Научная статья на тему 'СИЁСАТ – МАДАНИЯТ, ҲОДИСА ВА ФАН СИФАТИДА'

СИЁСАТ – МАДАНИЯТ, ҲОДИСА ВА ФАН СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
307
45
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сиёсат / маданият / фан / ижтимоий-сиёсий институтлар / давлат бошқаруви / халқаро муносабатлар / сиёсий фаолият / сиёсий-ҳуқуқий тизим / сиёсий-ҳуқуқий маданият / сиёсий ва маданий қадриятлар. / politics / culture / science / social and political institutions / public administration / international relations / political activity / political and legal system / political and legal culture / political and cultural values.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Расулов, Ҳаким

Мақолада сиёсат тушунчасига маданият ва фан сифатида сиёсатшунослик фани нуқтаи назаридан таҳлил қилишга эътибор берилган. Жумладан, сиёсатнинг ижтимоий-маданий жиҳатлари, биринчи навбатда, маданият ва сиёсатнинг ўзаро таъсири жараёнида намоён бўлиши ҳамда унинг натижасида улар орасида ўзаро яқинлашишнинг юз бериши, шунингдек, маданиятнинг сиёсийлашуви ва сиёсатнинг жамият маданий тафаккурида акс этиш жараёни таҳлил объекти сифатида қаралган. Шу билан биргаликда маданиятнинг сиёсий моҳиятига фуқароларнинг давлат ва жамият бошқаруви тизимида, сиёсий муносабат ва жараёнларда иштирок этиш даражаси ҳамда уни бошқаришнинг шакл ва усулларини ишлаб чиқиш, амалий фаолиятда қўллай олиш даражаси билан боғлиқ ҳолда эътибор қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POLITICS AS CULTURE, PHENOMENON AND SCIENCE

The article focuses on the analysis of the concept of politics from the perspective of political science as a culture and science. In particular, socio-cultural aspects of politics, first of all, manifestation in the process of interaction between culture and politics and as a result of this, the occurrence of mutual rapprochement between them, as well as the process of politicization of culture and the process of reflection of politics in the cultural thinking of the society were considered as the object of analysis. At the same time, attention is paid to the political essence of culture in connection with the degree of participation of citizens in the system of state and community management, political attitudes and processes, as well as the level of development of forms and methods of its management, and the level of their ability to apply it in practical activities.

Текст научной работы на тему «СИЁСАТ – МАДАНИЯТ, ҲОДИСА ВА ФАН СИФАТИДА»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

СИЁСАТ - МАДАНИЯТ, ХОДИСА ВА ФАН СИФАТИДА

Хаким Расулов

Термиз давлат педагогика институти кафедра мудири, сиёсий фанлар номзоди, доцент

АННОТАЦИЯ

Мацолада сиёсат тушунчасига маданият ва фан сифатида сиёсатшунослик фани нуцтаи назаридан таулил цилишга эътибор берилган. Жумладан, сиёсатнинг ижтимоий-маданий жиуатлари, биринчи навбатда, маданият ва сиёсатнинг узаро таъсири жараёнида намоён булиши уамда унинг натижасида улар орасида узаро яцинлашишнинг юз бериши, шунингдек, маданиятнинг сиёсийлашуви ва сиёсатнинг жамият маданий тафаккурида акс этиш жараёни таулил объекти сифатида царалган. Шу билан биргаликда маданиятнинг сиёсий моуиятига фуцароларнинг давлат ва жамият бошцаруви тизимида, сиёсий муносабат ва жараёнларда иштирок этиш даражаси уамда уни бошцаришнинг шакл ва усулларини ишлаб чициш, амалий фаолиятда цуллай олиш даражаси билан бозлиц уолда эътибор царатилган.

Калит сузлар: сиёсат, маданият, фан, ижтимоий-сиёсий институтлар, давлат бошцаруви, халцаро муносабатлар, сиёсий фаолият, сиёсий-ууцуций тизим, сиёсий-ууцуций маданият, сиёсий ва маданий цадриятлар.

POLITICS AS CULTURE, PHENOMENON AND SCIENCE

ABSTRACT

The article focuses on the analysis of the concept of politics from the perspective of political science as a culture and science. In particular, socio-cultural aspects of politics, first of all, manifestation in the process of interaction between culture and politics and as a result of this, the occurrence of mutual rapprochement between them, as well as the process of politicization of culture and the process of reflection of politics in the cultural thinking of the society were considered as the object of analysis. At the same time, attention is paid to the political essence of culture in connection with the degree of participation of citizens in the system of state and community management, political attitudes and processes, as well as the level of development offorms and methods of its management, and the level of their ability to apply it in practical activities.

Keywords: politics, culture, science, social and political institutions, public administration, international relations, political activity, political and legal system,

political and legal culture, political and cultural values.

691

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ПОЛИТИКА КАК КУЛЬТУРА, ЯВЛЕНИЕ И НАУКА

АННОТАЦИЯ

Статья посвящена анализу понятия политики с позиции политологии как культуры и науки. В частности, социокультурные аспекты политики, прежде всего, проявление в процессе взаимодействия культуры и политики и, как следствие этого, возникновение взаимного сближения между ними, а также процесс политизации культуры и в качестве объекта анализа рассматривались процессы отражения политики в культурном мышлении общества. При этом внимание уделяется политической сущности культуры в связи со степенью участия граждан в системе государственного и общественного управления, политическими установками и процессами, а также уровнем развития форм и методов ее управления, а также уровень их способности применять его в практической деятельности.

Ключевые слова: политика, культура, наука, общественно-политические институты, государственное управление, международные отношения, политическая деятельность, политико-правовая система, политико-правовая культура, политико-культурные ценности.

КИРИШ (ВЕДЕНИЕ / INTRODUCTION)

Сиёсат давлат хокимияти, бошкаруви органлари, мансабдор шахслар, жамоат институтлари максад ва манфаатларини амалга оширадиган инсон фаолияти сохаси сифатида сиёсатшунослик фани доирасида урганилади. Илмий манбаларда жамиятнинг алохида сохдси сифатида давлатни бошкариш санъати деб таърифланади. Шунингдек, сиёсат турли ижтимоий-сиёсий интитутлар, ижтимоий катламлар, табака ва гурухлар уртасидаги муносабатларни хам ифода этади. Сиёсатнинг ижтимоий мохияти давлат хокимиятини бошкаришда намоён булади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОД

Сиёсий тадкикотларнинг ривожланиши жараёнида сиёсатнинг турли хил таърифлари таклиф килинган: "Барча фукароларни химоя килинг ва иложи булса, уларни энг ёмонидан энг яхшиси килинг" (Плотон), тугри ва доно хукумат хакидаги билим (Макиавелли), давлат аппарати рахбарияти ёки бу рахбарликка таъсири (Макс Вебер), синфий манфаатлар кураши (Карл Маркс)1.

1 Мировая политика: Теория, методология, прикладной анализ / Под ред. А. А. Кокошина и А. Д. Богатурова. -М.: КомКнига / URSS, 2005. - 432с. - ISBN 5-484-00087-4.

692

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Кадимги Юнонистонда сиёсатга жамият ва шахар-давлат (полис)ни бошкариш тугрисидаги фан (Платон ва Аристотель) сифатида каралган булса, хозирги вактда сиёсат деганда давлатни бошкаришнинг вазифа ва максадлари хамда уни амалга ошириш учун зарур буладиган ижтимоий-сиёсий институтларнинг амалий фаолияти тушунилади. Амалий сиёсат фукароларнинг сайловчи, депутат ва вазир хамда давлат бошкарувининг турли сохаларидаги фаол иштирокини англатади.

МУХОКАМА (ОБСУЖДЕНИЕ / DISCUSSION)

Жамият тараккиёти хозирги боскичининг узига хос хусусияти маданий ва сиёсий жараёнлар уртасидаги узаро богликликда намоён булмокда. Маданий тараккиёт жараёнида шаклланган дунё хакидаги турли гоялар, кадриятлар, хулк-атвор намуналари жамият сиёсий маданиятида уз аксини топиб бораверади. Давлат бошкарув ва халкаро муносабатлар тизимида маданият ва сиёсатни ажралмас ходисалар сифатида тарихан шаклланиб келмокда. Цивилизация ва давлатчилик шаклланиши жараёнида турли шакллардаги сиёсий карама-каршилик доимо маданиятда уз аксини топган. Шу билан бирга, сиёсатнинг намоён булишида маданиятнинг шахсий, сиёсий ёки ижтимоий мавкеи мухим ахамият касб этган. Шундай килиб, сиёсий жараёнларга юксак маданият нуктаи назаридан караш уларни яхширок тушуниш, бахолаш ва натижада содир булаётган вокеалар хакида уз хулосаларини чикариш имконини беради.

Сиёсатнинг ижтимоий-маданий жихатлари, биринчи навбатда, маданият ва сиёсатнинг узаро таъсири жараёнида намоён булади, бунинг натижасида уларнинг узаро якинлашиши - маданиятнинг сиёсийлашуви ва сиёсатнинг жамият маданий тафаккурида акс этишида юз беради.

Маданият ижтимоий-иктисодий, сиёсий ва мафкуравий омилларнинг бутун мажмуаси натижасидир. Сиёсат нафакат жамиятдаги кучларнинг мувозанатини, сиёсий жараёнларни, балки тарихан шаклланган маданиятларни хам камраб олади. Шу маънода сиёсат маданиятнинг бир кисмидир, чунки сиёсий фаолиятда маълум кадриятлар ва муайян хатти-харакатлар намуналари намоён булади.

Илмий манбаларда маданият ва сиёсатнинг цивилизация даражасида узаро таъсирининг эволюцион ва инкилобий йули мавжудлиги кайд этилади. Биринчи йул цивилизация доирасидаги маданият ва сиёсатнинг узаро таъсири билан боглик. Бу уз маданиятидаги табиий узгаришлар оркали содир булади ва давлат

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сиёсий кобик сифатида у ёки бу тарзда уларга мослашади. Аммо иккинчи йул, сиёсий узгаришлар маданий узгаришлардан олдин келганда, давлат сиёсий соха булиб, маданий узгаришларни бошлаганида хам юз бериши мумкин. Одатда бу холатда узгариш учун асосий импульслар бошка маданиятлардан (цивилизациялар) келиб чикади. Мохиятан, инкилобий йул бошка

маданиятларга карши тажовузкорлик, умуминсоний маданиятни

" 2 ривожлантириш максадида плюралистик узаро таъсирни рад этиш шаклидир 2.

Маданият тушунчасини сиёсий жихатдан тахлил ;илиш ва уни таърифлаш жуда кийин. Маданият - бу миллий кадриятларни яратувчи, унинг ворисийлигини таъминловчи, бугунги глобал дунёда эса кадриятларни йукотувчи омил сифатида хам намоён булаётган ходиса, карашлар тизимидир. Сиёсат эса бу сиёсий жараён ва муносабатларда кадриятлардан фойдаланадиган, хокимиятни саклаб колиш ёки забт этиш, жамиятни ривожлантириш ёки унинг тараккиётини секинлаштириш учун фойдаланадиган институтларнинг мажмуасидир.

Дархакикат, халкаро муносабатларда хам, давлат бошкаруви тизимида хам сиёсат ва маданиятнинг узаро таъсири муаммоси катта ахамиятга эга. Ушбу икки тушунча уртасидаги муносабатни хал килишдан олдин, энг аввало, уларнинг таърифларига эътибор каратиш мухимдир. Яъни маданият инсон тараккиёти, унинг моддий ва номоддий бойликлари, ижтимоий ва маънавий тажрибаси ривожланишининг натижаси сифатида тушунилади. Сиёсат эса давлат хокимияти ва бошкаруви органлари, биринчи навбатда, ижро этувчи хокимият органларининг конунлар ва ижтимоий нормаларга мувофик фаолиятнинг муайян сохалари буйича харакат килишларини ифода этади.

Шунга карамай, замонавий дунёда сиёсат ва маданият муносабати одамларнинг хатти-харакатлари хамда уларнинг ижтимоий муносабатларини тартибга солишдаги зиддиятли вазиятларни хам куриш мумкин. Масалан, сайлов жараёнида узлари учун кушимча овоз олиш максадида сиёсий партиялар таникли ва обрули маданият арбобларини сайловолди ташвикотларида катнашиш ёки номзодлар руйхатига киритиш ёки санъаткорларни сиёсатда фаол катнашишлари учун жалб киладилар. Шу билан биргаликда, замонавий демократик жамиятда шахсий фикр такикланмаган ва кораланмаган. Лекин оддий халк орасида уз обру-эътиборига эга инсонлар, айникса, санъаткорлар сиёсатдан ташкарида булишни афзал куради, бу хам хар бир кишининг шахсий

2 Абрамова В.А. Культура и политика: точки соприкосновения. Общество: политика, экономика, право 2011, №

2. Стр. 42.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

танловидир, шунинг учун маданият сохаси мутахассисларидан аник сиёсий позицияни кутмаслик ёки албатта талаб килиш керак эмас.

Замонавий сиёсатшуносликда сиёсий маданиятни изохлашда иккита асосий ёндашув мавжуд. Биринчи ёндашувга кура, сиёсатнинг субъектив мазмуни маънавий ходисалар ва белгиларнинг бутун мажмуасини (Г. Алмонд, С. Верба) англатади. Иккинчи ёндашувга кура, аксарият тадкикотчилар сиёсий маданиятни ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи хатти-харакатларнинг туплами, сиёсий фаолият услуби, сиёсатнинг узига хос субъектив нуктаи назари деб билишади3. Америкалик социолог В.Розенбаум ана шу холатни хисобга олиб, сиёсий маданият узагининг таркибий кисмларини, яъни "миллатнинг сиёсий тартиби"нинг шаклланишида фундаментал роль уйнайдиган маълум бир жамиятнинг сиёсий маданияти хакида керакли гояни олишга имкон берадиган учта асосий йуналиш гурухини куриб чикади. Бу а) давлат тузилмаларига; б) бошка сиёсий тизимларга; в) уз сиёсий фаолиятига нисбатан йуналишларда намоён булади.

Бу ерда купинча уз сиёсий максад ва вазифаларини бошкарадиган давлат хокимияти вакилларининг фикрини маданиятнинг муайян йуналишлари ривожига курсатадиган таъсиридан фарклаш керак. Шуни алохида кайд этиш керакки, сиёсатчилар ижодкор шахсини танкид килган ёки унинг ижодини цензура килиш билан бирга одамларни хакикий сиёсий жараённи англаш имкониятидан махрум килиб хам куйиши мумкин. Шунингдек, бундай шароитда фукаролар учун хокимият ва жамият, хокимият ва мулк, дин ва ахлок, шахс хукук ва эркинликлари, барчанинг конун олдида тенглиги ва бошкалар каби кадриятлар уртасидаги муносабатларни кузатиш кийин.

Фукаролик жамиятида маданият ва сиёсат уртасидаги муносабатларни кузатиш осон эмас, шунга карамай, у мавжуд ва хаётнинг барча жабхаларига катта таъсир курсатади, шунинг учун сиёсий жараёнларни маданий жихатлардан ажратиб куриб чикмаслик, балки бу жараён барча иштирокчилар томонидан эътиборга олиниши керак.

Маданиятнинг сиёсий мохияти фукароларнинг давлат ва жамият бошкаруви тизимида, сиёсий муносабат ва жараёнларда иштирок этиш даражаси хамда уни бошкаришнинг шакл ва усулларини ишлаб чикишни, амалий фаолиятда куллай олишни ифода этади.

Маданият - табиат, жамият тараккиёти, унга инсоннинг таъсири хамда шу асосда жамият илгарилаб ривожланиши даражасининг мухим белгиси

3 Rozenbaum W. Political Culture. New York, 1975. P.6-7

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

хисобланадиган мураккаб ижтимоий ходисадир. 1) Маданият вужудга келиши, шаклланиши ва ривожланиши конуниятларига эга булгани ижтимоий ходисадир; 2) маданият - ижтимоий-фалсафий категория булиб, жамият тараккиёти ва инсон аклий фаолияти асосида таркиб топган билимларнинг назарий ва амалий натижалари тизимидир; 3) маданият - гносеологик мохиятга эга булиб, инсоният маънавий-рухий билимларини, яъни эмперик ва назарий билим тажрибаларини тугдирувчи асосдир; 4) маданият - бу кишилар фаолиятининг жамият иктисодий, ижтимоий-сиёсий ва маънавий хаёти сохасида яратган моддий ва маънавий бойликлар тизимидир.

Сиёсий маданият инсон маънавий камолотининг мухим таркибий кисми булиб, уни шакллантириш ва юксалтириш жуда мураккаб жараёндир. Чунки сиёсий маданият инсоннинг кундалик харакатларидан тортиб давлат ва жамият сиёсий-хукукий муносабатларининг энг юкори даражасидаги иштироки билан боглик булган узлуксиз жараённи камраб олади. Яъни сиёсий маданият мохияти ва амалда намоён булишига кура, жамият тараккиётига булган онгли муносабатни англатади. Шу сабабдан хам сиёсий маданият жамиятни демократлаштириш, ижтимоий хаётни эркинлаштириш билан боглик объектив заруриятдир. Россиялик тадкикотчи В.А.Зимин нуктаи назарига кура "фукароларнинг мамлакат ижтимоий хаётидаги турли даражадаги иштирокида мужассамлашган, фаолиятга йуналтирилган сиёсий маданият сиёсат хакидаги оддий билимлар мажмуаси эмас, балки амалда кулланиладиган тарихий-сиёсий ва ижтимоий-иктисодий тажрибанинг натижаси, шунингдек, маълум бир жамиятнинг умумий маънавий-ахлокий ривожланиши билан белгиланадиган анъаналарнинг аксидир. Иккинчиси сиёсий маданиятда алохида фукаролар ва ижтимоий гурухларнинг сиёсатдаги узига хос хулк-атвори учун мотивацион асос булиб хизмат киладиган махсус тартибланган кадриятлар тизимида узини намоён килади"4.

Демак, сиёсий маданият жамият сиёсий тизимидаги узгаришларни англаш кобилияти булиб, бу жараён давлат ва жамият муносабатларисиз, айникса, унинг сиёсий ва хукукий тизимисиз амалга ошмайди. Сиёсий маданият жамият аъзоларининг барчасига тааллуклидир. Фукароларнинг давлат ва жамият бошкарувида фаол иштирокисиз демократик хукукий давлатни хам, фукаролик жамиятини хам куриб булмаслиги бугунги кунда барчага маълум хакикатга айланиб бормокда. Зеро давлат сиёсатидан, уни бошкариш тизимлари

4 Зимин В.А.Формирование политико-культурного контекста постсоветской модернизации. Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора политических наук. Сартов-2013, Стр. 24

696

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

фаолиятидан, кундалик ижтимоий муносабатлардан хабардор булиш, амалдаги меъёрий хукукий хужжатлар, конунлар ва фармонлар, хукумат карорлари ва бошка хукукий манбалар оркали фукаролар, аввало, хукукий маданиятини шунга мувофик сиёсий маданиятини хам шакллантириб боради.

Ижтимой хаётнинг ислох килиниши ва янгиланиши демократик тараккиётнинг зарурий талаби сифатида узлуксиз характер касб этади. Шу маънода демократик жамиятнинг энг мухим харакатлантирувчи кучи сиёсий маданият хисобланади. Фукароларнинг демократик тараккиёт натижаларидан канчалик бахраманд булиши хам куп жихатдан сиёсий маданияти даражаси билан боглик жараёндир. Факат билимли, сиёсий-хукукий жихатдан маърифатли жамиятгина демократик тараккиётнинг барча афзалликларидан бахраманд булиши мумкин.

Жамиятни эркинлаштириш ва унинг сиёсий маданият билан алокадорлигининг назарий ва амалий асослари давлат ва жамият муносабатларига, шунингдек, жамоатчилик фикрининг даражасига боглик. Х,ар кандай давлатнинг бошка давлатларга ухшаш томонлари, миллатнинг лисоний, диний ва бошка якинлик жихатлари канчалик куп булмасин, лекин хар бир жамиятдаги мавжуд сиёсий ва хукукий тизимга боглик холда сиёсий маданият шаклланиб боради. Яъни мукаммал сиёсий ва хукукий тизимсиз узига хос сиёсий-хукукий маданиятни карор топтириб булмайди. Биринчидан, хар бир жамият узига хос, турли даражадаги сиёсий ва хукукий тизимга эга. Иккинчидан, жамият хар бир аъзосининг салохияти, тараккиётга нисбатан эркин тафаккури бор. Учинчидан, сиёсий маданият хар бир инсоннинг ватанига, жамиятга булган муносабатларида намоён буладиган хатти-харакатлар тизимидир.

Тадкикотчи А.Жалилов сиёсий маданиятни умумий маданиятнинг мухим ажралмас таркибий кисми сифатида тахлил килган. Унга кура, сиёсий маданият "жамиятнинг сиёсий ривожланиши жараёнида фукароларнинг тегишли сиёсий билим ва тажрибаларга эга булишида, сиёсий вокеаларга уз муносабатларини билдиришлари хамда бахо беришлари ва шу каби холатларда намоён булади"5. Сиёсий маданиятнинг карор топишидан кузланган асосий максад жамиятни демократлаштириш ва бу жараёнда инсон имкониятларини кенгайтиришдан иборатдир. Шунингдек, сиёсий маданиятнинг пировард максади инсон турмуш фаровонлигини, эркинлигини, сиёсий ва

5 Жалилов А.А.Узбекистонда ёшлар сиёсий маданиятининг ривожланиш жараёнлари. // сиёсий фанлар буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. Тошкент-2020. 14-бет.

697

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

хукукий тенглигини хамда кадр-кимматини янада оширишда намоён булади. Шу маънода сиёсий маданият жамият хаётида иштирок этиши хамда уни бошкаришдаги сиёсий ва хукукий макомининг асосий омилидир. Бу эса, уз навбатида, инсон хукук ва эркинликларига, фукароларнинг жамият сиёсий хаётида иштирок этишида тенг имкониятларнинг таъминланишига боглик жараёндир. Шахснинг ижтимоий-сиёсий хаётдаги иштирокида, унинг муайян вокеликка муносабати белгиловчи ахамият касб этади.

Янгиланаётган Узбекистон бошкарув тизимида "инсон манфаатлари хамма нарсадан устун", "халк давлат органларига эмас, давлат органлари халкимизга хизмат килиши керак" деган хаётий тамойиллар, ватан равнаки, юрт тинчлиги ва халк фаровонлигини таъминлаш каби улугбор гоялар амалга оширилаётган ислохотларнинг устувор жихати хисобланади. Бундай жамият эса конун устуворлигига таянади. Уз навбатида, конун устуворлигини карор топтирмасдан демократик давлат ва фукаролик жамиятини куриб булмайди. Хукукий давлат ва фукаролик жамиятини амалга оширишнинг назарий асослари эса фукаролар сиёсий ва хукукий маданияти даражаси билан белгиланади. Фукаролик жамияти шароитида хукукий маданият жамоатчиликнинг амалдаги конунларга амал килишга канчалик тайёр эканлиги билан улчанадиган булса, сиёсий маданият эса мавжуд конунлар, белгиланган тартиб коидалар асосида ижтимоий хаётда фукароларнинг фаол иштирок этиши, ижтимоий-сиёсий жараёнлар ва муносабатларга нисбатан фаол булишни англатади6.

Жамиятда сиёсий маданиятнинг реал вокеликка айланиши фукароларнинг жамият ижтимоий-сиёсий хаётидаги иштирокининг тула амалга ошганлигини, чинакам демократия, инсон хукук ва эркинликларининг тула кафолатланишини хамда амалда намоён булишини англатади. Яъни давлат ва жамият бошкарув тизимининг хукукий жихатдан дунё бошкарув анъаналарига мослашиши сиёсий маданиятнинг амалда намоён булишида асосий омилдир.

Узбекистон сиёсий хаётини эркинлаштириш ва модернизациялаш жараёнлари фукаролар сиёсий маданиятини доимий юксалтириб боришини такозо этмокда. Фукароларнинг юксак сиёсий маданияти оркали жамият сиёсий жараёнларидаги ислохот ва янгиланишларни юксалтириш, такомиллаштириб бориш мумкин.

6 Pacy^OB X..M. CnecHH MyHOca6araapga cuecHH MagaHHOT. 864-6eT. Volume 3 | NUU Conference 2 | 2022. indexed Current Issues of Social Sciences and Humanities https://cyberleninka.ru/article/n/siyosiy-munosabatlarda-siyosiy-madaniyat

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

X,ap KaHgafi gaBnaT, afiHHKca, geMOKpaTHK TapaKKueT тeнgeнцнaпapннн h^thmohh, cuecufi Ba xyKyKHfi xaeTura TagÖHK этaeтгaн MaMnaKaraapga 6apna cox,anapga Hcnoxpraap aManra omupunumu Tanaö этнпagн. ^hh gaBnaT cuecufi-xyKyKHfi th3hmhhh 3aMOH Ba ^aMHaT Tanaönapura moc geMOKpaTHK Kagpuaraap acocuga aparamra эtтн6op Kaparamu KepaK. geMOKpaTHK TapaKKueTHHHr Tanaönapu Y36eKHCTOH gaBnaT ÖomKapyB TH3HMuga xaM ycTyBop axaMHaT Kacö этa Öomnagu. MaMnaKaraMH3ga gyHeBHfi, geMOKpaTHK ^aMHaT Kypumra acocufi эtтн6op KapaTunuö, cuecufi-xyKyKHfi th3hmhh мogepннзaцнa Kunum, ÖomKapyB th3hmhhh nuöepa^namTHpumra ^uggufi эtтн6op Kaparangu. ^aMHaTHH geMOKparaamrapum ^apaeHHHH Kynnaö-KyBBaraam, co$ Fapöra xoc geMOKpaTHK ^aMHAT тeнgeнцнaпapннн afiHaH Kaöyn KHHMacgaH, 6anKH MunnHfi-Tapuxufi ÖomKapyB aHataHanapu Ba xycycuaraapHHu y3uga aKC эттнpгaн Ba my 6unaH Öupra geMOKpaTuaHHHr yMyMHHCOHHfi npннцнnпapн ycTyBopnuru TaMofiunura xaM эtтн6op KapaTum MaKcagra MyBO^HKgup.

YTraH fiunnap gaBOMHga Y36eKHCTOHga xa^K MaH^aaraapura moc HmuMOHfi-cuecHfi MyHOcaöaraap Kapop Tongu. MaMnaKaraMroga cuecufi SapKapopnuK Ba xaB^cronHK TatMHHnaHgu. ^aBnaT öomKapyBHHHHr cuecufi Ba xyKyKHfi acocnapu MycTa^KaMnaHHÖ, MaMnaKaraMH3 xaeTHga H^THMOHfi-HKTHCogufi y3rapumnap pyfi Öepgu.

^HrunaHaeTraH Y36eKHCTOHga ^yKaponuK ®&MHaTHHHHr maKmaHumu ^apaeHHga ^aMHaT cuecufi-xyKyKHfi TH3HMuga ^uggufi y3rapumnap W3 öepMOKga. YMyMaH cuecaT goHMO y3rapu6, pHBO^naHHÖ Öopagu. ^aMHaT cuecufi th3hmh xanKHHHr cuecHfi axnuTnuru, gaBnaT ÖomKapyBHHHHr neruTHMnuru Ba yHHHr öapKapop puBO^naHumura öofhhk. Y3 HaBÖaraga ^aMH^T öapKapopnuru gaBnaT XOKHMuaT TH3HMnapuHH TapTHÖra conyBHH cuecufi TH3HMra Ba axonuHHHr cuecufi MagaHHaTHra acocnaHagu. Cuecufi MagaHHaTHHHr WKcanumu ®:aMHaTga geMOKpaTHaHHHr Kapop Tonumuga MyxuM omhh xucoSnaHagu. EyHHHr ynyH эсa ^aMHaT at3onapHHHHr cuecaTgaru $aon umTupoKHHH TatMHHnam MyxHM axaMHaTra эгa. CuecaTra apanamum xap Öup ^yKapoHH cuecaTHHra afinarnupum geraHH эмaс, aKCHHHa gaBnaT Ba ®:aMHaT xaeTHra cuecufi gaxngopnHK geraHHgup. By ^aMHaTHHHr xap Öup at3ocura y3 cuecufi xyKyKgapHHH aHraam, BaTaHnapBapnHK xuc TyfiFynapHHH HaMoeH KH^um, gaBnaT Ba ^aMHaT xaeTHgaru H^THMOHfi-cuecHfi ^aonnuruHH KypcaTHm hmkohhhh Öepum geMaKgup.

^aMHaT TapaKKueTH Ba yHga aMan KH^aguraH geMOKpaTHK MyHOcaöaTnapra MOHaHg "cuecufi MagaHHaT" TymyHHacHHHHr H^THMOufi MOxuaTH TaKOMHnnamuö Öopagu. "Cuecufi MagaHHaT" TymyHHacHHH öhphhhh MapTa HeMHC ^afinacy^H

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

И.Гердер "Инсоният тарихи фалсафаси учун гоялар" асарида куллаган7. Г. Алмонд ва С. Верба эса сиёсий маданиятнинг биринчи мустакил назарияси асосчилари хисобланади. Улар сиёсий маданиятни сиёсий муносабатлар ва жараёнлар асосида турган сиёсий тизим субъектларининг индивидуал позициялари ва йуналишлари йигиндиси деб таърифлаганлар 8 . Ушбу тадкикотчилар "Фукаролик маданияти" номли асарида сиёсий маданиятнинг хозирги замон концепциясини илгари сурганлар. Унга кура, сиёсий маданият "сиёсий тафаккур ва сиёсий фаолият маданияти, шунингдек, сиёсий институтлар характерининг, фаолият тартибининг ва жамият сиёсий хаёти барча жабхаларининг цивилизациялашганлик даражаси" 9 сифатида талкин килинган. Шу тарика сиёсий маданият тушунчаси ижтимоий ходиса сифатида сиёсий жараён ва муносабатларда кенг кулланила бошланган. Бизнингча, сиёсий маданият сиёсий муносабатлар жараёнида ахоли сиёсий тажрибасининг шаклланиши ва сиёсий онгининг юксалишида намоён булиб, унинг сиёсий жараёнлардаги хулк-атвор, хатти-харакат хамда фаолиятини акс эттирадиган ижтимоий-сиёсий ходисадир.

Тадкикотчи Л.Э.Турсуновга кура "сиёсий маданият, сиёсий тажрибани шакллантириш, саклаш ва етказиш тизими булиб, жамиятнинг ривожланиши, сакланиши ва ривожланишини таъминлайдиган кадриятлар ва нормалар туплами вазифасини бажаради. Х,ар кандай маданият уз ташувчиларининг онги ва хатти-харакатларида амалга оширилганлиги сабабли сиёсий маданият тегишли сиёсий онг ва ижтимоий гурухлар, шахсларнинг хатти-харакатларида намоён булади10",

НАТИЖАЛАР (РЕЗУЛЬТАТЫ / RESULTS)

Дархакикат, сиёсий маданият турли идеаллар, кадриятлар, зарур билим ва куникмалар, сиёсий хис-туйгулар мажмуидир. Сиёсий маданият инсоннинг манфаатлари, хохиш истаклари атрофида мужассамлашади ва шахсий тажрибалар негизида мустахкамланиб боради. Умумэътироф этилган сиёсий маданий кадриятлар, хулк-атвор андозалари, анъаналар фукароларни ягона

7 Абрамов Ю.И., Морозова О.С., Семенов А.В. Политическая культура избирателей Рязанской области. Рязань, 2013. Стр. 5

8 Алмонд Г.А. Гражданская культура. Политические установки и демократии пяти наций. // Антология мировой политической мысли. В 5томах. Том II. Зарубежная политическая мысль. XX век. / Под ред. Г.Ю. Семигина. -М.: Мысль, 1997, стр. 595

9 Одилкориев Х.Т, Раззоков Д.Х. Сиёсатшунослик. Т.: "Укитувчи"-2008. 324-бет.

10 Турсунов Л.Э. Ёшларда хукукий ва сиёсий маданиятни ривожлантиришнинг ижтимоий--фалсафий муаммолари. //

фалсафа фанлари буйича фалсафа доктори (рМ) диссертацияси автореферати. Самарканд-2020. 12-бет.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сиёсий тизим атрофида бирлаштиради. Жамиятлар ана шу жихатдан хам бир-биридан фаркданади.

Фукароларнинг сиёсий маданияти мамлакат сиёсий тизимида сиёсий

навбатида, фукароларнинг сиёсий жараёнларда иштирок этиш имконияти канчалик кенг булса, жамият хаётида хам туб сиёсий узгаришлар юз бериш имконияти тугилади. Бундай жамиятда турли сиёсий кучлар мамлакат бирлиги, жамиятнинг баркарор ривожланиши йулида хамжихатликда харакат килади. Мамлакат сиёсий модернизация ва сиёсий тизимни такомиллаштириш оркали жамият ижтимоий-иктисодий ривожида муваффакиятларга эришиши мумкин.

Сиёсат ва маданиятнинг жамият тараккиётини карор топтириш жараёнида узаро таъсири турли шаклларда булади. Инсоният хаётидаги гоявий карама-каршиликларнинг ривожланиши, жамият хаётида синфий ёндашувнинг мутлаклашуви сабаб умумэътироф этилган сиёсий, хукукий, маданий тамойиллар, яъни хамманинг конун олдида тенглиги, шахснинг барча хукук ва эркинликлари каби меъёрлардан анчайин бегоналашуви юз берган эди. Бу эса сиёсатга маданият ва фан сифатида караш имконини бермасди. Тараккиётнинг хозирги боскичи сиёсат ва маданият уртасидаги узаро таъсир муаммоларини янгича куринишда - алоканинг мисли курилмаган интенсивлиги, узаро таъсирнинг кучайиши, илм-фан, маданият, ахборот алмашинуви, умуминсоний кадриятлар билан узаро бойитиб бориш каби талабларни куймокда. Мамлакат тараккиётини янада ривожлантириш учун эса жамиятда миллий бирлик, миллий тотувлик, миллий менталитет, миллий кадриятларни узида ифода киладиган сиёсий маданият шаклланиши лозим.

REFERENCES

1. Мировая политика: Теория, методология, прикладной анализ / Под ред. А. А. Кокошина и А. Д. Богатурова. -М.: КомКнига / URSS, 2005. - 432с. -ISBN 5-484-00087-4.

2. Абрамова В.А. Культура и политика: точки соприкосновения. Общество: политика, экономика, право 2011, № 2. Стр. 42.

3. Rozenbaum W. Political Culture. New York, 1975. P.6-7

4. Зимин В.А.Формирование политико-культурного контекста постсоветской модернизации. Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора политических наук. Сартов-2013, Стр. 24

муносабатлар ва сиёсий жараёнлар карор топган жамиятларда ривож топади. Уз

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

5. Жалилов А.А.Узбекистонда ёшлар сиёсий маданиятининг ривожланиш жараёнлари. // сиёсий фанлар буйича фалсафа доктори (phd) диссертацияси автореферати. Тошкент-2020. 14-бет.

6. Расулов Х,.М. Сиёсий муносабатларда сиёсий маданият. 864-бет. Volume 3 | NUU Conference 2 | 2022. indexed Current Issues of Social Sciences and Humanities https://cyberleninka.ru/article/n/siyosiy-munosabatlarda-siyosiy-madaniyat

7. Абрамов Ю.И., Морозова О.С., Семенов А.В. Политическая культура избирателей Рязанской области. Рязань, 2013. Стр. 5

8. Алмонд Г.А. Гражданская культура. Политические установки и демократии пяти наций. // Антология мировой политической мысли. В 5томах. Том II. Зарубежная политическая мысль. XX век. / Под ред. Г.Ю. Семигина. - М.: Мысль, 1997, стр. 595

9. Одилкориев Х.Т, Раззоков Д.Х. Сиёсатшунослик. Т.: "Укитувчи"-2008. 324-бет.

10. Турсунов Л.Э. Ёшларда хукукий ва сиёсий маданиятни ривожлантиришнинг ижтимоий-фалсафий муаммолари. // фалсафа фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. Самарканд-2020. 12-бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.