиб мамлакатимиздаги сиёсий партияларнинг сиёсий спектрдаги урнини куйидагича жойлашимиз мумкин: со

ж График 4. Анъанавий сул-унг спектр буйича Узбекистондаги сиёсий парт ияларнинг жойлашуви

аб

XDP O'EP Adolat O'zLiDeP MT

н

л „

Сул Марказ Унг

аи рн и Аш

н_

2019 йил 28 октябрда Узбекистон Халк демократик партиясининг XI Курултойида кабул килинган сайловолди

дастуридан олинган, https://xdp.uz/oz/saylovoldi-dastur

11

Узбекистон экологик партияси (O'EP) дастуридан олинган, https://ecouz.uz/programm

^ww. sharqjurnali. uz D01:10.5281/zenodo. 13921408

е

кта

и с

т

тоиС

График 5. Замонавий сиёсий спектр буйича Узбекистондаги сиёсий парт ияларнинг жойлашуви

Хркимият

с

У

л

О^ЮеР унг

i О' ЕР

Эркинлик

Ушбу 4 ва 5 графиклар шуни курсатадики, МТ ва ХОР бир-бирига кескин позициядаги нукталарда жойлашган булса, O'zLiDeP ва Адолат СДПси бир-бирига якин позицияда жойлашган. О'ЕР эса ХОР якин масофада жойлашган. Ж.Сарторининг (график 3) модели буйича тахлил киладиган булсак, иктисодий масалалар (горизантал улчовда) ва ижтимоий-маданий масалаларда (вертикал улчовда) O'zLiDeP сиёсий спектрнинг унг томонида марказга якин ва вертикал чизикнинг пастида эркинликни таргиб килувчи партия сифатида гавдаланади. Адолат СДП иктисодий масалаларда марказ сулда жойлашган булса, ижтимоий-маданий масалалар буйича О^ЮеР каби пастки чизикда жойлашган. Негаки, Адолат СДП шахс дахлсизлиги, гендер тенглик ва мулк хукуки масаласини катъий куллаб кувватлайди. Горизантал укнинг (иктисодий масалаларда) унг томонида МТ, сул томонида ХОР ва О'ЕР жойлашган холда бир-бирига карама-карши позицияда булсада, ушбу партиялар вертикал ук (ижтимоий-маданий

масалалар) буйича юкорида яъни, давлатни роли ва урнини саклаб колиш ва кучайтириш тарафдори хдсобланади. Бу ерда O'EP вертикал чизикнинг сал пастрогида жойлашганлигини таъкидлаш лозим. Негаки, O'EP дунё яшиллари каби демократик эркинлик тарафдори хисобланади.

Хулоса. Conclusions. Выводы;

Хулоса килиб айтишимиз мумкинки, мамлакатимизда сиёсий партиялар сиёсий майдонда уз позицияларини аниклаб ва мустахкамлаб бормокда. Бу иктисодий масалаларда сул-унг куринишда булинган холда давлатнинг иктисодиётга аралашувини ошириш ёки камайтириш, солик ва субсидияларни ошириш ёки камайтириш, давлат бюджетини таксимлашда ижтимоий сохага купрок маблаг ажратиш ёки камрок ажратиш каби масалаларда уз сузига ва таъсирига эга булаётир. Бошка томондан ижтимоий-маданий масалаларда яъни вертикал хокимият буйича давлатнинг роли ва урнини ошириш ёки купрок эркинлик бериш ва ихчам давлат сиёсатини таргиб килиш масалаларида уз позициясини намоён килмокда ва уни мустахкамлаб бормокда. Бу ижобий тенденция булиб, бошкарувни янада демократлаштириш ва фукаролик жамиятини мустахкамлашда катта ахамият касб этади. Шунингдек, сиёсий партиялар гоявий спектрдаги позициялари оркали сайловчиларни уз гоялари асосида бирлаштириш ва сайловга сафарбар килиш имкониятини оширади.

Адабиётлар. References. Литература.

1. Eatwell, Roger (2003). "A'Spectral-Syncretic' Approach to Fascism". In Kallis,

4. Lester, J. C. (September 1996). "The Political Compass and Why Libertarianism is not Right-Wing". Journal of Social Philosophy. 27(2): 176-186.

6. TagSupKopnap Ba HmSunapMOHnap xapaKarn - Y36eKHCTOH ^n6epan-geMOKpaTHK napraacHHHHr IX Cte3gnga (2019 hkh 5 Hoa6pt KyHH) TacgHK^aHraH cannoBongu gacTypugaH onHHraH, https://uzlidep.uz/uz/menu/the-

V. Узбекдотон "Aдoлaг" coциaл-демoкpaтик пapтияcи caйлoвoлди дacтypидaн oлингaн, https://adolat.uz/saylovoldi-dastur

8. Узбекдотон экoлoгик пapтияcи (O'EP) дacтypидaн oлингaн,

9. 2019-yil 1-noyabrda O'zbekiston "Milliy tiklanish" demokratik partiyasining VI-

10. 2019 йил 28 oктябpдa Узбекдотон Хaлк демoкpaтик пapтияcининг XI Kypyлтoйидa кaбyл килингaн caйлoвoлди дacтypидaн oлингaн,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.