Научная статья на тему 'Ўзбекистонда иқтисодий ўсишни таъминлашда хорижий инвестицияларни жалб қилишнинг аҳамияти, ўзига хос хусусиятлари ва натижалари'

Ўзбекистонда иқтисодий ўсишни таъминлашда хорижий инвестицияларни жалб қилишнинг аҳамияти, ўзига хос хусусиятлари ва натижалари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
787
216
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инвестиция / хорижий инвестиция / давлат кафолати остида киритилаётган хорижий инвестициялар / тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар / иқтисодий ўсиш / ЯИМ / инвестицион лойиҳалар / солиқ имтиёзлари / ICOR индекси / инвестиции / иностранные инвестиции / иностранные инвестиции под гарантию государства / прямые иностранные инвестиции / экономический рост / ВВП / инвестиционные проекты / налоговые льготы / индекс ICOR

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Салаев Дилшодбек Софарбаевич

Мақолада хорижий инвестицияларнинг иқтисодий ўсишга таъсири, иқтисодий ўсишнинг хорижий инвестициялар билан боғлиқлиги, Ўзбекистонда иқтисодиётни ривожлантиришда хорижий инвестицияларнинг ўрни, хорижий инвестицияларнинг умумиқтисодий самарага эришишдаги аҳамияти, асосий капиталга киритилаётган инвестициялар ва унинг таркибида хорижий инвестицияларнинг ўрни, инвестицияларнинг самарадорлигини тавсифловчи ICOR индекси орқали республика ва вилоятлардаги ҳолат таҳлил этиб берилган. Республикада хорижий инвестицияларни жалб қилиш ва улардан самарали фойдаланиш билан боғлиқ бўлган мавжуд муаммолар ўрганилиб, уларни бартараф этиш бўйича амалга ошириш лозим бўлган вазифалар ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЗНАЧЕНИЕ, ОСОБЕННОСТИ И РЕЗУЛЬТАТЫ ПРИВЛЕЧЕНИЯ ИНОСТРАННЫХ ИНВЕСТИЦИЙ В ОБЕСПЕЧЕНИИ ЭКОНОМИЧЕСКОГО РОСТА УЗБЕКИСТАНА

В статье обсуждается влияние иностранных инвестиций на экономический рост, роль иностранных инвестиций в экономический рост в Узбекистане, роль иностранных инвестиций в Узбекистане, важность иностранных инвестиций в экономические достижения, роль иностранных инвестиций в основной капитал и индекс ICOR, анализ. Рассматриваются текущие проблемы, связанные с привлечением и использованием иностранных инвестиций в стране, и рассматриваются вопросы, которые необходимо решить.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистонда иқтисодий ўсишни таъминлашда хорижий инвестицияларни жалб қилишнинг аҳамияти, ўзига хос хусусиятлари ва натижалари»

САЛАЕВ Дилшодбек Софарбаевич,

Тошкент давлат шаркшунослик институти «МДХ, ва Якин Шарк мамлакатлари иктисодиёти ва мамлакатшунослиги» кафедраси таянч докторанти

УЗБЕКИСТОНДА ИКТИСОДИЙ УСИШНИ ТАЪМИНЛАШДА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ КИЛИШНИНГ А^АМИЯТИ, УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ВА НАТИЖАЛАРИ

УДК: 336.7(5)

САЛАЕВ Д.С. УЗБЕКИСТОНДА ИКТИСОДИЙ УСИШНИ ТАЪМИНЛАШДА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАРНИ ЖАЛБ КИЛИШНИНГ АЦАМИЯТИ, УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ ВА НАТИЖАЛАРИ

Маколада хорижий инвестицияларнинг ик,тисодий усишга таъсири, ик,тисодий усишнинг хорижий инвестициялар билан боFликлиги, Узбекистонда иктисодиётни ривожлантиришда хорижий инвестицияларнинг урни, хорижий инвестицияларнинг умумиктисодий самарага эришишдаги ах,амияти, асосий капиталга киритилаётган инвестициялар ва унинг таркибида хорижий инвестицияларнинг урни, инвестицияларнинг самарадорлигини тавсифловчи 1СОК индекси орк,али республика ва вило-ятлардаги х,олат тах,лил этиб берилган. Республикада хорижий инвестицияларни жалб килиш ва улардан самарали фойдаланиш билан боFлик булган мавжуд муаммолар урганилиб, уларни барта-раф этиш буйича амалга ошириш лозим булган вазифалар ёритилган.

Таянч иборалар: инвестиция, хорижий инвестиция, давлат кафолати остида киритилаётган хорижий инвестициялар, туFридан-туFри хорижий инвестициялар, иктисодий усиш, ЯИМ, инвестицион лойих,алар, солик имтиёзлари, 1СОК индекси.

САЛАЕВ Д.С. ЗНАЧЕНИЕ, ОСОБЕННОСТИ И РЕЗУЛЬТАТЫ ПРИВЛЕЧЕНИЯ ИНОСТРАННЫХ ИНВЕСТИЦИЙ В ОБЕСПЕЧЕНИИ ЭКОНОМИЧЕСКОГО РОСТА УЗБЕКИСТАНА

В статье обсуждается влияние иностранных инвестиций на экономический рост, роль иностранных инвестиций в экономический рост в Узбекистане, роль иностранных инвестиций в Узбекистане, важность иностранных инвестиций в экономические достижения, роль иностранных инвестиций в основной капитал и индекс 1СОК анализ. Рассматриваются текущие проблемы, связанные с привлечением и использованием иностранных инвестиций в стране, и рассматриваются вопросы, которые необходимо решить.

Ключевые слова: инвестиции, иностранные инвестиции, иностранные инвестиции под гарантию государства , прямые иностранные инвестиции, экономический рост, ВВП, инвестиционные проекты, налоговые льготы, индекс 1СОК.

SALAEV D.S. SIGNIFICANCE, SPECIFICS AND RESULTS OF FOREIGN INVESTMENTS ATTRACTION INTO ECONOMIC GROWTH OF UZBEKISTAN

There is discussed in the article impact of foreign investment to economic growth, the role of foreign investments in economic growth in Uzbekistan, the role of foreign investment in Uzbekistan, the importance of foreign investment in economic achievement, the role of foreign investments in fixed capital and the ICOR index, analyzed. The current problems related to the attraction and use of foreign investments in the country are studied and tasks to be addressed are considered.

Keywords: investments, foreign investments, foreign investment guaranteed be the government, directs foreign investment, the economic growth, JDP, investment projects, tax credits, index ICOR.

Ривожланган етакчи хорижий мамлакатлар тажрибаси шуни курсатадики, хорижий инвестиция жалб цилиниши мазкур мамла-катларнинг юксак даражада тарацций этишида у,ал цилувчи омил-лардан бири булган.

Иктисодиётда корхоналарнинг инвестиция фаолиятини тезлаштириш, ишлаб чикаришни модернизация ва диверсификация килиш, техник ва технологик жих,атдан кайта куроллантириш дастурларини амалга ошириш, пировардида иктисодий усишга эришишда хорижий инвести-цияларнинг урни катта х,исобланади. Бунда узида илтор фан-техника ютукларини мужассамлаштир-ган технологияларни татбик, этиш, янги иш урин-ларини яратиш, юкори кушилган кийматга эга булган товар ва хизматларни ишлаб чикариш, шу асосда мамлакат иктисодиётининг баркарор ва бир маромда ривожланишини таъминлаш имко-нияти яратилади.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган инвестиция сиёсатининг узига хос хусусияти аввало импорт урнини босадиган товар ва хизматларни ишлаб чикариш, мах,аллий хомашё ресурсларини чукур к,айта ишлаш, энергия тежамкор ва юкори технологияларга асосланган янги ишлаб чикариш кувватларини ташкил этишга йуналтирилган инвестиция лойих,аларини амалга оширишга усту-вор ах,амият берилаётганида намоён булмокда.

Мамлакатимизда хорижий инвестицияларни жалб килиш учун кулай шароитлар яратилган булиб, куйидаги нисбий устунликларга эга:

- сиёсий вa иктигодий бaрк1aрoрликнинг мав-жудлиги;

- тадбиркорлик фаолиятини куллаб-кувват-ловчи меъёрий-хукукий асоснинг яратилган-лиги;

- i^an сaрмoявий мух,ит вa голик, сиёсaтининг такомиллашиб бориши;

- бoй минeрaл xoм aшё бaзaси вa энeргeтикa мусгакиллиги;

- кулай гeoгрaфик жoйлaшувга эгалиги;

- ах,олининг мех,наткашлиги ва маълумотлилик даражасининг нисбатан юкорилиги;

- иктисодий ресурсларнинг арзонлиги;

- катта х,ажмдаги товар ва хизматларни сотиш бозорининг шаклланиб бориши;

- яшaш учун кулайликларнинг мавжудлиги.

Мамлакатнинг ижтимоий, иктисодий ва сиёсий

ривожланишида инвестицияларнинг ах,амияти каттадир. Маълумки, х,ар кандай мамлакат жах,он-нинг ик,тисодиёти ривожланган етакчи давлатла-рининг илм-фан ва техника сох,асида эришган ютукларини кабул килмасдан ривожланиши мум-кин эмас. Илм-фан ва техника ютуклари эса одатда чет эл сармоялари билан кириб келади. Шу асосда иктисодиётимизда чукур иктисодий ислох,отлар ва таркибий узгаришларни амалга оширар экан-миз, бу жараённи хорижий инвестицияларсиз тасаввур этиб булмайди.

Жах,он иктисодиётининг глобаллашув жараёни объектив жараён х,исобланади. Глобаллашув жараёнига кушилиш бу жах,оннинг етакчи дав-латлари билан х,амкорликда булиш, ижтимоий иктисодий ва сиёсий сохддаги давлат сиёсатининг узаро манфаатли асосида бу давлатлар сиёсатига мос келишидир. Замонавий жах,он иктисодиёти учун инвестиция фаоллиги ва жах,он иктисодиёти глобаллашувининг кучайиши мух,им ах,амият касб этади. Ривожланаётган мамлакатлар ва бозор иктисодиётига утиш даврини бошидан кечираёт-ган давлатларнинг х,алкаро ме^нат таксимотидаги роли ортиб бораётганлиги х,ам унга ижобий таъ-сир курсатади.

Ривожланган мамлакатлар тажрибасига асосан хорижий инвестициялар мамлакат иктисодиёти-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 7(115)

нинг баркарор ва самарали ривожланишини таъ-минлашда мухим ахамият касб этади. Шунинг учун мамлакатимиз иктисодиётига хорижий инвести-цияларни жалб этиш масаласини иктисодий усишнинг мухим омили сифатида куриб чикиш лозим.

Хорижий инвестицияларни кабул килувчи мамлакат иктисодиёти учун таъсири борасида карама-карши фикрлар борлигини, яъни улар ижобий булиши билан бирга салбий таъсири хам борлигини инкор этиб булмайди.

Хорижий инвестициялар кабул килувчи мам-лакатнинг баркарор иктисодий усишида бир катор ижобий таъсир кучига эга булиб, у мамлакатнинг молия к,атламида ички жамFармаларни етишма-ётган маблаFлар билан тулдиришда анча кул келади. Ушбу жараённинг мазмуни шундаки, хорижий инвестициялар давлат томонидан режалаш-тирилган харажатларни (давлат жамFармалари, валюта захираси, давлат даромадларини тул-дириш) амалга ошириш учун зарур булган инвестиция маблаFларини жалб этиш оркали етишма-ётган маблаFларни коплаш, ушбу харажатларни амалга оширишда узилишларнинг олдини олиш имконини беради. Шунингдек, хорижий инвестициялар иштирокидаги корхоналар ва трансмиллий корпорация (ТМК)ларда фойдани реинвестиция килиш, яъни кайта фойдали фаолият учун йуналтириш оркали мамлакат иктисодий ривожланишини жадаллаштиради, бу эса мавжуд актив-лардан самарали фойдаланиш ва мамлакатда молиявий ресурсларга булган кушимча эхтиёжнинг кондирилиши ва шу оркали иктисодий усишга ижобий таъсирини курсатади.

Хорижий ва кушма корхоналар, шунингдек ТМКларда орттирилган фойдани реинвестиция килишлари хамда капитал чикиб кетишини олдини олишлари учун хукумат кулида хукукий, маъмурий-ташкилий воситалар мавжудки, давлат доимо уларни ишлаб чик,ариш фаолиятига инвестиция киритишлари учун раFбатлантириб, кенг йул очиб бериши зарур. Зеро, хорижий инвестор-лар кулида орттирилган фойда мамлакат иктисодиёти учун тайёр кушимча инвестиция манбаси хисобланади. Бу борада Президентимиз Шавкат Мирзиёев айтганидек, «...чет эл инвесторлари учун уз капиталини тезрок, олиб чик,иб кетмасдан,

уни кайта инвестиция килишга ундайдиган раF-батлантириш тизимини яратиш»1 лозим.

Бундан ташкари, туFридан-туFри хорижий инвестицияларни жалб этиш ва корхоналар таш-кил этиш натижасида кабул килувчи давлатда солик тушумларини купайтириш ва бюджет даромадларини ошириш мумкин. Мамлакатимизда соликлар давлат бюджети даромадларининг 90%идан зиёдини ташкил этади, бюджет даромадларининг карийб 60%и ижтимоий сохага йуналтирилади. Хорижий инвестициялар иштирокидаги корхоналар молиявий-ик,тисодий фао-лиятидан олинадиган фойда учун туланадиган соликлар кабул килувчи мамлакатга уз Fазнасини тулдириш имконини беради. Бу борада Президентимиз « ...Узбекистонда йирик инвестиция лойихаларини амалга ошириш ниятида булган инвесторлар учун мамлакатимизни жозибали килиш максадида солик тизимини такомиллаш-тириш буйича хали куп иш килишимиз керак.

Солик имтиёзлари беришда индивидуал ёнда-шувлардан воз кечиб, уларни факат иктисодиёт-нинг маълум тармоклари учун куллаш амалиётига утишни таклиф этаман.

Энг мухими, инвесторлар назари билан караганда, солик тизими узок муддат давомида аник ва тушунарли булиши керак. Шунинг учун солик тизимида пухта уйланган, узок муддатга мулжалланган сиёсатни амалга ошириш лозим»2 алохида таъкидлаб утганлар

Хорижий инвестициялар ижтимоий катламда мехнат унумдорлигининг ошишига олиб келади. Хорижий инвестициялар иштирокидаги компа-ниялар ташкил этиш оркали уртача мехнат унум-дорлигини ошириш имконияти яратилади. Бундай компаниялар хар бир мехнат бирлигига юкори даражада капитал киритишга кодир буладилар, бу эса мехнат унумдорлигининг усишига бевосита таъсир этади. Шу билан бирга, улар воситасида ахоли бандлигини таъминлаш ва ишсизликни бар-тараф этиш мумкин. Ахолини иш билан бандлигини ошириш ва турмуш даражасини яхшилаш иктисодий усишни таъминлашнинг асосий вази-фаларидан бири хисобланади.

1 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мир-зиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 1пНр:// uza.uz/oz/documents/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-22-12-2017

2 Уша жойда.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 7(115)

Хозирги кунда мамлакатимизда 5 минга як,ин шундай хорижий инвестициялар иштирокидаги корхоналар фаолият юритмокдалар.

Хорижий инвестициялар узи билан, биринчи навбатда, илтор технологияларни жалб этилишига туртки булади. Хорижий инвесторлар узларининг бозордаги урнини саклаб колиш максадида турли тадкикотлар ва изланишларни олиб бориш имко-ниятларига эгадирлар. Айнан, хорижий инвестиция иштирокидаги корхоналар ривожланган ракобатбардош фирмалар хисобланиб, улар хара-жатларнинг катта кисмини фан-тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишлари учун сарфлашга хамда ишлаб чикариш фаолияти учун янги фан-техника ютукларини жорий этишга кодир була-дилар. Хорижий инвестиция иштирокидаги кор-хоналарнинг мавжудлиги ракобатни раFбатлан-тириб, махаллий ишлаб чикарувчиларни ракобат-чилик мухитида Fолиб чикишлари учун хорижий тажрибаларни урганишга ва улардан андозалар олишга ундайди. Бу эса нафакат технологиялар-нинг даражасини ошишига, шу билан бир каторда чекланган ресурслардан самарали фойдаланишга хам бевосита таъсир этади.

Хорижий инвестицияларни жалб этиш ва улар асносида корхоналар ташкил этиш мамлакат иктисодиётида рак,обатчилик мухитини фаоллаш-тиради. Хорижий компанияларнинг махаллий бозорларга чикиши миллий корхоналарнинг янада самаралирок фаолият юритишини талаб этади за ракобатчилик мухитини фаоллаштиради. Хорижий фирмалар уз фаолиятларида замонавий технологияларни ва янги менежмент тажрибала-рини тезлик билан жорий килишга мойиллиги оркали махаллий корхоналарга ибрат булади ва уларни инновацион фаолият билан шутулланишга мажбур этади. Бу борада Президентимиз «.. Ик,тисодиётда бошкарув тизими эскиргани, инновацион тояларни куллаб-кувватлаш буйича самарали механизмлар уз вактида жорий килинмагани хам жиддий муаммо булиб колмокда. Шунингдек, технологик колоклик, ресурс ва энергияни тежай-диган технологиялар, мукобил энергия манбала-рини татбик этишнинг сустлиги хам иктисодий тараккиёт йулида тусик булмокда»1 деб алохида таъкидлаб утганлар.

Хозирги кунда барча мамлакатларда хорижий валюталарни жалб этиш ва валюта тушумини

1 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мир-зиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. http:// uza.uz/oz/documents/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-22-12-2017

купайтириш, миллий валюта кадрини ошириш энг долзарб муаммолардан бири сифатида курил-мокда. Хорижий инвестициялар мамлакатга хорижий валюталарни жалб этиш ва мамлакатда валюта баркарорлигини таъминлашда асосий дастаклардан бири х,исобланади.

Бу борада Президентимиз «..Валюта бозорини ислох, килишга к,арши булган айрим «экспертлар»-нинг иккиланиши ва «маслахат»ларига к,арамасдан, биз к,иск,а муддатда халк,аро стандартлар асосида валютани либераллаштириш жараёнини бошла-дик. Лекин биз яхши тушунамизки, бу иш ушбу сохадаги ислохотларнинг бошланиши, холос.

Валюта сиёсати бизнес ва ик,тисодиётни ривож-лантириш манфаатларига тулик хизмат килиши, инвестиция фаолиятига ижобий туртки бериши лозим»2 деб алохида таъкидлаб утганлар

Мамлакат ик,тисодиётига чет эл валюталарини жалб этишда аксарият давлатлар экспорт сало-хиятини оширишга катта урFу берадилар, аслида хорижий инвестицияларни жалб этиш орк,али хам катта микдорда валюта тушумини таъминлаш мумкин булади. Валюта тушумини таъминлашда хорижий инвестицияларнинг экспортдан афзаллик томони шундаки, экспорт килиш оркали валюта тушумига эга булинади, бирок, ушбу валюта экви-валентидаги махсулотлар четга олиб чик,иб кети-лади. Хорижий инвестицияларни жалб этиш оркали эса чет эл валютаси ёки валютага келти-риладиган асбоб-ускуна ва махсулотлар миллий иктисодиётга киритилади. Бу эса мамлакатда иктисодий усишни раFбатлантиради.

Мамлакатимизда амалга оширилаётган оки-лона инвестициявий сиёсат натижасида барк,арор иктисодий усишга эришиб келинмокда. Лекин сунгги 2 йил ичида хорижий инвестициялар микдори камайиб кетди (1-жадвал).

1-жадвалдан куриниб турибдики, 2015 йилда мамлакатимизга киритилган хорижий инвестициялар мик,дори 8182,7 млрд.сумни ташкил этган булса, 2016-2017 йилларга келиб бу курсаткич, 2015 йилга нисбатан мос равишда 2,3 ва 2,6 баро-барга камайган. Бу эса 2017 йилда 5,3 фоиз иктисодий усишга эришимизга сабабчи булган омиллардан бири булди.

Кейинги йилларда мамлакатимизга киритила-ётган хорижий инвестициялар таркибида туFри-

2 Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мир-зиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. http:// uza.uz/oz/documents/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliy-22-12-2017

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 7(115)

1-wagBa.n. Y36eKMCTOHfla MKjMCoflueTra wa.n6 3TM.naeTraH мнвесгмцмfl.пaр1.

KypcaTKm^ap 2004 2007 2010 Mm 2011 Mm 2012 2013 Mm 2014 Mm 2015 2016 Mm 2017 Mm

A^nu umku

Ma^cy^oT, M^pg. 12261 28190 62388,3 78764,2 97929,3 120862 144868 171369 199325,1 249136,4

cyM

AcocuM

KaniTa^ga uнвecтuцua, 2629 5903,5 15338,7 17953,4 22797,3 28694,6 35233,3 40737,3 49770,6 60719,2

M^pg. cyM

flaB^aT Ka^o^aTi

ocTiga xopuxuiM uнвecтuцua Ba 367,9 231,6 562,5 638,6 984,7 1217,2 1490,7 1909,6 1098,5 764,2

KpegiT^ap, M^pg.

cyM

TyFpugaH-

TyFpi xopuxuM uнвecтuцua Ba 292,1 1216,1 3778,4 3215,2 3668,6 4315,5 5489,4 6273,1 2479,6 2420,4

KpeguiTnap, M^pg.

cyM

XopuxuM uiHBecTu^ufl.nap, 660 1447,7 4340,9 3853,8 4653,3 5532,7 6980,1 8182,7 3578,1 3184,6

M^pg.cyM

gaH-Tyfpu xopixiM UHBecT^ia Ba KpeguTnapHirnr ynymu gaB^naT Ka$o.na™ ocTiga xopuxuM UHBecTU-цмa Ba KpeguT-napHuiHr ynymura KaparaHga op™6 6opMoKga (1-pacM).

PacMgaH KypuHu6 Typu6guKU, MaM.naKaTUMU3ra KupuTM^aeTraH xopuixuiM UHBecTi^ua.nap TapKu6uga gaB^aT Ka^o^aTU ocTiiga xopuxutf UHBecTi^iia Ba KpeguT^apHMHr ynymu 68,3 $OU3HU TamKium этraн 6ynca, 2017 Mimra Ke^u6 6y KypcaTKim 24 $ou3ra^a nacaMgii. AKcuiH^a, xopuxutf UHBecTi^ua.nap Tap-Ku6uga TyipiflaH-Tyipu xopuxutf UHBecTi^iia Ba KpegiT^apHiHr ynymu 2003 Murnga 31,7 $om3hu TawKim BTraH 6ynca, 2017 Mumra Ke^u6 6y KypcaTKim 76 $om3hu TamKiirn BTgii. By Bca MaM^aKaTiMi3ra xopuxutf UHBecTop^apHiHr umoHmu opTi6 6opa-eTraH-nurugaH ga.no.naT 6epagii.

MaM-naKaTga мнвecтмцмa.пapнмнr caMapagop-^uruHi 6ax,o.namga xax,oH aMa-nueTuga ICOR (Incremental Capital-Output Ratio) urngeKcugaH $otf-ga.naHinagu (a.nnu inku Max.cy.noT ycumuHiHr Kani-Ta^ cuFMMu). y KyMugaruma aHUK-naHagii1:

ICOR=

-y = 100%)

AY%

1 https://stat.uz/uploads/docs/investitsiya-yan-dek-2017uz.pdf

By epga:

I - acocuM KaniTa^ra KupuiTumraH UHBecTi^ua--nap;

Y - MaM^aKaTgaru AIM x,axMiu;

AY% - AIM MUKAopuHiiHr ycum cyptaTii, $oui3ga.

ICOR iHgeKcu KaH^a^uK nacT 6ynca, MaM^aKaT-HiHr UKTucoguM ycumuga UHBec™^a.napgaH $oM-ga-naHium caMapagop-nuru K>Kopu 6y-nagu. By epga MaM^aKaTHiHr UKTucoguM ycumuga UHBecTi^ua-^apHiHr ax,aMiia™ fOKopumuruHU, y3.naw™piimraH x,ap 6up 6up^iK UHBecT^ia y3igaH o.nguHru gapa-xagaH WKopu 6ynraH MiKgopga Max,cynoT apaTim umkohuhu 6epagu. By Bca MaBxyg x,o.naTga uk,™-cogueTra UHBecTi^ua-napHU xa.n6 BTimHi aHaga Ky^aMTipum KepaKnuruHii TaKo3o BTagu.

ICOR iHgeKcu KaH^a^iK fOKopu 6y^ca, MaM^a-KaTHiHr iKTicoguM ycumuga UHBecTi^ua.napgaH ^oMga^aHim caMapagop^uru nacT 6y^agu. By Bca MaM^aKaTHiHr UKTucoguM ycumuga UHBecTi^ua-^apHiHr ax,aMua™ nacTnurugaH ryBox^uK 6epagu, y3.naw™piimraH xopuxutf UHBecTi^ua.nap 6umaH iKTicoguM ycum y3apo MyBo^iK^amMaraH.

By xo^aT, MaM^aKaTgaru MaBxyg iKTicoguM ycumu ^aKaT BKcTeHciB oMi^^apra TaaHraHiHi u^oga^aMgu. AtHi, capMoa^apHi TapKi6uM y3ra-pum^apra MyHa^Tupu^umu ^o3iM^uruHu Kypca-Tagi.

ИНВЕСТИЦИЯЛАР ВА ИННОВАЦИЯЛАР / ИНВЕСТИЦИИ И ИННОВАЦИИ 63

1-расм. Хорижий инвестиция таркибида тртридан-тртри ва давлат кафолати остида хорижий

инвестиция ва кредитларнинг улуши, фоизда1.

Узбекистонда ICOR индекси 2003 йилда 4,78 ни ташкил этган булса, кейинги йилларда бу индекс камайиш тенденциясига эга булиб, 2017 йилдан бошлаб усиш тенденциясини ташкил этиб, 2017 йилда 4,6 ни ташкил этди.

Индустриал ривожланган мамлакатларда бу индекс 2,5 ни ташкил этади. Расмдан куриниб турибдики, Узбекистонда бу индекс 2007 йилда 2,2 ташкил этиб, индустриал ривожланган мам-лакатлар даражасидан паст булган. 2008 йилдан бошлаб бу индекс кутарилиш даражасига эга булиб, энг юк,ори чук,к,ига 2009 йилда чик,к,ан, яъни 2009 йилда 3,13 ни ташкил этган. Бу бевосита жахон молиявий ик,тисодий инк,ирози билан бо^ик,.

Биз ICOR (Incremental Capital-Output Ratio) индексини худудлар кесимида хам урганишимиз мумкин. Бу ерда у куйидагича аник,ланади.

ICOR=

Yh

AYh%

Бу ерда:

Ih - худудларда асосий капиталга киритилган инвестициялар;

Yh - худудларда ЯХ.М (ялпи худудий махсулот) хажми.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1 https://stat.uz/uz/statinfo/investitsiyalar-va-qurilish/ tahlillar-invest/432-analiticheskie-materialy-uz/2030-asosiy-kapitalga-investitsiyalar

AYh% - ЯХМ (ялпи худудий махсулот) мик,-дорининг усиш суръати, фоизда.

Агар 2005-2017 йилларда К,орак,алпо™стон Республикаси, Андижон, Бухоро, Кашк,адарё ва Сирдарё вилоятларида эса, аксинча, ушбу индек-снинг киймати ошиб боришини куриш мумкин. Бу эса худудларнинг ик,тисодий усишида инвести-цияларнинг ахамияти пастлигидан гувохлик беради (2-жадвал).

Демак, Андижон, Бухоро, Кашк,адарё ва Сирдарё вилоятларида узлаштирилган хорижий инвестициялар билан иктисодий усиш узаро муво-фиклашмаган. Юзага келган бу холат вилоятлар иктисодиётини сармоялашда хорижий инвестициялар салмо^нинг кескин ошиши ва уларнинг юк,ори мужассамлашуви, асосан мак,садли лойихаларни амалга оширилиши хисобига юз берганлиги сабабли инвестицияларни ишлаб чик,ариш самарадорлигига бевосита таъсири паст булиб колаётганлиги билан изохланади.

Иккинчи томондан, бу вазият вилоят худуд-ларидаги мавжуд табиий-ик,тисодий салохиятдан самарал фойдаланилмаётганлиги ва бу уринда худудий дастурлар доирасида мавжуд минерал хом ашё ва к,ишлок, хужалиги махсулотларини кайта ишлаш буйича хорижий инвестициялар иштирокидаги лойихаларни тайёрлашда махаллий ташабусскорлар ва кичик бизнес субъектларининг роли жуда пастлигили билан бо^ик,. Шунингдек, бу хусусда купчилик шахар ва туманларида жой-

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 7(115)

f 64 ИНВЕСТИЦИЯЛАР ВА ИННОВАЦИЯЛАР / ИНВЕСТИЦИИ И ИННОВАЦИИ ' ч_!_у

2-расм. Узбекистонда ва индустриал ривожланган мамлакатларда ICOR (Incremental Capital-

Output Ratio) индексининг узгариши, коэффицентда1.

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 йил йил йил йил йил йил йил йил йил йил йил йил йил йил йил

»1СOR Узбекистонда

'ICOR Индустриал ривожланган мамлакатларда

лашган корхоналар ишлаб чикаришини paF-батлантириш ва модернизация килиш максадида т^ридан- тyFри хорижий инвестицияларни жалб этиш жуда суст даражада кечаётганлигини хам айтиб утиш лозим.

Шу ерда масалага бошк,а томондан ёндашиш кераклигини тавсия этамиз. ICOR индекси асосида биз худудда маълум бир даврда инвестициялар самарадорлигини тyFри бахолай олмаслигимиз мумкин.

Биринчидан, янги ташкил этилаётган ишлаб чикариш корхоналарининг курилишига маълум бир вакт, масалан 3 йил муддат сарфланди дейлик. Натижада 3 йилгача булган ораликда асосий капи-талга киритилган инвестициялар худуднинг жами инвестициялар таркибида акс эттирилади, лекин ишлаб чикариш бошланмаганлиги сабабли вилоят ЯХМнинг хажмининг юкори даражада ошишига олиб келмайди. Бу эса ушбу давр оралиFида ICOR индексининг юкори булишига сабаб булади.

Инвестиция лойихаларини уз вактида амалга ошириш ва уларни коплаш муддати устидан, яъни, бизнес режада назарда тутилган муддатларда курилишини уз вактида якунлаш, керакли замо-навий асбоб-ускуналар билан таъминлаш, уз муд-датида ишлаб чикаришни йулга куйиш оркали киритилган инвестициядан иктисодий самара

1 Расм «Узбекистон Республикаси худудларининг ижтимоий иктисодий ривожланишини комплекс урганиш натижалари буйича йиFма тахлилий мате-риаллар. - Т.: «Sano-standart» - 2017. 328 б.» асосида муаллиф томонидан ишлаб чикилган.

олишга эришилади. Агар юкорида курсатилагн вазифалар уз вактида бажарилмаса, ICOR индексининг салбий юкори курсаткичини саклаб колади. Бу эса уз навбатида киритилган инвести-циянинг самарадорлиги пастлигини курсатади. Инвестиция лойихаларини уз вактида амалга оши-ришни кечиктирилиши капиталнинг («музлати-лишига» - яъни) даромад олиш максадида киритилган капиталнинг бир жойда харакатсиз туриб колишига олиб келади, бу эса уз навбатида сама-расиз капиталга айланиб, иктисодиёт усиш суръ-атини камайтиради.

Иккинчидан, айрим худудларга турли кури-нишда инвестиция киритилиб, янги корхоналар ташкил этилади, лекин бу корхоналарнинг яратган махсулоти худуд ЯХМда акс эттирилмайди. Бу холат хам уша худудда ICOR индексининг юкори булишига сабаб булади.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев Олий Мажлисга Мурожаатномасида мамлакатимизда хорижий инвестицияларни жалб этиш билан боFлик куплаб муаммолар мавжуд-лиги таъкиблаб утилди. Булар жумласига куйидагиларни киритишим мумкин:

- инвестиция дастурларини шакллантиришда пухта режалаштирилган, узок муддатга мулжал-ланган ягона концепция йуклиги;

- инвестициялаш сохасида аник ишлайдиган тизим мавжуд эмаслиги натижасида хорижий инвестициялар билан келишувларни амалга ошириш жуда сусткашлик билан бориши;

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 7(115)

2-жадвал. Узбекистонда х,удудлар буйича ICOR индексининг узгариши, коэффицент1.

2005 йил 2011 йил 2012 йил 2013 йил 2014 йил 2015 йил 2016 йил 2017 йил

Узбекистан Республикаси 2,84 2,75 2,88 3,01 3,00 3,01 3,20 4,60

К,оракалпотистон Республикаси 4,13 3,34 4,10 6,86 12,84 11,77 3,05 4,73

Андижон в. 1,14 1,56 2,28 1,58 2,06 5,29 17,64 2,30

Бухоро в. 2,60 4,66 5,33 5,45 5,14 4,59 6,67 52,72

Жиззах в. 1,84 2,29 4,01 3,72 3,66 2,87 2,70 10,39

Кашкадарё в. 4,30 4,80 8,48 7,08 5,40 5,71 8,02 18,91

Навоий в. 9,47 4,92 7,12 5,60 5,45 4,83 4,58 17,39

Наманган в. 2,16 1,87 2,02 1,90 2,59 3,17 3,11 6,89

Самарканд в. 2,88 2,12 2,15 2,50 2,33 2,56 2,72 7,22

Сурхондарё в. 4,29 1,93 2,56 2,69 2,37 2,81 2,73 7,50

Сирдарё в. 1,26 3,64 4,12 5,19 4,92 3,88 3,90 -11,37

Тошкент в. 4,88 2,73 3,89 3,28 3,53 3,34 2,72 5,90

Фартона в. 1,76 2,57 3,38 2,53 2,45 2,33 2,27 3,54

Хоразм в. 3,13 2,48 2,43 3,41 2,65 2,23 3,18 4,53

Тошкент ш. 5,94 1,87 3,76 4,00 3,11 2,48 2,92 3,73

- амалдаги инвестиция дастурларида аник, бир лойихага оид маълумотлар йуклиги;

- истикболли йирик лойихаларни белгилаш ва амалга оширишда жиддий хатоликларга йул куйилгани, хорижий кредитлар самарасиз ишларга сарфлангани иктисодиёт ривожига халакит бермокда ва бошкалар.

Бу борада Президентимиз мазкур Мурожаат-номада юкоридаги муаммоларни хал килиш бора-сида амалга оширишимиз зарур булган куйидаги вазифаларни курсатиб утди.

- валюта бозорини ислох килиш;

- солик сиёсатини амалга оширишда кескин чора-тадбирлардан воз кечиш;

- Узбекистонда йирик инвестиция лойихала-рини амалга ошириш ниятида булган инвесторлар учун мамлакатимизни жозибали килиш максадида солик тизимини такомиллаштириш;

- барча бизнес тоифалари учун солик юкини камайтириш ва кулайлаштириш, шу асосда ишлаб чикаришни ва соликка тортиладиган базани кен-гайтириш;

- уз эхтиёжи учун объектлар кураётган, янги ташкил этилган кичик ва урта тадбиркорлик субъ-ектларига ягона солик туловини маълум муддатга кечиктириш хукукини бериш;

1 Жадвал «Узбекистан Республикаси худудларининг ижтимоий иктисодий ривожланишини комплекс урганиш натижалари буйича йитма тахлилий мате-риаллар. - Т.: «Sano-standart» - 2017. 328 б.» асосида муаллиф томонидан ишлаб чикилган.

- солик имтиёзлари беришда индивидуал ёндашувлардан воз кечиб, уларни факат икти-содиётнинг маълум тармоклари учун куллаш ама-лиётига утиш;

- солик тизимида пухта уйланган, узок муддатга мулжалланган сиёсатни амалга ошириш;

- инвестицияларни иктисодиётнинг реал сек-торига жалб килиш, лойихаларни шакллантириш-нинг бутунлай янги механизмини жорий этиш;

- шошма-шошарлик билан ишлаб чикиладиган сохта инвестиция дастурларини кабул килиш ама-лиётидан бутунлай воз кечиш;

- иктисодий ривожланишнинг узок муддатга мулжалланган концепциялари ишлаб чикиш;

- иктисодиётни ривожлантиришда ахоли кулида тупланган маблаFларни инвестиция шак-лида харакатга келтириш, одамларда тадбиркорлик хиссини кучайтириш;

- интернет тармоFида махаллий ва хорижий инвесторларни керакли статистик ахборотлар билан таъминлайдиган, бизнес юритиш учун яра-тилган шароитлар хакида маълумот берадиган «Инвестиция портали»ни очиш;

- чет эл инвесторлари учун уз капиталини тезрок олиб чикиб кетмасдан, уни кайта инвестиция килишга ундайдиган раFбатлантириш тизимини яратиш;

- хокимлар, давлат органлари ва ташкилот-лари рахбарларининг инвестицияларни жалб этиш, хорижий инвесторлар билан хамкорлик килиш, янги ишлаб чикариш турларини ташкил этиш, иш уринлари яратиш буйича фаоллигини ошириш;

- мамлакатимизнинг инвестиция сохасидаги жозибасини ошириш, хорижий инвестицияларни кенг жалб этишга кумаклашиш буйича Ташки ишлар вазирлиги уз имкониятларидан тулик фой-даланиш.

Биз, аввало, четдан кредит ва сармоялар олиб келиш буйича самарали тизим яратишимиз, х,ар бир кредитни аник ишлатишни урганишимиз лозим. Бу масалада етти улчаб, бир марта кеса-диган, окибатини пухта уйлаб иш олиб борадиган давр келди.

Шу нуктаи назардан, давлатнинг инновацион янгиланиш дастурини шакллантириш, инновация ва инвестициялардан самарали фойдаланадиган янги авлод кадрларини, янги сармоядорлар син-фини тайёрлаш ута мухим ахамиятга эга. Бунинг учун Узбекистонни технологик ривожлантириш ва ички бозорни модернизация килиш буйича кучли миллий Fоя, миллий дастур керак. Ушбу дастур Узбекистонни жахондаги тараккий топган мамлакатлар каторига тезрок олиб чикишга имкон яратиши лозим.

Адабиётлар руйхати:

1. «2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналишлари буйича Харакатлар стратегияси». Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон фармонига илова.

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Муро-жаатномаси. // http://uza.uz/oz/documents/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-оПу-22-12-2017

3. Узбекистон Республикаси худудларининг ижтимоий иктисодий ривожланишини комплекс урганиш натижалари буйича йиFма тахлилий материаллар. - Т.: «Sano-standart», 2017.

4. https://stat.uz/uz/statinfo/investitsiyalar-va-qurilish/tahlillar-invest/432-analiticheskie-materialy-uz/2030-asosiy-kapitalga-investitsiyalar

5. https://stat.uz/uploads/docs/investitsiya-yan-dek-2017uz.pdf

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.