Научная статья на тему 'БУЛҒОР ҚАЛАМПИРНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ'

БУЛҒОР ҚАЛАМПИРНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Физика»

CC BY
429
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
қалампир (Capsicum annuum) / фузариоз / вилт / илдиз бўғзи чириши / поя чириши / кураш чоралари. / перец (Capsicum annuum) / фузариоз / вилт / гниль корневой шейки / гниль стеблей / меры борьбы.

Аннотация научной статьи по физике, автор научной работы — Д.Т.Турдиева, Д.Т.Азнабакиева, Д.Набижонова

Кейинги йилларда дунёнинг кўп мамлакатларида Fusarium туркумига мансуб микроскопик замбуруғлар чуқур тадқиқотларнинг объектига айланди. Бунинг сабаби шундаки, ушбу туркумнинг кўп турлари табиатда кенг тарқалган космополит организмлар бўлиб, муҳим қишлоқ хўжалик экинларининг ҳар бири амалда уларнинг битта ёки бир нечта турлари билан зарарланмоқда. Жумладан ширин (болгар) қалампир ва гармдори (аччиқ қалампир) фузариозлар билан дунёнинг ушбу экинлар етиштириладиган барча мамлакатларида зарарланмоқда. Жумладан Ўзбекистоннинг ҳар хил минтақаларида ҳам қалампир ўсимликлари ўсув даврида, айниқса тўла мевалаш босқичида тўсатдан сўлиб қолиши касаллиги учрамоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по физике , автор научной работы — Д.Т.Турдиева, Д.Т.Азнабакиева, Д.Набижонова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FUSARIUM DISEASE OF BELL PEPPER AND MEASURES TO COMBAT IT

Fusarium spp. cause serious diseases of the hot and sweet peppers (Capsicum annuum). The main types of these diseases are wilt (causal agent is Fusarium oxysporum f. sp. capsici), crown rot (Fusarium oxysporum f. sp. radiciscapsici) and stem rot (Fusarium solani). It has been found that crown rot and stem rot caused by F. oxysporum (presumably f. sp. radici-capsici) and supposedly by F. solani, respectively, are often occurs on both sweet and hot peppers in Uzbekistan

Текст научной работы на тему «БУЛҒОР ҚАЛАМПИРНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ»

УДК 635.649: 582.951.4: 581.2: 582.28: 632.4

БУЛГОР ЦАЛАМПИРНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА

КАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ Д.Т.Турдиева, Д.Т.Азнабакиева, Д.Набижонова

Андижон кишлок; хужалиги ва агротехнологиялар институти https://doi.org/10.5281/zenodo.6522303 Аннотация. Кейинги йилларда дунёнинг куп мамлакатларида Fusarium туркумига мансуб микроскопик замбуруглар чуцур тадцицотларнинг объектига айланди. Бунинг сабаби шундаки, ушбу туркумнинг куп турлари табиатда кенг тарцалган космополит организмлар булиб, мууим цишлоц хужалик экинларининг уар бири амалда уларнинг битта ёки бир нечта турлари билан зарарланмоцда. Жумладан ширин (болгар) цалампир ва гармдори (аччиц цалампир) фузариозлар билан дунёнинг ушбу экинлар етиштириладиган барча мамлакатларида зарарланмоцда. Жумладан Узбекистоннинг уар хил минтацаларида уам цалампир усимликлари усув даврида, айницса тула мевалаш босцичида тусатдан сулиб цолиши касаллиги учрамоцда.

Калит сузлар: цалампир (Capsicum annuum), фузариоз, вилт, илдиз бугзи чириши, поя чириши, кураш чоралари.

Аннотация. Фузариозы являются серьёзными болезнями острого и сладкого (болгарского) перца (Capsicum annuum). Основными их формами являются вилт (возбудитель Fusarium oxysporum f. sp. capsici), гниль корневой шейки (F. oxysporum f. sp. radicis-capsici) и гниль стеблей (Fusarium solani). Все эти формы приводят к увяданию и гибели растений. Установлено широкое распространение в Узбекистане гнили корневой шейки растений острого и сладкого перца, возбудителем которой является F.

ФУЗАРИОЗНАЯ БОЛЕЗНЬ БОЛГАРСКОГО ПЕРЦА И МЕРЫ

БОРЬБЫ С НЕЙ

oxysporum (предположительно форма capsici), и стеблевой гнили сладкого перца (предполагаемый возбудитель F. solani).

Ключевые слова: перец (Capsicum annuum), фузариоз, вилт, гниль корневой шейки, гниль стеблей, меры борьбы.

Abstract. Fusarium spp. cause serious diseases of the hot and sweet peppers (Capsicum annuum). The main types of these diseases are wilt (causal agent is Fusarium oxysporum f. sp. capsici), crown rot (Fusarium oxysporum f. sp. radicis-capsici) and stem rot (Fusarium solani). It has been found that crown rot and stem rot caused by F. oxysporum (presumably f. sp. radici-capsici) and supposedly by F. solani, respectively, are often occurs on both sweet and hot peppers in Uzbekistan.

Key words: peppers (Capsicum annuum), Fusarium, wilt, crown rot, stem rot, disease control.

Кейинги йилларда дунёнинг куп мамлакатларида Fusarium туркумига мансуб микроскопик замбуруглар чукур тадкиккотларнинг объектига айланди. Бунинг сабаби шундаки, ушбу туркумнинг куп турлари табиатда кенг таркалган космополит организмлар булиб, мухим кишлок хужалик экинларининг хар бири амалда уларнинг битта ёки бир нечта турлари билан зарарланмокда. Жумладан ширин (болгар) калампир ва гармдори (аччик калампир) фузариозлар билан дунёнинг ушбу экинлар етиштириладиган барча мамлакатларида зарарланмокда. Жумладан Узбекистоннинг хдр хил минтакаларида хам калампир усимликлари усув даврида, айникса тула мевалаш боскичида тусатдан сулиб колиши касаллиги учрамокда.

FUSARIUM DISEASE OF BELL PEPPER AND MEASURES TO

COMBAT IT

КИРИШ.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

Fusarium туркуми турлари экинларни барча усув фазаларида -кучатлар униб чикишидан мавсум охиригача хамда уларнинг териб олинган меваларини саклаш ва сотиш даврида хам зарарлайди.

Калампирда фузариоз касалликларининг учта асосий шакли булиб, булар: 1) фузариоз сулиш; 2) илдиз, илдиз бугзи ва поянинг пастки кисми фузариоз чириши ва 3) ширин калампир мевалари чириши касалликларидир. Фузариоз билан калампир кучатлари хам зарарланади, бунда улар ётиб колади, чирийди ва тезда нобуд булади.

Fusarium oxysporum. Тупрокда ушбу космополит турнинг хам фитопатоген, хам сапрофит популяциялари мавжуд. 2019 йилгача фитопатоген вакилларининг хужайин усимликларда вилт ёки чириш кузгатувчи 143 та ихтисослашган формалари (f. spp.), аникланган. Ушбу, бирорта ихтисослашган формага мансублиги аникланмаган тур калампирда кучатлар ётиб колиши ва нобуд булиши, илдиз, илдиз бугзи ва поянинг пастки кисми чириши касаллигини кузгатиши хабар килинган.

Fusarium oxysporum f. sp. capsici калампирда вилт кузгатади. Касаллик белгилари - барглар пасткиларидан бошлаб саргайиши, юкори ярус барглари тукилиши, усимликлар усишдан тухташи ва бир неча кун орасида сулиши, поянинг пастки кисмлари ва асосий илдизларда утказувчи тукималар догланишидан иборат. Сунъий зарарлаш тажрибаларида ажратилган изолятлар билан хужайин усимлик (калампир) турлари ва навлари зарарланган, аммо баклажон, томат, бодринг, тарвуз, бамия ва гуза зарарланмаган. Патогенга калампир навларининг чидамлилиги мойиллиги хар хил булган.

Fusarium oxysporum f. sp. radicis-capsici ширин ва аччик калампир усимликларида хакикий вилт кузгатмайди, аммо усимликларнинг илдиз бугзи ва поянинг пастки кисми чириши туфайли усимликлар сулишига олиб келади. Касаллик белгилари - усимликларнинг барглари саргаймасдан сулиб колиши; илдиз бугзи кунгир тус олиб, унинг ички тукималари чириши,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

чириш асосий томирдан илдиз гилофчаларига таркалиши ва уни тула емириши, хамда юкорига - поя буйининг ^ кисмигача таркалиб, борган жойларида тук-яшил тусли чириш хосил килиши ва поянинг шу жойлари буришиб колишидан иборат. Утказувчи тукималарда догланиш мавжуд булмайди. Иккиламчи илдизларнинг айрим кисмларида кунгир чириш кузатилиши мумкин. Зарарланган усимликлар нобуд булади.

МАТЕРИАЛЛАР ВА МЕТОДЛАР Бизнинг тадкикотлармизнинг максади - усув даврида калампир усимликлари тусатдан сулиб колиши касаллигининг таркалишини аниклаш, белгиларини урганиш, касаллик кузгатувчи Fusarium туркумига мансуб замбуруг турларини соф культурага ажратиш ва уларнинг турларини бирламчи идентификация килиш эди.

Калампир экинларида кузатувлар фермер хужаликлар рахбарларининг мурожаатларига биноан 2017, 2020 ва 2021-йилларда Кашкадарё, Тошкент, Фаргона ва Андижон вилоятларида очик ва ёпик грунт шароитларида утказилди. Бунда иссикхона ва очик дала шароитида калампир экинларида сулиш касаллигининг таркалиши ва белгилари аникланди, касал усимликларнинг намуналари микологик тахлил учун олинди ва лабораторияда улардан касаллик кузгатувчи замбуруглар ажратиб олинди, кейин олинган патоген замбуруглар изолятларининг хужайин усимликларга патогенлиги сунъий зарарлаш тажрибаларида урганилди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МУ^ОКАМАСИ 2017, 2020 ва 2021-йилларда Узбекистонда кузатув утказилган 6 та туманнинг барчасида ёпик ва/ёки очик грунтда ширин ва аччик калампирнинг хар хил навлари сулиш билан зарарлангани аникланди. Фузариоз касаллигининг таркалиши ёпик грунтда 1-3% дан ~5% гача, очик грунтда 5% дан 21,1% гачани ташкил килиши кайд этилди.

Кашкадарё вилоятининг Яккабог тумани ва Тошкент вилоятининг Чиноз туманида тусатдан сулиб колган усимликлардан олинган 1 ва 2 -

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

2022 № 1

ракамли намуналари бирламчи микологик тахлил килинганида улардан колонияларининг белгилари Fusarium solani туриникига ухшаш эканлиги кайд этилди. Андижон вилояти, Шахрихон туманида олинган 9-ракамли намуна тахлилида ажратилган Fusarium туркумига мансуб изолятни аниклаш буйича тадкикотлар хозир утказилмокда.

Узбекистонда калампирда учрайдиган фузариоз касалликлари

^у^атувчи замбуруF тури*

№ Кузатув ва намуна олиш санаси, манзили, калампир типи ва нави Касаллик таркалиши

1. 29.07.2017. Кашкадарё вил., Яккабог т-ни, «Шарофат она Кахрамон кизи» агрофирмаси, очик грунт; ширин калампир, Ласточка нави 11,9% Fusarium solani

2. 05.08.2017. Тошкент вил., Чиноз тумани, Олмазор посёлкаси, Расулобод махалласи, ёпик грунт; ширин калампир, Ласточка нави 10,5% Fusarium solani

3. 01.03.2020. Тошкент вилояти Зангиота тумани Эшонгузар кургони МФЙ, Навкирон махалласи, кучат етиштирадиган томорка хужалиги №1; ширин калампир, Verdana F1 нави ~1-3% Fusarium oxysporum

4. 20.05.2020. Кашкадарё вилояти Яккабог тумани У. Мирзаев ф/у, Маданият кишлоги, очик грунт ~5% гача Fusarium oxysporum

5. 30.11.2020. Фаргона вил., Дангара тумани, ёпик грунт; аччик калампир, Черная акула F1 нави ~5% гача Fusarium oxysporum

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

6. 03.07.2021. Тошкент вилояти ^ибрай тумани ТошДАУ хузуридаги Extension Center (^ишлок хужалигида инновацион ишланмалар ва маслахат маркази ДУК), очик грунт; ширин калампир, Flamingo F1 нави 21,1% Fusarium oxysporum

7. 03.07.2021 Уша манзил, ширин калампир, Kapello F1 нави 2,2-8,9% Fusarium oxysporum

8. 03.07.2021. Уша манзил, аччик калампир, Shakira F1 нави 6,7-8,9% Fusarium oxysporum

9. 15.07.2021. Андижон вил., Шахрихон т-ни, ООО «Саховат Текс» клястери даласи (очик грунт); ширин калампир, Ласточка нави 17,6% Fusarium sp.

Изоу. * - бирламчи идентификация.

Бизнинг тадкикотларда калампирда усимликлар сулиб колиши касаллигини Fusarium oxysporum тури кузгатиши исботланган ва хозир олинган изолятлар бу турнинг radicis-capsici формасига мансублиги текширилмокда.

Калампир экинларида фузариоз касалликлари таркалиши ва ривожланишини куйидаги факторлар кучайтиради: (1) экинни керагидан куп, босиб сугориш; бунда усимликка хаво етмайди, у стресс холатига тушади, илдиз бугзи тез зарарланади; хаво нисбий намлиги сурункали юкори булиши. Экинни босиб сугориш ушбу касаллик пайдо булишининг асосий сабабларидан бири эканлиги хакидаги маълумотлар Узбекистоннинг куп бошка ширин калампир экиладиган туманларидан хам олинган); (2) тупрок узок вакт давомида нам булиши, тупрокда дренаж ва хаво алмашинуви яхши эмаслиги; (3) хаво харорати жуда юкори булиши; (4) экинни уз вактида

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

сугормаслик, тупрок куриб колган булиши, усимликлар сулгин булиб колиши; (5) тупрок касаллик кузгатувчи F. oxysporum ва F. solani турлари билан зарарланган булиши; (6) ушбу Fusarium туркуми турлари далада хар хил усимликларнинг (жумладан, бегона утларнинг) колдикларида хамда хар хил сабабларга кура сулиётган усимликларда паразит булмаган (сапрофит) холатда хам яшай олиши, купайиши ва тупрокда узок вакт давомида хаётчанлигини саклай олиши; (7) кишда ва ёз жазирамаси пайтларида ушбу касаллик кузгатувчи замбуруглар махсус споралари (хламидоспоралари) ёрдамида осон кишлаши ва улар ёрдамида бир неча йил давомида хаётчанлигини саклай олиши; (8) касаллик далада сугориш суви, ёмгир томчилари, меваларни теришда, ортикча барг ва новдаларни кесиб олишда ишлатиладиган пичоклар, тупрокка ишлов бериш куроллари ва ишчиларнинг (оёк) кийимлари ва куллари билан хам таркала олиши; (9) илдиз хамда поя чириши ва бошка фузариоз касалликларига чидамли калампир навлари мавжуд эмаслиги.

Калампир фузариозларига карши кураш чоралари каторига куйидагилар киради. Ёпик ва/ёки очик грунт шароитида:

• Алмашлаб экиш; карам, маккажухори, дуккакли ва ковокдош экинлар яхши утмишдошлар хисобланади. Калампирни томат, картошка ва баклажондан кейин экмаслик керак.

• Тупрокни согломлаштириш учун унга мунтазам равишда биопреператларни, яхши чириган гунг ёки компостни солиб туриш, даладан усимлик колдикларини ва бегона утларни йукотиб туриш лозим. Биологик препаратлардан Триходермин, Глиокладин ва Трихоцин + Планриз ёки Псевдобактерин, Гамаир, Алирин-Б куллаш тавсия килинган.

• Усимликларнинг касалликларга чидамлилигини ошириш учун таркибида гумин кислоталарининг тузлари (гуматлар) булган стимуляторлардан бирортаснии усув даврида 2-3 марта пуркаш.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

• ^yga MyxuM: экнннн KeparugaH Kyn, öocuö cyFopMacnHK, cyFopumHH öyryH Kenanapu gaBoMuga yTKa3MacnHK, cyFopumHH HHO^H öopuna KucKa BaKTga (1-3 coaTga) Tyraram; cyFopum cyBH ycHM^HK Tarura ^yga akuh öopMacnuru ynyH ^y^KnapHH w^opapoK khhhö, KynaraapHH ynapHHHr Kuppanapura экнm.

• Cyropnm cyBura F. oxysporum ra Kapmu caMapanu öynraH ^nygHOKCOHHn (MacanaH, MaKcuM 2,5% cyc.K.) eKH THo^aHaT-Meran Kymum; TapKHÖuga Gliocladium catenulatum (Prestop) eKH Streptomyces griseovridis (Mycostop) öynraH öuonpenaparaapHH x,aM Ky^nam MyMKHH, ynapHHHr caMapacH KHMeBHfi ypyr gopunarun npenaparaapugaH KaM эмacпнrн aHHKgaHraH.

• Hngro HupumuuHH KaMafiTupum ynyH cyropumgaH KefiHH TynpoKHH axmu maMonnaram (gpeHa® KH^um) eKH xacKam öunaH «TupHam» Ba 6upo3 KypuTum.

• ToMHunaö cyropum cucTeMacuHH ypHaram opKanu 6y MyaMMogaH KyTynum MyMKHH; uccuKxoHanapga cyB KyBypnapuHH KanaMnup ungronapugaH y3oKpoK Maco^aga ypHaram (yFuraapHHHr Ty3napu ungH3napHH ^apoxaraamu MyMKHH).

• MuHepan yFHTnapHHHr HopMacuHH KeparugaH omupum MyraaKp MaH этнпagн, nyHKH yFHT Ty3napu ungronap ^apox,araaHHmHHH KynafiTupagu.

• ^ananapra naroreHnap KynaT öunaH KupMacnuruHH TatMHHnam, öyHHHr ynyH ^aKaT COFHOM KynaT экнm; KynupuS экнm ynyH TafiepnaHraH KynaraapHH guKKaT öunaH Ky3gaH Kenupum, ynapga cynum x,aMga ungro 6yF3uga Ba noanapuga KHHHK goFnap Ba apanap MaB^yg эмacпнrнra aMHH öynum.

• ^anaga Ba uccuKxoHaga KacarnuK umnunapHuHr «y^H öunaH TapKanMacnuru ynyH ycHM^HKnapga KacarnuK öenrunapu KypuHraHuga ynapra Teruö, KefiHH öomKa ycHM^HKnap öunaH umnaMacnuK no3HM.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

HmnapHH ongHH COFHOM ycHM^HKnapga Ba oxHpHga KacarnaHraH ycHM^HKnapga yTKa3Hm ho3HM.

• 3apapnaHraH ycHM^HKnap MaB^yg öynraH ganara öeroHa ogaMnapHH

KHpHTMacnHK no3HM.

• KacannHK COFHOM ycHM^HKnapra yTHmHHHHr ongHHH onnm ynyH 3apapnaHraH ycHMHHKnapHH (arpo^HgarH KypHHHmH COFHOM öynraH 1-2 Ta ycHMHHK önnaH ÖHpra) gapxpn Ka3HÖ onnrn Ba ganagaH TamKapHga TynpoKKa KyMHÖ eKH eKHÖ Tamnam no3HM.

• Kacan ycHMHHKnapHH ganagaH HHKapHm naÖTHga ynap cofhom ycHMHHKnapra TerHÖ KeTHmHHHHr ongHHH onnm no3HM. KacarnHK Ky3FaryBHH 3aMÖypyFnap canpo^HT maKnga caKgaHHmH MyMKHHHHrH caöaönn ycHM^HK KongHKgapu, HHpuraH Ba epra TyKHnraH MeBanap x,aMga ganagarH öeroHa yraapHH MyHTa3aM ganagaH HHKapHÖ fiyKOTHÖ Typum

H03HM.

• roKopugaru Ba3H$anapHH öa^apraH umnunap ganara eKH uccuKXOHara KaÖTagaH KHpHmHgaH ongHH w3-KynnapHHH Ba TaHanapHHH coByH ÖHnaH axmHnaö WBH6, Hm KHHHMnapHHH anMamTHpHmH KaTtH^H Tanaö этнпagн. HmnaranraH Hm KHHHMnapH KaÖTa HmnaramgaH ongHH MBHnHmH Ba ga3MonnaHHmH no3HM.

• ^anaga (Ba HCCHKxoHanapga) KanaMnHpHHHr $y3apH03 KacarnHKnapHra KapmH ypyFnapHH gopHnam ynyH öeHOMHn (OyHga3on 50% H.KyK.) aHHa KeHr HmnaTHnagH; ycyB gaBpHga nypKam ynyH HmnaranagHraH $yнгнцнgпap MaB^yg эмac, aMMO KapöeHga3HM, öeHOMHn Ba KanTaH cyFopHm cyBHra KymHÖ öepHHHmH MyMKHH.

EnHK rpyHT mapoHTHga:

• Kynar onHm ynyH ypyF экнпagнгaн cyöcTparaap $y3apH03 Ky3FaryBHH 3aMÖypyFnapgaH XOHH öynHmHHH TatMHHnam. 3KHmgaH ongHH ypyFnapra HCCHK cyB ÖHnaH HmnoB öepHÖ, KeÖHH $yнгнцнg ÖHnaH gopHnam.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ISSN: 2181-3337

Узбекистонда уругларни экишдан 25-30 кун олдин Максим 2,5% (4 мл/кг) ёки Селест Топ 31,2% (6 мл/кг) куллаш мумкин.

• Иссикхонадан чиккан хдр хил колдикларни ёкиб ташлаш ёки уларнинг уюмларини иссикхонадан узок жойларга куйиш, уларнинг устини парда билан бекитиш.

• Х,ар бир цикл тугаганида иссикхона ичини тозалаш ва дезинфекциялаш, тупрокка термик ишлов бериш - унинг устки катламида 180оС хдроратни 20 мин давомида ушлаб туриш.

• Киришда оёк кийимларини зарарсизлантириш учун ванначаларга дезинфектант суюклик солиб куйиш.

• Иссикхоналарда, айникса кечалари, шамоллатиш ёки вентиляторлар ёрдамида хдво намлиги 90% дан паст булишини таъминлаш. Бу максадда экинларни эрталаб сугориш (кечкурунгага тупрок намлиги камайиши керак).

• Усимликларни буташда ва мева теришда уткир пичокдан фойдаланиш, пояда буртиклар колдирмаслик, ишдан кейин иш куролларини дезинфектант эритмасига ботириб олиш. Бу максадда ишлатилган сотувдаги натрий гипохлорит ва баъзи бошка дезинфектантлар Fusarium туркуми турларининг макроконидияларини 15 минут давомида улдириши аникланган.

• Томчилатиб сугориш кувурларини дезинфекция килиб туриш.

АДАБИЁТЛАР

1. Ахатов А.К., Ганнибал Ф.Б., Мешков Ю.И. и др. (всего 11 авторов). 2013. Болезни и вредители овощных культур и картофеля. Глава 3. Болезни перца сладкого. Стр. 218-235. Москва: «Товарищество научных изданий КМК», 2013, 664 с.

2. Хасанов Б.А., Хакимов А.А., Азнабакиева Д.Т., Хамираев У.К., Утаганов С.Б. 2021. Фузариозы сладкого и острого перца (обзор).

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

2022 № 1

Узбексий биологический журнал, 2021 (статья находится в редакции для опубликования).

3. Lomas-Cano T., Palmero-Llamas D., Cara M. de, García-Rodríguez C., Boix-Ruiz A., Camacho-Ferre F., Tello-Marquina J.C. 2014. First report of Fusarium oxysporum on sweet pepper seedlings in Almería, Spain. Plant Disease, 2014, vol. 98, No. 10, p. 1435. http://dx.doi.org/10.1094/PDIS-04-14-0365-PDN. Accessed 05.08.2017.

4. Pérez-Hernández A., Serrano-Alonso Y., Aguilar-Pérez M. I., R. Gómez-Uroz, Gómez-Vázquez J. 2014. Damping-off and root rot of pepper caused by Fusarium oxysporum in Almería province, Spain. Plant Disease, 2014, vol. 98, No. 8, p. 1159. https://doi.org/10.1094/PDIS-02-14-0212-PDN. Accessed 11.06.2021.

5. Wilt, 2017. How to treat Fusarium and Verticillium wilt. Accessed 05.08.2021. http://homeguides.sfgate.com/treat-fusarium-verticillium-wilt-40489.html.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.