Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ҚАЛАМПИР КАСАЛЛИКЛАРИ УЧРАШИНИНГ ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ҚАЛАМПИР КАСАЛЛИКЛАРИ УЧРАШИНИНГ ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
30
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ширин калампир / Capsicum annuum / аччиқ қалампир / Alternaria alternata / Bipolaris hawaiiensis / Botrytis cinerea

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Азнабакиева Дилрабо Турсунбаевна, Расулова Мархабо Бурхонжоновна

Бугунги кунда мамлакатимизда сабзавот экинлари орасида экин майдони ва ишлаб чиқариш ҳажми жиҳатидан тобора ошириб бораётган экинлардан бири қалампир навлари (Capsicum туркуми турлари, асосан Capsicum annuum тури) ҳисобланади. Касаллик қўзғатувчи замбуруғлар ва оомицетлардан 6 таси қалампир уруғларини, 16 таси майсаларини, 19 таси баргларини, 12 таси пояларини, 21 таси илдизи ва илдиз бўғзини, 45 таси меваларини зарарлаши, яна 6 тури эса ўсимликларда сўлиш (вилт) қўзғатиши хабар қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Азнабакиева Дилрабо Турсунбаевна, Расулова Мархабо Бурхонжоновна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ҚАЛАМПИР КАСАЛЛИКЛАРИ УЧРАШИНИНГ ТАНҚИДИЙ ТАҲЛИЛИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

УЗБЕКИСТОНДА ЦАЛАМПИР КАСАЛЛИКЛАРИ УЧРАШИНИНГ ТАЩИДИЙ

ТА^ЛИЛИ

*Азнабакиева Дилрабо Турсунбаевна, 2Расулова Мархабо Бурхонжоновна

1,2Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти https://doi.org/10.5281/zenodo.8002551

Аннотация. Бугунги кунда мамлакатимизда сабзавот экинлари орасида экин майдони ва ишлаб чицариш %ажми жщатидан тобора ошириб бораётган экинлардан бири цалампир навлари (Capsicum туркуми турлари, асосан Capsicum annuum тури) щсобланади. Касаллик цузгатувчи замбуруглар ва оомицетлардан 6 таси цалампир уругларини, 16 таси майсаларини, 19 таси баргларини, 12 таси пояларини, 21 таси илдизи ва илдиз бугзини, 45 таси меваларини зарарлаши, яна 6 тури эса усимликларда сулиш (вилт) цузгатиши хабар цилинган.

Калит сузлар: Ширин калампир, Capsicum annuum, аччиц цалампир, Alternaria alternata, Bipolaris hawaiiensis, Botrytis cinerea.

Узбекистон мустакилликка эришгандан сунг кишлок хужалигини янада ривожлантириш, сохада давлат бошкаруви тизимини такомиллаштириш, бозор муносабатларини кенг жорий килиш, кишлок хужалиги махсулотларини етиштирувчи, кайта ишловчи ва сотувчи субъектлар уртасидаги муносабатларнинг хукукий асосини мустахкамлаш, сохага инвестицияларни жалб килиш, ресурстежамкор технологияларни жорий этиш максадида бир катор карорлар, фармонлар ва дастурлар кабул килиниши ислохотларни амалга ошириш учун хукукий асос яратади. Ушбу хужжатлар кишлок хужалик махсулотларини купайтириш, ахоли эхтиёжини тула кондириш, четга сотиш, умуман иктисодий мустакиллигимизни янада баркарорлаштиришга каратилган.

Бугунги кунда мамлакатимизда сабзавот экинлари орасида экин майдони ва ишлаб чикариш хажми жихатидан тобора ошириб бораётган экинлардан бири калампир навлари (Capsicum туркуми турлари, асосан Capsicum annuum тури) хисобланади. Ширин калампир меваси сабзавот сифатида янги, димлаб пиширилган, куритилган, тузланган, зиравор кушиб сиркаланган, консерва килинган шаклда, аччик калампир эса зиравор сифатида янги, куритилган, тузланган, куритиб туйилган ва бошка шаклларда истеъмол килинади. Ширин ва аччик калампир очик майдонда асосий ва такрорий экин сифатида хамда иссикхоналарда етиштирилади (Penella, Calatayud, 2018; Capsicum, 2021 ва б.).

Адабиёт манбаалари курсатишича калампир навларида замбуруглар (~64 та), оомицетлар (11), бактериялар (12), фитоплазмалар (3), вируслар (32) ва нематодалар (6) кузгатадиган касалликлар кайд этилган. Ундан ташкари, калампир экинларида 6 турга мансуб юксак гулли усимликлар паразитлик килади. Касаллик кузгатувчи замбуруглар ва оомицетлардан 6 таси калампир уругларини, 16 таси майсаларини, 19 таси баргларини, 12 таси пояларини, 21 таси илдизи ва илдиз бугзини, 45 таси меваларини зарарлаши, яна 6 тури эса усимликларда сулиш (вилт) кузгатиши хабар килинган.

Адабиёт манбаалари курсатишича калампир навларида замбуруглар (~64 та), оомицетлар (11), бактериялар (12), фитоплазмалар (3), вируслар (32) ва нематодалар (6) кузгатадиган касалликлар кайд этилган. Ундан ташкари, калампир экинларида 6 турга мансуб юксак гулли усимликлар паразитлик килади. Касаллик кузгатувчи замбуруглар ва оомицетлардан 6 таси калампир уругларини, 16 таси майсаларини, 19 таси баргларини, 12

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

таси пояларини, 21 таси илдизи ва илдиз бугзини, 45 таси меваларини зарарлаши, яна 6 тури эса усимликларда сулиш (вилт) кузгатиши хабар килинган.

Дунёда калампирда касаллик кузгатиши хабар килинган микроорганизмлардан Узбекистонда кайд этилганлари куйидаги турлардир:

Alternaria туркуми турлари. Дунёда калампир усимликларида ушбу туркумнинг 6 та тури касаллик кузгатиши хабар килинган. Узбекистонда улардан 2 та - A. alternata ва A. solani турлари учрайди.

Alternaria alternata табиатда х,ар хил субстратларида сапрофит сифатида кенг таркалган космополит тур булиб, айрим популяциялари х,ар хил усимликларда ихтисослашмаган заиф паразитлар (Хасанов, 1991), бошкалари эса баъзи экинларда жиддий касалликларни кузгатувчи патогенлардир.

Аччик калампирда A. Alternata Узбекистонда калампир экинларида кайд этилмаган.

Узбекистонда A. solani помидорда далаларда ва картошкада усув ва меваларини омборхонада саклаш даврида кайд этилган (Кузнецова, Турсуметова, 1970), картошка ва баклажон уругларидан ажратилган (Шапова, 1977; Сагдуллаева и др., 1990). Аммо бу хабарлар нотугри, чунки ушбу муаллифлар топган замбуруглар A. solani эмаслиги аник: уларнинг диагнозида конидиялар занжирларда, узунлиги 38,7-68,8 мкм (Шапова, 1977) ёки 20,5-30,5 мкм (Сагдуллаева и др., 1990) дейилган; хдкикатда A. solani конидияларини амалда х,еч качон занжирчаларда х,осил килмайди, уларнинг узунлиги эса 150-300 мкм (куп манбалардан олинган); хулоса - Узбекистонда A. solani калампирда ва бошка х,еч бир экинда кайд этилмаган.

Bipolaris hawaiiensis Узбекистонда Жиззах вилояти, Бахмал туманида арпа баргидан ажратилган (Хасанов, 1987); мамлакатимизда калампирда кайд этилмаган.

Botrytis cinerea тури полифаг, некротроф патоген булиб, 2 паллали усимликларнинг 200 тадан куп турида кулранг чириш кузгатади, потенциал хужайин усимликларнинг сони 1000 тадан куп (Botrytis, 2022).

Узбекистонда B. cinerea кузгатадиган кулранг могор помидор ва бир катор бошка экинларда куп учрайди (Х,асанов ва б., 2009), калампирни х,ам зарарлаши мумкин эканлиги тахмин килинади, аммо бу хдкда чоп этилган маълумотлар йук.

Узбекистонда C. gloeosporioides билан ёнгок мевалари (Gafforov, 2014), C. dematium билан эса ёввойи чиннигул усимлиги (Dianthus ugamica) зарарланиши кайд этилган (Gafforov, 2017); мамлакатимизда калампирда бу турлар кайд этилмаган.

Узбекистонда Сурхондарё вилоятида Curvularia lunata (Fusarium sp. билан бирга) шоли бошокчаларини зарарлаб, шоли донларида "pecky rice" касаллигини кузгатади (Хасанов, 2010); калампирда кайд этилмаган.

Узбекистонда Fusarium incarnatum (F. semitectum номи остида) илдиз чириш билан зарарланган бугдойдан ажратилгани хабар килинган (Шералиев, Бухоров, 2001); калампирда кайд этилмаган.

Fusarium lactis Узбекистонда илдиз чириш билан зарарланган бугдойдан ажратилгани хабар килинган (Хайтбаева, 2017); калампирда кайд этилмаган.

Узбекистонда Fusarium oxysporum (Fox) 2017-2021-йилларда Тошкент, ^ашкадарё ва Фаргона вилоятларида ширин ва аччик калампир турларида бирламчи идентификация килинган (Хакимов ва б., 2021). Илгари бу тур касалланган тут них,оллари ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2G23

дарахтларидан (Шералиев, 1992; Азимджанов, 1995) хамда илдиз чириш билан зарарланган бyFдойдан ажратилгани хабар килинган эди (Хайтбаева, 2017).

Fusarium oxysporum f. sp. capsici (Foc) очик ва ёпик грунтда калампир yсимликларида ксилема тyкималари бyйлаб таркалиб, вилт касаллигини кУзFатади. Бу касаллик аччик калампир тyрларида Эфиопия (Gabrekiristos, Demiyo, 2020; Gabrekiristos et al., 2020), Ä^m (Jones, Black, 1992; Sanogo, 2003) ва Мексикада (Velarde-Félix et al., 2018) хдмда ширин калампирда Тyркияда yчрайди (Altinok et al., 2020). Foc Узбекистонда кайд этилмаган, аммо yчраши тахмин килинади (Хасанов и др., 2022).

Fusarium oxysporum f. sp. radicis-lycopersici (Fori). F. oxysporum нинг уш6у махсyс формаси помидорнинг илдиз бyFЗини зарарлайди, факат бир илмий ишда у, айникса иссикхоналарда, ширин калампир ва баклажонни зарарлаши хабар килинган (Tsitsigiannis et al., 2G18 - оригинал манбаи келтирилмаган). Шу билар бирга олимларнинг сунъий зарарлаш тажрибаларида Forl ва F. oxysporum нинг бодринг, ковун ва Fyза формалари факат yзлари ихтисолашган экин турларини зарарлаган, аммо ширин ва аччик калампирни зарарламаган (Howard et al., 1994: Lomas-Cano et al., 2G14, 2G16).

Узбекистонда Forl Узининг хyжайин yсимлигида (помидорда) ва калампирда учраши кайд килинмаган.

Fusarium solani хам комплекс тур булиб, хужайин усимликларининг сони нихоятда куп (Leslie, Summerell, 2006 ва б.). Узбекистонда калампирда F. solani s.l. кУзFатган поя чириши ^ашкадарё ва Тошкент вилоятларида очик грунтда кайд килинган (Хакимов ва б., 2G21).

Тури аникланмаган Fusarium тури Узбекистонда Андижон вилоятида ширин калампир поялари чиришини кУзFатиши кузатилган; бу Fusarium solani турига мансуб эканлиги тахмин килинган (Хакимов ва б., 2021; Хасанов и др., 2022).

Leveillula taurica комплекс тур булиб, куп оилаларга кирувчи усимликларнинг 1000 тадан куп турини зарарлайди (Curtis et al., 2004) ва бу комплекс уз хужайинларига ихтисослашган мустакил турлардан ташкил топган (Leveillula, 2G21). L. taurica s.l. билан итузумдош экинлардан калампир, томат, баклажон ва картошка зарарланади. Узбекистонда ушбу тур кУзFатган ун-шудринг илк бор аччик калампирда 2011-йилда кайд этилган (Хасанов, 2011); мамлакатимизда очик ва ёпик грунтда помидор экинларида анча кенг таркалган.

Адабиётларда калампир экинларини нематодаларнинг 4 та туркумига кирувчи 6 тадан куп турлари, жумладан галл нематодаларининг битта тури - шимол галл нематодаси (Meloidogyne hapla) - ширин калампир илдизларини зарарлаши хабар килинган (Howard et al., 1994). Ушбу тур Узбекистонда 8 та вилоятда, жумладан Андижон вилоятида хам, калампир (хамда томат, баклажон ва куп бошка экинларнга) зарар етказиши хабар килинган (Мавлянов, 1987).

Юкорида келтирилган маълумотлар мамлакатимизда ширин ва аччик калампир касалликларини урганиш буйича муайян тадкикотлар утказилганлигини курсатади, аммо ушбу экинлар касалликларининг аксарияти хакидаги маълумотлар етарли эмаслигидан, уларни батафсил урганиш лозим ва янги маълумотлар асосида калампир экинларини асосий касалликларининг олдини олиш, уларни замонавий усулларни куллаб, химоя килиш, кураш чораларини такомиллаштириш зарур.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

Айни пайтда бизнинг мамлакатда, жумладан Андижон вилоятида хам, калампир касалликлари амалда умуман урганилмаган, уларни кузгатувчи микроорганизмларнинг турлари номаълум, шу сабабдан калампир касалликларига карши кураш чоралари хам ишлаб чикилмаган.

Узбекистонда етиштириладиган ширин ва аччик калампир экинларида учрайдиган касаллик турлари, уларнинг таркалиши ва ривожланиши, зарари, навларнинг асосий калампир касалликларига чидамлилигини аниклаш, уларни кузгатувчи замбуругларнинг биоэкологиясини урганиш, энг мухим касалликларга карши самарали уругдорилагич ва фунгицидларнинг макбул меъёри ва куллаш муддатларини хамда самарасини аниклаб, кураш чораларини такомиллаштириш, ширин ва аччик калампирдан юкори ва сифатли хосил олиш имконини беради.

REFERENCES

1. Ахатов А.К., Ганнибал Ф.Б., Мешков Ю.И. и др. (всего 11 авторов). 2013. Болезни и вредители овощных культур и картофеля. Глава 3. Болезни перца сладкого. Стр. 218235. Москва: «Товарищество научных изданий КМК», 2013, 664 с

2. Кузнецова Н.Г., Турсуметова Н.К. 1970. Рекомендация по защите овоще-бахчевых культур и картофеля от болезней в условиях УзССР. МСХ УзССР, Ташкент, 1970, 30 с.

3. Penella C., Calatayud A. 2018. Pepper crop under climate change: grafting as an environmental friendly strategy. Chapter 7, pages 129-155 in: Climate Resilient Agriculture - Strategies and Perspectives. 2018. http://dx.doi.org/10.5772/intechopen.72361 . Accessed 11.05.2022.

4. Сагдуллаева М.Ш., Киргизбаева Х.М., Рамазанова С.С., Гулямова М., Файзиева Ф.Х. 1990. Флора грибов Узбекистана. Том 6. Гифальные грибы (Dematiaceae). Ташкент: «Фан», 1990, 132 стр.

5. Сагдуллаева М., Киргизбаева Х., Гуломова М. 1995. Тошкент вилоятида картошка усимлигида учрайдиган замбуруглар. Ботаника фанининг устивор масалалари. Илмий конференция маърузалари тезислари. Тошкент, 12-14 сентябрь, 1995 й. Тошкент, 1995, 28 б.

6. Хайтбаева Н.С. 2017. ^оракалпогистон Республикасининг шурланган тупрокларида бугдойнинг фузариоз касалликлари ва уларга карши кураш чоралари. Докторлик (PhD) диссертацияси, 2017, 120 бет.

7. Х,акимов А., Тиллахужаева Н., Рахимов У. 2005. Картошка замбуруг касалликлари. Узбекистон кишлок хужалиги, 2005, № 2, 23 б.

8. А. А., Х,асанов Б. А., Хамираев УД., Утаганов С. Б., Азнабакиева Д. Т., Шеримбетов А.Г. 2021. ^алампирнинг фузариоз касалликлари. Агрокимёхимоя ва усимликлар карантини, 2021, № 4, 72-77 бетлар.

9. Хасанов Б.А. 1987. Виды родов Bipolaris Shoemaker и Exserohilum Leonard et Suggs на злаках и в воздухе в Средней Азии и Казахстане. Микология и фитопатология, 1987, т.21, № 3, стр. 215-220.

10. Хасанов Б.А. 1991. Грибы как слабые патогены культивируемых злаков. Сельскохозяйственная биология, 1991, № 1, с.154-161.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

11. Хасанов Б.А. 2009. Биология и современная таксономия грибов рода Rhizoctonia De Candolle. «Актуальные проблемы альгологии, микологии и гидроботаники». М-лы международной научной конф. 11-12 сентября 2009 г. Ташкент, 2009, стр. 22-30.

12. Хасанов Б.А. 2010. Обзор инфекционных болезней риса, зарегистрированных в Узбекистане. Узбекский биол. журнал, 2010, № 6, стр. 20-24.

13. Х,асанов Б.А., Хамраев А.Ш., Эшматов О.Т., Алимухаммедов С.Н., Азимов Ж.А., Очилов Р.О., Рашидов М.И., Гаппаров Ф.А. 2002. Гузани зараркунанда, касалликлар ва бегона утлардан химоя ;илиш. Тошкент: «Университет», 2002, 384 б.

14. Х,асанов Б.А., Ходжаев Ш.Т., Очилов Р.О., Гузалова А.Г., Пулатов З.А., Акромов Б.А. 2015. Сабзавот, полиз экинлари хамда картошканинг касалликлари ва уларга карши кураш чоралари. Иссикхоналарда помидор ва бодринг етиштириш буйича Тавсиялар. Тошкент: "Тошкент Тезкор босмахонаси" МЧЖ, 2015, 98 б.

15. Шералиев А. 1992. Тутнинг фузариоз касалликлари. Тошкент: «Фан», 1992, 108 б.

16. Шералиев А.Ш., Бухоров К.Х. 2001. Видовой состав грибов рода Fusarium, поражающих культурные и сорные растения Узбекистана. Микология и фитопатология, 2001, т. 35, № 2, с. 43-46.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.