Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ҲУДУДЛАРИГА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР'

ЎЗБЕКИСТОН ҲУДУДЛАРИГА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
82
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳудуднинг ижтимоий-иқтисодий ривожланиши / инвестицион жозибадорлик / инвестицион жозибадорлик индекси / инвестиция муҳити / инвестициялар / хорижий инвестициялар. / socio-economic development of the region / investment attractiveness / investment attractiveness index / investment environment / investments / foreign investments.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Олтаев, Ш. С.

Мазкур мақолада Ўзбекистон Республикаси ҳудудларининг инвестицион салоҳияти, ҳудудларнинг иқтисодий-ижтимоий ривожланишида инвестицияларнинг тутган роли, мамлакат ҳудудларига хорижий инвестицияларни жалб қилиш масалалари ёритилган. Ҳудудлар инвестицион жозибадорлик индекси, сўнгги йилларда мамлакатимиз ҳудудларига жалб қилинган хорижий инвестициялар таҳлили ва ҳудудларга инвестицияларни жалб қилиш ва самарадорлигини ошириш йўллари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Олтаев, Ш. С.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF ATTRACTING FOREIGN INVESTMENTS TO THE REGIONS OF UZBEKISTAN: PROBLEMS AND SOLUTIONS

ABSTRACT This article covers the investment potential of the regions of the Republic of Uzbekistan, the role of investments in the economic and social development of the regions, and the issues of attracting foreign investments to the regions of the country. The index of investment attractiveness of regions, the analysis of foreign investments attracted to the regions of our country in recent years, and the ways of attracting investments to regions and increasing their efficiency are given.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ҲУДУДЛАРИГА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

УЗБЕКИСТОН ХУДУДЛАРИГА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ ЦИЛИШ МАСАЛАЛАРИ: МУАММО ВА ЕЧИМЛАР

Ш.С. Олтаев

СамИСИ доценти, и.ф.н.

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада Узбекистон Республикаси уудудларининг инвестицион салоуияти, уудудларнинг ицтисодий-ижтимоий ривожланишида инвестицияларнинг тутган роли, мамлакат уудудларига хорижий инвестицияларни жалб цилиш масалалари ёритилган. Худудлар инвестицион жозибадорлик индекси, сунгги йилларда мамлакатимиз уудудларига жалб цилинган хорижий инвестициялар таулили ва уудудларга инвестицияларни жалб цилиш ва самарадорлигини ошириш йуллари келтирилган.

Калит сузлар: уудуднинг ижтимоий-ицтисодий ривожланиши, инвестицион жозибадорлик, инвестицион жозибадорлик индекси, инвестиция мууити, инвестициялар, хорижий инвестициялар.

ABSTRACT

This article covers the investment potential of the regions of the Republic of Uzbekistan, the role of investments in the economic and social development of the regions, and the issues of attracting foreign investments to the regions of the country. The index of investment attractiveness of regions, the analysis offoreign investments attracted to the regions of our country in recent years, and the ways of attracting investments to regions and increasing their efficiency are given.

Keywords: socio-economic development of the region, investment attractiveness, investment attractiveness index, investment environment, investments, foreign investments.

КИРИШ

Мамлакат худудларига инвестицияларни мутаносиб равишда жойлаштириш миллий иктисодиётимизнинг баркарор ривожланишининг асоси хисобланади. Республикамиз Президенти Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганларидек, "Жахон тажрибаси шуни курсатадики, кайси давлат фаол инвестиция сиёсатини юритган булса, уз иктисодиётининг баркарор усишига эришган. Шу сабабли хам инвестиция - бу иктисодиёт драйвери, узбекча айтганда, иктисодиётнинг юраги, десак, муболага булмайди"1.

1 Ш.М.Мирзиёев раислигида 2019 йилнинг I чорагида тугридан-тугри хорижий инвестициялар ва халк,аро молия ташкилотлари иштирокидаги лойихаларнинг амалга оширилишини тахлил килиш буйича видеоселектор йииилиши. Тошкент.08.04.2019 йил.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

Инвестиция фаолиятини тартибга солишда ва инвестициялардан самарали фойдаланишда энг мухим булган масалалардан бири - бу чет эл инвестициялари иштирокидаги корхоналарни худудлар буйича оптимал даражада бир текис жойлаштириш ва хорижий инвесторларни худудларга янада купрок жалб килишдир.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ

Худудларга хорижий инвестицияларни жалб килиш борасида хорижий мамлакатлар олимларидан Miriam Ruiz, Mehdi Behname, Henryk Dzwigol, Olena Aleinikova, Yuliia Umanska, Nadiia Shmygol, Yaroslav Pushak, Vitaliy Okulov Ann Vlasovets, Ataul Karim Rukon, Vlada Petrova Vitaliy Okulov, Vlada Petrova Vitaliy Okulov, Rudolf- Ferdinand Danckwerts, В.Н.Ведяпина, Г.А. Брок, К.М.Галяр, Кадочников, Ковалев, А.П. Косинцев, А.А. Мальцев, ва бошкалар илмий-тадкикот ишларини олиб боришган.

Махаллий иктисодчи олимлар МДПардаев, Д.Г.Гозибеков, Н.Г.Каримов, Р.Х.Хожиматов, Х.Х.Имомов, А.В.Вахабов, Б.К.Гойибназаров, М.Р.Рахимова, А.Э.Ишмухамедов, Т.М.Ахмедов, О.О.Олимжонов, И.А.Якубов, Х,.М.Саидахмедов, А.М.Кодиров, К.Х.Абдурахмонов, Ш.И.Мустафакулов, Б.Т.Байхонов ва бошкаларнинг илмий-тадкикот ишларида инвестицияларнинг иктисодий мазмун-мохияти, вазифалари, мамлакат иктисодиётида тутган урни, хорижий инвестицияларни жалб килиш ва ундан самарали фойдаланиш назариялари кабилар уз аксини топган.

Хусусан, хорижий инвестициялар атамасига 1947 йилда А^Шда нашр этилган Ф. Хениус номидаги Ташки савдо лугатининг 2-нашрида: "Хорижий инвестициялар - бир мамлакатдан экспорт килинадиган ва бошка мамлакат худудига киритилган инвестициялар" дея таърифланади [1], рус олими А.В. Кочемасованинг фикрича, тугридан-тугри хорижий инвестициялар - бу инвесторнинг капитал куйилмалари объектини бошкаришини таъминлайдиган узок муддатли сармоядир. Шундай килиб, тугридан-тугри инвестициялар - бу инвестор (юридик шахс, чет эл компанияси) томонидан узок вакт давомида назорати амалда урнатиладиган капитал (молиявий ёки асосий воситалар) хисобланади [2].

Оксан Байулген эса уз изланишларида бир канча мамлакатлар ичидаги карорларни кабул килиш жараёнини тахлил килиб, тугридан-тугри хорижий инвестицияларнинг мухолифлари ва тарафдорлари уртасидаги муносабатларни аниклайдиган ва шакллантирувчи институционал тузилиш илгари уйлагандан кура анча мураккаб ва кизикрок эканлигини исботлаган [3].

Профессор Д.Г.Гозибеков хорижий инвестицияларни куйидагича

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

таърифлайди: "Чет эл инвестициялари бир иктисодиёт субъекти капиталини узга иктисодиётга муайян муддатга боглаш булиб, ички инвестициялардан рисклар кенглиги билан фаркланган холда, хукукий шароитларнинг, инвестиция мухитининг узгариши билан тавсифланади ва натижада мамлакатлар ва минтакалар буйлаб капитал кучиши юз беради" [4].

К.Хршимов эса: "чет эл инвестициялари - чет эл мулкдорлари томонидан маълум капитални бир иктисодиётдан мутлако бошка мамлакат иктисодиётининг конун билан таъкикланмаган турли тармокларига аник ва ноаник рискларни хисобга олган холда уз манфаатига эришиш, нисбатан юкори даражада самара олиш максадида муайян муддатга сафарбар этадиган барча мулкий, молиявий, интеллектуал бойликлардир" дея таърифлайди [5].

Профессор Ш.Мустафакулов уз монографиясида хорижий инвестияларнинг мамлакат худудларига таъсирини бахолай туриб, тугридан-тугри хорижий инвестициялар окимини мамлакат иктисодиётига йуналтириш билан бир каторда, ижтимоий-сиёсий масалалар хам хал этилади..., инвесторларнинг карорларига нафакат иктисодий нафлик, балки ижтимоий нафлик хам сезиларли таъсир курсатади дея таъкидлайди [6].

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Мавзуни урганиш жараёнида иктисодий, мантикий, илмий абстракциялаш, киёсий тахлил, динамикада урганиш, индукция, дедукция ва бошка усуллардан фойдаланилди.

ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Хорижий ва миллий инвестицияларни жалб килишда мамлакат ва унинг худудларида яратилган инвестицион жозибадорлик, кулай инвестицион мухит ва худудларнинг нисбий афзалликлари мухим урин тутади. Айнан юкоридаги омилларга хорижий инвесторлар томонидан алохида эътибор берилади. Худудларнинг инвестицион жозибадорлигини аниклашда турли услублардан фойдаланилади. Уларнинг бир-биридан фарки инвестицион мухитни белгилайдиган омил ва индикаторларни танлаб олишда намоён булади.

Юртимиз олимларининг тадкикотларига кура, худудларнинг инвестицион жозибадорлик индекси олтита элемент асосида хисобланади ва шу буйича интеграл индекс аникланади. Олинган маълумотларга кура, худудларнинг инвестицион жозибадорлигини учта гурухга булиш мумкин: инвестиция мухити жуда яхши булган гурухлар; инвестиция мухити урта даражада булган гурухлар; инвестиция мухити даражаси жуда паст булган гурухлар. Буни биз куйидаги жадвал маълумотларидан билиб олишимиз мумкин (1 -жадвал).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Биринчи гурухга Тошкент шахри, Тошкент, Кашкадарё, Андижон ва Фаргона вилоятлари киради хамда улар инвесторлар учун энг кулай инвестицион имкониятларга эга хисобланади (индекс 0,755-0,347). Инвестицион жозибадорликнинг юкори булиши ушбу худудларда табиий ижтимоий-иктисодий салохият, инфратузилма, жумладан, транспорт ва ахборот-коммуникация тармокларининг ривожланиш даражаси юкорилиги билан белгиланади [7].

Иккинчи гурухни Самарканд, Бухоро, Навоий ва Наманган вилоятлари ташкил этади (индекс 0,322-0,288). Ушбу худудлар хорижий инвесторларнинг казиб оладиган ва кайта ишлайдиган корхоналар фаолият курсатаётганига кизикиши билан белгиланади.

1-жадвал

Худудларнинг инвестицион жозибадорлигини аниклаш элементлари

№ Худудлар Худудни Худуд- Инвести Худуд- Институ- Худуд- Мутлак

нг нинг цион нинг ционал нинг интеграл

умумий молиявий инфра- демог- узгаришл инвести - курсатки

иктисоди й ресурслар билан тузилма ривож- рафик тавсифи ар ва ривожла- цион фаолият ч

ривожла- таъмини- ланиш ниш хавфсиз-

1 Коракалпогист 0,0064 0,121 0,085 0,222 0^59 0,535 0,234

2 Андижон 0,341 0,151 0,276 0,426 0,560 0,367

3 Бухоро 0,304 0,144 0,165 0,413 0,509 0,511 0,315

4 Жиззах 0,198 0,049 0,075 0,388 0,496 0,506 0,151

5 Кашкадарё 0,362 0,542 0,266 0,382 0,370 0,386 0,382

6 Навоий 0,536 0,189 0,218 0,348 0,348 0,439 0,338

7 Наманган 0,141 0,118 0,183 0,374 0,531 0,554 0,285

8 Самарканд 0,181 0,234 0,154 0,401 0,607 0,522 0,322

9 Сурхондарё 0,150 0,101 0,104 0,324 0,549 0,422 0,250

10 Сирдарё 0,185 0,037 0,147 0,320 0,317 0,723 0,247

11 Тошкент 0,434 0,197 0,366 0,493 0,611 0,362 0,404

12 Фаргона 0,317 0,241 0,331 0,470 0,289 0,573 0,347

13 Хоразм 0,171 0,113 0,199 0,310 0,529 0,535 0,284

14 Тошкент ш. 0,837 0,793 0,701 0,820 0,580 0,845 0,755

Манба: Аскарова М.Т., Хакимов ХА. Макроицтисодий сиёсат. Уцув кулланма. Т.: ТДИУ, 2016. 314 б.

Учинчи гурухга нисбатан кам ривожланган худудлар - Хоразм, Сурхондарё, Жиззах, Сирдарё вилоятлари ва Крракалпогистон Республикаси киради (0,284-0,234). Бу худудларда бошка худудларга нисбатан мавжуд инфраструктура холатининг етарли даражада ривожланмаганлиги, табиий иктисодий, инвестиция мухитининг аъло даражада эмаслиги мазкур худудларга хорижий инвестицияларни жалб килишда давлатнинг иштироки юкори булиши

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

лозимлигини белгилайди.

Хррижий инвесторларни худудларга кенг жалб килиш хамда худудларнинг инвестицион жозибадорлигини ва инвестиция мухитини яхшиловчи омилларга куйидагиларни киритиш мумкин:

- мавжуд хукукий-конунчилик сохасини такомиллашганлиги;

- инвестицион маълумотлар ягона базасининг яратилганлиги хамда очиклиги;

- худудларни бошкариш даражаси, маъмурий тусикларнинг камлиги;

- солик ва кредит тизимининг макбуллиги;

- транспорт ва алока инфраструктура холатининг ривожланганлиги;

- иктисодиётнинг очиклиги;

- худуднинг обруси (имиджи) юкорилиги;

- банк-молия ва сугурта хизматларидан фойдаланиш имкониятларининг юкорилиги;

- худудий имтиёз ва кушимча енгилликларнинг мавжудлиги ва бошкалар.

ХУЛОСА

Юкоридагилардан келиб чикиб айтадиган булсак, мамлакатимиз худудларига хорижий хамда махаллий инвестицияларни жалб килишда куйидаги устувор йуналишларни белгилаш максадга мувофик:

- мамлакатимиз худудларини иктисодий-ижтимоий афзаллик ва табиий салохиятини дунё инвесторларига янада купрок курсатишга каратилган ташвикот-таргибот, маркетинг ишларини кенг йулга куйиш;

- мамлакат худудларида мавжуд табиий-ресурс салохиятини хисобга олган холда, худудий инвестиция сиёсатини ишлаб чикиш ва амалга ошириш. Бунда табиий-ресурс, иктисодий, инвестицион салохияти юкори булган Тошкент шахри, Тошкент, Самарканд, Фаргона вилоятларига имтиёзлар нисбатан кам ёки умумий булган каттик инвестиция сиёсатини, Жиззах, Сирдарё, Сурхондарё, Крракалпогистон каби худудларга эса имтиёзлари нисбатан купрок булган енгилрок инвестиция сиёсатини амалга ошириш;

- ишчи кучига талаб юкори худудлар ва иш уринлари кам худудларда алохида имтиёзлар жорий килиш (мисол учун, Фаргона, Наманган ва Андижон вилоятларида ишчи кучи сони куплиги ва иш урни уртасида номутаносибликлар мавжудлиги боис яратилган хар бир иш урни учун имтиёзлар бериш).

Юкорида келтирилган муаммоларни хал килиш ва тадбирларни амалга ошириш худудлар ривожланишини ва шу асосда миллий иктисодиётнинг ривожланиши ва унинг инвестиция салохиятини ортишига катта туртки булади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Ф. Хениус номидаги Ташки савдо лугати, 2-нашр. 1947й. АКШ.

2. Кочемасова, А.В. Мировой опыт привлечения прямых иностранных инвестиций в условиях глобализации экономики / А.В. Кочемасова // Финансы и кредит. - 2013. - № 18. - С. 66-77.

3. Oksan Bayulgen. Foreign Investment and Political Regimes. Cambridge, 2010. 12-p.

4. Д.Г. Гозибеков "Инвестицияларни молиялаштириш масалалари" Т.: "Молия" нашриёти. 2003. 45- бет.

5. К.Б. Хршимов "Чет эл инвестициялари иштирокидаги корхоналарни соликка тортиш ва уни такомиллаштириш йуллари" иктисод фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация автореферати.Т. БМА. 2004, 7-б.

6. Ш.И.Мустафакулов, Инвестицион мухит жозибадорлиги: назария, методология ва амалиёт. Монография. БМА. 2017. 208-б.

7. Аскарова М.Т., Хдкимов Х.А. Макроиктисодий сиёсат. Укув кулланма. Т.: ТДИУ, 2016. 314 б.

8. Узбекистон Республикаси Йиллик Статистик тупламлари (2004 йил, 2013 йил, 2015 йил).

9. Алматова Д. Минтакаларда инвестициялар жалб этишнинг мухим йуналишлари. "УЗИА" - "ЭВУ" 1/2012.

10. "Худудларнинг инвестицион жозибадорлиги: аниклашнинг услубий жихатлари ва таъсир курсатадиган омилларнинг таснифий тахлили" Ш.И.Мустафакулов, Молия ва банк иши электрон илмий журнал и 5-сон октябрь, 2016 йил, 84-105 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.