Научная статья на тему 'Роль политических партий Узбекистана в формировании государственных органов'

Роль политических партий Узбекистана в формировании государственных органов Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
57
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Политическая партия / Государство / Правительство / Выборы / Депутат / Законодательная власть / Исполнительная власть / Демократия. / Political party / State / Government / Elections / Deputy / Legislature / Executive branch / Democracy.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Нодира Расулова

В этой статье анализируется роль политических партий в формировании государственных органов (законодательная и исполнительная власть), положительные черты многопартийной системы, место политических партий и выборов в формировании гражданского общества, реформы в системе выборов, электоральная функция политических партий, место предвыборной платформы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Role of political parties of Uzbekistan in the formation of state bodies

This article analyzes the role of political parties in the formation of state bodies (legislative and executive branches), the positive features of a multi-party system, the place of political parties and elections in the formation of civil society, reforms in the electoral system, the electoral function of political parties, and the place of the electoral platform.

Текст научной работы на тему «Роль политических партий Узбекистана в формировании государственных органов»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Role of political parties of Uzbekistan in the formation of state bodies

Nodira RASULOVA 1

1 Military-Technical Institute of the National Guard of the Republic of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords: Political party State

Government

Elections

Deputy

Legislature

Executive branch

Democracy.

This article analyzes the role of political parties in the formation of state bodies (legislative and executive branches), the positive features of a multi-party system, the place of political parties and elections in the formation of civil society, reforms in the electoral system, the electoral function of political parties, and the place of the electoral platform. 2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https:/ / creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

SUMMARY

Based on the analysis of scientific literature, the article describes the growing role of political parties in the formation of government bodies in the Republic of Uzbekistan. In democracies, political parties as active participants in the political process are becoming an increasingly important factor in the formation of state bodies and political decision-making.

One of the main social tasks of the elections is to ensure the representation of the main social groups in government bodies, to form an effective government that accurately reflects the views and will of citizens.

One of the important tasks of a political party in the life of society is participation in the creation of mechanisms for the formation and replacement of state bodies (through participation in elections, and then work in representative bodies of power).

1 Ph.D, Associate Professor, Military-Technical Institute of the National Guard of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan

email: nodira.sardarovna@gmail.com

Currently, political parties play a leading role in the formation of the chambers of the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan, since they are the only organizational and collective entities participating in the elections.

In order for political parties to become more active, they, first of all, need to win people's trust, to form a positive public opinion about themselves. Without the electorate, without the support of the people behind the electorate, the party cannot do anything, relying only on its members.

The main way parties perform their functions in practice is through the nomination of candidates by the parties for election to the state legislature during the election campaign.

To achieve the election of these candidates, party activists must win over the majority of the population to their side, conduct agitation and agitation among the electorate. Especially during this period, the ability to influence public opinion is the main goal of the party.

Thus, political parties serve as a kind of bridge between the state and society, increasing the legal culture and activity of the population, ensuring their participation in the organization and management of public policy, play an important role in shaping public opinion, ensuring the active participation of citizens in political life.

Узбекистон сиёсий партияларининг давлат хокимияти органларини шакллантиришдаги роли

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Узбекистон сиёсий партияларининг давлат хркимияти органлари (цонун чицарувчи ва ижро этувчи хокимият)ни шакллантиришдаги роли, куппартиявийлик тизимининг ижобий хусусиятлари, фуцаролик жамиятини шакллантиришда сиёсий партиялар ва сайловларнинг урни, сайлов тизимидаги ислохотлар, сиёсий партияларнинг электорал функцияси, сайловолди платформасининг урни тахлил цилинган.

Калит сузлар:

Сиёсий партия

Давлат

Хокимият

Сайлов

Депутат

Конун чицарувчи Хокимият

Ижро этувчи докимият Демократия

Роль политических партий Узбекистана в формировании государственных органов

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Политическая партия

Государство

Правительство

Выборы

Депутат

Законодательная власть Исполнительная власть Демократия.

В этой статье анализируется роль политических партий в формировании государственных органов (законодательная и исполнительная власть), положительные черты многопартийной системы, место политических партий и выборов в формировании гражданского общества, реформы в системе выборов, электоральная функция политических партий, место предвыборной платформы.

Демократик мамлакатларда сиёсий партиялар сиёсий жараёнларнинг фаол иштирокчиси сифатида давлат органларининг шаклланиши ва сиёсий ;арорларнинг ;абул ;илинишида тобора мухим омилга айланиб бормо;да. Сиёсий партиялар жамиятнинг энг фаол ва умумхал; манфаатлари йулида дунё;араши, ма;сади, фикрлар муштараклиги бир булган мамлакат фу;ароларининг муайян ;исмини уз сафида бирлаштирган ва сиёсий хокимият учун курашадиган сиёсий ташкилот булгани боис фу;аролик жамиятининг бош;а институтларидан ажралиб туради.

Давлат хокимиятининг хал; томонидан бевосита (умумхал; сайлови ор;али) шакллантирилиши; хал;нинг давлат хокимияти бош;арувида бевосита (сайлов, референдум) ёки билвосита (Президент, парламент, махаллий кенгашлар ор;али) иштирок этиши; давлат хокимиятининг хал; томонидан назорат ;илиниши жараёнлари давлат хокимиятининг энг мухим хусусиятлари хисобланади. Ушбу хусусиятлардан келиб чи;иб, «давлат хокимияти» тушунчасига «хал; томонидан шакллантириладиган, бош;ариладиган ва назорат ;илинадиган хокимият», дея таъриф бериш мумкин. Хал; томонидан давлат хокимиятини шакллантириш деганда, давлат хокимияти вакиллик органларининг хал; томонидан бевосита сайланиши тушунилади.

Узбекистон Республикаси "Сиёсий партиялар тугрисида"ги ;онунининг 12-моддасига кура, "Сиёсий партиялар сайлаб ;уйиладиган давлат органларидаги уз вакиллари ор;али тегишли ;арорларни тайёрлашда иштирок этиш, ;онунда белгилаб ;уйилган тартибда Узбекистон Республикаси Президенти, давлат хокимияти органлари сайловларида иштирок этиш" каби ху;у;ларга эга. Партияларнинг энг мухим ма;сади - бу ижтимоий ;атламлар манфаатларини сиёсий тизимда ифода этишдир. Партиялар турли ижтимоий гурухлар, ;атламларнинг манфаатларини жамиятнинг сиёсий тизимида ифода этиш йули билан давлат билан жамият уртасидаги богловчилик ва воситачилик функцияларини бажаради, шу билан бир ва;тда улар жамиятнинг яхлитлиги ва бир бутунлигини таъминлайди [1].

Сиёсий партиялар давлат хокимиятининг ;уйидаги органларини шакллантиришда иштирок этиш ху;у;ига эга:

1. Цонун чи;арувчи хокимият (Олий Мажлис Сенати ва Цонунчилик палатаси).

2.Ижро этувчи хокимият (Узбекистон Республикаси Президенти, Узбекистон Республикаси Бош вазири, махаллий давлат хокимияти органлари).

Умумхал; сайловлари ор;али давлат хокимияти органларини шакллантириш демократик ху;у;ий давлатнинг энг мухим белгисидир. Сайлов - хал; уз хокимияти ва хохиш-иродасини тугридан-тугри руёбга чи;аришнинг олий ифодаси, давлат хокимияти органларини демократик тарзда ташкил этишнинг негизи хисобланувчи улкан ижтимоий-сиёсий тадбир. В.П.Пугачев ва А.И.Соловьевларнинг фикрича, сайловлар - муайян ;оидалар ёрдамида фу;аролар сиёсий иродасини баён этиш ор;али хокимият ва бош;арув органларини шакллантириш услубидир [2].

Узбекистон Республикасида Президент, Олий Мажлис Цонунчилик палатаси, хал; депутатлари вилоят, туман ва шахар кенгашлари хал; томонидан бевосита умумхал; сайлови ор;али шакллантирилади. Масалан, Узбекистон хал;и 1991,

2000, 2007, 2015, 2016 йиллapдa Пpeзидeнт caйлoвлapидa, 1994, 1999, 2004, 2009, 2014, 2019 йиллapдa Олий Maжлиc ^нунчилик пaлaтacи xaмдa вилoят, тyмaн вa шaxap кeнгaшлapи дeпyтaтлapи caйлoвидa бeвocитa иштиpoк этиб, дaвлaт Xoкимиятини шaкллaнтиpиш тaжpибacигa эгa бyлгaн.

БMT Бoш Аccaмблeяcининг 1948 йил 10 дeкaбpидa к^бул ;илинган "Инган xyк;yк;лapининг yмyмжaxoн Дeклapaцияcи"нинг 21-мoддacидa дeмoкpaтик тaмoйиллap acocидaги caйлoвлapнинг инcoн ху;у;и cифaтидaги Уpни к;yйидaгичa тaъpифлaнaди: "X,ap биp инган бeвocитa ëки эpкин caйлaнгaн вaкиллapи opк;aли Уз мaмлaкaти бoшк;apyв ишидa к^тташиш хуку^ига эгaдиp. Xaлк; иpoдacи xyкyмaт Xoкимиятининг acocи булиши ^pa^ бу иpoдa яшиpин oвoз бepиш ëки oвoз бepиш эpкинлигини тaъминлoвчи бoшк;a шyнгa тeнг axaмиятгa эта бyлгaн умумий вa тeнг caйлoв ху;у;и acocидa ифoдaлaниши лoзим" [3].

Узбeкиcтoндa caйлoвлap умумий, тeнг, тyFpидaн-тyFpи вa кyппapтиявийлик acocидa яшиpин oвoз бepиш йули билaн aмaлгa oшиpилaди. Maълyмки, caйлoвлap дaвpидa cиëcий пapтиялapнинг xap биp нoмзoдлapи Faлaбa к;oзoнишгa xapaкaт к;илaди. Ани; мa;caд, pa;oбaт мухити юзaгa кeлaди, xaëтгa кyчлиpo; тaъcиp кypcaтишгa, уз дacтypининг мa;caд вa вaзифaлapини xaл;;a eткaзишгa интилaди. Caйлoвчи нaфa;aт узи тaнлaгaн нoмзoдгa, бaлки yшa нoмзoд aъзo булган cиëcий пapтиягa xaм oвoз бepaди, унинг Foялapигa ишoнч билдиpaди. Шу caбaбдaн xaм caйлoвлap cиëcий пapтиялap учун жyдa мухим cиëcий имтиxoн вaзифacини yтaйди. Caйлoв нaтижaлapигa ^pa к^жи пapтиянинг дacтypи, мa;caди вa вaзифaлapи xaл;чил экaнлиги, Узбeкиcтoн xaл;и к^жи пapтияни кyпpo; ;Уллaб-;yввaтлaши aëн бyлaди. Caйлoвдa иштиpoк этиб, eтapличa oвoз йиFa oлмaгaн пapтиялap учун э^ кeлгycи фaoлиятининг ycтyвop йyнaлишлapини ;aйтa кypиб чи;иб, yзлapи учун xyлocaлap ;илиш имкoни бepилaди.

Фy;apoлapнинг фикpини вa иpoдacини aйнaн a^ эттиpиб, xoкимият opгaнлapидa acocий ижтимoий гypyxлap вaкиллигини тaъминлaш, caмapaли xyкyмaтни шaкллaнтиpиш caйлoвлapнинг бoш ижтимoий вaзифaлapидaн Xиcoблaнaди.

Cиëcий пapтия жaмият xaëтидa биp rça^p xaëтий мухим вaзифaлapни бaжapaди, жyмлaдaн, дaвлaт вaкиллик opгaнлapини шaкллaнтиpиш вa aлмaштиpиш мexaнизмлapини яpaтишдa иштиpoк этaди. Уз вaзифaлapининг aкcapиятини xoзиpги пapтиялap caйлoвдa иштиpoк этиш вa cyнгpa xoкимият вaкиллик opгaнлapидa ишлaш мexaнизмлapи op;aли aмaлгa oшиpaдилap.

X,oзиpги вa;тдa cиëcий пapтиялap Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Олий Maжлиcи пaлaтaлapини шaкллaнтиpишдa eтaкчи poль yйнaйдилap, чунки aйнaн yлap caйлoвдa иштиpoк этувчи биpдaн-биp тaшкилий-жaмoaвий cyбъeктлap xиcoблaнaдилap. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Олий Maжлиcигa вa Xaл; дeпyтaтлapи вилoят, тyмaн вa шaxap Keнгaшлapигa булиб yтaдигaн caйлoвлap жapaëнидa cиëcий пapтиялap иштиpoкининг кaфoлaтлapигa caйлoв кoмиccиялapини шaкллaнтиpишдa cиëcий пapтиялapнинг иштиpoкини; yлapнинг нoмзoдлap киpитиш имкoниятини; caйлoвoлди тaшви;oти шaкллapи вa ycyллapининг кeнг дoиpacи мycтaxкaмлaнгaнлигини; caйлoв кaмпaнияcи мaжбypийлик, oчи;лик, oшкopaлик вa уз вa;тидaлик acocидa дaвлaт тoмoнидaн мoлиялaштиpилишини; oвoз бepиш жapaëнини кyзaтиш инcтитyтининг мaвжyдлигини; caйлoвни yткaзиш жapaëни

устидан давлат назоратини киритиш мумкин. Бинобарин, электорал функция хозирги шароитда сиёсий партиянинг энг мухим функциясига айланган [4].

Сиёсий партияларни парламентни шакллантиришдаги иштироки уларнинг асосий электорал функцияси йулида хизмат цилиб, бу унинг давлат хокимиятини эгаллаш ва амалга ошириш учун мулжалланган ташкилот сифатидаги мохиятини белгилаб беради. Демократик жамиятда ушбу мацсадга фацатгина цонуний йул билан эришиш, яъни сиёсий партияларнинг сайловларда, авваламбор, марказий давлат институтларида давлат бошлиги ва парламентни шакллантиришда цатнашиши билан амалга оширилиши кузда тутилади [5].

2008 йилнинг 1 январидан кучга кирган Узбекистон Республикасининг «Давлат бошцарувини янгилаш ва янада демократлаштириш хамда мамлакатни модернизация цилишда сиёсий партиялар ролини кучайтириш тугрисида»ги Конституциявий цонуни (2007 йил 11 апрель)нинг цонуннинг цабул цилиниши билан давлат бошцарувини янгилаш, янада демократлаштириш ва модернизация цилишда сиёсий партияларнинг тутган урни ва роли кучайди, энг мухими, ахолининг сиёсий ва хуцуций онгини ошириш, давлат хокимияти ва бошцарувини амалга оширишда уларнинг хохиш-иродасини янада кенгроц руёбга чицариш борасида партияларга катта имконият хамда хуцуцлар берилди. Цонунга кура, бош вазир номзоди Олий Мажлиснинг Цонунчилик палатасига булиб утган сайлов натижалари хамда унда сиёсий партиялар ва сайловчиларнинг ташаббускор гурухларидан сайланган депутатлар олган уринлардан келиб чициб белгиланади. Бунда мамлакат Конституциясига биноан Узбекистон Республикасининг Президенти Цонунчилик палатаси ва Сенат тасдицлаши учун тацдим этадиган Бош вазир номзоди утган сайловларда купчилик овоз туплаган партияларнинг Марказий кенгашлари курсатадиган номзодлар орасидан танланади.

Эндиликда Узбекистон Республикаси Бош вазири номзоди Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Цонунчилик палатасига сайловда энг куп депутатлик уринларини олган сиёсий партия ёки тенг мицдордаги энг куп депутатлик уринларини цулга киритган бир неча сиёсий партия томонидан таклиф этилиши белгиланди. Юцоридаги цонун хужжати орцали жамоат ташкилоти хисобланган, лекин узининг функцияси, мацсад ва вазифасига кура жамият сиёсий хаётида алохида урин тутувчи сиёсий партияларга юксак ишонч ва катта масъулият юклатилди.

Парламент учун курашиш, унда купчилик депутатлик уринларини эгаллаш сиёсий партияларнинг асосий мацсадларидан биридир. Чунки сиёсий партияларнинг умумхалц сайловларида шаклланган парламентдан урин эгаллаган вакиллари (депутатлар), хусусан улар купчиликни ташкил этсалар, цонунчилик фаолиятида иштирок этиш орцали уз гояларини хаётга татбиц этиш, Бош вазир лавозимига номзод тацдим этиш имкониятига эга буладилар.

2003 ва 2008 йилларда Конституцияга, шунингдек, "Фуцаролар сайлов хуцуцларининг кафолатлари тугрисида"ги хамда янги тахрирдаги "Узбекистон Республикаси Олий Мажлисига сайлов тугрисида", "Халц депутатлари вилоят, туман ва шахар Кенгашларига сайлов тугрисида", "Узбекистон Республикаси Президенти сайлови тугрисида"ги цонунларга тегишли узгартиш ва цушимчалар киритилиши, шунингдек, «Тошкент шахар халц депутатлари Кенгашларига сайлов тугрисида»ги цонуннинг, Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар

cтpaтeгияcининг к^бул ;илиниши мaмлaкaтимиздa caмapaли, дeмокpaтик ^йлов тизимини шaкллaнтиpиш вa pивожлaнтиpиш cоxacидaги кaтоp yзгapишлapгa acoc булиб, миллий ^йлов тизимининг изчил вa боcкичмa-боcкич либepaллaшyви, икки пaлaтaли пapлaмeнт caйловлapининг конун тaлaблapи вa yмyмэътиpоф этилган xaлкapо пpинцип вa ноpмaлapгa тyлa моc xолдa yткaзилишини тaъминлaйдигaн мyкaммaл конунчилик бaзacининг шaкллaнишигa олиб ^лди [6].

Айникca 2019 йил 25 июндa кaбyл килингaн Узбeкиcтон Pecпyбликacининг Caйлов кодeкcи оpкaли жaмиятдaги энг мухим мacaлaлapдaн биpи xиcоблaнгaн -caйловлapнинг хукукий acоcлapи кодификaциялaнди.

2019 йилдa булиб yтгaн caйловлap Caйлов кодeкcи acоcидa утди. Унгa ^pa Узбeкиcтон Pecпyбликacи Цонунчилик пaлaтacи дeпyтaтлигигa xaмдa мaxaллий Keнгaшлap дeпyтaтлигигa фaкaтгинa cиëcий пapтиялap номзод кypcaтиш хукукига эгa булди. Цонунчилик пaлaтacидaги Узбeкиcтон Экологик xapaкaти учун бeлгилaнгaн 15 дeпyтaтлик квотacи бeкоp килингaч, 150 Уpин учун бapчa пapтиялap тeнг кypaш олиб боpдилap. Узбeкиcтон Pecпyбликacи Пpeзидeнти Ш.M.Mиpзиëeв тyFpи тaъкидлaгaнидeк, "миллий конyнчилигимиздa бyлaжaк caйловлapдa дeпyтaтликкa номзодлap фaкaт cиëcий пapтиялap томонидaн илгapи cypилиши кaтъий бeлгилaб кУйилгaни xap биp пapтиягa кaттa хукук вa имконият бepиши билaн биpгa юк^к мaъcyлият xaм юклaйди" [7].

Caйлов конyнчилигигa киpитилгaн мухим yзгapишлapдaн ята биpи номзодлap ишончли вaкиллapининг Узбeкиcтон Pecпyбликacидaги caфap-xapaжaтлapини caйловни утгазиш учун aжpaтилгaн мaблaFлap xиcобидaн тyлaниши тapтибининг бeлгилaниши xaмдa cиëcий пapтиялap томонидaн имзо йиFиш жapaëнидa caйловчилapнинг биp ëки биp нeчтa номзодлapни ëxyд пapтиялapни кУллaб-кyввaтлaб имзо куйиши мумкинлиги, шyнингдeк, cиëcий пapтиялap уз пapтияcи aъзолapини ëки пapтияcизлapни xaм дeпyтaтликкa номзод этиб кypcaтишгa вaколaтли экaнлиги (бyндa cиëcий пapтиялap caйловдa дeпyтaтликкa номзодлap кypcaтиш xyкyкигa эта булиши учун пapтиянинг caйловдa иштиpок этишини кУллaб-кyввaтловчи кaмидa киpк минг caйловчининг имзоcини тyплaши кepaк) ^йловнинг caмapaли тaшкил этилишигa ижобий тaъcиp кypcaтaди.

Узбeкиcтон Pecпyбликacи Kонcтитyцияcининг 99-моддacидa "Вилоятлap, тyмaнлap вa вa шaxapлapдa (тyмaнгa бyйcyнaдигaн шaxapлapдaн, шyнингдeк, шaxap тapкибигa киpyвчи тyмaнлapдaн тaшкapи) xокимлap бошчилик килaдигaн xaлк дeпyтaтлapи Keнгaшлapи хокимиятнинг вaкиллик оpгaнлapи булиб, ynap дaвлaт вa фyкapолapнинг мaнфaaтлapини кyзлaб, уз вaколaтлapигa тaaллyкли мacaлaлapни xaл этaдилap" дeб бeлгилaб кУйилгaн.

Xaлк дeпyтaтлapи Keнгaши вa ижpоия хокимияти aппapaтининг иш фaолияти ycтидaн тeгишли худуд axолиcи уз дeпyтaтлapи - вaкиллapи оpкaли нaзоpaт Уpнaтaди. Caйловчилap мaxaллий хокимият оpгaнлapининг xaмдa xaлк дeпyтaтлapи Keнгaшлapи томонидaн тyзилгaн бош^ оpгaнлapнинг вa дeпyтaтлapнинг Xиcоботлapини эшитиб боpaдилap.

Вилоят вa Tошкeнт шaxap хокими номзодлapи Узбeкиcтон Pecпyбликacи Пpeзидeнти томонидaн тeгишли xaлк дeпyтaтлapи Keнгaшлapидaги пapтия гypyxлapининг xap биpи билaн мacлaxaтлaшyвлap yткaзилгaнидaн cyнг xaлк дeпyтaтлapи, вилоят вa Tошкeнт шaxap ^н^шита тacдиклaш учун тaкдим этилaди.

Тегишли халц депутатлари Кенгаши депутатлари умумий сонининг купчилик овозини олган вилоят ва Тошкент шахар хокими номзоди тасдицланган хисобланади.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев хацли равишда эътироф этганидек, "Биз юртимизда куппартиявийлик тизимини мустахкамлаб, ицтисодий ва ижтимоий жараёнларда партияларнинг ролини оширишга кумаклашамиз. Качонки сиёсий партияларнинг фаоллиги ошиб, парламент фаолияти доирасида улар уртасида соглом рацобат ва бахс-мунозара мухити шаклланса, шундагина вакиллик хокимияти органлари хам самарали фаолият курсатади. Буни хаётнинг узи хаммамизга хар куни курсатяпти. Агар рахбарларимиз халц вакиллари билан маслахат цилиб иш тутса, хато кам булади. Шунинг учун вакиллик хокимияти органлари иши самарали булишида партияларимиз фаоллигини оширишимиз шарт. Халц депутатлари махаллий кенгашларида партия гурухларининг ваколати ва ролини ошириш, айницса, ижро хокимияти органлари фаолиятини назорат килиш борасидаги таъсирини янада кучайтириш зарур" [8].

Бу ижроия хокимият органларини шакллантириш, давлат цурилиши ва демократик ислохотларни чуцурлаштиришда сиёсий партияларнинг ролини ошириш йулидаги дадил цадамдир. Бугунги кунда республикамизда Узбекистон Халц демократик партияси (1991 йил), Узбекистон "Адолат" социал-демократик партияси (1995 йил), Узбекистон "Миллий тикланиш" демократик партияси (1995 йил), Тадбиркорлар ва ишбилармонлар харакати - Узбекистон Либерал-демократик партияси (2003 йил), Узбекистон экологик партияси (2019 йил) фаолият юритмоцда. Хар бир сиёсий партия жамиятнинг маълум бир табацаси манфаатларини химоя цилишга харакат цилмоцда. Хокимият учун кураш, сайловолди дастурини бажариш, давлатнинг ички ва ташци сиёсатини ишлаб чицишда бевосита ёки билвосита иштирок этиш сиёсий партияларнинг асосий сиёсий вазифаларидан саналади.

Хар бир сиёсий партия электорат ишончи ва хурмати учун курашишга, сайловчилар хохиш-иродасини ифодаловчи дастурий мацсадларни илгари суришга, парламентда купчилик уринни эгаллашга, жамиятнинг юксалиши ва янгиланиши йулида янги таклиф ва ечимларни тацдим этишга интилади.

Сиёсий партияларнинг янада фаоллашуви учун авваламбор, улар халц ишончини цозонишлари, узлари хацида ижобий, ижтимоий фикрни шакллантиришлари зарур. Партия электоратсиз, электорат ортида турувчи халцнинг кумагисиз фацат уз аъзоларига суянган холда хеч нима цила олмайди.

Сайловда сиёсий партияларнинг уз сайловолди платформалари асосида иштирок этиши мамлакат тарацциётининг бош мезони саналади. Партия сайловолди дастурида илгари сурилган устувор вазифаларни хаётга татбиц этиш, сайловчилар билан утказиладиган учрашувлар давомида ахолини уйлантираётган масалаларни атрофлича урганиш ва уларнинг ижроси буйича хисоботлар тацдим этиб бориш унинг халц орасидаги нуфузини янада оширади.

Партияларнинг уз функцияларини амалиётда бажаришларининг асосий усули, бу - сайловлар кампанияси даврида партиялар давлатнинг цонун чицарувчи органларига сайланишлари учун уз номзодларини курсатишларидир. Бу номзодларнинг сайланишларига эришиш учун партия фаоллари ахолининг купчилик цисмини уз томонига огдириши, сайловчилар уртасида ташвицот ва

тapFибот ишлapини олиб боpиши лозим. Айникca, бу дaвpдa жaмоaтчилик фикpигa тaъcиp килa олиш кобилиятигa эгa булиш пapтиянинг энг acоcий мaкcaдидиp. Дeпyтaтликкa номзодлapни pyйxaтгa олиш учун бeлгилaнгaн оxиpги куннинг эpтacидaн бошлaнaдигaн caйловолди тaшвикоти cиëcий пapтиялap томонидaн acоcaн aнъaнaвий тapFибот воcитaлapи - тeлeвидeниeдaги axбоpот дacтypлapи, cиëcий пapтиянинг мaтбyот нaшpлapи оpкaли олиб боpилгaн бyлca, бу йилги ^йловолди тapFиботидa оммa олдидa очик мyнозapaлap, дeбaтлap, мaтбyот конфepeнциялapи, интepвьюлap, оммaвий axбоpот воcитaлapидa чикишлap, pоликлapни жойлaштиpиш, интepнeт (acоcaн ижтимоий тapмоклap) оpкaли aмaлгa ошиpилмокдa.

Шу боиc x,yкУKшyноc И.Бeков тyFpи тaъкидлaгaнидeк, '^^гай пapтиялapнинг жaмиятдa кaнчaлик мaвкeгa эгa экaнлигини бeлгиловчи acоcий мeзон бу, yлapнинг дaвлaт хокимияти вaкиллик оpгaнлapигa бyлaдигaн caйловлapдa кaндaй нaтижaлapгa эpишгaнлиги xиcоблaнaди" [9].

Юкоpидaги фикpлapдaн xaм кypиниб тypибдики, cиëcий пapтиялap узининг кeлaжaк cиëcaти, дacтypи, мaфкypacи йyнaлишлapини xaлкдa кизикиш yЙFотaдигaн шaкллapдa xaлк pyxиятигa cингдиpa билиши - пapтиянинг caйловлapдa Faлaбaгa эpишишининг кaфолaтлapидaн биpидиp.

2019 йилдa булиб утган caйловлapдa фyкapолapнинг узини-узи бошкapиш оpгaнлapи томонидaн xaлк дeпyтyтлapи тyмaн (шaxap) Keнгaшлapигa номзод кypcaтиш тapтибининг бeкоp килингaнлиги жaмиятдa cиëcий пapтиялapнинг pолини янaдa ошиpди. Зepо, Пpeзидeнт Ш.Mиpзиëeв тyFpи тaъкидлaгaнидeк, '^ap кaндaй cиëcий пapтия зaмон билaн xaмнaфac булиб, унинг yткиp тaлaблapигa жaвоб бepгaн тaкдиpдaгинa cиëcий куч cифaтидa яшaй олaди" [7].

Эpкин вa aдолaтли caйловлap мaмлaкaтни дeмокpaтлaштиpиш вa pивожлaнтиpишнинг мухим шapтидиp. Фyкapолик жaмиятини жaмоaт тaшкилотлapи, xycycaн, cиëcий пapтиялapcиз тacaввyp килиб бyлмaйди. Дeмокpaтик дaвлaт э^ пapтиялapнинг caйловдaги кypaши оpкaли бapпо этилaди. Ахолининг aкcapияти мaнфaaтлapини кyзлaйдигaн вa ушбу мaнфaaтлapнинг aмaлгa ошиши учун тyFpи йулни кypcaтa олaдигaн cиëcий кyчгинa дaвлaт тeпacигa кeлгaнидa дeмокpaтик дaвлaт кapоp топaди.

Шyндaй килиб, cиëcий пapтиялap axолининг хукукий мaдaниятини вa фaоллигини ошиpиш, yлapнинг дaвлaт cиëcaтини тaшкил этиш вa бошкapишдaги иштиpокини тaъминлaш оpкaли дaвлaт вa жaмият Уpтacидa yзигa xоc кyпpик вaзифacини yтaйди, axолининг жaмоaтчилик фикpини шaкллaнтиpишдa, фyкapолapнинг cиëcий xaëтдa фaол иштиpокини тaъминлaшдa мухим Уpингa эгa.

Cиëcий пapтиялapнинг жaмиятдaги Уpни вa pолининг ycиши yлapнинг дaвлaт билaн жaмият Уpтacидaги мyноcaбaтлapини тaъминлaшдaги pолининг шyнингдeк, дaвлaт хокимияти вaкиллик оpгaнлapини шaкллaнтиpишдaги иштиpоки кaмpовининг оpтишидa нaмоëн бyлaди.

Адaбиëтлap pyйxaти

1. Цyдpaтxyжaeв Ш. 2007. Узбeкиcтондa пpофeccионaл пapлaмeнт тизимининг cиëcий инcтитyт cифaтидa шaкллaниши вa pивожлaниши иcтикболлapи. - T.: Шapк. - Б.98.

2. Пугачев В.П., Соловьев А.И. Сиёсатшуносликка кириш. - Т.: Янги аср авлоди, 2004. - Б.404.

3. Инсон ху;у;ларининг умумжахон Декларацияси. - Т., 1998. - Б.30.

4. Янгибаев А. К. Узбекистан Республикаси сиёсий партияларининг давлат хокимияти органларини шакллантиришда иштирокининг конституциявий -ху;у;ий асослари: У;ув ;улланма. - Т.: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси. 2015. - Б.38.

5. Юдин Ю.Политические партии и право в современном государстве. 1998. -М.: ИНФРА-М. - С.191.

6. Каньязов Е., Зулфи;оров Ш., Тургунов О. Узбекистон Республикаси сайлов тизими ва сайлов ;онунчилиги.2014. - Т. - Б.24.

7. Мирзиёев Ш.М. Сиёсий партиялар демократик жараёнларнинг фаол иштирокчисига айланиши керак (22.08.2019) // www.prezident.uz/uz/lists/view/2819

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Мирзиёев Ш.М. Миллий тара;;иёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги бос;ичга кутарамиз.2017. - Тошкент: Узбекистон НМИУ. - Б.44.

9. Беков И. Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Цонунчилик палатаси ва сиёсий партиялар. Монография. 2010. - Т.: ТДЮИ нашриёти. - Б.37-38.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.