Научная статья на тему 'ШИРИН ҚАЛАМПИРНИНГ (БУЛҒОР ҚАЛАМПИР) ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ'

ШИРИН ҚАЛАМПИРНИНГ (БУЛҒОР ҚАЛАМПИР) ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
109
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШИРИН қАЛАМПИР / ИЛДИЗ ЧИРИШ / ФУЗАРИОЗ / ЗАМБУРУғ / ВИТОВАКС / ФУНДАЗОЛ

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Расулов У.Ш., Абдуллаев Б.О., Махмудов О.А.

Бизга маълумки ўсимлик асосан замбуруғли ва бактериял касалликлар билан касалланиш хусусиятига эга бўлиб, ўсимлик нихолларини етиштириш давомида иссиқхона шароитида асосан тупроқ замбуруғлари илдиз чириш касалликларини қўзғатса, ўсимликларнинг вегетация ва сақлаш даврида доғланиш ва чириш касалликлари кузатилиши мумкин. Ушбу касалликларни олдини олиш чораларини қўллашда уруғ дорилагичларни ўрни катта қисобланади. Олинган маълумотлардан кўра ҳар қандай уруғни тупроққа экишдан олдин камида 21 соат давомида фунгицид билан ишлов беришни тақозо қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Расулов У.Ш., Абдуллаев Б.О., Махмудов О.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SWEET PEPPER (BULGAR PEPPER) FUSARIOUS DISEASE AND MEASURES AGAINST THEM

As far as we know, the plant is mainly susceptible to fungal and bacterial diseases, while in greenhouse conditions when growing seedlings, plants mainly cause diseases of root rot, soil fungi, and during the growing season and storage of plants, diseases of spot and rot can be observed. The role of seed pesticides in the application of measures to prevent these diseases is significant. According to the data obtained, any seed requires treatment with a fungicide for at least 21 hours before sowing into the soil.

Текст научной работы на тему «ШИРИН ҚАЛАМПИРНИНГ (БУЛҒОР ҚАЛАМПИР) ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ»

Расулов У.Ш.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти катта уцитувчиси Абдуллаев Б. О.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти

магистри Махмудов О.А.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти

талабаси

ШИРИН КАЛАМПИРНИНГ (БУЛГОР КАЛАМПИР) ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА КАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ

Аннотатция. Бизга маълумки усимлик асосан замбурузли ва бактериял касалликлар билан касалланиш хусусиятига эга булиб, усимлик нихолларини етиштириш давомида иссицхона шароитида асосан тупроц замбурузлари илдиз чириш касалликларини цуззатса, усимликларнинг вегетация ва сацлаш даврида догланиш ва чириш касалликлари кузатилиши мумкин. Ушбу касалликларни олдини олиш чораларини цуллашда уруз дорилагичларни урни катта цисобланади. Олинган маълумотлардан кура уар цандай урузни тупроцца экишдан олдин камида 21 соат давомида фунгицид билан ишлов беришни тацозо цилади.

Калит сузлар: ширин цалампир, илдиз чириш, фузариоз, замбуруг, витовакс, фундазол.

Rasulov U.Sh.

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

senior lecturer Abdullaev B. O.

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

master Maxmudov O.A.

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

student

SWEET PEPPER (BULGAR PEPPER) FUSARIOUS DISEASE AND

MEASURES AGAINST THEM

Annotation. As far as we know, the plant is mainly susceptible to fungal and bacterial diseases, while in greenhouse conditions when growing seedlings,

plants mainly cause diseases of root rot, soil fungi, and during the growing season and storage ofplants, diseases of spot and rot can be observed. The role of seed pesticides in the application of measures to prevent these diseases is significant. According to the data obtained, any seed requires treatment with a fungicide for at least 21 hours before sowing into the soil.

Key words: sweet pepper, root rot, fusarium, mushroom, vitovax, foundazol.

Кириш. ^алампир томатдошлар (Solanaceae) оиласига мансуб булиб, маданий холда Capsicum annuum L. тури экилади. ^алампир европада пайдо булиши 1493 йилда Х. Колумбнинг саёхати билан богликдир. Россияда калампир XVI-XVIII асрларда пайдо булган булган булиб, у Урта Осиёга - Астрахан оркали, Эрондан - Кавказ оркали, Кичик Осиёдан - Болгария оркали кириб келган (Луш, 2002). Ширин калампир Марказий Осиё, Марказий Европа мамлакатларида ва Америкада экилади.

Хрзирги вактда калампир дунёда 1,7 млн. гектар майдонда экилиб, 25 млн. тонна ялпи хосил олинади. Асосан, Хитой, Мексика, Туркия, А^Ш, Испанияда 70% дан зиёд хосил етиштирилади.

Ширин калампирдан энг юкори хосил Голландияда кайд етилган -271 т/га, Буюк Британияда - 255,4 т/га; Белгияда - 227,0 т/га; Финляндияда - 122,6 т/га хамда Германияда - 117,42 т / га (ФАО, 2020).

Узбекистонда режали асосда ширин калампир касалликларини урганиш буйича тадкикотлар умуман олиб борилмаган. Хрзирги кунгача ширин калампирда учрайдиган касалликлар ва уларни кузгатувчи замбуруг турлари, уларнинг ривожланиши, таркалиш конуниятлари хамда улар билан кураш чораларининг илмий асосларини ижобий хал килиш шу куннинг энг долзарб муаммоларидан биридир.

Бизга маълумки усимлик асосан замбуругли ва бактериял касалликлар билан касалланиш хусусиятига эга булиб, усимлик нихолларини етиштириш давомида иссикхона шароитида асосан тупрок замбуруглари илдиз чиришкасалликларини кузгатса, усимликларнинг вегетация ва саклаш даврида догланиш ва чириш касалликлари кузатилиши мумкин.

Бу борада фузариоз касаллиги хам шулар жумласидандир. Фузариум авлодига кирувчи замбуруглар табиатда кенг таркалган булиб, улар тупрокда хавода, сувда ва усимлик колдикларида учрайди. Бу замбуруглар асосан факультатив паразитлар хисобланиб, айримлари эса сапрофит холда хаёт кечириш хусусиятига эга. Фузариум авлодининг айрим турлари усимликларни илдизини, поясини ва мевасини чиритиб сезиларли даражада зарар келтиради (Брюкин 1969).

Ширин калампирининг фузариоз сулиш касаллигини - Fusarium solani (Mart.) Appel. et Wollenw. замбуруги кузгатади.

Касаллик билан усимликнинг утказувчи тукимаси зарарланиши окибатида унинг барглари, пояси ва мевалари касалланади. Усимлик утказувчи тукима найлари замбуруг гифалари билан тулиб колиши хамда ушбу замбуруглардан ажратилган токсинлар натижасида бутунлай сулиб колиши ва нобуд булиши мумкин.

Усимликнинг купгина чидамсиз навларида фузариоз касаллигининг биринчи белгилари усимликнинг гунчалаш фазасида пайдо булади ва 1520 кун ичида усимликни бутуглай нобуд килади.

Касаллик белгилари. Замбуруг усимликда сулиш касаллигини келтириб чакиради.Зарарланган усимликлар сулишдан олдин заифлашади ва буйи жуда паст булиб колдаи. Усимлик сулишининг сабаби - утказувчи тукималар замбуруг мицелийси билан тулиб усимликнинг пастки кисмидан юкори ярусларга таркалиши хамда усимлик замбуруг чикарган токсинлари билан зарарланишидир. Поя кия кесилса, утказувчи тукималар кунгир тус олгани - кучли догланиш кузатилади. Дастлаб усимлик барглари пастки ярусдан бошлаб сулий бошлайди ва аста-секин курийди. Кейинчалик поялар ва меваларнинг (мева тутгичларидан бошлаб тургор холати йуколиши) курий бошлагани кузга ташланади. Зарарланган тукима корайиб колади ва одатда ингичка кизил айлана ботик дог шаклига киради.

Касалланиш окибатида, зарарланган уруг, уругбарглар ва ёш нихоллар бутунлай чириб кетади. Фузариоз сулиш калампирнинг барглари, купинча бир томондан саргайиши ва усимликлар сулгин булиб колишидан бошланади. Соглом барглар курийди, бирок тушмасдан, новдаларда осилиб колади.

Замбуруг иссиксевар организм усимликлар тупрок харорати 21-33°С, оптимум 28°С, булганида кучли зарарланади. Ортикча азотли угит бериш касалликни янада кучайтиради. Кузгатувчи усимлик тукималарида томирлари оркали киради. Зарарланган усимликнинг илдиз бугзида пушти могор куриниши мумкин. Замбуругнинг хламидоспоралари тупрокда 11 йилгача сакланиши, кузгатувчи уруг оркали хам утиши мумкин.

Итузумдошлар оиласига мансуб ширин калампир экин далаларида учрайдиган бегона утларнинг фузариоз касаллиги кузгатувчисининг кишлаб коладиган инфекция манбаи ва бу касалликнинг резерватори эканлиги турли олимлар томонидан тадкикотларда синаб курилган. Шу сабабли биз хам тажрибаларимизда бегона утларда касаллик кузгатувчисини кишлаб колишини хамда уларнинг ширин калампири хосилдорлигига таъсирини тажрибалармизда синаб курдик. Тажрибаларимиз ширин калампирининг Ласточка, Дар Ташкента ва Зумрад навларида, Фаргона вилояти Учкуприк тумани Мирвохит фермер хужалигида олиб борилди. Бунда, касалликни ривожланиш динамикасиурганганлигида, сабзавот экинлари ва бегона утларнинг колдиклари йигиб олинмаган майдонларда фузариоз касаллигини ривожланиши 2,4% дан 21,4% булганлиги. Бегона утларнинг колдиклари

йигиб олинмаган майдонларда эса фузариозни ривожланиши 2,0% дан 12,7% гача булган булса, усимлик колдикларидан тозаланган майдонларда бу курсаткич 1,4% дан 4,9% гача булганлиги кайд килинди (1-жадвал).

Тадкикотлар давомида фузариоз касаллигинингширин калампири хосилдорлигига таъсири урганилди (2-жадвал).

Сабзавот экинлари ва бегона утларнинг колдиклари йигиб олинмаган майдонда фузариоз касаллиги туфайли ширин калампирнинг 20,0 % хосили йукотилган булса, факат бегона утларнинг колдиклари йигиштириб олинган майдонларда бу курсаткич 10,0 % ни ташкил этган.

1-жадвал

Ширин калампирда фузариоз касаллигининг ривожланиш

динамикаси (Мирвохит Ф/х, 2020 йил)

Касалликнинг ривожланиши, %

Тажриба 20.05 12.06 24.06 6.07 18.07 5.08 20.08 5.09

вариантлар Ширин Ширин Ширин Ширин Ширин Ширин Ширин Ширин

и каламп каламп каламп каламп каламп каламп каламп каламп

ир ир ир ир ир ир ир ир

Сабзавот

экинлари ва бегона 2, 5 8, 1 10,4 11 ,8 15,0 18,6 19,3 21,4

утларнинг

колдиклари йигиб

олинмаган

майдон

Бегона

утларнинг 2, 0 5,9 7, 8 8, 9 9, 7 10,9 11 ,6 12,7

колдиклари йигиб

олинмаган

майдон

Усимлик

колдиклари - - - - - 1, 4 2, 4 4, 9

дан

тозаланган

майдон (назорат)

2-жадвал

Фузариоз касаллигини ширин калампирусимлиги _хосилдорлигига таъсири_

Тажриба вариантлари Битта усимликнинг хосилдорлиги, кг хисобида

Булгорширин калампири

Соглом Касал Соглом усимликка

усимлик усимлик нисбатан хосилдорликнинг пасайиши % хисобида

Усимлик колдикларидан тозаланган майдон (назорат) 1,3 1,2 7,7

Сабзавот экинлари ва бегона 1,0 0,80 20,0

утларнинг колдиклари йигиб

олинмаган маидон

Бегона утларнинг колдиклари 1,0 0,90 10,0

йигиштириб олинмаган майдон

Усимлик колдикларидан тозаланган майдонда, яъни назоратда соглом усимликка нисбатан касаллик таъсирида ширин калампирхосилнинг камайиши 7,7% га тенг булди.

Фузариоз касаллиги натижасида факат хосилдорлик эмас, балки хосилнинг сифати хам кескин ёмонлашиб, касал усимликлардаги меваларнинг нисбатан майда булиши ва товарлик хусусиятларининг пасайиши кузатилган.

Ширин калампирэкин далаларида учрайдиган бегона утларнинг фузариоз касаллигини кузгатувчи Fusarium туркуми вакиллари усимлик колдиклари билан биргаликда тупрокда сакланиб колиши натижасидамавжуд инфекция усимлик кучатлари экилганда илдизлари оркали усимлик танасига кириб келиши имкониятининг мавжудлигидир.

Илмий манбаларда усимликларнинг фузариоз касаллигига карши фунгицидларни куллаш ва уларнинг самарадолиги буйича фикрлар турличадир. Усимликларнинг фузариоз касаллигига карши (Фундазолнинг 50 % э.к.), Цебир сус.к., Бист сус.к., Триходермин н.кук., Спорагин с.э.к., Скарлет м.эм., Ессанзалил 27% сус.к., Максим 2,5% сус.к. каби препаратларнинг самара бериши кайд этилган.

Хулосалар Ширин калампирининг фузариоз сулиш касаллигини -Fusarium solani (Mart.) Appel. et Wollenw. замбуруги кузгатади. Сабзавот экинлари ва бегона утларнинг колдиклари йигиб олинмаган майдонларда фузариоз касаллигини ривожланиши 2,4% дан 21,4% булганлиги. Бегона утларнинг колдиклари йигиб олинмаган майдонларда эса фузариозни ривожланиши 2,0% дан 12,7% гача булган булса, усимлик колдикларидан тозаланган майдонларда бу курсаткич 1,4% дан 4,9% гача булганлиги кайд килинди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Наумов Н.А. Методы микологических и фитопатологических исследований. - Л.: Сельхозгиз, 1937. -

2. Методы экспериментальной микологии./Билай Е.А.и др под ред.Билай В.И.-Киев: Наук Думка 1973.

3. Роскии Г.И Микроскопическая техника.-М.:Сов.наука.

4. Пидопличко Н.М.Грибная флора грубих кормов. Киев: Изд-во АН УкрССР. 1953. 486 с.

5. Пидопличко Н.П. Грибы паразиты культурных растений определитель. В 3-х т.. - Киев, «Наукова Думка», 1977. Т.2. С. 102-233.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.