Научная статья на тему 'ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ЎРНИ ВА РОЛИ'

ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ЎРНИ ВА РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
151
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сиёсий партиялар / ижтимоий қатлам / сиёсий мақсад / сиёсий плюрализм / партия тизимининг ўзига хос хусусиятлари

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдуазиз Парпиев

Замонавий шароитларда демократик модернизация, фуқаролик жамияти ва инсон эркинликларини таъминлашда сиёсий партияларнинг иштироки тобора ортиб бормоқда. Кўппартиявийлик ва плюрализм шароитида эса энг муҳим демократик институтлардан бири бу сиёсий рақобатдир. Сиёсий рақобат, энг аввало, партияларнинг фаолияти билан боғлиқ бўлиб, ўзининг шакллари, моҳияти, йўналиш ва услублари жиҳатидан социумнинг сиёсий жараёнлари ва институтларига боғлиқ шеклда кечмоқда. Турли демократик тенденциялар шароитида сиёсий рақобатнинг мумтоз ва замонавий моделларига мурожаат қилиш, ижтимоий трансформация ва модернизация жараёнида сиёсий партияларнинг иштирокини кучайтириш ҳамда ҳокимият ротациясида соғлоғ рақобат муҳитини шакллантириш масалалари тобора долзарб аҳамият касб этмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖАМИЯТ ТАРАҚҚИЁТИДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ ЎРНИ ВА РОЛИ»

ЖАМИЯТ ТАРАВДИЁТИДА СИЁСИЙ ПАРТИЯЛАРНИНГ УРНИ ВА

РОЛИ

Абдуазиз Парпиев

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Замонавий шароитларда демократик модернизация, фукаролик жамияти ва инсон эркинликларини таъминлашда сиёсий партияларнинг иштироки тобора ортиб бормокда. Куппартиявийлик ва плюрализм шароитида эса энг мухим демократик институтлардан бири бу - сиёсий ракобатдир. Сиёсий ракобат, энг аввало, партияларнинг фаолияти билан боглик булиб, узининг шакллари, мохияти, йуналиш ва услублари жихатидан социумнинг сиёсий жараёнлари ва институтларига боглик шеклда кечмокда. Турли демократик тенденциялар шароитида сиёсий ракобатнинг мумтоз ва замонавий моделларига мурожаат килиш, ижтимоий трансформация ва модернизация жараёнида сиёсий партияларнинг иштирокини кучайтириш хамда хокимият ротациясида соглог ракобат мухитини шакллантириш масалалари тобора долзарб ахамият касб этмокда.

Калит сузлар: сиёсий партиялар, ижтимоий катлам, сиёсий максад, сиёсий плюрализм, партия тизимининг узига хос хусусиятлари

ROLE AND ROLE OF POLITICAL PARTIES IN SOCIETY

DEVELOPMENT

Abduaziz Parpiev

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Art and Culture

Abstract: In modern conditions, the participation of political parties in ensuring democratic modernization, civil society and human freedoms is increasing. In the conditions of multipartyism and pluralism, one of the most important democratic institutions is political competition. Political competition is, first of all, related to the activity of parties, and in terms of its forms, essence, direction and methods, it takes place in a way that depends on the political processes and institutions of the society. In the context of various democratic trends, the issues of turning to classic and modern models of political competition, strengthening the participation of political parties in the process of social transformation and modernization, and creating a healthy competitive environment in the rotation of power are becoming increasingly important.

Keywords: political parties, social class, political goal, political pluralism, specific features of the party system

Сиёсий партиялар замонавий демократик жамиятлар сиёсий хаётини ташкил килишнинг асосий конституциявий тамойилларидан бири хисобланади. Айнан партиявий тизим туфайли демократиянинг сиёсий плюрализм, конун устуворлиги, имкониятлар тенглиги каби тамойилларини узида мужассам этган сиёсий партиялар ва уларнинг вакиллари уртасида доимий мулокот/ракобат таъминланади. Мамлакат сиёсий хаётининг барча сохаларини, давлат ва жамият курилишини эркинлаштиришда, фукароларнинг сиёсий, иктисодий фаоллигини кучайтириш ва инсоннинг уз кобилиятини тула руёбга чикариши учун тегишли шарт-шароит яратишда, одамларнинг уз хохиш-иродасини эркин ифода этиш, уз манфаатларини руёбга чикариш ва химоя килиш хукукини ривожлантириш ва амалда намоён килишда, жамиятимизда мавжуд булган турли манфаатларини руёбга чикариш ва химоя килиш ва амалда намоён килишда, жамиятимизда мавжуд булган турли манфаатлар, карама-карши кучлар ва харакатлар уртасидаги мувозанатни таъминлайдиган самарали механизмни шакллантиришда сиёсий партиялар катта роль уйнайди.

"Партия" сузи лотинча "part" сузидан келиб чиккан булиб, "кисм", "гурух" деган маъноларни англатади. Сиёсий партия - ахолининг, синфларнинг, ижтимоий катлам ёки гурухларнинг бир кисмидир. Унинг пайдо булишини сиёсатшунослар буржуа демократиясининг вужудга келиш даврига нисбат берадилар. Бирок замонавий давлатларнинг конституцияларида партиялар хакидаги хукукий нормалар факат ХХ асрга келиб пайдо булди1.

Х,озирги замон жамиятининг сиёсий хаёти мураккаб, зиддиятли ва хилма-хилдир. Бугун сиёсий партия мавжуд булмаган бирон-бир давлатни тасаввур килиш кийин. Хрзирда дунёнинг аксарият демократик мамлакатларида икки партиявий ёки куппартиявий тизимлар мавжуд.

Сиёсий партиялар сиёсий хокимият механизмининг фаолият курсатишида иштирок этади ёхуд унга муайян таъсир утказади. Улар фаолиятининг асосий жихати ахоли сиёсий онгининг шаклланишига таъсир курсатишидир. Сиёсий партия куп мезонли ва мураккаб ходиса булганлиги туфайли уни таърифлашга хам турлича ёндашувлар мавжуд. Умуман олганда, ана шундай асосий ёндашувлардан учтаси алохида ажратиб курсатилади. Айримлар партияни купрок мафкуравий бирлашма сифатида тушунадилар. Бошкалар партияни сайлов жараёни, сайловолди кураши, хокимиятни эгаллашга интилиш билан боглик холда таърифлайдилар. Марксизм тарафдорлари «партия» тушунчасига

1 Джанда К. Состояние теории партий // Теория политических партий и партийных систем: Хрестоматия / Сост. Б.А.Исаев. -М.: Аспект Пресс, 2008. -С. 100-104

синфий нуктаи назардан таъриф берадилар. Улар партияни муайян синфнинг энг онгли, уюшган, уз манфаатларини химоя киладиган кисми, деб хисоблайдилар2.

Шундай килиб, илмий нуктаи назардан сиёсий партиялар учун берилган куйидаги таърифни асос сифатида кабул килиш мумкин: сиёсий партия - бу фуцароларнинг энг фаол, муштарак мафкура асосида богланган, давлат уокимиятини цулга киритиш, уни сацлаб цолиш ва амалга оширишга интилувчи цисми, ихтиёрий иттифоцидир3.

Х,окимиятни кулга киритиш хар кандай партиянинг бош максади хисобланади. Партия кайси ижтимоий гурух ёки синфнинг ташаббуси билан юзага келган булса, айнан шуларнинг манфаатларини амалга ошириш воситаси хисобланади. Партия уз олдига кандай максадларни куйган булса хам уларга хокимият учун кураш, уз хукуматини шакллантириш ёки коалицион хукумат таркибига уз вакилларини киритиш оркали эришади. Хукмронликни кулга киритган партия давлатнинг бутун кудратидан узига ваколат берган ижтимоий-синфий кучларнинг манфаатлари йулида фойдаланишга интилади.

Партия фукаролик жамиятининг бошка институтлари, хусусан ННТлар, жамоат ташкилотлари ва харакатлардан, лоббистлар тузилмаларидан айнан шуниси билан фарк килади. Ушбу санаб утилган тузилмалар хам худди партиялар сингари сиёсий хаётда фаол иштирок этади, лекин уз олдига давлат хокимиятини кулга киритиш, уни саклаб колиш ва уни амалга ошириш максадини куймайди. Сиёсий партиялар билан нодавлат нотижорат ташкилотлари хамда ижтимоий харакатлар уртасидаги туб фарки шундан иборатки, партиялар давлат хокимиятини амалга оширишда иштирок этиш учун курашадилар, ННТ ва ижтимоий харакатлар эса унда бевосита иштирок этишга даъво килмайдилар ва шу билан боглик мажбуриятларни хам уз зиммаларига олмайдилар. Сиёсий партияларнинг асосий белгилари сифатида уларнинг "сиёсий хаётда фаол иштирок этиши; аъзоликнинг ва ушбу партия таянадиган муайян ижтимоий базанинг мавжудлиги; сиёсий дастур ва низомга эга булиши; партияга бирлашган кишиларнинг умумий манфаатларга ва бир-бирига якин булган муштарак мафкуравий карашларга эга булиши; бир ёки бир неча сиёсий етакчиларнинг мавжудлиги"4 кабиларни санаб утиш мумкин.

Сиёсий партиялар бошка ижтимоий-сиёсий ташкилотлар билан бир катор умумий жихатларга эга. Хусусан, муайян ташкилотнинг хамда хокимият ва бошкарув аппаратининг мавжудлиги; уларнинг аъзоларини бирлаштириб турувчи ва тарафдорларни жалб этувчи гоявий тамойилларнинг мавжуд булиши; муайян дастурий коидаларнинг кайд этилиши (улар очик ифодаланиши хам,

2 Дюверже М. Политические партии. -М., 2007

3 Алмонд Г., Пауэлл Дж., Стром К., Далтон Р. Сравнительная политология сегодня: Мировой обзор. -М., 2002.

4 Киргизбоев М. Фукаролик жамияти: сиёсий партиялар, мафкуралар, маданиятлар. -Т.: Шарк, 1998. -Б. 11-12.

яширин мaвжyд 6улиши хaм мумкин); aъзолap Ba тapaфдоpлapдaн ибоpaт оммaвий негизнинг мaвжyдлиги шyлap жyмлacидaндиp. Пapтиялapни бошкa тaшкилотлapдaн aжpaтиб турувчи энг acоcий белги эca yлap фaолиятининг дaвлaт хокимиятини эгaллaш, дaвлaт cиёcaтини шaкллaнтиpиш Ba дaвлaт хокимиятини aмaлгa ошиpишдa иштирок этиш xyкyкини кУлгa киритиш учун очик Ba aник ифодaлaнгaн кypaшгa йyнaлтиpилгaнлигидиp.

Сиёсий пapтиянинг мохияти тартиянинг ижтимоий тapкиби Ba ижтимоий негизи; тартия paхбapиятининг тapкиби, мaнфaaтлapи Ba мaкcaдлapи; тaшкилотнинг дacтypий коидaлapи; унинг сиёсий xaтти- хapaкaтлapининг объeктив йyнaлтиpилгaнлиги кaби xycycиятлapгa чaмбapчac богликдир. Сиёсий тартия мохиятининг энг мухим кypcaткичи унинг оxиp-окибaтдa кимнинг Ba кaндaй кyчлapнинг мaнфaaтлapи хaмдa кapaшлapини ифодa этиши, химоя килиши Ba Уз кyндaлик фaолиятидa aмaлгa оширишидир.

Сиёсий тартиянинг жaмиятдaги фyнкциялapи хaётдaги мacaлaни Уpгaниш унинг сиёсий тapaккиётдaги урни Ba ролини тушуниб етиш, мaкcaдлapини яxшиpок тacaввyp этишгa ёpдaм бepaди. Жaмият сиёсий тизимидa сиёсий пapтиялap кyйидaги acоcий фyнкциялapни бaжapaдилap:

ш сиёсий мaкcaдни бeлгилaш. Maфкypaни Ba дacтypлapни ишлaб чикap экaн, пapтиялap cтpaтeгияни бeлгилaшгa, фyкapолapни мукобил Ba бош^ xarrn-хapaкaтлapнинг хaм мумкинлигига ишонтиpишгa интилaдилap;

ш ижтимоий мaнфaaтлapни ифодa этиш Ba capaлaш. Maнфaaтлapни гypyхлap хaм ифодa этишлapи мумкин, лекин фaкaт пapтиялapгинa yлapни мapкaзий дaвлaт оpгaнлapининг кapоpлapигa тaъcиp кypcaтaдигaн шaклдa бир бутун килиб биpлaштиpa олaдилap;

ш фyкapолapни caфapбap килиш Ba ижтимоийлaштиpиш. Пapтиялap уз фaолиятининг узок мyддaтли ижтимоий Ba FOявий-пcиxологик acоcини яpaтaдилap, оммaвий axбоpот воcитaлapидaн фойдaлaнгaн холдa тегишли ижтимоий фикрни шaкллaнтиpaдилap;

ш eтaкчи сиёсий гурухни шaкллaнтиpиш. Х,окимиятнинг мaхaллий оpгaнлapини, хyкyмaтнинг aBBan яширин, cyнгpa эca pean тapкибини шaкллaнтиpaдилap; хокимиятнинг вaколaтли оpгaнлapи билaн жaмият Уpтacидaги aлокaлapни тaъминлaйдилap; бош^ сиёсий инcтитyтлap билaн биpгa дaвлaт бошкapyви Ba ижтимоий бошкapyв мexaнизмини шaкллaнтиpaдилap, хyкyмaт тyзилмaлapи Ba мexaнизмлapининг бapкapоpлигини тaъминлaйдилap;

ш сиёсий pивожлaниш cтpaтeгияcини ишлaб чикиш. Сиёсий тартиятар фaолиятининг acоcий йyнaлишлapи оpacидa дacтypий коидaлapни, ижтимоий-иктисодий Ba сиёсий cтpaтeгияни ишлaб чикишни aлохидa aжpaтиб кypcaтиш

H03HM öynagu. X,03Hprn 3aMOH cTpaTeruacuHu umnaö HuKumra ManaKanu Kagpnap ®:anö этнnagн5.

Cuecufi napTuanap y3 Tapa^gopnapu ^aonuaraga SupgaMnuKHu TatMuHnamra, y3napHHHHr HTTH^OKHHnapu TOMOHugaH KynnaS-KyBBaTnaHumnapuHu TamKun этнmгa uHTunagunap. napTuanap y3napura BaKonaT öepraH h^thmohh öupnamManapHuHr MaH^aaTnapu Ba xoxum-upogacuHu u^oganoBHu cTpaTeruK Ba TaKTHK кoнцeпцнaпapнн umnaö HuKumHuHr TamaööycKopnapu Ba mTaönapu cu^araga HaMoeH öynagunap. Ma3Kyp кoнцeпцнanapнннr acocufi KoMnoHeHTnapu ^aMuaTHHHr puBo^naHum Ba yMyMaH, ^aonuaT KypcaTum Mogennapugup.

napTuanapHHHr Ma^KypaBufi ^aonuara, кoнцeпцнanap umnaö HuKumgaH Tam^apu, aHa my gacTypufi xy^^araapHu Ba ynapHuHr MaKcagnapura moc KenyBHu öomKa roanapHu KeHr TapKaTum Ba Tapruö этнmгa KapaTunraH. XyKMpoH napraanap öyHuHr ynyH gaBnaTHuHr Ma^KypaBufi ^yH^uacugaH xaM ^ofiganaHagunap. napTuanapHuHr ^yKaponapHu н:m,нмoнfinamтнpнm öopacugaru ^aonuara ynapHuHr nupoBapg MaKcagnapu Ba ynapra BaKonaT öepraH u^TuMoufi rypyxnapHuHr MaH^aaTnapu öunaH öornuK.

XyKMpoH napTuanap ynap xuMoa KunaeTraH KagpuaTnapHuHr u^oSufi Kaöyn KunuHumuHu, ynap TyTaeTraH fiynHuHr KeHr u^TuMoufi KynnaS-KyBBaTnaHumuHu TatMuHnafiguraH u^TuMoufinamyBHu aManra omupumra uHTunagunap.

X,ap öup napTua ynyH Terumnu u^TuMoufi öupnamManapHuHr MaH^aaTnapuHu xuMoa Kunum BaKonaTu ^yga MyxuMgup. "Ymöy ^yH^uaHuHr Ma3MyHuHu Ma3Kyp MaH^aaTnapHu u^oganamHuHr cuecufi BocuTanapuHu TatMuHnam, ynapHu MaKcagnap Ba ugeannap maKnuga öaeH Kunum xaMga cuecaTHuHr öomKa cyöteKTnapu öunaH y3apo Tatcup ^apaeHuga xuMoa Kunum TamKun этagн. MaH^aaTnapHu u^oga этнm BaKonaTu ^yH^uacu Typnu KaTnaMnap Ba rypyxnapHuHr y3ura xoc MaH^aaTnapuHu MyBo^uKgamTupum acocuga umuMoufi SupnuKnapHuHr yMyMufi MaH^aaTnapuHu ®:aMnam fiynu öunaH xaMga gaBnaT opraHnapuHu эгannam Ba ynap ycTugaH Ha3opaT ypHaTum eKu cuecufi Kapopnap Kaöyn Kunum Ba aManga xyKMpoHnuK Kunum ^apaeHuga ymöy opraHnapra Ta3fiuK yTKasumHuHr Typnu maKnnapu BocuTacuga aManra omupunagu"6.

napTua cuecufi TrouMHuHr Ba yMyMaH, ^aMuaT puBo^naHumuHuHr MaKcagnapu Ba cuecufi Me3oHnapuHu öenrunamga MyxuM pont yfiHafigu. By ^yH^uaHuHr öa^apunum xa^Mu Ba caMapagopnuru napTuaHuHr cuecufi TrouMgaru MaBKeura öornuK öynagu. By öopaga энr KaTTa uMKoHuaTnapra xyKMpoH napTuanap эragнpnap. Ynap öyTyH u^TuMoufi TrouMHuHr xapaKaT fiyHanumuHu öenrunoBHu cuecaTHu umnaö HuKagunap Ba maKnnaHTupagunap. napTuaHuHr cuecufi fiynHu

5 ®yKaponnK ^aMnaTn acocnapu: yKyB KynnaHMa/ A. ^annnoB, Y. MyxaMMagueB, ^ypaeB Ba öomK. -TomKeHT, 2015, -B. 199-200.

6 Dahl, R. F. Democracy and its Critics / R. F. Dahl. New Haven and London, 1989. -P. 108-116.

ишлaб чикдшдa ишт^ок этиш дapaжacи, 6у Функциянинг aManra ошиpилиш хaжми вa caмapaдоpлиги пapтиянинг мaвжyд cиëcий тизимдaги мaвкeини бeлгиловчи кypcaткичлap хиcоблaнaди.

Пapтиянинг тaшкилотчилик фyнкцияcи мyaйян кaдpлap cиëcaтидa, яъни пapтиянинг yзидa, бошкд дaвлaт вa жaмоaт тaшкилотлapидa кaдpлapни тaнлaш вa жой-жойигa кУйишдaн ибоpaт фaолиятдa УЗ ифодacини топaди. Пapтиялapнинг тaшкилотчилик боpacидaги ушбу кичик фyнкцияcини cиëcaтшyноcлap cиëcий peкpyтлaш - cиëcий paхбap кaдpлapни тaнлaш фyнкцияcи дeб aтaйдилap. Узининг cиëcий кaдpлapи оpкanи пapтия дaвлaт aппapaтидa вa бошкд тaшкилотлapдa уз cиëcaтини yткaзaди, cиëcий тизимнинг бошкд инcтитyтлapигa уз тaъcиpини ëяди.

napTM caфлapининг биpлиги вa хaмжихaтлигини тaъминлaш, пapтия aъзолapи вa тapaфдоpлapини yзapо якднлaштиpyвчи s^p^raap вa мeъëpлapни ишлaб чикиш, paхбapликни aмanгa ошиpиш вa пapтия фaолиятини бошкapишгa кapaтилгaн rnpTM ички фaолияти жyдa мyхимдиp. Сдаодй пapтиялap фaолиятининг мухим йyнanишлapи кyйидaгилapдaн ибоpaт:

• тeгишли ижтимоий гypyхлapнинг мaнфaaтлapини aникnaш, бaëн килиш вa acоcлaш, yлapни фaоллaштиpиш вa интeгpaциялaш;

• cиëcий доктpинanap вa дacтypлap яpaтиш;

• дaвлaтдa хокимият учун кypaшгa вa дaвлaтнинг фaолият дacтypлapини яpaтишдa, дaвлaт хокимиятини aмanгa ошиpишдa иштиpок этиш;

• yмyмaн, жaмиятни ëхyд унинг биp кдомини cиëcий жихaтдaн тapбиялaш, ижтимоий фикpни шaкллaнтиpиш;

• дaвлaт aппapaти, кacaбa yюшмaлapи, жaмоaт тaшкилотлapи учун кaдpлap тaйëpлaш вa yлapни юкоди мaнcaблapгa кyтapиш;

• пapтия ичидaги тaшкилий фaолият.

X,ap биp мaмлaкaт дeмокpaтия, пapлaмeнтapизм вa кyппapтиявийликни шaкnлaнтиpишдa уз йулига эгa. Узбeкиcтон хaм бyндaн мycтacно эмac. Узбeкиcтон тaнлaб олгaн йулнинг yзигa хоcлиги шбик; cовeт тотaлитap, яккaпapтиявийлик тизимининг узок вaкт хyкмpонлик килганлиги билaн изохлaнaди. Mycтaкдлликнинг илк йиллapидaëк дeмокpaтик тapaккиëт вa кучли фyкapолик жaмиятини кypиш вaзифanapи бeлгилaнap экaн яккaпapтиявий диктaтypaгa бapхaм бepилди вa кyппapтиявий cиëcий тизимни шaкллaнтиpиш мaкcaд килиб, боcкдчмa-боcкич иcлохотлap олиб боpилди.

Жaмиятимиздa cиëcий плюpanизмнинг вужудга кeлиши, cиëcий пapтиялapнинг шaкnлaниши билaн боFлик жapaëнлap шиддaт билaн бошлжиб кeтди. Б^ок бу йул биpдaнигa ëки дaбдypycтдaн, биpоp-биp хоpижий мaмлaкaт aндозacини кдбул килиш эвaзигa эмac, бanки acтa-ceкинлик билaн, тaдpижий йyлдa aмanгa ошиpилиши бeлгилaб олинди.

33

Сиёсатшунослик назарий концепцияларидан аёнки, сиёсатчиларни ягона жамоа сифатида сайловларда ракобатлашишга мажбур киладиган сайлов тартиби одатда номзодлар курсатиш ва руйхатларни тузиш устидан партия назорати билан бирга олиб борилади. Бундай вазиятда сайловчилар алохида сиёсатчиларни эмас, балки партия жамоаларини куллаб-кувватлайди. Улар узларига таклиф килинган номзодлар орасидан ялохида биттасини танлай олмайдилар ва бир вактнинг узида бутун "мажмуа" учун овоз беришга мажбур булишади. Одатда, номзодлар маълум бир абстракт сиёсий тамойиллар тупламини химоя киладилар, у эса купинча бу сайлов округининг узига хос хусусиятларини хисобга олмайдилар.

Персонал сайлов ракобати учта асосий холатда кечиши мумкин: биринчидан, "очик" руйхатлар мавжудлигида сайловчилар узлари макул деб билган номзодларни, мукобил вариантларни таклиф килган холда танлашлари мумкин; иккинчидан, руйхатда хар бир партиядан биттадан номзод булса; учинчидан, агар партиялар ва партия етакчилари руйхатлар шакллантиришни назорат кила олишмаса, унда бевосита сайловчилар томонидан праймериз оркали амалга оширилган такдирди7. Бундан ташкари, сайлов округлари хажмига хам маълум бир богликдиклар мавжуд. Кичик бир мандатли сайлов округларида руйхатлар одатда "ёпик" булади. Куп мандатли сайлов округларида, аксинча, "очик" руйхатлар билан ракобатни персоналлашуви даражаси одатда юкори шаклда намоён булади.

Бундан ташкари, илмий адабиётларда (масалан, А.Липхартнинг тадкикотларида) номзодларнинг ёпик руйхатига эга булган куп мандатли сайлов округлари тегишли хукукий тартибга солиш ёрдамида микро-партиялар конун чикарувчи органлардаги вакилликлари чекланиши билан дастурий типдаги партияларнинг шаклланиши ва ривожланишига хисса кушишига эътибор каратилади. Бундай микро-партиялар одатда муайян номзод ёки алохида манфаатлар атрофида тузилади.

Мувозанат холати одатда факат вакт утиши билан, баъзан анча узок вакт давомида, сиёсий акторларнинг иштирок этадиган ракобат курашининг бир неча раундларидан кейин пайдо булади. Партиялар одатда кучли обруга ва тадрижий овоз бериш анъаналарига эга булмаган демократияга энди кадам куяётган мамлакатларда бир мандатли сайлов округлари сиёсий партияларни ракобатбардош иштирокчилар сифатида ривожлантиришга ёрдам беради.

Масалан, характерли жихати шундаки, "янги демократик давлатлар"да дастурий типидаги партияларнинг энг катта ривожланиши Болгария ва Чехияда кайд этилган. Венгрияда худди шундай дастурий максадлар атрофида партиялар

7 Нигметзянов Т. Избирательные системы современности: сравнительный анализ. Вестник Костромского государственного университета, 2015. -С. 187.

коалициясининг бир неча моделлари кузатилган. Бунга ёпик руйхатларга эга куп мандатли сайлов округларининг мавжудлиги ва бир мандатли сайлов округларида номутаносиб микдордаги депутатлик уринларини олган партиялар учун миллий компенсацион руйхатларнинг мавжудлиги асосида ёрдам берди. Х,ар учала давлатда хам партиялар номзодлар курсатиш устидан назоратни амалга оширадилар ва шу оркали номзодларнинг бир округдан бошкасига утиш имкониятини чеклайдилар. Натижада партия дастурлари уртасида ракобат кучая боради.

Турли транзит жамиятлари тажрибаси шуни курсатадики, кучли президентлик тизимида патронал-клиентал алокаларининг ривожланишига олиб келади, парламентар республикаларда эса дастурий типдаги партиялар купрок тараккий этади. Бу тугридан-тугри сайловлар натижасида уз лавозимини эгаллаган президент ижро этувчи ва конун чикарувчи хокимиятларнинг ташкил этилишидан кура, омма орасида машхурлигига купрок богликлиги билан изохланади. Шундай килиб, президентлик типидаги республика демократияни авторитаризм билан алмаштиришга интилади, деган даъво хам мутлако тугри эмас.

Айтиш керакки, одатий шароитларда сайлов конунчилигининг партия дастурлари ракобатига таъсир даражаси президент хокимиятининг таъсиридан юкори туради8. Шунга карамай, кучли президентлик тизими шароитида дастурий ракобатни клиенталистик ёки хатто харизматик ракобат тури фойдасига кискартиришга имкон берувчи камида учта механизм мавжуд:

1) Агар президентлик мансаби оддий сиёсий жараёндан жуда баланд кутарилган булса, куйи даражадаги амбицияли сиёсатчилар келажакда президентлик учун курашда уларга хизмат килиши мумкин булган персонал партия машиналарини яратишга интилади. Бундай холатда партиялар уз етакчисига шахсий содиклик тамойиллари асосида курилган узига хос "гурухи"га айланади;

2) Президентлик тизимида бутун мамлакат бир мандатли округга айланади, айникса партиялар номзод курсатиш устидан назоратга эга булмаса барча эътибор дастурдан кура купрок шахсга каратилади. Президентлик учун энг кучли даъвогарлар кенг куламли сайлов коалицияларини яратиш учун уз имиджини "партиялардан юкори" турувчи сиёсатчи сифатида курсатишга интилишади;

3) Сайланганидан сунг, президент депутатларни уз дастурини куллаб-кувватлашга ишонтириши мумкин, хатто купинча уз партияси олдидаги

8 Linz Juan. Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference? 11 The Failure of the Presidential Democracy. Comparative Perspectives. Ed. by Juan Linz and Arturo Valenzuela. Baltimore: John Hopkins University Press. 1994. -P. 62.

мажбуриятларини бузган холда хам. Бундай холда, кучли президентлик хокимияти хатто "масъулиятли" партиявий тизимлар интизомига зид келиши мумкин9. Шундай холатда, президент олдида иккита мухим булган йул очилади: ёки таъсир килиш осонрок булган куплаб кичик партияларни куллаб-кувватлаш; ёки аксинча, унинг ташаббусларини куллаб-кувватлашини таъминлаш учун энг кудратли партия билан алока урнатиш, унга амалда хомийлик килиш. Айнан шундай тенденция Узбекистон ижтимоий-сиёсий хаёти ва сайловлар жараёнини тасвирлашга тула мос келади.

Аммо шуни таъкидлаш керакки, АКШда кучли президентлик хокимияти мавжудлигига карамай, сиёсий холат бутунлай узгача шаклда намоён булади. Улар округлар манфаатларига хизмат килувчи сиёсатчилар, конунчиларнинг клиентализми ва дастурга йуналтирилган президент уртасида узига хос мехнат таксимотига эришишга муваффак булишган. Бирок, бу президентлик республикаларида деярли барча томонидан урнатилган коидадан истисно. Буни, масалан Марказий Осиё давлатлари мисолида куриш мумкин, яъни бу ерда кучли президентлик мохиятан дастурий партиялар шаклланишини "тусиб" туради.

Партиявий муносабатларига таъсир этувчи тизимли шарт-шароитлар ва маълум бир ижтимоий макондаги барча партияларга тенг таъсир курсатадиган партиялараро ракобатнинг узига хос хусусиятларидан ташкари, сайловчиларнинг табиати ва тегишли партия мафкуралари хам мухим ахамиятга эга. Турли транзит даври мамлакатларидаги электоратнинг мохиятини урганишга каратилган куплаб тадкикотлар шуни курсатадики, агар партиялар асосан урбанизациялашган урта синфга мансуб округлардаги сайловчиларга таянса, улар одатда сайловларда бевосита ракобатда иштирок этишлари мумкин. Бу электоратнинг анча юкори маълумот даражаси ва узларининг моддий манфаатларини шакллантириш кобилияти билан боглик. Аник мафкуравий йуналишга эга булган партиялар, хох у либерал, хох социал-демократик булсин, одатда патронал-клиенталистик муносабатларига караганда уз дастурларига купрок таянишни афзал курадилар. Ва шунга кура, аксинча, "дуст/душман" ("биз/узгалар"|) карама-каршилигида маданий партикуляризмга асосланган ва уз идентификаторини шакллантирган партиялар, пировардида, клиенталистик алокаларига таянишга олиб келадиган иккита механизмдан фойдаланадилар.

Биринчидан, маданий узига хосликни таргиб килишга интилаётган бундай партиялар иктисодий муаммоларни гапирмасликка харакат килади ва сайловчилар билан инсон хукуклари, бурчлари ва ижтимоий адолат каби умуминсоний кадриятлар нуктаи назаридан мулокотдан кочади. Улар уз тарафдорларининг маълум гурухларини моддий мукофотлаш йулларини

9 Цаплин М.К. Избирательные системы: «плюсы» и «минусы» различных видов. - М.: Лаборатория книги, 2010. - 45 с.

TonumHu a$3an Kypagunap. MKKUHHudaH, coцнoмagaннн rypyxra at3onuK KynuHHa SaHgnuK Typu, h^thmohh KaraaM, uKTucoguH ceKTop Ba Som;anap SunaH Sofhuk; SynuS, myHHHr yHyH SyHgan rypyxnapHuHr MaH^aaraapuHu u^oganam geapnu aBTOMaTHK paBumga Terumnu uKrucoguH эпeмeнтнннr MaH^aaraapuHu H^oganamHH aHraaTagu. EyHgan rypyxnapHuHr Herapanapu aHu; SenrunaHraHnuru caSaSnu, cuecaTHunap Typnu rypyxnapHu KynnaS-KyBBaraam yHyH эмaс, Sarnu ym6y rypyx at3onapura Tatcup Kunum yHyH paKpSaraamagunap10. Hara^aga, KHueHTanucTHK TapMOKnapuHHHr y3napu ypTacuga pa;oSaT nango Synumu MyMKHH, 6y эca y3 HaBSaTuga H^THMOHH-MagaHHH ;yT6naHum Ba ®:anS KunuHraH rypyxnapHHHr paguKannamyBuHuHr KyHanumura onuS Kenumu MyMKuH.

Eupo;, 6y aHa Sup MyxuM Ha3apun MyaMMOHu KenTupuS HuKapagu, atHu: cannoBHunapHu нgeнтн$нкaцнaпamgarн $ap;nap ;aHgan KunuS cuecuH pa;oSaTra annaHagu? CaHu Ba CapTopuHuHr ^uKpuna, xy^yMgaru cuecaTHunap y3 KynnaS-KyBBaTnamnapuHu KynaHTupum Ma^caguga, cuecun ;apamnapHu y3rapTupum Ba muopnapHu aHaga ®o3uSagop Kunum op;anu y3ura SynraH umoHHHu omupumnapu MyMKuH geS yHnanguraH SynuHManapra эtтнSop Sepumagu. Xumoabuh noзнцнaнн эraппaraн cuecaTHunap, aKcuHHa, KenumMoBHunuKnap Ba uxrano^nap MaB^ygnuruHu TatKugnaS, napraanapHuHr y3ura xocnuruHu ;aTtuH TatKugnamagu11.

Pa;oSaT aManueTugaru MaKoH Sup eKu Sup HeHTa xycycuaraap SunaH HeKnaHraH. EyHuHr caSaSu, SupuHHugaH, cannoBHunapHuHr xaSapgopnuK gapa^acu ogaTga aHHa nacT Synagu (BeSep Ba fflyMneTep Sy x,a;ga anoxuga TatKugnamraH), myHuHr yHyH cuecaTHunap Sup eKu Sup HeHTa MyxuM Ma^KypaBun TaMonunnapra TaaHuS, y3 muopnapuHu cogganamrapagunap; uKKuHHugaH, cuecaTHunap unrapu cypunraH Te3ucnapHu, aHHu;ca, ;oHyH Hu;apyBHu opraraapgaru ^pa^uanapHuHr ^aonuaTu goupacuga KeHr TanKuH Kunum umkohuhu Sepagu; Ma^KypaBun HerapanapgaH Hu;uS, ynap nparMaTuK Ma;cagnap yHyH cannoBHunapHuHr ugeannapuHu ;ypSoH Kunumu MyMKuH. ^Hru Macananap KyH TapTuSura KynunraHga эca cuecaTHunap ogaTga ynapHu napraaBun paKpSarauHr MaB^yg Tu3uMura Mocnamrapumra xapaKaT ;unagunap. Arap Sy MyBa^aKuaTcronuKKa yHpaca Ba pa;oSaTHuHr aHru HaMyHacu nango Synca, yHga napTua ynap nango Synumu MyMKuH SynraH Se;apopnuK gaBpura Kupumu MyMKuH. ^acTypun Typgaru napraanap pa;oSaTu SynraH puBo^naHraH geMoKpaTuaga SyHgan xonaT

cuecaTHunapHu napraanapapo pa;oSaT кoн$нгypaцнacннн y3rapTupumra Ma^Syp

12

Kunumu MyMKuH12.

10 Horowitz Donald. Ethnic Groups in Conflict. Berkeley: University of California Press. 1985. -P. 334. 342.

11 Sani Giacomo and Sartori Giovanni. Polarization, Fragmentation and Competition in Western Democracies Western European Party Systems. Continuity and Change. Beverly Hills: Sage. 1983

12 Knutsen Oddbjom and Elinor Scarbrough. Cleavage Politics and Value Conflict \\ The Impact of Values. Ed. By Jan van Deth and Elinor Scarbrough. Oxford: Oxford University Press. 1995. -P. 492-523

Тахлил этилган материалдан келиб чиккан холда, партиялараро сиёсий ракобатнинг табиати куйидаги таркибий омилларнинг комбинацияси билан олдиндан белгиланади. Аввало, сиёсий ракобат куп жихатдан партия тизимининг узига хос хусусиятлари билан боглик. Бир партиявий тизимларда, коида тарикасида, хукмрон гурух барча сиёсий ракобатни бутунлай чикариб ташлашга ёки уни имкон кадар чеклашга интилади. Бирок, бу холат факат тоталитар тузумларга хосдир. Баъзи бир партиявий тизимларда бир нечта фракциялар мавжуд булиб, улар уртасидаги ракобат жуда кучли булиши мумкинки, улар мохиятан куппартиявийликка айланади.

Купчилик сиёсатшунослар икки партиявий тизимнинг афзалликлари ва камчиликларини, хусусан, доминант партиянинг пайдо булишининг олдини олиш, хокимият алмашувидаги такрорий цикли, бу сиёсий тизим баркарорлигини кафолатлашини кайд этади. Бундан ташкари, бундай тизим жамиятдаги деярли барча манфаатдор гурухлар учун "соябон партия"га айланиши мумкин. Бирок, бундай синтезнинг нархи инновацияларнинг етишмаслиги ва хукумат томонидан зарурий сиёсий динамизмни йукотиши мумкин.

Ракобат бир нечта иштирокчилар уртасида содир буладиган куп партиявий тизимлар, асосан, турли манфаатларни янада очикрок ифодалашга имкон беради. Шу билан бирга, бундай тизимларда, коида тарикасида, партияларнинг хеч бири парламентда купчиликни кулга кирита олмайди, бу эса барча узига хос камчиликлари (карама-каршилик, сайловларнинг тез алмашиниши ва бошкалар) билан коалиция тузиш заруратига олиб келади. Дж.Сартори курсатганидек, куппартиявий тизимнинг учта асосий варианти мавжуд13. Биринчидан, бу куплаб кичик партиялар бир вактнинг узида сиёсий ракобатда иштирок этадиган "классик" варианти; иккинчидан, партиялардан бири сайловчиларнинг салмокли кисмига етакчилик киладиган, колган электорат эса бир неча кичик партиялар уртасида таксимланган холда доминант партия билан боглик вазият; учинчидан, коалицияни сайловдан олдин ёки кейин муваффакиятли шакллантириш учун шароитлар мавжуд булса, куппартиявийлик тизими хам мавжудги билан бахоланадиган шакли. Шундай килиб, партия тизимининг узига хослиги канча акторлар ёки ракобат агентлари бевосита овозлар учун курашга киришини белгилайди.

Партиялараро сиёсий ракобатнинг табиати, шунингдек, маълум бир жамиятда кандай вакиллик тизими - мажоритар ёки пропорционал равишда кабул килинганлиги билан хам белгиланади. А.Липхартнинг фикрича, мажоритар тизим хам, пропорсионал тизим хам узига хос афзаллик ва

13 Sartori G. Parties and party system: A framework for analysis. - Cambridge et al.: Cambridge university press, 1976. - P. 119-130.

камчиликларга эга. Мажоритар демократик давлатлар (Вестминстер модели) самарадорлик буйича юкори булса-да, фукароларнинг сиёсий жараёндаги иштирокининг пастлиги билан боглик мухим камчиликка эга. Вакилликнинг пропорционал принципидан фойдаланган холда концессуал тизим (келишув демократияси) иктисодий усишни рагбатлантиради, ишсизлик ва инфляцияни янада самарали назорат килиш ва тенг вакилликни, шу жумладан маргинал гурухларни таъминлаш имконини беради.

Сиёсий ракобатнинг яна бир мухим тузилмавий характеристикаси - сиёсий партияларнинг табиати, яъни дастурий ва персоналистик партияларнинг дихотомиясидир. Дастурий типидаги партиялар, коида тарикасида, етук демократик давлатларга хос булса, утиш даври жамиятлари ва "янги демократиялар" учун эса харизматик етакчига эътибор купрок хосдир.

Шу аснода, партиялар канчалик куп шахсий омилга йуналтирилган булса, улар учун партия дастурлари шунчалик ахамиятсиз була боради. Шунга кура, сиёсий ракобат контекстида шахс ёки партия дастурлари ракобатининг устуворлиги мавжуд.

Нихоят, партиялараро ракобатнинг узига хос хусусиятлари куп жихатдан сайловчиларнинг дунёкараши, уларнинг сиёсий маданияти ва сиёсий мафкуралари билан белгиланади. Аник мафкуравий йуналишга эга булган партиялар, одатда, патронал-клиенталистик алокаларидан кура купрок сиёсий дастурларга таянишни афзал курадилар. Шунга кура, аксинча, асосан маданий партикуляризм ва харизматик етакчиликка таянган партиялар "дуст/душман" ("биз/узгалар") карама-каршилигида шакллантирадилар ва охир окибат бу клиенталистик муносабатларига олиб келади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Джанда К. Состояние теории партий // Теория политических партий и партийных систем: Хрестоматия / Сост. Б.А.Исаев. -М.: Аспект Пресс, 2008.

2. Дюверже М. Политические партии. -М., 2007

3. Алмонд Г., Пауэлл Дж., Стром К., Далтон Р. Сравнительная политология сегодня: Мировой обзор. -М., 2002.

4. ^иргизбоев М. Фукаролик жамияти: сиёсий партиялар, мафкуралар, маданиятлар. -Т.: Шарк, 1998. -Б. 11-12.

5. Фукаролик жамияти асослари: укув кулланма/ А. Жалилов, У. Мухаммадиев, Жураев ва бошк. -Тошкент, 2015, -Б. 199-200.

6. Dahl, R. F. Democracy and its Critics / R. F. Dahl. New Haven and London, 1989. -P. 108-116

7. Нигметзянов Т. Избирательные системы современности: сравнительный анализ. Вестник Костромского государственного университета, 2015.

8. Linz Juan. Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference? 11 The Failure of the Presidential Democracy. Comparative Perspectives. Ed. by Juan Linz and Arturo Valenzuela. Baltimore: John Hopkins University Press. 1994.

9. Цаплин М.К. Избирательные системы: «плюсы» и «минусы» различных видов. - М.: Лаборатория книги, 2010

10. Horowitz Donald. Ethnic Groups in Conflict. Berkeley: University of California Press. 1985

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Sani Giacomo and Sartori Giovanni. Polarization, Fragmentation and Competition in Western Democracies Western European Party Systems. Continuity and Change. Beverly Hills: Sage. 1983

12. Knutsen Oddbjom and Elinor Scarbrough. Cleavage Politics and Value Conflict \\ The Impact of Values. Ed. By Jan van Deth and Elinor Scarbrough. Oxford: Oxford University Press. 1995

13. Sartori G. Parties and party system: A framework for analysis. - Cambridge et al.: Cambridge university press, 1976

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.