Научная статья на тему 'ШИРИН ҚАЛАМПИР УРУҒИНИНГ УНУВЧАНЛИК ХУСУСИЯТИГА ФУНГИЦИДЛАР ТАЪСИРИНИ ЎРГАНИШ'

ШИРИН ҚАЛАМПИР УРУҒИНИНГ УНУВЧАНЛИК ХУСУСИЯТИГА ФУНГИЦИДЛАР ТАЪСИРИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
31
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШИРИН қАЛАМПИР / ИЛДИЗ ЧИРИШ / ФУЗАРИОЗ / ЗАМБУРУғ / ВИТОВАКС / ФУНДАЗОЛ

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Расулов У.Ш., Кодиралиев Э.К., Махмудов О.А.

Ўсимлик асосан замбуруғли ва бактериял касалликлар билан касалланиш хусусиятига эга бўлиб, ўсимлик нихолларини етиштириш давомида иссиқхона шароитида асосан тупроқ замбуруғлари илдиз чириш касалликларини қўзғатса, ўсимликларнинг вегетация ва сақлаш даврида доғланиш ва чириш касалликлари кузатилиши мумкин.Ушбу касалликларни олдини олиш чораларини қўллашда уруғ дорилагичларни ўрни катта қисобланади. Олинган маълумотлардан кўра ҳар қандай уруғни тупроққа экишдан олдин камида 21 соат давомида фунгицид билан ишлов беришни тақозо қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Расулов У.Ш., Кодиралиев Э.К., Махмудов О.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF THE EFFECT OF FUNGICIDES ON THE FORGIVENESS PROPERTIES OF SWEET PEPPER SEEDS

The plant is mainly susceptible to fungal and bacterial diseases, while in greenhouse conditions when growing seedlings, plants mainly cause diseases of root rot, soil fungi, and during the growing season and storage of plants, diseases of spot and rot can be observed. The role of seed pesticides in the application of measures to prevent these diseases is significant. According to the data obtained, any seed requires treatment with a fungicide for at least 21 hours before sowing into the soil.

Текст научной работы на тему «ШИРИН ҚАЛАМПИР УРУҒИНИНГ УНУВЧАНЛИК ХУСУСИЯТИГА ФУНГИЦИДЛАР ТАЪСИРИНИ ЎРГАНИШ»

Расулов У.Ш.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институты катта уцитувчиси Кодиралиев Э.К.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти

магистри Махмудов О.А.

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялари институти

талабаси

ШИРИН КАЛАМПИР УРУГИНИНГ УНУВЧАНЛИК ХУСУСИЯТИГА ФУНГИЦИДЛАР ТАЪСИРИНИ УРГАНИШ

Аннотатция. Усимлик асосан замбуругли ва бактериял касалликлар билан касалланиш хусусиятига эга булиб, усимлик нихолларини етиштириш давомида иссицхона шароитида асосан тупроц замбурузлари илдиз чириш касалликларини цуззатса, усимликларнинг вегетация ва сацлаш даврида догланиш ва чириш касалликлари кузатилиши мумкин.Ушбу касалликларни олдини олиш чораларини цуллашда уруз дорилагичларни урни катта цисобланади. Олинган маълумотлардан кура уар цандай урузни тупроцца экишдан олдин камида 21 соат давомида фунгицид билан ишлов беришни тацозо цилади.

Калит сузлар: ширин цалампир, илдиз чириш, фузариоз, замбуруг, витовакс, фундазол.

Rasulov U.Sh. senior lecturer

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

Kodiraliev E.K. master

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

Maxmudov O.A. student

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

STUDY OF THE EFFECT OF FUNGICIDES ON THE FORGIVENESS PROPERTIES OF SWEET PEPPER SEEDS

Annotation. The plant is mainly susceptible to fungal and bacterial diseases, while in greenhouse conditions when growing seedlings, plants mainly

cause diseases of root rot, soil fungi, and during the growing season and storage of plants, diseases of spot and rot can be observed. The role of seed pesticides in the application of measures to prevent these diseases is significant. According to the data obtained, any seed requires treatment with a fungicide for at least 21 hours before sowing into the soil.

Key words: sweet pepper, root rot, fusarium, mushroom, vitovax, foundazol.

Кириш. Калампир томатдошлар (Solanaceae) оиласига мансуб булиб, маданий холда Capsicum annuum L. тури экилади. Ширин калампирнинг ватани Жанубий Американинг Боливия худуди хисобланади. У ерда тахминан милоддан аввалги 6000 йилларда устирилган энг кадимги маданий турлардан бири хдсобланади (Мамедов, Пышная, 2005). Фунгицидлар билан ишлов берилган уругларнинг тупрокдаги ва уруг юзасидаги замбуруглардан химоя килиш, соглом усимлик кучатларини олиш максадида фузариоз билан куп касалланадиган усимликлардан: ширин калампир уругига куллаш микдори ва усулини яратиш максадида лабораториялар утказилди.

Хрзирги вактда калампир дунёда 1,7 млн. гектар майдонда экилиб, 25 млн. тонна ялпи хосил олинади. Асосан, Хитой, Мексика, Туркия, А^Ш, Испанияда 70% дан зиёд хосил етиштирилади.

Калампирни етиштиришда уларни зараркунанда ва касалликлардан химоя килиш энг асосий вазифалардан бири хисобланади. Уларни замбуруг касалликлардан химоя килишда уруг дорилагич препаратлардан фойдаланамиз. Уруг дорилагичларни фузариоз касаллигига таъсирини урганиш максадида ширин калампирнинг уругларидан 100 донадан олиб уларни алохида уруг дорилагичлар билан дориланди хамда дориланмаган назорат вариантлари махсус идишларга экилиб уларнинг таъсири урганилди.

1-жадвалда келтирилган маълумотлардан куриниб турибдики, назорат вариантидаширин калампируругларининг унувчанлиги 80,5 % ни ташкил этган булса, фунгицидлар билан ишлов берилган уругларда унинг микдорига боглик равишда унувчанлик хусусияти Витавакс 200 75% н.кук. фунгицидида 85,5% дан 96,7 % гача хамда Фундазол фунгицидида бу курсаткич 92,2% дан 97,9% гачани ташкил килган.

1-жадвал

Ширин калампир уруFининг унувчанлик хусусиятига фунгицидлар

микдорининг таъсири

Фунгицидлар Ишловберилган уруглар микдори, дона Фунгицидлармикдори (г./кг)

1 2 3 4 5

У ругингунувчанлиги, фоиз

Витавакс 200 75% н.кук. 100 85,5 90,2 96,7 91,1 90,4

Фундазол 50% н.кук. 100 92,2 94,0 97,9 91,5 90,2

Назорат (ишловберилмагануруглар) 100 80,5 - - - -

Ширин калампир уругининг бир килограммига 1-2 гр микдорда фунгицидни куллаш,унинг тулик дезинфекция булишига имконият бермайди. Бу микдорларда уругларнинг унувчанлиги 90-94,0 % ни ташкил килади, холос, 3 гр микдорда кулланилганда эса бу курсаткич энг юкори яъни 96,7-97,9% ни ташкил этди.Уругдан унган кучатларни кейинги муддатларда кузатиш натижасида аста-секин усимликларни саргайиб сулиши ва натижада усимликни бутунлай нобуд булишига олиб келади.

Шунингдек, уругларни уруг дорилагичлар билан дорилашда вакт хам мухим ахамият касб этади. Кейинги тажрибамизда замбуруглар билан зарарланган уругларни Максим 2,5% сус.к. (1,5 л/т) фунгициди билан ишлов берилиб 7, 14, 21 соатдан кейин сусло-агарли озука солинган Петри идишчаларига микологик тахшис учун ва унинг юзасида мавжуд замбуругларнинг турларини аниклаш максадида термостатдаги 27° С хароратга ундириш учун куйилди.

2-жадвал

Ширин калапируруFларига фунгицидлар билан ишлов бериш

муддатларининг таъсири

8 а 8

Ишлов бериш муддатлари 0 1 о £ ^о о £ а со о

7 соат муддатда ишлов берилган + + +

уруглар

14 соат муддатда ишлов берилган + +

уруглар

21 соат муддатда ишлов берилган

уруглар

Назорат (зарарланган, ишлов берилмаган уруг) + + + + +

Келтирилган маълумотлардан куриниб турибдики, хар кандай уругни тупрокка экишдан олдин камида 21 соат давомида фунгицид билан ишлов беришни такозо килади. Утказилган тажрибаларнинг курсатишича, 5 соат ва 10 соат муддат ичида ишлов берилган уругларда замбуруглар колганлиги хамда 21 соат фунгицид билан дорилангандан сунг экилган уругларда замбуруглар кузатилмаганлиги кайд этилган (2-жадвал).

Ширин калампирнинг фузариозига карши курашни уруглик материалларни экишга тайёрлашдан олдин бошлаш максадга мувофик

хдсобланади. Препаратларни экишдан олдин куллаш нафакат фузариоз сулиш балки илдиз чириш ва бошка касалликлардан хам химоя килиш имконини беради.

Хулосалар. Утказилган тажрибаларнинг курсатишича, 5 соат ва 10 соат муддат ичида ишлов берилган уругларда замбуруглар колганлиги хдмда 21 соат фунгицид билан дорилангандан сунг экилган уругларда замбуруглар кузатилмаганлиги кайд этилган.

Фойдаланилган адабиётлар:

1.Наумов Н.А. Методы микологических и фитопатологических исследований. - Л.: Сельхозгиз, 1937. -

2.Методы экспериментальной микологии./Билай Е.А.и др под ред.Билай В.И.-Киев: Наук Думка 1973.

3.Роскии Г.И Микроскопическая техника.-М.:Сов.наука.

4.Пидопличко Н.М.Грибная флора грубих кормов. Киев: Изд-во АН УкрССР. 1953. 486 с.

5.Пидопличко Н.П. Грибы паразиты культурных растений определитель. В 3-х т.. - Киев, «Наукова Думка», 1977. Т.2. С. 102-233.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.