Научная статья на тему 'FUSARIUM ТУРКУМИГА МАНСУБ ЗАМБУРУҒЛАРЛАРНИНГ ҚАЛАМПИРДА ҚЎЗҒАТАДИГАН КАСАЛЛИКЛАРИ'

FUSARIUM ТУРКУМИГА МАНСУБ ЗАМБУРУҒЛАРЛАРНИНГ ҚАЛАМПИРДА ҚЎЗҒАТАДИГАН КАСАЛЛИКЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
176
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қалампир (Capsicum annuum) / фузариоз / вилт / илдиз бўғзи чириши / поя чириши / кураш чоралари / peppers (Capsicum annuum) / Fusarium / wilt / crown rot / stem rot / disease control.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Азнабакиева Дилрабо Турсунбоевна, Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна, Набижонова Дилафруз Телмонжон Қизи

Фузариоз ширин ва аччиқ қалампир (Capsicum annuum) нинг хавфли касалликларидан бири ҳисобланади. Асосий касалликлари вилт (қўзғатувчи Fusarium oxysporum f. sp. capsici), илдиз бўғзи чириш (F. oxysporum f. sp. radicis-capsici) ва поя чириши (Fusarium solani). Бу шаклларнинг барчаси ўсимликнинг нобуд бўлишига олиб келади. Ўзбекистонда ширин ва аччиқ қалампирда илдиз бўғзи чириш касаллиги кенг тарқалган, қўзғатувчиси F. оxysporum ва поя чириш қўзғатувчиси F. solani

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Азнабакиева Дилрабо Турсунбоевна, Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна, Набижонова Дилафруз Телмонжон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Fusarium spp. cause serious diseases of the hot and sweet peppers (Capsicum annuum). The main types of these diseases are wilt (causal agent is Fusarium oxysporum f. sp. capsici), crown rot (Fusarium oxysporum f. sp. radicis-capsici) and stem rot (Fusarium solani). It has been found that crown rot and stem rot caused by F. oxysporum (presumably f. sp. radicicapsici) and supposedly by F. solani, respectively, are often occurs on both sweet and hot peppers in Uzbekistan

Текст научной работы на тему «FUSARIUM ТУРКУМИГА МАНСУБ ЗАМБУРУҒЛАРЛАРНИНГ ҚАЛАМПИРДА ҚЎЗҒАТАДИГАН КАСАЛЛИКЛАРИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

УДК 635.649: 582.951.4: 581.2: 582.28: 632.4 FUSARIUM ТУРКУМИГА МАНСУБ ЗАМБУРУГЛАРЛАРНИНГ ЦАЛАМПИРДА

ЦУЗГАТАДИГАН КАСАЛЛИКЛАРИ.

Азнабакиева Дилрабо Турсунбоевна катта укитувчи Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна доцент, Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, Усимликларни х,имоя килиш кафедраси. aznabakievadilrabo@mail.ru Набижонова Дилафруз Телмонжон кизи талаба https://doi.org/10.5281/zenodo.7322996

Аннотация. Фузариоз ширин ва аччиц цалампир (Capsicum annuum) нинг хавфли касалликларидан бири щсобланади. Асосий касалликлари вилт (цузгатувчи Fusarium oxysporum f. sp. capsici), илдиз бугзи чириш (F. oxysporum f. sp. radicis-capsici) ва поя чириши (Fusarium solani). Бу шаклларнинг барчаси усимликнинг нобуд булишига олиб келади. Узбекистонда ширин ва аччиц цалампирда илдиз бугзи чириш касаллиги кенг тарцалган, цузгатувчиси F. оxysporum ва поя чириш цузгатувчиси F. solani.

Калит сузлар: цалампир (Capsicum annuum), фузариоз, вилт, илдиз бугзи чириши, поя чириши, кураш чоралари.

Аннотация. Фузариозы являются серьёзными болезнями острого и сладкого (болгарского) перца (Capsicum annuum). Основными их формами являются вилт (возбудитель Fusarium oxysporum f. sp. capsici), гниль корневой шейки (F. oxysporum f. sp. radicis-capsici) и гниль стеблей (Fusarium solani). Все эти формы приводят к увяданию и гибели растений. Установлено широкое распространение в Узбекистане гнили корневой шейки растений острого и сладкого перца, возбудителем которой является F. oxysporum (предположительно форма capsici), и стеблевой гнили сладкого перца (предполагаемый возбудитель F. solani).

Ключевые слова: перец (Capsicum annuum), фузариоз, вилт, гниль корневой шейки, гниль стеблей, меры борьбы.

Abstract. Fusarium spp. cause serious diseases of the hot and sweet peppers (Capsicum annuum). The main types of these diseases are wilt (causal agent is Fusarium oxysporum f. sp. capsici), crown rot (Fusarium oxysporum f. sp. radicis-capsici) and stem rot (Fusarium solani). It has been found that crown rot and stem rot caused by F. oxysporum (presumably f. sp. radici-capsici) and supposedly by F. solani, respectively, are often occurs on both sweet and hot peppers in Uzbekistan.

Key words: peppers (Capsicum annuum), Fusarium, wilt, crown rot, stem rot, disease control.

КИРИШ. АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ

Кейинги йилларда дунёнинг куп мамлакатларида Fusarium туркумига мансуб микроскопик замбуруглар чукур тадкикотларнинг объектига айланди. Бунинг сабаби шундаки, ушбу туркумнинг куп турлари табиатда кенг таркалган космополит организмлар булиб, мух,им кишлок хужалик экинларининг х,ар бири амалда уларнинг битта ёки бир нечта турлари билан зарарланмокда (Leslie, Summerell, 2006). Жумладан ширин (болгар) калампир ва гармдори (аччик калампир) фузариозлар билан дунёнинг ушбу экинлар етиштириладиган барча мамлакатларида зарарланмокда. Жумладан Узбекистоннинг х,ар

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

хил минтакаларида хам калампир усимликлари усув даврида, айникса тула мевалаш боскичида тусатдан сулиб колиши касаллиги учрамокда.

Fusarium туркуми турлари экинларни барча усув фазаларида - кучатлар униб чикишидан мавсум охиригача хамда уларнинг териб олинган меваларини саклаш ва сотиш даврида хам зарарлайди.

калампирда фузариоз касалликларининг учта асосий шакли булиб, булар: 1) фузариоз сулиш; 2) илдиз, илдиз бугзи ва поянинг пастки кисми фузариоз чириши ва 3) ширин калампир мевалари чириши касалликларидир. Фузариоз билан калампир кучатлари хам зарарланади, бунда улар ётиб колади, чирийди ва тезда нобуд булади.

Fusarium oxysporum. Тупрокда ушбу космополит турнинг хам фитопатоген, хам сапрофит популяциялари мавжуд. 2019 йилгача фитопатоген вакилларининг хужайин усимликларда вилт ёки чириш кузгатувчи 143 та ихтисослашган формалари (f. spp.), аникланган. Ушбу, бирорта ихтисослашган формага мансублиги аникланмаган тур калампирда кучатлар ётиб колиши ва нобуд булиши, илдиз, илдиз бугзи ва поянинг пастки кисми чириши касаллигини кузгатиши хабар килинган.

Fusarium oxysporum f. sp. capsici калампирда вилт кузгатади. Касаллик белгилари - барглар пасткиларидан бошлаб саргайиши, юкори ярус барглари тукилиши, усимликлар усишдан тухташи ва бир неча кун орасида сулиши, поянинг пастки кисмлари ва асосий илдизларда утказувчи тукималар догланишидан иборат. Сунъий зарарлаш тажрибаларида ажратилган изолятлар билан хужайин усимлик (калампир) турлари ва навлари зарарланган, аммо баклажон, томат, бодринг, тарвуз, бамия ва гуза зарарланмаган. Патогенга калампир навларининг чидамлилиги / мойиллиги хар хил булган.

Ширин калампирда хам вилт жиддий муаммо булиб, Мексикада ёпик, Туркияда ёпик ва очик грунтда кенг таркалиб кетган.

Fusarium oxysporum f. sp. radicis-capsici ширин ва аччик калампир усимликларида хакикий вилт кузгатмайди, аммо усимликларнинг илдиз бугзи ва поянинг пастки кисми чириши туфайли усимликлар сулишига олиб келади. Ушбу патоген билан зарарланиши натижасида усимликлар сулишини куп тадкикотчилар «вилт», деб, нотугри аташади. Бу тур Испанияда кучатхоналарда 7 млн ширин калампир кучатларини нобуд килган изолятлар асосида барпо килинган. Касаллик белгилари - усимликларнинг барглари саргаймасдан сулиб колиши; илдиз бугзи кунгир тус олиб, унинг ички тукималари чириши, чириш асосий томирдан илдиз гилофчаларига таркалиши ва уни тула емириши, хдмда юкорига - поя буйининг Уз кисмигача таркалиб, борган жойларида тук-яшил тусли чириш хосил килиши ва поянинг шу жойлари буришиб колишидан иборат. Утказувчи тукималарда догланиш мавжуд булмайди. Иккиламчи илдизларнинг айрим кисмларида кунгир чириш кузатилиши мумкин. Зарарланган усимликлар нобуд булади.

Fusarium solani космополит замбуруг булиб, тупрокда унинг фитопатоген ва сапрофит популяциялари мавжуд булади. Патоген шакллари ёпик ва/ёки очик грунтда калампир поялари ва меваларини зарарлаши Канада, Буюк Британия, А^Ш ва Хитойда кайд этилган. Касалликнинг асосий белгиси - пояларда, купинча уларнинг бугинларида тук-кунгирдан кора туслигача яралар хосил булишидир. Улар атрофига усиб, кейинрок пояни ураб олади, олдин поянинг зарарланган жойидан тепа кисми, охири бутун усимлик нобуд булади. Айрим минтакаларда касаллик ривожланишининг охирги боскичларида поядаги яралар устида патогеннинг гомоталлик штаммларининг кичик, куза шаклли,

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

саргиш-апельсин ёки оч-апельсин тусли перитецийлари хамда окиш-оч-нимранг, барок мицелий губори хосил булиши мумкин. Гетероталлик штаммлар перитецийларни хосил килмайди.

Усимликларнинг илдиз бугзини зарарлаган Fusarium solani 2-3 ой ёки хатто усув даврининг охиригача касаллик белгиларини хосил килмасдан латент холатда сакланиши мумкин. Инфекция усимликлар стресс холатига тушганида (мевалар юки катта ёки об-хаво нокулай булганида ва х) ёки тукималар кариб бошлаганида фаоллашади ва касалликнинг визуал белгилари хосил булади.

^алампир фузариозларининг ташки белгилари, зарарланадиган хужайин усимликлар доираси, инфекция манбалари, зарари ва уларга карши кураш чоралари хакидаги маълумотлар адабиётларда келтирилган (Howard et al., 1994; Cerkauskas, 2017; Хасанов и др., 2021 ва б).

МАТЕРИАЛЛАР ВА МЕТОДЛАР

Бизнинг тадкикотлармизнинг максади - усув даврида калампир усимликлари тусатдан сулиб колиши касаллигининг таркалишини аниклаш, белгиларини урганиш, касаллик кузгатувчи Fusarium туркумига мансуб замбуруг турларини соф культурага ажратиш ва уларнинг турларини бирламчи идентификация килиш эди.

^алампир экинларида кузатувлар фермер хужаликлар рахбарларининг мурожаатларига биноан 2021 ва 2022-йилларда Андижон вилояти Шахрихон туманида очик ва ёпик грунт шароитларида утказилди. Бунда иссикхона ва очик дала шароитида калампир экинларида сулиш касаллигининг таркалиши ва белгилари аникланди, касал усимликларнинг намуналари микологик тахлил учун олинди ва лабораторияда улардан касаллик кузгатувчи замбуруглар ажратиб олинди, кейин олинган патоген замбуруглар изолятларининг хужайин усимликларга патогенлиги сунъий зарарлаш тажрибаларида урганилди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МУ^ОКАМАСИ

2021 ва 2022-йилларда Андижон вилояти Шахрихон туманнинг ёпик ва/ёки очик грунтда ширин калампирнинг Ласточка ва Феррари навлари илдиз бугзи чириши ва сулиш билан зарарлангани аникланди. Фузариоз касаллигининг таркалиши ёпик грунтда 1-3% дан ~5% гача, очик грунтда 5% дан 21,1% гачани ташкил килиши кайд этилди.

Касаллик белгилари иссикхоналарда кучатлар ва очик далаларда мевалаш боскичидаги етук усимликлар тусатдан сулиб колиши билан ифодаланди.

Андижон вилояти, Шахрихон туманида олинган намуналари бирламчи микологик тахлил килинганида улардан колонияларининг белгилари Fusarium solani туриникига ухшаш эканлиги кайд этилди.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

1-расм. Петри идишларининг остки томонидан куриниши.

Бизнинг тадкикотларда калампирда илдиз бугзи чириши ва усимликлар сулиб колиши касаллигини Fusarium oxysporum тури кузгатиши исботланган ва хозир олинган изолятлар бу турнинг radicis-capsici формасига мансублиги текширилмокда.

^алампир экинларида фузариоз касалликлари таркалиши ва ривожланишини куйидаги факторлар кучайтиради: (1) экинни керагидан куп, босиб сугориш; бунда усимликка хаво етмайди, у стресс холатига тушади, илдиз бугзи тез зарарланади; хаво нисбий намлиги сурункали юкори булиши. Экинни босиб сугориш ушбу касаллик пайдо булишининг асосий сабабларидан бири эканлиги хакидаги маълумотлар Узбекистоннинг куп бошка ширин калампир экиладиган туманларидан хам олинган); (2) тупрок узок вакт давомида нам булиши, тупрокда дренаж ва хаво алмашинуви яхши эмаслиги; (3) хаво харорати жуда юкори булиши; (4) экинни уз вактида сугормаслик, тупрок куриб колган булиши, усимликлар сулгин булиб колиши; (5) тупрок касаллик кузгатувчи F. oxysporum ва F. solani турлари билан зарарланган булиши; (6) ушбу Fusarium туркуми турлари далада хар хил усимликларнинг (жумладан, бегона утларнинг) колдикларида хамда хар хил сабабларга кура сулиётган усимликларда паразит булмаган (сапрофит) холатда хам яшай олиши, купайиши ва тупрокда узок вакт давомида хаётчанлигини саклай олиши; (7) кишда ва ёз жазирамаси пайтларида ушбу касаллик кузгатувчи замбуруглар махсус споралари (хламидоспоралари) ёрдамида осон кишлаши ва улар ёрдамида бир неча йил давомида хдётчанлигини саклай олиши; (8) касаллик далада сугориш суви, ёмгир томчилари, меваларни теришда, ортикча барг ва новдаларни кесиб олишда ишлатиладиган пичоклар, тупрокка ишлов бериш куроллари ва ишчиларнинг (оёк) кийимлари ва куллари билан хам таркала олиши; (9) илдиз хамда поя чириши ва бошка фузариоз касалликларига чидамли калампир навлари мавжуд эмаслиги.

^алампир фузариозларига карши кураш чоралари каторига куйидагилар киради (Howard et al., 1994; Cerkauskas, 2001, 2017; Ахатов и др., 2013 ва б).

Епик ва/ёки очик грунт шароитида:

• Алмашлаб экиш; карам, маккажухори, дуккакли ва ковокдош экинлар яхши утмишдошлар хисобланади. ^алампирни томат, картошка ва баклажондан кейин экмаслик керак.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

• Тупрокни согломлаштириш учун унга мунтазам равишда биопреператларни, яхши чириган гунг ёки компостни солиб туриш, даладан усимлик колдикларини ва бегона утларни йукотиб туриш лозим. Россияда биологик препаратлардан Триходермин, Глиокладин ва Трихоцин + Планриз ёки Псевдобактерин, Гамаир, Алирин-Б куллаш тавсия килинган.

• Усимликларнинг касалликларга чидамлилигини ошириш учун таркибида гумин кислоталарининг тузлари (гуматлар) булган стимуляторлардан бирортаснии усув даврида 2-3 марта пуркаш.

• Жуда мухим: экинни керагидан куп, босиб сугормаслик, сугоришни бутун кечалари давомида утказмаслик, сугоришни иложи борича киска вактда (1-3 соатда) тугатиш; сугориш суви усимлик тагига жуда якин бормаслиги учун жуякларни юкорирок килиб, кучатларни уларнинг кирраларига экиш.

• Сугориш сувига F. oxysporum га карши самарали булган флудиоксонил (масалан, Максим 2,5% сус.к.) ёки Тиофанат-метил кушиш; таркибида Gliocladium catenulatum (Prestop) ёки Streptomyces griseovridis (Mycostop) булган биопрепаратларни хам куллаш мумкин, уларнинг самараси кимёвий уруг дорилагич препаратларидан кам эмаслиги аникланган.

• Илдиз чиришиини камайтириш учун сугоришдан кейин тупрокни яхши шамоллатиш (дренаж килиш) ёки хаскаш билан «тирнаш» ва бироз куритиш.

• Томчилаб сугориш системасини урнатиш оркали бу муаммодан кутулиш мумкин; иссикхоналарда сув кувурларини калампир илдизларидан узокрок масофада урнатиш (угитларнинг тузлари илдизларни жарохатлаши мумкин).

• Минерал угитларнинг нормасини керагидан ошириш мутлако ман этилади, чунки угит тузлари илдизлар жарохатланишини кучайтиради.

• Далаларга патогенлар кучат билан кирмаслигини таъминлаш, бунинг учун факат соглом кучат экиш; кучириб экиш учун тайёрланган кучатларни диккат билан куздан кечириш, уларда сулиш хамда илдиз бугзида ва пояларида кичик доглар ва яралар мавжуд эмаслигига амин булиш.

• Далада ва иссикхонада касаллик ишчиларнинг кули билан таркалмаслиги учун усимликларда касаллик белгилари куринганида уларга тегиб, кейин бошка усимликлар билан ишламаслик лозим. Ишларни олдин соглом усимликларда ва охирида касалланган усимликларда утказиш лозим.

• Зарарланган усимликлар мавжуд булган далага бегона одамларни киритмаслик

лозим.

• Касаллик соглом усимликларга утишининг олдини олиш учун зарарланган усимликларни (атрофидаги куриниши соглом булган 1-2 та усимлик билан бирга) дархол казиб олиш ва даладан ташкарида тупрокка кумиб ёки ёкиб ташлаш лозим.

• Касал усимликларни даладан чикариш пайтида улар соглом усимликларга тегиб кетишининг олдини олиш лозим. Касаллик кузгатувчи замбуруглар сапрофит шаклда сакланиши мумкинлиги сабабли усимлик колдиклари, чириган ва ерга тукилган мевалар хамда даладаги бегона утларни мунтазам даладан чикариб йукотиб туриш лозим.

• Юкоридаги вазифаларни бажарган ишчилар далага ёки иссикхонага кайтадан киришидан олдин юз-кулларини ва таналарини совун билан яхшилаб ювиб, иш

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

кийимларини алмаштириши катъиян талаб этилади. Ишлатилган иш кийимлари кайта ишлатишдан олдин ювилиши ва дазмолланиши лозим.

• Далада (ва иссикхоналарда) калампирнинг фузариоз касалликларига карши уругларни дорилаш учун беномил (Фундазол 50% н.кук.) анча кенг ишлатилади; усув даврида пуркаш учун ишлатиладиган фунгицидлар мавжуд эмас, аммо карбендазим, беномил ва каптан сугориш сувига кушиб берилиши мумкин.

Епик грунт шароитида:

• Иссикхонадан чиккан хар хил колдикларни ёкиб ташлаш ёки уларнинг уюмларини иссикхонадан узок жойларга куйиш, уларнинг устини парда билан бекитиш.

• Х,ар бир цикл тугаганида иссикхона ичини тозалаш ва дезинфекциялаш, тупрокка термик ишлов бериш - унинг устки катламида 180оС хароратни 20 мин давомида ушлаб туриш.

• Киришда оёк кийимларини зарарсизлантириш учун ванначаларга дезинфектант суюклик солиб куйиш.

• Иссикхоналарда, айникса кечалари, шамоллатиш ёки вентиляторлар ёрдамида хаво намлиги 90% дан паст булишини таъминлаш. Бу максадда экинларни эрталаб сугориш (кечкурунгага тупрок намлиги камайиши керак).

• Усимликларни буташда ва мева теришда уткир пичокдан фойдаланиш, пояда буртиклар колдирмаслик, ишдан кейин иш куролларини дезинфектант эритмасига ботириб олиш. Бу максадда ишлатилган сотувдаги натрий гипохлорит ва баъзи бошка дезинфектантлар Fusarium туркуми турларининг макроконидияларини 15 минут давомида улдириши аникланган (Fletcher, 1994).

• Томчилатиб сугориш кувурларини дезинфекция килиб туриш.

Соляризация:

Иктисодий жихатдан тугри келса очик далаларда ва иссикхоналарда тупрокни Fusarium турларининг инфекциясидан тозалаш учун фумигациялаш ёки соляризация килиш усулини куллаш тавсия килинган (Wilt, 2017). Соляризация усули куйидаги боскичлардан иборат: (1) соляризация килинадиган майдоннинг тупроги чукур агдарилади, кесаклари майдаланади, текисланади ва яхшилаб сугорилади. (2) Тупрок куриганидан кейин яна текисланади. (3) Майдон калинлиги 1,5-2 мм лик кора полиэтилен парда билан жипс килиб бекитилади; майдоннинг гир атрофидан саёз арикча олиб, парда четлари унга кумилади. (4) Усти ёпилган майдон 6-7 хафта давомида шундай колдирилади. (5) Парда олиб ташланади ва танлаб олинган чидамли навнинг дориланган, сифатли уруглари экилади.

Баклажонда фузариоз вилтга карши усув даврида 9 та фунгицидни пуркаш усулида куллаш учун берилган тавсия (Алимух,амедов, 2021) нотугри, чунки пуркаш оркали кулланиладиган фунгицидлар фузариоз касалликларига карши умуман самара бермайди.

REFERENCES

1. Алимухамедов С.С. 2021. Баклажон етиштириш. «Агробанк» АТБ. Тошкент: «Тасвир», 2021, 40 б.

2. Ахатов А.К., Ганнибал Ф.Б., Мешков Ю.И. и др. (всего 11 авторов). 2013. Болезни и вредители овощных культур и картофеля. Глава 3. Болезни перца сладкого. Стр. 218-235. Москва: «Товарищество научных изданий КМК», 2013, 664 с.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr j scientists.uz

3. Хасанов БА., Хакимов Ä.Ä., Азнабакиева Д.Т., Хамираев У.К., Утаганов С.Б. 2021. Фyзариозы сладкого и острого перца (обзор). Узбексий биологический журнал, 2021.

4. Cerkauskas R. 2001. Fusarium stem and fruit rot of greenhouse pepper. OMAFRA. Factsheet 294/638. Last reviewed Feb. 2021. Accessed 05.08.2017. http://www.omafra.gov.on.ca/english/crops/facts/01-083.htm.

5. Cerkauskas R.F. 2017. Etiology and management of Fusarium crown and root rot (Fusarium oxysporum) on greenhouse pepper in Ontario, Canada. Canadian Journal of Plant Pathology, 2017, vol. 39, No. 2, pp. 121-132.

6. Fletcher J.T. 1994. Fusarium stem and fruit rot of sweet peppers in the glasshouse. Plant Pathology, 1994, vol. 43, No. 1, pp. 225-227. Accessed 26.07.2021. https://doi.org/10.1111/j.1365-3059.1994.tb00576.x.

7. Howard R.J., Garland J.A., Seaman W.L. (eds.). 1994. Vegetable crops diseases and pests in Canada. 1994, 1021 pp. https://phytopath.ca/wp-content/uploads/2015/03/Diseases-and-Pests-of-Vegetable-Crops-in-Canada.pdf Accessed 20.02.2021.

8. Leslie J.F., Summerell B.A. 2006. The Fusarium Laboratory Manual. Ames, Iowa, USA, Blackwell Publishing, 2006, xii + 388 pp.

9. Wilt, 2017. How to treat Fusarium and Verticillium wilt. Accessed 05.08.2021. http://homeguides.sfgate.com/treat-fusarium-verticillium-wilt-40489.html.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.