Научная статья на тему 'СОЯ ЎСИМЛИГИ КАСАЛЛИКЛАРИ'

СОЯ ЎСИМЛИГИ КАСАЛЛИКЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
78
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОЯ / ОКСИЛ / МОЙ / ДУККАКДОШЛАР / УНШУДРИНГ / АСКОХИТОЗ / ФУЗАРИОЗ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Абдуллаева Г.Д.

Ушбу маколада соя ўсимлик хамда унинг касалликлари бўйича маьлумотлар берилган. Соя ўсимлигини фойдали хусусияти эьтироф этилган бўлиб, таркибида оксил ва мойнинг саноатдаги ахамияти айтиб ўтилган. Соя касаллигларидан уншудринг, аскохитоз, фузариоз ва занг касалликларининг ўсимликга зарари берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SHADOW PLANT DISEASES

This article provides information on the shade plant and its diseases. The beneficial properties of the soybean plant have been recognized, and the industrial importance of protein and oil in its composition has been mentioned. Unshudring, ascochitosis, fusarium wilt and rust diseases from soy diseases have caused damage to the plant.

Текст научной работы на тему «СОЯ ЎСИМЛИГИ КАСАЛЛИКЛАРИ»

УДК:632.97.2

Абдуллаева Г. Д.

Андижон цишлоц хужалик ва агротехнологиялар институты СОЯ УСИМЛИГИ КАСАЛЛИКЛАРИ

Аннотация. Ушбу маколада соя усимлик хамда унинг касалликлари буйича маьлумотлар берилган. Соя усимлигини фойдали хусусияти эьтироф этилган булиб, таркибида оксил ва мойнинг саноатдаги ахамияти айтиб утилган. Соя касаллигларидан уншудринг, аскохитоз, фузариоз ва занг касалликларининг усимликга зарари берилган.

Калит сузи: Соя, оксил, мой, дуккакдошлар, уншудринг, аскохитоз, фузариоз.

Abdullaeva G.D.

Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology SHADOW PLANT DISEASES

Annotation. This article provides information on the shade plant and its diseases. The beneficial properties of the soybean plant have been recognized, and the industrial importance of protein and oil in its composition has been mentioned. Unshudring, ascochitosis, fusarium wilt and rust diseases from soy diseases have caused damage to the plant.

Keywords: soy, protein, oil, legumes, unshudring, ascochitosis, fusarium

wilt.

Соя Узбекистонда ёш усимлик булиб, кишлок хужалигидаги енг фойдали екинлардан бири булиб колмокда. Дунёда ялпи ишлаб чикарилган усимлик мойнинг 40% соя усимлигига туFри келади. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 14 мартдаги "20172021 йилларда республикада соя экишни купайтириш ва соя дуккакли экинларини устиришни ташкил этиш чора-тадбирлари туFрисида" ги карори тармокда амалга оширилаётган ислохотларни янада жадаллаштирди. Соянинг дони ва оксилидан турт юздан зиёд турли хил махсулот тайёрланади. Унинг дони таркибида 45 фоизгача оксил ва 25 фоизгача усимлик мойи, чорва моллари оксилида камдан-кам учрайдиган аминокислоталар мавжуд. Соя оксилидан экологик тоза сифатли мой, таркибида лецитин моддаси саклайдиган тухум кукуни, кон плазмалари, кузойнаклар учун сифатли линзалар олинади. Бундан ташкари, жун газламалар ишлаб чикарилади. Уларни хакикий жунли матолардан ажратиш мушкул. Соя - дуккакдошларга мансуб бир йиллик дуккакли дон ва мойли экин. Пояси даFал, цилиндрсимон, тик усади, аммо ётиб

коладиган навлари хам бор. Буйи 15 см. дан 2 м. гача, ён шохлари 2-8 та булади. Барги сертук, бандли, бандининг узунлиги 8-20 см. Меваси -дуккак, сарик, кора, ку^ир, сертук. Х,ар бир дуккагида 2-6 та дон бор, 1000 дона донининг вазни 40-42,5 г. Таркибида 24-45% оксил, 13-37% ёF, 20-32% углеводлар, куплаб витаминлар бор. Усув даври 75-200 кун. Соя иссиксевар ва намсевар, ёруFсевар, киска муддатли усимлик. 21-23 °С да яхши ривожланади. УруFи 8-10 °С да униб чикади. Соя узидан чангланади. Ундан соя уни ва мойи олинади. Дони, пишиб етилмаган (думбул) дуккаги овкатга ишлатилади. Соя усимлигида учровчи касалликлардан асосан уншудринг, бактериоз, занг, аскохитоз ва фузариоз каби касалликлар учрайди.

Ун шудринг касаллиги усимликнинг барча ер устки аьзоларда -барги, пояси, дуккагида ок ёки окиш-куетир рангдаги ургимчак инига ухшаш моFор хосил килади. Усимликнинг касалланган аьзоларида замбуруF аскоспоралари кора нукталар шаклида пайдо булади. Вегетация даврининг охирига бориб тук-ку^ир рангдаги доFларда замбуруFнинг клейстотецийлари хосил булиб, усимлик колдикларида кишлаб колади. Касаллик курFOкчилик йиллари кенг таркалиб, баргларининг куриб, тукилиб кетишига сабаб булади.

Фузариоз сулиш касаллиги Fusarium oxysporium тури усимликда сулиш касаллигини келтириб чикаради. Бу касаллик илдиз чириши, майсаларнинг поянинг чириши ва сулиш билан намоён булади. Соя екинларида касаллик кенг таркалган. Касаллик соя кучатларини тупрокда намлик етишмаганда куп зарар куради. Кучатлардаги ривожланиш усимликларнинг улимига олиб келади. Сулиш касаллиги усимликнинг гуллаш ёки дуккак хосил килиш даврида намоён булади. Касалланган усимлик рангсизланиб сарFаяди ва сулийди. Пояси ва илдиз буFЗи тук жигарранга кириб, усимлик куриб колади, дуккаклари тулик пишиб етилмайди коботида бинафша рангдаги моFор хосил булади. УруFлари нозик, УруFпости Fадир-будир булиб, унувчанлик хусусияти кескин пасайиб кетади. Касалланган усимлик тупрокдан осон суFурилиб чикади. Фусариум кУзFатувчиларининг спора усиши учун минимал харорат +4 ° C; усиш учун макбул - +20, +25 ° С. Илдиз чириши етарли ва ортикча намлик билан устун келади. Усимликлар илдиз тизимининг енг катта инфекцияси тупрок намлиги 70% булганида содир булади. Касалликнинг ривожланиши куйидаги чоралар билан чекланади: •алмашлаб екишга риоя килиш, •кузги шудгорлаш, •оптимал екиш вакти, •донни уз вактида йиFиб олиш ва куритиш, •уруг кийими,

•вегетация даврида усимликларни кимёвий даволаш, чидамли навлардан фойдаланиш.

Асхитоз касалликнинг кyзFатувчиси Ascochuta sojaecola номукаммал замбуруFларга тегишли булиб, соя усадиган худудларда учрайди. УруFлар ва усимлик колдиклари инфекциянинг манбаи хисобланади. Касаллик усимликнинг барча ер устки кисмларини кучатлар униб чиккандан бошлаб зарарлайди. УруFдан унгач кучатларнинг касалланган баргларда 0.5-1.0 см улчамдаги думалок, овалсимон ку^ир доFлар пайдо булиб, атрофи корамтир хошия билан уралган. Бу доFлар баьзан бир-бири билан бирлашиб, йириклашади ва касалланган барглар тукилади. Поянинг юзасида кундаланг тарFил чизиклар ва замбуруF меватанаси - пикнидаялар пайдо булади. Пикнидалар куп микдорда касалланган усимлик колдикларида ва уруFда мицелий холда сакланади. Баргларда жуда катта, юмалок, уткир жигарранг чегара билан кулранг-ок рангли доFлар мавжуд. Баъзан кенгайиб, улар катта баргли томирлар билан чекланган чузилган шаклга ега булади. Купинча, таъсирланган жойлар тушади ва факат уларнинг жигарранг кирралари колади. Баргнинг юкори кисмидаги доFларда куп сонли нукта шаклидаги пикнидиялар хосил булиб, барглар тукималарига ботиб, консентрик доираларда жойлашган. Ёш новдалардаги юзаки тукималар йук булиб, буйлама чизикларга булинади Аскохит узини нихолдан соя дуккаги пишгунигача намоён килади. Кузикорин уруFларда миселюм ва усимлик колдикларида мицел ва пикнидия сифатида пикноспоралар билан сакланади. Пикноспорлар томонидан таркатилади. Касаллик уруг униб чикишининг пасайишига, кучатлар ва катталар усимликларининг йуколишига, шунингдек, дон хосилдорлигининг 20% гача ва унинг сифатига пасайишига олиб келади.

Занг касаллиги (Uromuces Sojae ) бу касаллик белгилари соянинг баргларида, поясининг эпидермиси остида зангсимон ку^ир рангдаги ёстикчалар тарзида майда, думалок доFлар тарзида намоён булади. Касалланган барглар куриб колса, дуккаклар яхши ривожланмайди, майда уруFлар хосил килади.

Касаллик кyзFатувчи замбуруF бир хужайинли булиб, сперманиал, эцидия, уредо, телейто ва базидияспоралар боскичлари сояда утади. Спермагониал, эцидийли боскичлари бахорда касалланган усимликларга утса, уредо, телейтоспоралар ёз давомида бир неча марта хосил булади. Бахорда телейтоспоралардан вегетация охирида усимлик колдикларида хосил булади. Бахорда телейтоспоралардан базидияспоралар хосил булиб, улар шамол ёрдамида таркалади.

Фойдаланган адабиётлар руйхати:

1. Арсланов М.Т., Пулатов З.А., Алиев Ш.К., бошкалар. Мевали боFлар, дуккакли дон экинлар,полиз ва сабзавот хамда бошка турдаги кишлок хужалик экинлари зараркунандалари, касалликларини таркалишини хисобга олиш. - Тошкент: "Навруз", 2019. - 31 б.

2. Dilshodkizi, A. G., Kamildjanovna, M. M., & Kamoldinovna, D. D. (2020, August). RESEARCH OF THE HAZARDOUS OF THE MELPHILE APHID

ON SOY IN THE CONDITIONS OF THE ANDIJAN REGION. In Archive of Conferences (Vol. 3, No. 3, pp. 41-45).

3.Сиддикова, Н. К., Нуралиев, Х. Х., & Абдуллаева, Г. Д. (2020). ЭФФЕКТИВНЫЕ МЕРЫ БОРЬБЫ С ЛЕСНЫМИ БОЛЕЗНЯМИ. Life Sciences and Agriculture, (2-2).

4.Сиддикова Н. К., Мирзаитова М. К., Абдуллаева Г. Д. Грибные болезни хвойных //Вестник науки. - 2019. - Т. 1. - №. 12. - С. 257-259.

5. Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдуллаева, Г. Д. К. (2019). КОРНЕВЫЕ ГНИЛИ ХВОЙНЫХ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ. Вестник науки и образования, (24-3 (78)).

6.Сиддикова, Н. К., Мирзаитова, М. К., & Абдукохарова, К. (2019). АСКОХИТОЗ У ЗЕРНОБОБОВЫХ КУЛЬТУР. Наука, техника и образование, (11 (64)).

7. Дехканова, Д. К., Каримов, О. К., & Мирзаитова, М. К. (2020). АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА СОЯДАГИ ПОЛИЗ ШИРАСИНИНГ ЗАРАРИНИ УРГАНИШ БУЙИЧА НАТИЖАЛАР. Life Sciences and Agriculture, (2-2).

8.Авазов, С. Э. (2017). ОСНОВНЫЕ ГРИБНЫЕ БОЛЕЗНИ ЛУКОВЫХ РАСТЕНИЙ И МЕРЫ БОРЬБЫ С НИМИ В УЗБЕКИСТАНЕ. Бюллетень науки и практики, (10 (23)).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.