Научная статья на тему 'ШИРИН ҚАЛАМПИРНИНГ (БУЛҒОР ҚАЛАМПИР)ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ'

ШИРИН ҚАЛАМПИРНИНГ (БУЛҒОР ҚАЛАМПИР)ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
184
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШИРИН қАЛАМПИР / ИЛДИЗ ЧИРИШ / ФУЗАРИОЗ / ЗАМБУРУғ / ВИТОВАКС / ФУНДАЗОЛ

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Расулов У.Ш.

Бизга маълумки ўсимлик асосан замбуруғли ва бактериял касалликлар билан касалланиш хусусиятига эга бўлиб, ўсимлик нихолларини етиштириш давомида иссиқхона шароитида асосан тупроқ замбуруғлари илдиз чириш касалликларини қўзғатса, ўсимликларнинг вегетация ва сақлаш даврида доғланиш ва чириш касалликлари кузатилиши мумкин.Ушбу касалликларни олдини олиш чораларини қўллашда уруғ дорилагичларни ўрни катта қисобланади. Олинган маълумотлардан кўра ҳар қандай уруғни тупроққа экишдан олдин камида 21 соат давомида фунгицид билан ишлов беришни тақозо қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Расулов У.Ш.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SWEET PEPPER (BULGAR PEPPER) FUSARIOUS DISEASE AND MEASURES AGAINST THEM

As far as we know, the plant is mainly susceptible to fungal and bacterial diseases, while in greenhouse conditions when growing seedlings, plants mainly cause diseases of root rot, soil fungi, and during the growing season and storage of plants, diseases of spot and rot can be observed. The role of seed pesticides in the application of measures to prevent these diseases is significant. According to the data obtained, any seed requires treatment with a fungicide for at least 21 hours before sowing into the soil.

Текст научной работы на тему «ШИРИН ҚАЛАМПИРНИНГ (БУЛҒОР ҚАЛАМПИР)ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ»

Расулов У.Ш. катта уцитувчиси Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институты

ШИРИН ЦАЛАМПИРНИНГ (БУЛГОР ЦАЛАМПИР)ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УЛАРГА ЦАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ

Аннотатция. Бизга маълумки усимлик асосан замбурузли ва бактериял касалликлар билан касалланиш хусусиятига эга булиб, усимлик нихолларини етиштириш давомида иссицхона шароитида асосан тупроц замбурузлари илдиз чириш касалликларини цуззатса, усимликларнинг вегетация ва сацлаш даврида догланиш ва чириш касалликлари кузатилиши мумкин.Ушбу касалликларни олдини олиш чораларини цуллашда уруг дорилагичларни урни катта цисобланади. Олинган маълумотлардан кура уар цандай уругни тупроцца экишдан олдин камида 21 соат давомида фунгицид билан ишлов беришни тацозо цилади.

Калит сузлар: ширин цалампир, илдиз чириш, фузариоз, замбуруг, витовакс, фундазол.

Rasulov U.Sh. senior lecturer

Andijan agriculture and Institute of Agrotechnology

SWEET PEPPER (BULGAR PEPPER) FUSARIOUS DISEASE AND

MEASURES AGAINST THEM

Annotation. As far as we know, the plant is mainly susceptible to fungal and bacterial diseases, while in greenhouse conditions when growing seedlings, plants mainly cause diseases of root rot, soil fungi, and during the growing season and storage ofplants, diseases of spot and rot can be observed. The role of seed pesticides in the application of measures to prevent these diseases is significant. According to the data obtained, any seed requires treatment with a fungicide for at least 21 hours before sowing into the soil.

Key words: sweet pepper, root rot, fusarium, mushroom, vitovax, foundazol.

Сабзавотчилик дунё дехдончилигида энг кадимий асосий ва етакчи тармоклардан хисобланади. Сабзи, саримсок, лавлаги 2 минг; карам, бодринг, пиёз, кампир кабилар 4 минг йилдан бери экилади. Марказий Осиёда, яъни бизда ковун эрамиздан илгари хам етиштирилган.

Хозирги пайтда сабзавот экинлари дунёнинг барча мамлакатларида устирилади. Сабзавотчилик — кишлок хужалигининг мухим сохдси булиш

билан бирга, фан сифатида унинг максади — сабзавот экинлари биологиясини урганиш ва шу асосда махсулот бирлигига кам мехнат, маблаг сарфлаб, юкори сифатли хамда арзон махсулот етиштириш технологиясининг назарий асослари ва амалий усул-ларини ишлаб чикишдан иборат.

Узбекистонда етиштирилган ширин калампир техник пишган меваси 54-118 мг.%, кизарган, яъни физиологик пишган мевасида эса 368-535 мг.% витамин С булади (Н.Н. Балашев, 1976).

Калампирнинг ватани Жанубий Америка. Шу ердан у Европага, Африка ва Жанубий Осиёга таркалган. Ширин калампир асосан Украинада ва Россиянинг жанубида, Урта Осиё, шунингдек Марказий Европа мамлакатларида ва кисман Америкада экилади. Аччик калампир Жанубий ва Шаркий Жанубий Осиё, Африка, Жанубий Америка, Марказий ва жанубий Европа мамлакатларининг хаммасида устирилади.

Хрзирги вактда калампир дунёда 1,7 млн. гектар майдонда экилиб, 25 млн. тонна ялпи хосил олинади. Асосан Хитой, Мексика, Туркия, АКШ, Испанияда 70 % дан зиёд хосил етиштирилади.

Итузумдошлар оиласига мансуб булган усимликлардан помидор, баклажон ва болгар калампири каби усимликлар хисобланиб улар усув даврида хар хил касалликлар билан касалланади. Касалликларни асосий кузгатувчилари хар хил бактерия ва замбуруглар хисобланади. Булардан ташкари вирус касалликлари хам кенг таркалган булиб кишлок хужалигида катта иктисодий зарар етказади. Натижада хосилдорлик кескин камайиб, олинадиган махсулотнинг сифати пасаяди.

Ширин калампир экинларида касалликларни асосан замбуруглар, бактериялар ва вируслар кузгатади. Калампир экинларига асосан кора илдиз чириш, фузариоз, фитофтороз, кладоспориоз, кулранг ва ок чириш, кора бактериал догланиш ва тамаки мозаикаси касалликлари зарар етказади. Кора илдиз чириши касаллиги. Бу касаллик помидор экинларидаги сингари ширин калампир поясининг пастки кисмини зарарлайди. Касалланган жойи кораяди, чирийди ва куриб колади. Кучат калин булганда, совук иклим ва захлатиб сугориш ушбу касалликнинг ривожланишига кулай шароит яратади. Фузариоз касаллиги. Ширин калампирнинг пастки барглари, купинча бир томонидан саргайиши ва усимликлар сулгин булиб колиши кузатилади. Сулган барглар курийди, бирок тушмасдан, новдаларда осилиб колади. Новдалар хам усимликнинг бир томонида сулиши мумкин, кейинчалик бутун усимлик сулийди.

Калампирнинг фузариоз сулиш касаллиги купчилик мамлакатларда кузатилган. Бу касаллик айникса иссик иклимли мамлакатларда катта зарар келтиради. Лекин юмшок иклимли мамлакатларда унинг зарари иссикхоналарда сезиларли даражада булади. Фузариоз сулиш касаллиги кузатилган худудларда унинг тобора кенгрок таркалиши кузатилмокда.

Калампирнинг фузариоз сулиш касаллиги биринчи бор АКШ нинг Луизнана штатида 1913 йил топилган булиб, кейинги йиллар давомида Американинг жанубий штатларида бу касаллик таъсирида калампир хосилдорлиги 25% га камайиб кетган. Л.И. Райло(1955) узининг Фузариум авлодига багишланган монографиясида помидор ва калампирнинг сулиш касаллиги АКШ нинг жанубий штатларида, Жанубий Европа, Жанубий Африкада, Австралияда, Осиёда собик Иттифокда кенг таркалганлигини таъкидлайди. Вертисиллиум албо-атрум. Гифалари рангсиз ёки оч рангли, эни 2-4 мкм. Конидиофоралар гуж шохча (мутовка) шаклли фиалидалар хосил килади, рангсиз, аммо биттадан учтагача базал хужайралари кораювчи, узунлиги 100-300 мкм, остки кисмининг эни 4-8 мкм, тепа кисмида 3-4 мкм. Стеригмалар узунлиги 24-30 мкм, эни остида 3-4 мкм, тепасида 1 мкм, энг тепадаги стеригманинг узунлиги 30-46 мкм. Конидиялар 1, кам холларда 2 хужайрали, рангсиз, эллипсоид шаклли, улчами 6-12x2,5-3 мкм, стеригмаларда биттадан хосил булиб, шилимшик модда ёрдамида бириккан думалок бошчалар пайдо килади; улчами 3-6 мкм булган майда конидиялар хам хосил килади. Тиним давридаги мицелий олдин рангсиз, сунгра тук-кунгир тусли, вакт утиши билан кобиги калинлашади.

Карши кураш чоралардан алмашлаб экиш, катор ораларига сифатли ишлов бериш, куллатиб сугормаслик. Биологик воситалардан Триходермин препаратини 1 г/кг уругга куллаш яхши натижа беради, уругларини экишдан 25-30 кун олдин 2,5% Максим - 0,4 л/т, 31,2% Селес Топ - 0,4-0,6 л/т, 50% Фундозол - 2,0 кг/т билан дорилаб экиш. Усимликларни ривожланиш даврида 20% Квадрис - 0,6 л/га, 69% Акробат МЦ - 2,0 кг/га, 68% Ридамил Голд - 2,5 кг/га, мис купороси - 6,0-8,0 кг/га, 72% Превикур - 1,5 л/га, 45% Проксанил - 2,0 л/га, Курзат Р - 2,5 кг/га фунгицидларни биронтаси билан алмашлаб пуркаш тавсия этилади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Сагдуллаев А.У., Рахматов А.А., Ташпулатов У.Б. ва Содикова С.З. Аччик калампирни касаллик ва зараркунандалардан химоя килиш буйича тавсиянома. - Тошкент: 2018. б-24.

2. Хдсанов Б.О., Очилов Р.О., Гулмуродов Р.А. Сабзавот, картошка хамда полиз экинларининг касалликлари ва уларга карши кураш. - Тошкент: 2009.

4. Узбекистон Республикаси худудида экиш учун тавсия этилган кишлок хужалик экинлари Давлат реестри. Тошкент. 2020. б-51-52.

5.100 китоб туплами Ширин калампир етиштириш 23-китоб Нашриёт уйи "Тасвир" Тошкент - 2021

5.Dilshodkizi, A. G., Kamildjanovna, M. M., & Kamoldinovna, D. D. (2020, August). RESEARCH OF THE HAZARDOUS OF THE MELPHILE APHID ON SOY IN THE CONDITIONS OF THE ANDIJAN REGION. In Archive of Conferences (Vol. 3, No. 3, pp. 41-45).

6.Kamiljanovna, S. N., Kamilov, S. G., & Kamiljanovna, M. M. (2020). FUSARIUM OXYSPORUM AND DEALING WITH THEM. PalArch's Journal of Archaeology of Egypt/Egyptology, 17(6), 3658-3662.Agriculture, (2-2).

7. Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. (2019). Грибные болезни хвойных. Вестник науки, 1(12), 257-259.

8. Абдуллаева, Г. Д. К., Мирзаитова, М. К., & Сиддикова, Н. К. (2019). Вредители шиповника. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

9.Сиддикова, Н. К., Нуралиев, Х. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2020). ЭФФЕКТИВНЫЕ МЕРЫ БОРЬБЫ С ЛЕСНЫМИ БОЛЕЗНЯМИ. Life Sciences and Agriculture, (2-2).

10.Сиддикова, Н. К., Мамажонова, О. С., & Кузибоев, Ш. (2017). Эволюция паразитизма. In Результаты фундаментальных и прикладных исследований в области естественных и технических наук (pp. 84-87).

11. Камилов, Ш. Г., & Сиддикова, Н. К. (2020). Защита сеянцев хвойных культур от корневой гнили. Защита и карантин растений, (5), 17-18.

12.Сиддикова, Н. К., & Тошмухаммедова, Г. (2017). ПРИМЕНЕНИЕ МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА ЗАГУЩЕННЫХ ПОСЕВАХ ХЛОПЧАТНИКА НА ЕСТЕСТВЕННОМ ЗАРАЖЕННОМ ПОЛЕ. In Научно-практические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое обеспечение сельскохозяйственного производства (pp. 722-723).

17. Сиддикова, Н. К., & Жаханалиев, М. (2017). ВЫРАЩИВАНИЕ ЭКОЛОГИЧЕСКИ ЧИСТЫХ ТОМАТОВ (ПОМИДОР). In Научно-практические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое обеспечение сельскохозяйственного производства (pp. 720723).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.