Научная статья на тему 'Изучение распространения грибов rhizoctonia на хлопковых полях'

Изучение распространения грибов rhizoctonia на хлопковых полях Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
66
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хлопок / повреждение / болезни рассады / корневая гниль / патоген / Rhizoctonia solani. / Cotton / Pests / Plant diseases / Root rot / Pathogenic fungi / Rhizoctonia solani.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Рано Саттарова, Шахноза Гулмуродова, Сардоржон Авазов, Нигора Хакимова, Эркин Холмурадов

В статье рассматриваются научные исследования и химические меры борьбы с распространением грибов рода Rhizoctonia, встречающихся на хлопковых культурах в стране. Исследования показали, что основными возбудителями корневой гнили хлопчатника являются Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. Приведены закономерности распространения грибов и фитопатологические методы их изучения. По данным исследований, на корневой шейке травы или на верхушке основного корня появляются небольшие, а затем увеличивающиеся и углубляющиеся пятна. Возбудителем этого типа является Rhizoctonia solani Kuehn, обитающая в почве, относящейся к отряду Mycelia steria. Установлено, что незрелые грибы поражают пушицу преимущественно в прикорневой зоне или в верхней части главного корня в условиях Ташкентской области.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Рано Саттарова, Шахноза Гулмуродова, Сардоржон Авазов, Нигора Хакимова, Эркин Холмурадов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Studying the distribution of rhizoctonia fungi on cotton fields

The article discussed scientific research and chemical control measures aimed at the spread of fungi belonging to the genus Rhizoctonia in cotton crops in the country. As a result of research, the main pathogens of root rot in cotton are Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. The laws of distribution of fungi and phytopathological methods for their study are given. Based on the research data, small, then enlarging and deepening spots appear at the root collar of the grass or at the top of the main root. The causative agent of this type is Rhizoctonia solani Kuehn, which lives in the soil belonging to the order Mycelia steria. immature fungi have been found to infect cotton grass mainly in the root zone or the upper part of the main root in the conditions of Tashkent region.

Текст научной работы на тему «Изучение распространения грибов rhizoctonia на хлопковых полях»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Studying the distribution of rhizoctonia fungi on cotton fields

Rano SATTAROVA1, Shahnoza GULMURODOVA2, Sardorjon AVAZOV3 Nigora XAKIMOVA4, Erkin XOLMURADOV5

1 Tashkent state agrarian university

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Cotton

Pests

Plant diseases Root rot

Pathogenic fungi. Rhizoctonia solani

The article discussed scientific research and chemical control measures aimed at the spread of fungi belonging to the genus Rhizoctonia in cotton crops in the country. As a result of research, the main pathogens of root rot in cotton are Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. The laws of distribution of fungi and phytopathological methods for their study are given.

Based on the research data, small, then enlarging and deepening spots appear at the root collar of the grass or at the top of the main root. The causative agent of this type is Rhizoctonia solani Kuehn, which lives in the soil belonging to the order Mycelia steria. immature fungi have been found to infect cotton grass mainly in the root zone or the upper part of the main root in the conditions of Tashkent region.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Гуза далаларида ризоктония туркумига мансуб замбуругларни тарцалишини урганиш

АННОТАЦИЯ

Калитсузлар-. Мацолада мамлакатимиз шароитида гуза экинларида

Гуза аницланган замбуругли нихол касалликлари ва уларга Зарарланиш -

и царши биологик кураш чоралари мухокама цилинади.

Нихол касалликлари ^^ J ^ rrj'i ч ^

Илдиз чириш Тацдицотлар натижасида, гузада илдиз чиришининг асосий

цузгатувчиларига микроскопик замбуруглардан

1 Researcher in Tashkent state agrarian university,

2 PhD, Professor, Tashkent state agrarian university,

3 Doctor of agricultural sciences, Professor, Tashkent state agrarian university,

4 PhD, Professor, Tashkent state agrarian university,

5 Doctor of agricultural sciences, Professor, Tashkent state agrarian university Tashkent, Uzbekistan,

Email: sardorjon.avazov@mail.ru

Касаллик кузгатувчи замбуруглар Rhizoctonia solani тури

Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. лар киради.

Тад;ик;от маълумотлардан келиб чи;адики, них,ол касалликлари келтирадиган зарари буйича, охирги 3 йил учун уртача олинганда, х,амма касалликлардан энг ю;ори нобуд булган пахта х,осилининг 22,6 фоизи нихол касалликлари туфайли содир булган. Кейинги уринларда вертициллёз сулиш 19,23 %, Кусак чириши эса 19,1 % ни х,амда энг кам фузариоз сулиш 7.48% ни ташкил этган.

Олинган маълумотлар асосида гузада илдиз чириши касалликларининг ривожланишига - тупрок; ва х,авонинг х,ароратини паст булиши, уругликни тавсия этилганидан чукурро; экилиши, каткалок, орти;ча намлик, тупро;нинг яхши юмшатилмаганлиги, патоген замбуруглар билан зарарланганлиги, сабаб булади деган хулосага келинган.

Изучение распространения грибов rhizoctonia хлопковых полях

на

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Хлопок Повреждение Болезни рассады Корневая гниль Патоген

Rhizoctonia solani

В статье рассматриваются научные исследования и химические меры борьбы с распространением грибов рода Rhizoctonia, встречающихся на хлопковых культурах в стране. Исследования показали, что основными возбудителями корневой гнили хлопчатника являются Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pythium spp. Приведены закономерности распространения грибов и фитопатологические методы их изучения.

По данным исследований, на корневой шейке травы или на верхушке основного корня появляются небольшие, а затем увеличивающиеся и углубляющиеся пятна. Возбудителем этого типа является Rhizoctonia solani Kuehn, обитающая в почве, относящейся к отряду Mycelia steria. Установлено, что незрелые грибы поражают пушицу преимущественно в прикорневой зоне или в верхней части главного корня в условиях Ташкентской области.

INTRODUCTION.

It is known that Uzbekistan is one of the main cotton-growing countries in the world. Cotton grown in our country is a plant of strategic importance, and the problems of further expanding the cultivation of this plant, prevention of its diseases and pests, improving product quality are urgent.

Along with the use of high agronomic and other measures in the planned harvest of cotton and other agricultural crops, their protection from disease is one of the necessary and important factors, failure to take protective measures can lead to crop losses of up to 30%.

There are more than 100 diseases in cotton in the world and they destroy a large part of the crop. According to the Cotton Disease Council, between 2010 and 2015, major

cotton diseases in the United States killed between 10.5 percent and 20.4 percent of the cotton crop each year, and an average of 13.1 percent per year.

While the prevalence of cotton diseases varies, some are common in all regions of the world (e.g., rotting seeds, seedlings, and root rot), while others can occur in only 1 or 2 countries or 1 or 2 regions.

Thus, in all cotton-growing regions of the world it is possible to encounter a complex of diseases of cotton seeds, seedlings and root rot and two or three other main diseases, and to observe completely different types of diseases occurring in one region from those spread in other regions. Therefore, it is time for cotton farmers, and especially plant protection specialists, to be able to identify diseases that pose a threat to cotton in their regions, to know their life phases, the types of pathogens. КИРИШ.

Маълумки, Узбекистон жахонда пахта етиштирадиган асосий давлатлардан биридир. Мамлакатимизда етиштирилаётган гуза стратегик ахамиятга эга усимлик булиб, ушбу усимликни етиштиришни янада кенгайтириш, унинг касалликлари ва зараркунандаларини олдини олиш, махсулот сифатини ошириш муаммолари долзарб булиб хисобланади.

Туза ва бош;а ;ишло; хужалик экинларидан режадаги хосилни олишда юксак агротехника ва бош;а чоралар куллаш билан бирга уларни касалликлардан химоя ;илиш зарурий ва мухим омиллардан бири булиб, химоя тадбирий чораларини утказмаслик 30% гача хосилни йу;отишга олиб келиши мумкин.

Дунёда гузада 100 тадан купро; касалликлар учрайди ва улар хосилнинг анча ;исмини нобуд ;илади. "Туза Касалликлари Кенгаши" нинг маълумотларига кура 2010-2015 йилларда АЦШда гузанинг асосий касалликлари таъсирида хар йили пахта хосилининг 10,5 фоиздан 20,4 фоизгачаси, йилига эса уртача 13,1 фоиз нобуд булиши ;айд этилган.

Туза касалликларининг тар;алиши хар хил булиб, баъзилари дунё буйича барча минта;аларда кенг тар;алган булса (мисол учун, унаётган чигит, нихол ва илдиз чириши), бош;алари фа;ат 1 ёки 2 та мамлакатда ёки 1 ёки 2 та минта;ада учраши мумкин.

Демак, дунёнинг барча пахта етиштириладиган минта;аларида гузанинг унаётган уруг, нихол ва илдиз чириш касалликлари мажмуасини ва бош;а икки-уч турдаги асосий касалликларини учратиш ва бир минта;ада учрайдиган касаллик турларининг бош;а минта;аларда тар;алганларидан бутунлай фар;ланишини кузатиш мумкин. Шунинг учун пахтакор дех;онлар ва айни;са, усимликларни химоя ;илиш сохасидаги мутахассислар уз минта;аларида гуза учун хавф тугдирадиган касалликларни ажрата олиши, уларнинг хаёт кечириш фазаларини, ;узатувчи организмлар турларини билиши давр талабидир [3].

Илдиз чириш касалликлари номи билан аталадиган касалликларни кузгатувчилари фа;атгина гуза илдизларининг чиришига сабаб булмай, балки нихолларнинг бош;а ;исмларини хам, жумладан илдиз бугзини, поясини, уруг палласини ва биринчи чин баргларини хам зарарлайди. Шунинг учун бу касалликларни нихол касалликлари жумласига киритиб урганилади. Нихол касалликларини Rhizotoniya Fusarium Thielaviopsis ва Pythium туркумларига мансуб замбуруглар кузгатади.

Hamhh Tag^H^üT HmnapHHH 6a^apum gaBoMHga ^ynnaHHnraH Hm yc.ny6.napH.

Kacan ycHM.HK Ty^HManapu HHugaru 3aM6ypyF TypnapuHH a^paraö onum ycynu. Kacan ycHM.HK Ty^HManapu HHugaru 3aM6ypyF TypnapuHH a^paTHÖ onum ynyH 6yHHHr ynyH ycHM.HK a^3O.apHHH MHKpoopraHH3M.apgaH TO3anagHK hihh ynapHHHr Tam^H k;hcmhhh cTepHnnagHK. TeKmupunaeTraH ycHM.HK k;hcmhhh 1:1000 MapTa cyronrapunraH cyneMa эpнтмacнгa 1-2 MHHyT conu6 TypguK Ba yHH эpнтмagaн onu6 6Hp Hena ceKyHg cnupTnu эpнтмaga TyTH6 TypguK. CyHrpa cyBga eKH 50 % cnupTga flxmunaö wb^hk. X,aMga cTepunnaHraH cyBga AHa 6Hp MapTa wb^hk [2].

CTepH.namga ^opManuHHHHr 1:300 MapTa cyronrapunraH эpнтмacнgaн xaM ^oßganaHgHK. By эpнтмaгa ycuMnuK a^ocu 30 MHHyT 6othph.h6, KeHHH 2 coaT gaBOMuga yHH öyruga guMnaguK.

CTepunnam ynyH 6poMnu cyBHHHr 0,1-1 % nu эpнтмacннн x,aM umnaTguK. Эpнтмaгa ycuMnuK a^ocu 6up Hena ceKyHgra conu6, cyHrpa cyB 6unaH flxmunaö wbh6 TamnaguK. ByHgaH Tam^apu ycuMnuK a^ocuHH cтepнnнзaцннnam ynyH 3 % nu nepeKuc BogopoggaH eKH 2 % nepMaHraHaT эpнтмacнgaн xaM ^oöganaHgHK. By эpнтмanapгa ycuMnuK a^ocu 1-5 MHHyT 6oTHpu6 onu6, cyHr cTepunnaHraH cyB 6unaH flxmunaö wbh6 TamnaguK.

M^opuga KypcaTunraH ycynnap 6unaH cTepunnaHraH ycuMnuK a^onapugaH 3aM6ypyFHH co$ xonga a^paTHÖ onum ynyH neTpu nuKonHacuga xocun ^unuHraH HaMnuK KaMepacura ^oönamTHpgHK. ByHHHr ynyH neTpu nHKo6nacHHHHr Ty6ura ^unbTp k;ofo3hhh ^OHnamTHpuö yHH 1200C xapopaTuga 1 aTMoc^epa 6ocuMga 20 MHHyT gaBOMuga aBTOKnaBga cTepunnagHK. OunbTp k;ofo3.h neTpu nHKOönanapHHH cnupT naMnacu anaHracu onguga cTepunnaHraH cyB 6unaH HaMnaguK Ba anaHraga ^H3gHpunraH cKanbnen epgaMuga ycHMnuKHH 1-3 cm KaTTanuKgaru 6ynaKnapra Kecu6 onguK xaMga xap 6up nuKonnara 4-6 goHagaH Tepu6 huk^hk. Ychm.hk ^ucMnapu ^OHnamTupunraH neTpu nuKonHanapu 24-260C xapopaTnu TepMocTaTnapra KyögHK. 3-hh KyHgaH 6omna6 Ky3aTa 6omnaguK Ba 6ynaKHanap cupTuga xocun 6ynraH 3aM6ypyF MH^nufinapu eKH cnopanapu npoöupKagaru k;ha arapnu O3H^a MyxuTura экgн. npoöupKagaru 3aM6ypyFnap axmu ycraHga cyHr yHHHr TypuHH aHH^naguK.

Tag^H^üT HaTH^anapH. MaHcanapHHHr 6yF3uga eKH acocuH ungu3HHHr

ro^opu ^ucMuga gacTna6 khhhk, KeHHHHanuK KaTTanamyBHH Ba ny^ypnamyB-HH goFnap naHgo 6ynagu. Ma3Kyp Tungaru KacannuK ^y3FaTyBHHcu - Mycelia sterilia TapTu6ura MaHcy6 TynpoKjga AmoBHH Rhizoctonia solani Kuehn. TaKOMunnamMaraH 3aM6ypyFH. 3apapnaHraH ^oHga y gacT-na6 paHrcu3, KeHHHHanuK ^yHFup Tycra KupyBHH Kyn Xy^aHpanu, moxnaHyBHH мнцenнн (guaMeTpu 6-13 mkm) xocun ^unagu. KynHH-Ha мнцenнн ynnaMH 15-30x11-17 mkm 6ynraH nceBgoKoHugu^napra a^panagu. Ba3ugHAnH gaBpuga Ma3Kyp 3aM6ypyF Thanatephorus cuc-meris (Frank) Donk. (=Hypochnus solani Prill. et Del.) ge6 aTanagu.

Rhizoctonia solani Kuehn. 3aM6ypyFnapu ^y3FaTaguraH acocuH 6enru-ypTa Ba HHruHKa Tonanu Fy3a HHxonnapuHHHr HngH3napuga nycTno^ (^o6h^) Hupumu, KacannuKHHHr KaM yHpaHguraH maKnu эca HHruHKa Tonanu Fy3aga KycaKnap ohh.h6 6omnaraH gaBpgaH, 6yHHHHacH aHHH^ca yHHHr hhkh ^hcmh Hupumu Ba ycuMnuK

cynumu 6unaH Ta^pu^naHagu.

2015-2017 Hunnapga TomKeHT BunoATHgaru 4 Ta TyMaH gananapugaH onuHraH KacannaHraH Fy3a Huxonnapu na6opTaopuA mapouTuga TeKmupunraHga, Rbizoctonia solani 3aM6ypyFH Tap^anumu 6yHHHa 2-ypuHga 6ynH6, TaxnungarH 4 HaMyHagaH 7

тасида топилган; хар битта намунадаги нихол органларининг 20,7-46,7 фоизидан замбуруг ажратиб олинган (1-жадвал)

1-жадвал

Тошкент вилоятида гуза нихоллари касалликларини кузгатувчи микроорганизм

турларининг таркиби (2015-2017 йй)

Микрорганизм Gossypium birsutum Gossypium barnadenct

турлари Тахлил Хар бир Тахлил Хар бир

килинган намунада килинган хар намунада

хар 10 аникланган 10 намунадан аникланган

намунадан кузгатув чининг кузгатувчи кузгатув чининг

кузгатувчи уртача аникланган уртача

аникланган микдори, % намуналар микдори, %

намналар сони,дона

сони, дона

Rhizoctonia solani 5 20,7 2 46,7

Thielaviopsis basicola 1 9,1 0 -

Fusarium spp. 10 45,8 4 34,3

Pythium spp. 2 13,3 0 -

Замбуруг нихол илдиз тармогининг ва поянинг тупрок сатхидан пастки кисмида пустло; ва пустлокнинг устки пардаси (эпидермис) тукималарига кириб зарарлайди, зарарланган тукималар корайиб кетади. Замбуруг кам холларда илдизнинг ички кисмлари (эндодермис, утказувчи томирлар тармоги ва уни химояловчи тукималар) га утиб, зарарлайди, бунда касалланган нихол илдизи пустлогининг кул билан осон сидириб олиш мумкинлиги ва илдизнинг ички кисмлари зарарланмаганлигини куриш мумкин. Одатда касалланган нихолнинг ук илдизи соглом усимликникига нисбатан анча нозиклашади. Касаллик кучли ривожланганда, нихолларнинг усиши жуда секинлашади, буйи паст булиб колади ва уларни тупрокдан осон сугуриб олиш мумкин булади.

Цора илдиз чириши ва бошка нихол касалликлари кузгатувчилари учун хароратнинг паст (4-150С) ва намликнинг баланд булиши (ёмгир) жуда кулай. Бундай шароитда кучли ва жуда кучли зарарланиш кузатилади.

Касаллик нихолларда 2-4 хафта давом этган сунг, харорат 20-250С га кутарилиши билан, чириган пустлокнинг ички кисмларидан янги тукима (перидерма) усиб чикади. Чириган тукималар 1-2 хафта ичида арчилиб, тушиб кетади ва нихол касал булганлигининг белгилари деярли колмасликлари мумкин. Шунинг учун кора илдиз чириши касаллиги купинча униб чиккан нихоллар сонини камайтирмайди. Чигитни чиришдан ва нихолларни касалликлардан химоя килишнинг энг асосий ва самарали усули уругни дорилашдир. Бу тадбирни илмий асосланган равишда куллаш учун куйидаги маълумотларни билиш ёки туплаш талаб этилади;

- чигит тури (тукли, туксиз, синфи ва х к)

Хозирги вактда чигитга ишлов беришда Давлат кимё комиссияси томонидан гузада чигит дориланиб руйхатга олинган препаратлар асосида ишлов берилади.

Куплаб илмий манбаларда хар хил нихол касалликлари билан кучли зарарланган тупрокларда экиладиган чигитни факат бир фунгицид билан дорилаш

мумкин эмас дейилган. Шунинг учун лозим топилса, чигит 2 ёки 3 та фунгицид ;оришмаси ёхуд инсектицид нихолларни униши ва усимликни усишини тезлаштирувчи, хар хил хулловчи ва дори ёпишишини таъминловчи моддалар бирикмалари билан хам дориланиши мумкин.

Фунгицидларни уруг дорилашдан бош;а ишлатиш усулларини тупро;;а экишдан олдин ёки экиш пайтида чигит билан бирга киритиш булиб, бу усул нихол касалликлари (вертицилиоз) кузгатувчилари билан кучли зарарланган тупро;ларда куллаш учун тавсия ;илинган.

Узбекистонда кимёвий химоя чигит ва нихол касалликларига ;арши курашда асосий тадбир булиши билан бирга, кейинги йилларда биологик усулни ишлаб чи;иш устида хам жадал тад;и;отлар олиб борилмо;да.

Хулосалар.

1. Гузада илдиз чиришининг асосий кузгатувчиларига микроскопик замбуруглардан Rhizoctonia solani, Thielariopsis basicola, Fuzarium spp, Pytbium spp. лар кириши ани;ланган.

2. Гузада илдиз чириши касалликларининг ривожланишига - тупро; ва хавонинг хароратини паст булиши, уругликни тавсия этилганидан чу;урро; экилиши, ;ат;ало;, орти;ча намлик, тупро;нинг яхши юмшатилмаганлиги, патоген замбуруглар билан зарарланганлиги, сабаб булади.

3. Кимёвий кураш чораларига му;обил равишда чигит патогенларининг антагонистлари Gliocladium virens, Trihoderma barzianum ва бош;а замбуруглар. Bacillus subtilis, Pseudomonas sp. каби бактериялар билан дорилаш кимёвий усулга деярли тенг булган самара беради.

Библиографические ссылки

1. Коваль Э.З. Энтомофильные грибы СССР. Автореф....доктора биол.наук. -Киев, 1984 -46 с..

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Литвинов М.А. Определитель микроскопических почвенных грибов - Л., 1969 - 124 с. (1967)

3. Поляков И.Я., Персов М.П., Смирнов В.А. Прогноз развития вредителей и болезней сельскохозяйственных культур (с практикумом). - Л., Колос, 1984 - 318 с.

4. Сагдуллаева М.Ш., Киргизбаева Х.М., Рамазанова С.С. и др. Гифальные грибы (Dematiaceae) / Флора грибов Узбекистана., т. VI - Ташкент, 1990 - 132 с.

5. Ходжаев Ш.Т., Холмурадов Э.А. Цишло; хужалик экинларини химоя ;илиш ва агротоксикология асослари. Тошкент, 2008 - 422 с. (узб.).

6. Хужаев Ш.Т. Инсектицид, акарицид, биоллогик фаол моддалар ва фунгицидларни синаш буйича услубий курсатмалар. Тошкент. Давлат кимё комиссияси, 2004 -103 б. (узб.)

7. Наке S.J., Kerby, T.A., and Hake, K.D., eds. 1996. Cotton Production Manual.

Publication 3352. Univ. of California. Division of Agric. and natural resources. viii + 417 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.