Научная статья на тему 'ЖОН ЛОККНИНГ ЛИБЕРАЛ ҚАРАШЛАРИ ВА “ҲАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ” НИНГ АЛОҚАДОРЛИГИ'

ЖОН ЛОККНИНГ ЛИБЕРАЛ ҚАРАШЛАРИ ВА “ҲАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ” НИНГ АЛОҚАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
31
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ўзбекистон / Ҳаракатлар стратегияси / Жон Локк / либерал қарашлар / эркинлик / бозор муносабатлари / демократия / фуқаролик жамияти / тенглик. / Uzbekistan / Action Strategy / John Lock / liberal views / freedom / market relations / democracy / civil society / equality.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Элмуротов, Жамшид Шодиёрович

Мазкур мақолада “Ҳаракатлар стратегияси” ва Жон Локк либерал қарашлари орасида ўзаро алоқадорлик жиҳатларига эътибор қаратилади. Хусусан, мамлакатимизда ижтимоий-сиёсий ҳаётни демократиялаштиришда, эркинлик ва фаровонликни таъминлашда Жон Локк либерал қарашларидаги концептуал жиҳатларни ғоявий жараёнларда мужассамлаштириш бугунги тараққиётнинг муваффақиятини таъминлашда муҳимлиги тадқиқ этилади. Ижтимоий-сиёсий воқеъликдаги демократик тараққиёт ва бозор муносабатларининг муваффақияти бевосита эркинлик ғоялари билан алоқадорлиги масалалари таҳлил этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RELATIONSHIP BETWEEN "STRATEGY OF MOVEMENT" AND LIBERAL VIEWS OF JOHN LOCK

The article is devoted to the relationship between the Strategy of Action and the liberal views of John Locke. In particular, the importance of combining the conceptual aspects of the liberal views of John Locke in the ideological processes of democratization of public and political life in the country, ensuring freedom and wellbeing of the people, and the success of today's development is studied. The article analyzes the issues of democratic development in socio-political reality and the success of market relations which are directly related to the ideas of freedom.

Текст научной работы на тему «ЖОН ЛОККНИНГ ЛИБЕРАЛ ҚАРАШЛАРИ ВА “ҲАРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ” НИНГ АЛОҚАДОРЛИГИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ЖОН ЛОККНИНГ ЛИБЕРАЛ КАРАШЛАРИ ВА "ХДРАКАТЛАР СТРАТЕГИЯСИ" НИНГ АЛОКАДОРЛИГИ

Жамшид Шодиёрович Элмуротов

Тошкент архитектура курилиш институти катта укитувчиси

j amshidbek82@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада "Харакатлар стратегияси" ва Жон Локк либерал царашлари орасида узаро алоцадорлик жщатларига эътибор царатилади. Хусусан, мамлакатимизда ижтимоий-сиёсий уаётни демократиялаштиришда, эркинлик ва фаровонликни таъминлашда Жон Локк либерал царашларидаги концептуал жиуатларни гоявий жараёнларда мужассамлаштириш бугунги тарацциётнинг муваффациятини таъминлашда мууимлиги тадциц этилади. Ижтимоий-сиёсий воцеъликдаги демократик тарацциёт ва бозор муносабатларининг муваффацияти бевосита эркинлик гоялари билан алоцадорлиги масалалари таулил этилади.

Калит сузлар: Узбекистон, Харакатлар стратегияси, Жон Локк, либерал царашлар, эркинлик, бозор муносабатлари, демократия, фуцаролик жамияти, тенглик.

RELATIONSHIP BETWEEN "STRATEGY OF MOVEMENT" AND LIBERAL VIEWS OF JOHN LOCK

Jamshid Shodiyorovich Elmurotov

Senior teacher of Tashkent Institute of Architecture and Construction

ABSTRACT

The article is devoted to the relationship between the Strategy of Action and the liberal views of John Locke. In particular, the importance of combining the conceptual aspects of the liberal views of John Locke in the ideological processes of democratization of public and political life in the country, ensuring freedom and wellbeing of the people, and the success of today's development is studied. The article analyzes the issues of democratic development in socio-political reality and the success of market relations which are directly related to the ideas offreedom.

Keywords: Uzbekistan, Action Strategy, John Lock, liberal views, freedom, market relations, democracy, civil society, equality.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КИРИШ

Мустакил Узбекистан дунё хамжамиятининг тенг хукукли субъекти сифатида ижтимоий-сиёсий хаётда демократик жараёнларни такомиллаштириб, инсон манфаатлари, хак-хукуклари ва эркинликларини кафолатлаб, янгиланаётган жамият сифатида Марказий Осиё минтакасида уз урни ва мавкеига эга булиб келаётган экан, бу бевосита давлатимизнинг олиб бораётган либерал сиёсатидандир. Бу борада Узбекистон Президенти. Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганларидек: "Нияти улуг халкнинг иши хам улуг, хаёти ёруг ва келажаги фаровон булади. Биз демократик ислохотлар йулидан хеч качон ортга кайтмаймиз. Канчалик кийин булмасин, факат олдинга - янги, юксак марралар сари борамиз"[2; Б. 56]. Албатта, халкимизга хос булган улуг ният - бу бевосита эркинлик ва фаровонликка йугрилган хаёт тарзидирки, бу хислатлар демократик тафаккур билан чамбарчас боглик.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Демократик тараккиёт ва ижтимоий хаётни либераллаштириш масалаларининг Узбекистон билан боглик жихатларини тадкик этишда биркатор манбалар борлиги кувонарлидир. Хрзирги тараккиёт шароитидаижтимоий-сиёсий, хукукий, иктисодий ислохотларнинг жамиятдаги урнимасаласига жуда хам катта ахамият берилмокда. Ушбу ислохотларнинг жамиятривожи учун мухим эканлиги ва айникса давлатимиз рахбари томонидан кабулкилиниб, 2017-2021 йилларга мулжалланган "Хдракатлар стратегияси" ва унинглибералистик кадриятлар билан уйгунлиги ва бошка шу кабиларПрезидентимизнинг асарлари, нутк ва маколаларида эркинлик ва демократиягоялари уз ифодасини топган.

Бундан ташкари Республикамизнинг Б.Зокиров, М.Мирзаев, А.Эркаев,А.Улмасов, И.Саломов, М.С.Гафарли, Ш.Очилов,

Ф.Мухиддинов,Ш.Мамадалиев, А.Саидов, О.Хусанов, М.Н.Абдуллаева, Г.Г.Гаффарова кабиолимларнинг асарларида демократик жараёнлар хамда тараккиётнинг узбекмоделини яратишда ушбу омилнинг урни, миллий сиёсий тизимнинг либерал мохияти, демократик ислохотлар ривожланиш моделининг асоси каби масалалар очиб берилган. Ушбу асарлар либерал карашлар, хусусан демократик жараёнлар тадрижий такомилида Жон Локкнинг эркинлик хакидаги карашлари, демократик характердаги алохида олинган миллий тараккиёт шароитида Жон Локк либерал карашларининг ижтимоий-сиёсий хаётдаги

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

эpкннпнкпapннн TatMHHnamgaru ypHH Macananapu TagKHK этнпгaнпнгн öunaH эtтн6opгa hohhk.

Y3ÖeKHCTOHga ^aMH^THH geMoKparaamTHpum, эpкннпнк, geMoKpaTHK Ba^yKaponHK ^aMH^THHHHr y3apo yfiryHnHrH Macananapu, geMoKpaTHK Ba mh.mhh y3HHKHH aHraam, geMoKpaTHK TapaKKueT mapomuga Munnaraapapo MyHocaöaraap, MHnnHH gaBnaTHHHHK Ba geMoKpaTHK TapaKKueT Macananapura oug Ha3apHH KoH^myan ®Hxaraap H.A.Ha3apoB, r.F.Fa^^apoBa Kaöu onHMnap TOMOHHgaH TagKHK этнпгaн.

Ymöy TagKHKOTga ffl.M.Mup3HeeBHHHr geMoKpaTHK ucnoxoTnapHHHr HyKypnamTHpnm, эpкнн Ba geMoKpaTHK ^aMH^T Kypum, mh.Mhh TapaKKueT fiynHMH3HH aHru öocKHHra KyTapum, hhcoh xyKyK Ba MaH^aaraapuHH TatMHHnam geMOKpaTHK ^mh^t KypHm acocH экaнпнгн xaKHgaru KOH^nTyan ^HKpnap unrapu cypunraH acapnapugaH MaB3yHH TagKHK этнmga MeTogonoruK acoc 6ynHÖ xH3MaT KHngH.

HATH^AtfAP

Y3ÖeKHCTOH mapoHTHga nuöepanroM Ha3apHacHHH h^thmohh xaeT coxanapura Ky^nam ^apaeHnapu, "X,apaKaraap cTparerHacH" Ba nuöepan кoнцenцнaпapнннг y3apo anoKagopnuru ohhö öepumga ^oh .HoKKHHHr H^THMOHH-^anca^HH KapamnapuHH acocHHH TamKHn KunyBHH nuöepanroM Ha3apHACH, yHHHr Ma3MyHH Ba moxhath, nuöepanroM Ha3apHacHHHHr TapuxHH ungronapu ypraHH^HÖ, ynapHHHr энг MyxHM ^uxaraapuHH Kypcaraö Sepungu. ^oh ^oKKHHHr nHÖepanucTHK KapamnapuHHHr acocHHH öenrunaö öepyBHH oMHnnap, yHHHr y3ura xoc xycycuaraapH, KaMHunHKnapu Ba MTyKgapuHH hhmhh ^uxargaH acocnaHHÖ, ^oh .hokk nuöepanroMHgarH HHcoHnapHHHr эpкннпнгн, TeHrnuru, o3ognurH, MynK gaxncronHru MacananapuHH KuecHH Taxnun этнm opKanu hhmhh acocnaö Sepungu;

MYXOKAMA

MaMnaKaTHMH3 MycTaKHnnHKa эpнmгaн hhk KyHgapgaH 6yeH Pecny6nuKaMH3ga onuö öopunaeTraH H^THMoHH-cuecHH Hcnoxoraap ^yKaponHK ^aMH^TH acocnapHHH MycTaxKaMnamra fiyHanTHpunraH öynuö, 3aMoHaBHH ^aMHATHHHr phbo^hhh TatMHHnaö KenMoKga. ^khh yTMHmgaH 6unaMH3KH, geMoKpaTHK ^apaeHnap, ^yKaponHK ^aMHtfra, эpкннпнк, TeHrauK yMyMaH nuöepan MoxHtfira эгa öynraH Kareropuan araManap Ta$aKKypuMH3ga KaTtHH MyxpnaHHÖ, yHHHr pean acocnapHHH aparam H^THMoHH-cuecHH $aonHATHMH3HHHr MyxHM

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

кирраси сифатида урин олганлиги эътиборлидир. Жахонда демократик жараёнлар ривожи бевосита эркинлик гоялари билан чамбарчас богликки, бундай либерал карашлар сиёсий хаётда хур фикрлиликни таъминлаб, асрлар давомида инсоният вакиллари томонидан орзу этилган жамият куриш учун гоявий имконият яратди. Демократик тараккиёт йулидан бориб, инсониятнинг бахт-саодатли турмуш тарзини таъминлаб келаётган жамиятлар бевосита либерал карашлар хосиласи сифатида инсон хак- хукуклари ва эркинликлари таъминланиши билан бир каторда бундай кадриятларни улуглаш кафолати сифатида хам дунё хамжамиятида мухим урин эгаллаб келмокда. Либерализм гояси хакида гап кетганда, бевосита унинг асосчиси Жон Локк хакида тухтаб утиш лозим. Жон Локк (1632-1704) Англиянинг жануби-гарбидаги Сомерсет графлигига карашли Рингтон шахарчасида оддий адвокат оиласида тугилди. Локкнинг отаси адвокат булиш билан биргаликда, Кромвел армиясининг отлик эскадронига кумондонлик хам килган. Жон Локк Оксфорд дорилфунуни кошидаги диний йуналишга асосланган коллежда таьлим олди. Бироз муддатдан сунга эса тиббиёт илмини урганди. 1656 йилга келиб у Оксфорд дорилфунунининг бакалаврлик, 1658 йилда эса магистрлик илмий даражасига сазовор булади. У кимёгар дусти Роберт Бойл туфайли файласуфлар Декарт ва Гассенди таьлимотига кизика бошлайди. Жон Локк хукуматнинг олий идораларида хизмат килиб, мансаб погоналаридан тезлик билан юкорилаб боради ва Англия хукуматининг лорд канцлери лавозимига эришади. Жон Локк асосан 39 ёшидан бошлаб фалсафа илмини кучли кизикиш ва иштиёк билан ургана бошлайди. 1682 йилда Ж.Локк хукуматда юз берган сиёсий танглик туфайли Англияни ташлаб чикиб кетиб, Нидерландияда яшашга мажбур булади. У 1689 йилда ватанига кайтади ва бирин-кетин хорижда ёзган асарларини чоп эттиради.

Унинг мазкур асарлари бизгача етиб келган: "Табиат конунларига доир тажрибалар" (1662-1664 й.), "Дин эркинлигини эьтироф этишга доир тажриба" (1667 й.), "Тиббиёт саньати хакида" (1669й.), "Инсон тафаккурига доир тажрибалар" (1689 йил, олим бу асар устида 20 йилдан зиёд мехнат килган), "Тарбияга оид баьзи фикрлар" (1693 й.), "Бошкариш тугрисида икки рисола" (файласуф мазкур асарни аслида 1681 йилда ёзиб тугатган булса-да, бирок уша пайтда Англияда бундай либералистик карашлар хакида ёзиш жуда хавфли булганлиги сабабли уни тулдиришлар билан биргаликда 1698 йилда чоп эттирган) каби асарлардир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Жон Локкнинг либералистик карашларида у эркинликни узига хос бир холат сифатида тасаввур килади, яъни унинг назарида эркинлик, тенглик, озодлик сузлари, хеч качон алохида-алохида ишлатиб булмайдиган сузлар тоифасига киради. Либерализм эса мана шу уч сузни биргаликда камраб олувчи тушунчадир. Биринчи булимда куриб утганимиздек, антик даврдан токи Жон Локка кадар яшаб утган файласуфлар уз ижтимоий-фалсафий карашларида "либерализм" сузини турлича маънода ишлатишган, тушунишган ва ёритишган.

Биз Жон Локк либерализмининг узига хос булган энг асосий хусусиятларини ажратиб оламиз ва уларни шу йул билан алохида-алохида тахлил киламиз. Демак, Жон Локк либерализмидаги энг асосий хусусиятларидан бири энг аввало Табиий холат ва табиий конун назариясининг акс этгани булса, ундан сунг "жамоат шартномаси" ва "Мулк" хакидаги тушунчага алохида ахамият беради. Нихоят тенглик хакида батафсил тушунча беради. Энди батафсил Жон Локкнинг табиий холат ва табиий конун буйича олиб борган ишларини куриб чикадиган булсак, олимнинг мазкур масала юзасидан билдирган фикрлари бироз тушунарсиз куринсада, бирок масалани нимага каратилганини англагандан сунг унинг фикрини тушунишимиз мумкин.

Жон Локк "Бошкарув хакида икки рисола" (Хукумат хакида трактат) асарини биринчи кисмида хукуматнинг хокимлиги отанинг хокимиятидан келиб чикиши мумкин эмаслигини курсатиб бергандан сунг, асарнинг иккинчи кисмини, давлатнинг келиб чикиши борасидаги узи тугри деб билган карашни баён этиши хакидаги сузлар билан бошлайди, яъни мазкур фикрни янада кенгрок ёритадиган булсак, Жон Локк инсон томонидан яратилган барча хукумат тизимларининг утмишдоши булган, узи "Табиий холат" деб атайдиган холатнинг эхтимолидан бошлайди. Мутафаккирнинг фикрича, "Табиий холат табиат конунига эга булиб, у томондан бошкарилади, у барча учун тенг; бу конун онг булиб, у билан хисоблашишни истаган барча инсонларга, барча инсонлар тенг ва мустакил булганлиги боис улардан хеч бири бошкаларнинг хаёти, соглиги, эркинлиги ёки мол-мулкига путур етказмаслиги кераклигини уктиради" [3; Б. 264]. Жон Локк учун табиий холат канчалик оддий тасвирий фараз эканлиги хамда унинг тарихда мавжуд булган у кай даражада тахмин кила олиши аник эмас. Бирок Локкнинг карашларидан биламизки, у бу холат хакида хакикатдан хам мавжуд булган холат сифатида фикр юритган. Одамлар табиий холатдан фукаролик жамиятини таъсис этган жамоа шартномаси туфайли чикиб кетишган. Буни Локк тарихий ходиса сифатида куради, аммо хозирча куйида биз факат табиий холат хакида фикр юритамиз. Файласуф

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Б.Расселнинг Жон Локкнинг табиат холат назарияси хакида билдирган мулохазалари бир мунча танкидийлигини куришимиз мумкин. Хусусан у шундай келтиради: "Жон Локк томонидан табиий холат ва табиат конуни хакида билдирилган фикрларни янгилик деб айта олмаймиз. Чунки мазкур масала бир канча файласуфларнинг карашларида хам уз аксини топганини куришимиз мумкин. Буни бир суз билан урта асрларга хос схоластик карашларнинг такрорий давоми деб айта оламиз" [5; Б. 577]. Рассел уз фикрини исботи сифатида урта асрларда яшаган машхур файласуф Фома Аквинскийнинг табиат конуни борасида билдирган мулохазаларидан иктибос келтиради. Жумладан: "Одамлар томонидан яратилган хар бир конун узининг табиат конунидан келиб чикиши даражасида конун хусусиятларини мужассам этган булади. Аммо, агар у бирор бир жихатдан табиий конунга зид булса, конун сифатида уз кучини йукотади; у бор-йуги конуннинг бузилган куринишига айланб колади" [6], - дейди.

Юкорида келтирилган фикрлардан билишимиз мумкинки, Жон Локкнинг фикрларида хакикатан хам узидан олдингиларни такрорлаш кузатилади, бирок унинг табиий холат назариясида хам узига хос ориганлликлар бор. Мисол сифатида келтирадиган булсак, у табиий холатда учинчи шахснинг мавжуд булишига катъиян карши чикади. Агар каердаки табиий холат булса-ю бирок бу ерда учинчи шахс пайдо булса, бундай жамиятда албатта уч шахсдан бирининг табиий хукук ва эркинликлари топталади, деган карашни илгари суради.

Демак, энди масаланинг сиёсий мохиятига янада чукуррок ёндошар эканмиз, бизга маълумки, урта асрларда яшаган Жон Локкнинг ижтимоий-фалсафий карашлари нафакат уз даврида, балки айни пайтда хам уз долзарблигини ва ахамиятини саклаб колаолганлиги билан ажралиб туради. Бунинг энг асосий сабаларидан бири Жон Локкнинг сиёсий карашлари асосини

Либерализм гояси ташкил этганидадир.

Энди Жон Локк либерал карашларини Узбекистон вокеълигига боглайдиган булсак, 2016 йилнинг охирги чорагидан бошлаб, эътиборан давлат ва жамият хаётининг барча сохаларини либераллаштириш сиёсати устивор ахамият касб этиб, сиёсий жараёнларда демократик тамойиллар устунлик кила бошлади. Айникса, 2016 йилнинг сунги чорагида Ш.М.Мирзиёев давлат рахбари сифатидаги фаолияти бошланганидан кейин Узбекистонда фукаролик жамияти куриш ислохотлари жараёнида туб бурилиш даври бошланиб, бу ислохотлар ижтимоий-сиёсий хаётда либерал концепцияларни илгари

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сурганлиги билан узининг ахамияти ва таъсирини ошириб борди. Уз

фаолиятининг дастлабки кунларидаёк Президент Ш.М.Мирзиёев фукаролик жамиятини ривожлантиришга куч багишлайдиган, унинг ривожланишига кенг шарт-шароитлар яратадиган демократик принцип - "Халк давлат органларига эмас, балки давлат органлари халкимизга хизмат килиши керак" деган гояни эълон килди [1; Б. 152]. Бу гоя фукаролик жамиятни куришнинг асосий куч-куввати манбаи сифатида намоён була бошлади.

Мамлакатимиз Президенти Ш.М.Мирзиёев ташаббуси билан кабул килинган "2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегияси"да либерал гояларнинг устувор мохият касб этганлиги эркин, демократик жамият куриш дастури сифатида куйидаги вазифалар илгари сурилди: "давлат ва жамият курилишини такомиллаштиришга йуналтирилган демократик ислохотларни чукурлаштириш ва мамлакатни модернизация килишда парламентнинг хамда сиёсий партияларнинг ролини янада кучайтириш, давлат бошкаруви тизимини ислох килиш, давлат хизматининг ташкилий-хукукий асосларини ривожлантириш, «Электрон хукумат» тизимини такомиллаштириш, давлат хизматлари сифати ва самарасини ошириш, жамоатчилик назорати механизмларини амалда татбик этиш, фукаролик жамияти институтлари хамда оммавий ахборот воситалари ролини кучайтириш" [7], каби концептуал йуналишлар мамлакатимизда либерал гояларнинг тантанаси сифатида эътиборни тортади. Шу билан биргаликда:

"Миллий "Харакатлар Стратегияси"да белгилаб берилган долзарб масалаларга эътибор каратган холда мамлакат рахбариятининг асосий максади республикадаги барча миллатларнинг манфаатларини хисобга олган холда сиёсат юргизиш эканлигини идрок этиш мумкин" [4; Б. 115]. Тараккиёт модели тайёр холда купдан тушиб колмайди. Унинг замиридаги айрим тамойил, назарий фараз ва тахминларга амалиёт, тараккиётнинг узи хам "тахрир" киритиб бориши табиий. Шу тарика амалий чора-тадбирлар, характерлантирувчи механизмлар мунтазам узгариб, такомиллашиб, бойиб боради. Бир суз билан айтганда, тараккиёт модели котиб колган андоза эмас, у боскичма-боскич шаклланади, аста-секинлик билан такомиллашади ва охир-окибат мукаммал тизимга айланади. Шунга мос равишда унинг яратувчанлик кучи хам усиб бораверади. "Шуни алохида таъкидлаш керакки, либераллаштириш мумтоз хокимиятни хаддан ташкари таъсиридан озод булиш жараёнини ва жамият хаётини демократлаштиришга каратилган фалсафий ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

H^THMoHH-cuecHH roanap TH3HMHra acocnaHagu" [8; E. 36]. Y36eKHcTOHga HcnoxoraapHHHr gacraaSKH SocKunugaHoK wpTHMH3HHHr y3ura xoc Tapuxu, reocrparerHK ypHH, TaSuufi-MatgaHufi 3axupanapH, xanKHMH3HHHr 6oö hhmhh, ^anca^HH, MatHaBHfi-Matpu^ufi Mepocu, MHnnufi Ba yMyMSamapufi Kagpuaraap yHEyHnurura TaaHraH xonga geMoKparua TaMofiunnapH h3hhh ^opufi этнпмoкga.

BaTaHHMH3ga hcthk^oh fiunnapu SomKapyBHHHHr MycTaSug Ty3yMgaH Mepoc

öynraH MatMypuH 6yöpyK6o3nHK ycnySugaH bo3 KenuS, h^thmohh HyHanTHpunraH 6o3op HKTucogueTHra öocKUHMa-öocKH^ yTHm cuecarH KaTtuaT öunaH aManra omupunMoKga. Y36eKHcTOHHHHr MycTaKU-MHK fiunnapuga TynnaraH Ta^puSacu myHgaH ganonar SepagHKH, tom MatHoga MynKgopnap chh^hhh maKrnaHTHpMacgaH TypuS, эpкнн 6o3op MyHocaSaraapuHH puBo^naHTHpuS, ÖH3 op3y KH^raH ^apoBoH, Matpu^arau ^aMHaTHH Sapno этн6 SynMafigu.

MaMnaKaTHMH3 yTTH3 hhh gaBoMHga Sy Sopaga MypaKKaS Ba MamaKKarau TapaKKHeT fiynHHH SocuS yTgu. Arap HcnoxoraapHHHr gacraaÖKH gaBpuga acocufi эtтн6op MaMnaKaTHH mypo gaBpuga SomnaHraH HKTucogHH HHKupo3gaH onuS HHKum, puBo^naHHmHHHHr cTpareruK fiyHanHmnapHHH Senrunam Ba yHHHr HKTucogHH, h^thmohh, cuecufi, MatHaBHfi Ba yHHHr HKTucogHH, h^thmohh, cuecHH, MatHaBHH xaMga xyKyKHH acocnapHHH aparumura KaparnnraH Synca, 2016 HHHHHHr oxupru noparugaH SomnaS, эtтн6opaн gaBnar Ba ^aMHaT xaeTHHHHr öapna coxanapuHH nuSepannamTupum cuecarH ycTHBop axaMHaT KacS этa Somnagu.

MaMnaKaTHMH3 npe3ugeHTH ffl.M.Mup3HeeB TamaSSycu SunaH Ka6yn KH^HHraH "2017-2021 fiunnapga Y36eKHcTOH PecnySnHKacHHH pHBo^naHTHpumHHHr SemTa ycTyBop fiyHanumu Syfiuna X,apaKaraap cTparerHacH"ga nuSepan roanapHHHr ycTyBop MoxuaT KacS этгaнпнгн эpкнн, geMoKpaTHK ^aMHaT Kypum gacTypu cu^aruga MHnnufi TapaKKueTHHHr nuSepan MoxuaTHHH MycTaxKaMnagu.

XY^OCA

^u6epanH3M Ha3apuacHHH ^anca^ufi ^uxargaH Taxnun KH^um ^apaeHnapuga aHnaÖHH Hara^anapra эpнmнпgн. XycycaH, nuSepanroM Ha3apuacHHHHr TapuxHH SocKH^napuga yHHHr nafigo SynMacugaH unrapu, atHH nu6epanH3M $aKar roanap KypuHHmuga SynraH gaBpgaH tokh, yHHHr Ha3apua cu^aragarH maKrnaHHm gaBpurana SynraH Macananap ohhs Sepuggu. MyMTo3 nu6epanH3M Ha3apuacHHHHr nafigo Synumura Tatcup этyвнн Sapna oMHnnap xap TOMoHnaMa Taxnun khhhhhs, 3aMoHaBHfi nu6epanH3MHH By^ygra KenTupraH caSaSnap xaM KypcaTuS Sepungu. YHgaH TamKapu nu6epanH3M Ha3apuacHHHHr

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

By^ygra Ke-umu carnMoKgu xucca KymraH 6ywK Myra^aKKup onuM-ap Kapam-apu xaKuga acocHH, KucKa Tax-un-ap Ku-uHgu. ^u6epanH3MHHHr Ma3MyH-MoxuaTu xaKuga эca MyMTO3 nH6epanHCTnapHHHr Kapam-apu Tax-un khschh Tax-un этнпgн, conumTHpungu Ba acocuga ynapHHHr KaMHunuK Ba MTyKgu TOMOHnapu ohh6 6epungu. fflyHHHrgeK, MyMTO3 nu6epanH3M Ba 3aMOHaBHH nu6epanH3MHHHr ^apKgu Ba yxmam TOMOHnapu Tax-un kh^hhh6, H3Ox 6epungu.

3aMOHaBHH -uSepanroMHu epuTum Sopacuga эca, -uSepanroMHu зaмoнaвннпamтнpнmнннг can6uH HyHanumnapu Ba u^SuM oKuSaraapu aHuK Kypcara6 6epungu. ^aMuarau пн6epaппamтнpнmнн can6uH TOMOHnapu Tax-un KM-raHuS MyaMMOHu 6apTapa$ этнmga xy-oca-ap 6epunraH. XyKyK Ba Ma^SypuaT TymyHnanapura eTap-una Tatpu^ Sepu-raH.

.^Sepa-roM HasapuacuHuHr Y36eKucTOH н^тнмoнн-cнecнн BoKet-uruga My^accaM-uru xaKuga ranupu-raHga эca, my HapcaHu KaHg этн6 yTum no3uMKu, -^epa-roM Ha3apuacuga mapKOHa aHtaHa-apuHu KagpuaT-apHu uHoSaiTa o-u6, н^тнмoнн-cнecнн xaeTga кy--aннпaeтгaнпнгн эtтн6opпнgнp. Y36eKucTOHga aHa myHgaM эзгy KagpuaT-ap Kyn-uru 6ouc y-apHu acpam пoзнмпнгннн, y-apHu н^тнмoнн-cнecнн xaeTgaru эpкннпнкпap 6u-aH yHFyHnamTupum acocuga mu—uh -uSepa- кoнцeпцнaпap u-rapu cypнпaeтгaнпнгн guKKarau TopTagu. ^tHu, Уз6eкнcтоннннг y3 TapaKKueT fiy-u opKa-u ^aMuaTga a-oxuga coxaHu Mat-yM gapa^aga эpкннпamтнpн6, aHtaHaBufi u^asum KagpuaT-apHu caKga6 Ko-raH xo-ga TapaKKueTHu fiy-ra KyHum caMapa-ugup. ^tHu 6y epga acocaH -^epa-roM HasapuacuHu энг MyxuM ^uxaraapugaH Y36eKucToH mapouTuga ^ofiga-aHum Ba caMapa-u HarK^a-apra эpнmнm xaKuga aHuK xy-oca-ap 6epu-raH.

REFERENCES

1. Mirziyoyev Sh.M. (2017) Milliy taraqqiyot yo'limizni qat'iyat bilan davom ettirib, yangi bosqichga ko'taramiz.-1-Jild. - T.: " O'zbekiston" , 2017. - B.152

2. Mirziyoyev Sh.M. (2019) Niyati ulug' xalqning ishi ham ulug', hayoti yorug' va kelajagi farovon bo'ladi. Tom 3. - Toshkent: «O'zbekiston», 2019. - B. 56.

3. Lokk Dj. (1988) Sochineniya : V 3 t. - T. 3. - M. : Mtisl, 1988. S. 264

4. Nazarov N. (2018) Markaziy Osiyoda millatlararo munosabatlar. - Toshkent: "Global Books", 2018. - B. 115.

5. Rassel B. (1999) Istoriya zapadnoy filosofiya. 2-e izd.,-Novosibirsk: Izd-vo Novosib. un-ta, 1999.S.577

6. Sit. po: Tawney. Religion and the Rise of Capitalism.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

7. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining "O'zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo'yicha Harakatlar strategiyasi to'g'risida"gi Farmoni// O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2017 y., 6-son, 70-modda.

8. G'affarova G. (2019). Liberallashtirish modernizatsiya jarayonining asosi // «Ravnaq» jurnali. 2019. Nishona soni. - B.36-40.

9. G'affarova G., Abdullayeva M. (2017). Demokratik islohatlar rivojlanish modeloning asosi sofatida. Imom Buxoriy saboqlari, 2017. №3, 57-60.

10. Makhmudova G., G'affarova G., Jalalova G. (2020). O'zbekistonda islohatlar jarayonini tahlil etish va amalga oshirishning konseptual-falsafiy metodologiyasi. Toshkent, "Noshir", - 176 b.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Abdullayeva M.N., Safarova N.O., G'affarova G.G'., Jalalova G.O. (2017). O'zbek modeli mamlakatimizni izchil rivojlanishining nazariy-metodologik asosi. Toshkent, «Mumtoz so'z», 2017. -164 b.

12. Gafforova, G. G., Khaitmetov, R. K., & Madalimov, T. A. (2020). A STRATEGY OF ACTION AS A COMPLEX SYSTEM. International Scientific Journal Theoretical & Applied Science, 90(10), 448-452

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.