Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ТАШҚИ ИҚТИСОДИЙ ФАОЛИЯТИ ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН ТАШҚИ ИҚТИСОДИЙ ФАОЛИЯТИ ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
397
82
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инвестиция / экспорт / Эркин савдо зонаси / Жаҳон савдо ташкилоти / Евроосиё иқтисодий иттифоқи. / investment / export / Free Trade Area / World Trade Organization / Eurasian Economic Union.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Асабоев, Алишер Суюндикович

Мақолада Ўзбекистон Республикасининг ташқи иқтисодий фаолияти хавфсизлигининг айрим жихатлари турли хил хукумат қарорлари, қонун хужжатлари орқали тахлил қилинган шунингдек мамлакатимизнинг ташқи иқтисодий фаолияти хавфсизлигини таъминлаш, бу сохани юқори босқичга олиб чиқишга доир таклиф ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FOREIGN ECONOMIC ACTIVITY OF UZBEKISTAN SOME ASPECTS OF SECURITY

The article analyzes some aspects of ensuring the security of foreign economic activity of the Republic of Uzbekistan through various provisions of the government, legislation, as well as proposals and recommendations for ensuring the security of ensuring foreign economic activity.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ТАШҚИ ИҚТИСОДИЙ ФАОЛИЯТИ ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ»

УЗБЕКИСТОН ТАШКИ ЩТИСОДИЙ ФАОЛИЯТИ ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ ЖИХДТЛАРИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-1104-llll

Асабоев Алишер Суюндикович

Узбекистон Республикаси стратегик тахлил ва истикболни белгилаш олий мактаби мустакил тадкикотчи Тел:+99890 023 59 40

АННОТАЦИЯ

Мацолада Узбекистон Республикасининг ташци ицтисодий фаолияти хавфсизлигининг айрим жихатлари турли хил хукумат царорлари, цонун хужжатлари орцали тахлил цилинган шунингдек мамлакатимизнинг ташци ицтисодий фаолияти хавфсизлигини таъминлаш, бу сохани юцори босцичга олиб чицишга доир таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлар: инвестиция, экспорт, Эркин савдо зонаси, Жауон савдо ташкилоти, Евроосиё ицтисодий иттифоци.

АННОТАЦИЯ

В статье анализируются некоторые аспекты обеспечения безопасности внешнеэкономической деятельности Республики Узбекистан посредством различных постановлений правительства, законодательства, а также предложений и рекомендаций по обеспечению безопасности внешнеэкономической деятельности страны, по поднятию этого сектора на более высокий уровень.

Ключевые слова: инвестиции, экспорт, зона свободной торговли, Всемирная торговая организация, Евразийский экономический союз.

ABSTRACT

The article analyzes some aspects of ensuring the security of foreign economic activity of the Republic of Uzbekistan through various provisions of the government, legislation, as well as proposals and recommendations for ensuring the security of ensuring foreign economic activity.

Keywords: investment, export, Free Trade Area, World Trade Organization, Eurasian Economic Union.

1104

KHPHm

MaMnaKar HKTHCogneTHHH pHBO^naffrapHrnga 3aMoHaBun ®:axoH HKTHCogneTHga cogup SynaeTraH ^apaeHnap SunaH xap TOMoHnaMa y3apo ano^anapHH ypHarumHuHr 3apyparaHu By^ygra KenTupagu.

By эсa y3 HaBSaruga, ^axpH H^THCogueTHra ннтeгpaцнaпamнmga TamKu H^THCogHH ^aonuaT xan^apo xaMKopnuK ynyH ohuk Ba эpкнн Synumu no3HM. By Sopaga Y36eKHCTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTH ffl.M.Mup3ueeB "XanKapo MyHocaSaraapga ohuk Ba aManun, $aon TamKu cuecar onuS SopunaeTraHu Ty^aftnu umoH^nu xaMKop cu^araga MaMnaKarnMroHuHr xan^apo oSpycu To6opa opTuS 6opMOKga. Bapna KymHunapuMro SunaH gycTOHa Ba Ba y3apo urnoHH pyxugaru MyHocaSaraapHu aHaga MycTaxKaMnam Su3HuHr acocun Basu^anapuMrogaH Supura annaHgu. 2018 nunga 18 Ta gaBnaraapapo pacMun Tampu^nap aManra omupungu Ba 52 Munnuapg gonnapnuK 1 MuHr 80 Ta nonuxa SyHuna KenumyBnapra эpнmнпgн. ^axoH SaHKu, EBpona TuKnaHum Ba TapaKKueT SaHKnapu, 6omKa xa^Kapo Monua uHCTuTyTnapu SunaH xaMKopnuKgaru ннвecтнцнaпap xa^Mu 8,5 Munnuapg gonnapHu TamKun этgн. ByryHru KyHga ropraMroga, neT эп ннвecтнцнaпapн xucoSugaH KKHMara 23 Munnuapg gonnapnuK 456 Ta nonuxa aManra omupunMoKga", - ge6 TatKugnaraH [1].

TamKu uKTucogun ^aonuaTHu эpкннпamтнpнm ^apaeHuga УзSeкнcтoннннг ^axoH caBgo TamKunoTura at3o Synum uctukSohu Ba M^X, gaBnaraapu 3pKuH caBgo 3oHacura, EBpoocue uKTucogun нттн^oкнгa Ky3aryBHu cu^araga Kupumu mapouTuga Munnun MaxcynoTnapHuHr paKoSarSapgomnuru Ba нннoвaцнoнпнгнгa anoxuga эtтнSop SepumHu TanaS этмoкga. ^yHKu gaBnarnuHr uKTucogun xaB^cronuru HyKTau Ha3apugaH Kapanca, SyHgan mapouTga Y36eKucToH PecnySnuKacuHuHr TamKu uKTucogun $aoпнaтнгacaпSнн Tatcup Kypcaramu MyMKuH SynraH Taxgugnap nango Synumu MyMKuH.[3]

fflyHuHrgeK, xanKapo MyHocaSaraapHuHr raoSarnamyBu Murpaffraap Ba ynap opacuga, anpuM umnunap, ounanap Ba эпaraap ynyH amam ^ohuhu y3rapTupumgaxaMga MonuaBun HoaHuKguK SunaH SorauK xaB^-xarapHuHr opTumuga HaMoeH SynaguraH MyanaH Taxgugnap ypuH onumu xaKuga Typnu Kapamnap unrapu cypunraH.

ByryHru KyHga ^axoH uKTucogueTuga pyn SepaeTraH raoSannamyB ^apaeHnapu, MaMnaKaT uKTucogueTuHu neTgaH 6apna Typgaru pecypcnapHu эpкнн okus Kenumu ynyH onu6 Kyfium 6unaH Supra, Munnun MaH^aaTnapHu xuMoa Ku^umHuHr Maxannun тнзнмпapннн cuHgupumu xaM MyMKuHnuruHu yHyTMacnuruMro KepaK. ffly Souc, rnoSannamyB ^apaeHuHuHr u^oSun

томонларини ва унинг мамлакат иктисодий хавфсизлиги учун тахдид эканлигини хисобга олган холда, хар бир давлатдан узининг миллий хавфсизлигини таъминлаш концепциясининг янги йуналишларини ишлаб чикиш талаб этилади.

Жахон иктисодиётининг глобаллашуви, иктисодий интеграциянинг ривожланиши, шунингдек, халкаро иктисодий ташкилотларнинг, биринчи навбатда, Жахон савдо ташкилотининг экспорт-импорт операциялари тартибига таъсири билан боглик иктисодий тахдидларнинг янги турлари мавжуд. ^олаверса, хозирги вактда ташки иктисодий фаолиятнинг иктисодий хавфсизлиги сохасида олиб борилаётган тадкикотлар бир томонлама булиб, бошкарув карорларини кабул килишга хамда махаллий ва хорижий ишлаб чикарувчиларнинг иктисодий манфаатларини химоя килиш учун хукукни куллаш механизмларидан фойдаланишга ёрдам бермайди.[2]

Иктисодий хавфсизликни таъминлаш самарадорликнинг натижавий курсаткичидир, чунки у иктисодий тизим интеграция имкониятларининг сифат ва микдорий тавсифини беради. Асосий микдорий курсаткичларга миллий иктисодиётнинг очиклик даражаси, ташки савдо баланси, импорт хажми, экспорт хажми, экспорт ва импортнинг товар таркиби, ЯИМда хорижий инвестицияларнинг улуши кабилар киради. [4]

Шуни таъкидлаш керакки, хозирги даврда иктисодчилар ва сиёсатчилар давлатларнинг иктисодий ва сиёсий интеграцияси феноменига, юкорида номлари келтирилган халкаро ташкилотлар фаолиятига катта кизикиш билдираётган булса-да, мамлакат хавфсизлигига оид куплаб масалалар хали уз ечимини топгани йук.

Мавзуга оид фундаментал тадкикотлар микдори катта эмас. Бунга асосий сабаб, Узбекистон ва "бошка МДХ, мамлакатларининг" иктисодий блоклардаги фаолияти илк боскичидалигидир. [5]

Юкорида келтирилган мулохазаларни иктисодий тахлилларда куриш мавзуни кенгрок урганиш имконини беради.

Жахон иктисодиётида глобаллашув ва интеграциялашув жараёнларининг тезлашиши, мамлакатнинг ракобат устунлигига эга булиши ва ташки савдода хавфсизликнинг таъминлаши факат табиий ресурсларга ва хом-ашёга эга эканлиги эмас, балки жахон бозорида уз товарлари билан савдо кила олишига хам богликдир. Шу жумладан, Узбекистон Республикаси хам халкаро савдо жараёнларида уз урнига эга булиш максадида йил сайин уз ташки имкониятларини ошириб, экспорт таркиби ва географиясини кенгайтириб

бормокда. Мисол учун, бугунги кунда Узбекистан жахоннинг 171 та мамлакатлари билан савдо алокаларини амалга ошириб келади. Асосий савдо хамкорлари сирасига Хитой Халк Республикаси (18,2 %), Россия Федерацияси (17 %), Козогистон (10,4 %), Туркия (8,7 %), Корея Республикаси (4,6 %), Киргизистон Республикаси (2,4 %) ва Афгонистон (2,0 %) киради.[6]

Пандемия таъсирида булган 2020 йилнинг натижаларига назар ташлайдиган булсак, йил давомида Узбекистоннинг ташки савдодаги асосий шериги сифатида Хитой кайд этилган. Узбекистон ва Хитой уртасидаги узаро савдо хажми 6,43 миллиард АКШ долларини ташкил килиб, шундан 1,93 миллиард АКШ доллари экспорт улушига тугри келган. Узбекистоннинг савдо шериклари орасида Россия иккинчи уринда булиб, экспорт хажми 1,5 миллиард АКШ долларини ташкил этган. Кейинги уринларда Козогистон, Жанубий Корея, Туркия, Киргизистон, Германия жой олган.

Ташки иктисодий фаолият буйича 10 та йирик хамкор давлатлар орасидан факат 2 таси, яъни Киргизистон ва Афгонистон билан фаол, колган 8та давлатлар билан пассив ташки савдо баланси кузатилган.[8]

2016-2020 йилларда Узбекистоннинг экспорт таркибига назар ташлайдиган булсак, экспорт хажмида асосий улуш олтин ва озик-овкат махсулотларига тугри келган.

Аммо 2020 йилдаги экспорт таркибида холат 2016-2019 йиллардагидан фарк килади. Жумладан, 2016-2019 йилларда пахта толаси экспорти кискариб борган булса, 2020 йилга келиб 9,04 фоизни ташкил этган ва 7,4 фоизга ошиши кузатилган. Энергия манбалари ва нефть махсулотлари экспортида, аксинча, тушиш кузатилиб, 2020 йилда 5,91 фоизни курсатган. Тукимачилик ва тукимачилик буюмлари экспортида хам пасайиш кузатилган.

Узбекистон 2020 йилда 70 та хорижий давлатларга киймати 1,9 млрд. АКШдолларига тенг булган тукимачилик махсулотларини экспорт килган. Пандемия натижасида тукимачилик махсулотлари экспорти тушишининг олдини олиш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг "Тукимачилик ва тикув-трикотаж саноатини куллаб-кувватлашга доир кечиктириб булмайдиган чора-тадбирлар тугрисида"ги Фармонига мувофик, махаллий тукимачилик корхоналарига биржа савдоларида 2020 йил 1 апрелга кадар миллий валютада сотилган пахта толаси учун якуний хисоб-китобларни амалга ошириш муддати 90 кундан 150 кунгача узайтириш кузда тутилган эди.Тукимачилик ва тукимачилик буюмлари экспорти кискаришининг олдини

1107

олишга каратилган чора-тадбирларга карамай, пандемиянинг таъсири натижасида халкаро савдо жараёнларида пасайиш кузатилди. [7]

Шуни таъкидлаш керакки, Узбекистон Республикасининг ташки савдо фаолияти тулик либераллаштирилмагани боис, мамлакатнинг устувор экспорт ва импорт тармоклари хамда махсулотларига нисабатан турли химоя чора-тадбирлари кулланилмокда. Аммо мамлакат МДХ, Эркин савдо зонасига, ЕвроОсиё иктисодий иттифоки ва Жахон савдо ташкилотига тулаконли аъзо буладиган булса, ташки иктисодий фаолиятга тахдидлар купайиши мумкин. Масалан, интеграциянинг тарафдорларидан булмаганларнинг фикрига кура, агар Узбекистон Евроосиё иктисодий иттифокига аъзо буладиган булса, мамлакат бозорига ташки таъсирлар кучайиши ва хатто, айрим тармоклар хорижий инвестор кулига утиб кетиши хам мумкин.

Узбекистон Республикаси ташки иктисодий фаолият товарлар номенклатурасида 11295 номдаги товарлар мавжуд булса, ЖСТга аъзолик жараёнида уларнинг хар бири буйича алохида музокаралар олиб борилади. Максад -экспорт ва импорт таркибидаги устувор товарларни танлаш. Яъни, шундай товарлар борки, уларнинг бож ставкалари муайян давлат иктисодиётига хеч кандай салбий таъсир килмайди. Иккинчидан, кишлок хужалиги махсулотлари учун субсидия такикланмаган, аммо аъзоликка кабул килиниши жараёнида келишилган микдордан ошмаслиги лозим. Шунингдек, ташкилотда кам ривожланган ва ривожланаётган мамлакатларга ёрдам бериш механизми сифатида тараккиёт дастури мавжуд булиб, мазкур йуналишдаги чоралардан кузланган максад барча аъзо мамлакатлар манфаатини химоя килишга каратилган. Масалан, Хитой Халк Республикасидек, савдо имкониятлари кенг мамлакат хам 2001 йилда ЖСТга аъзо булиш жараёнида экспортни кредитлаш, экспорт кредитларига кафолат такдим этиш, экспортни сугурталаш каби экспортни рагбатлантиришга йуналтирилган нотариф усуллар саклаб колинган эди.

Узбекистоннинг ЖСТга аъзо булиш жараёнидаги устувор максад ишлаб чикарувчиларнинг эхтиёжлари учун арзон тарифлар ва нотариф тусикларсиз хом-ашё хамда техника, асбоб-ускуналарни олиб кириш, шунингдек, молиявий ва ташкилий тусикларсиз жахон бозорига киришдир.

Мамлакатнинг ЖСТ ва минтакавий интеграцияларга аъзо булиши А^Ш, Европа Иттифоки сингари йирик бозорлардаги товар позициясини орттириш билан бирга, асосий савдо хамкорлари булган Марказий Осиё мамлакатлари (ЖСТ ва ЕвроОсиё иктисодий иттифокига аъзолари) ва Россия билан техник-

технологик хамда инвестицион хамкорликни, улар оркали утадиган транспорт-логистика салохиятини хам кенгайтириш имкониятига эга булади.

ХУЛОСА

Юкорида олиб борилган тахлиллар асосида куйидаги хулосаларга келинди:

- Ташки иктисодий хавфсизликнинг мохияти ташки иктисодий фаолият натижаларининг мамлакат миллий манфаатларига мос келишидан иборат. Ташки иктисодий хавфсизлик сохасидаги сиёсат мамлакатнинг яхлит иктисодий тузилмаси сифатида баркарор, мустакил ривожланишини, самарали ва окилона ташки иктисодий алокаларга асосланган табиий иктисодий усишини, инсон фаолиятининг аксарият сохаларида инновацион инкилобни таъминлашга каратилган булиши керак. Ташки иктисодий хавфсизликка эришиш ракобатбардошликни ошириш, миллий иктисодиётнинг жахон бозорига мослашиши ва бошкалар билан боглик;

- Узбекистон товарлар импорти таркибида машина ва асбоб-ускуналар, товарлар экспорти таркибида эса хом-ашё устунлик килади. Бу эса мамлакат ишлаб чикариш тармогининг ракобатбардош эмаслигидан далолат беради;

- Узбекистон ташки савдосида импорт экспортдан устунлик килиши ташки савдо салъдосининг манфийлигидан далолат беради. Шунингдек, манфий салъдонинг ортиб бориши мамлакат иктисодиётининг импорт махсулотларига карам булиб колишига олиб келиши мумкин.

Узбекистоннинг ташки иктисодий фаолиятидаги хавфсизлигини таъминлашга доир куйидаги таклифлар илгари сурилди:

- импорт товарларига булган карамликни камайтириб бориш максадга мувофик. Жумладан, импорт килинаётган товарларни Узбекистонда ишлаб чикарилишини йулга куйиш. Масалан, машина ва асбоб-ускуналарнинг импортини кискартириш мамлакат эхтиёжидаги машина ва асбоб-ускуналарни ишлаб чикарувчи корхоналарга хорижий инвестицияларни жалб килишга имтиёзлар бериш, ишлаб чикаришда фойдаланиладиган хом-ашёни импорт божлари ва йигимлари, кушимча киймат солигисиз олиб кирилишига имконият такдим этиш;

- Узбекистон ЖСТга аъзо булганидан сунг, ракобатбардош булмаган, аммо мамлакат иктисодиётида ахамиятли булган корхоналарнинг фаолияти тухтатилиши мумкин. Шу сабабли, ташкилот билан музокаралар жараёнида мамлакат иктисодиёти учун ахамиятли булган корхоналарга имтиёзларни

1109

сакдаб колиш лозим. Бу юзага келиши мумкин булган иктисодий хавфларни камайтиради;

- мамлакатнинг халкаро иктисодий ташкилотларига аъзо булиши унга бошка хорижий мамлакатлар билан тенг хукукда иктисодий алокаларини олиб бориш, арзон товарлар ва хом-ашёга эга булиш имконини беради. Аммо стратегик ахамиятга эга булган тармокларни химоя килмасдан ва устувор манфаатдаги импорт махсулотларни аникдаб олмасдан туриб, аъзолик ва интеграциялашувни амалга ошириш мамлакат иктисодиётини, ишлаб чикариш корхоналарини ва ахолининг иктисодий таъминланиш даражасини хавф остига куйиши мумкин. Шу сабабдан хам, пухта уйланган, стратегик режалаштирилган интеграциялашувни амалга ошириш зарур.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга мурожаатномаси, 2018 йил 28 декабрь.//Халк сузи, 2018 йил 29 декабрь.

2. Ткаченко Е.В. Безопасность внешнеэкономической деятельности//https://spravochnick.ru/vneshneekonomicheskaya_deyatelnos/bezopa snost_vneshneekonomicheskoy_deyatelnosti/ 24.11.2021;

3. Мищук Ольга Витальевна Обеспечение экономической безопасности субъектов национальной экономики в условиях международной интеграции // КНЖ. 2015. №4 (13). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/obespechenie-ekonomicheskoy-bezopasnosti-subektov-natsionalnoy-ekonomiki-v-usloviyah-mezhdunarodnoy-integratsii (дата обращения: 23.12.2021).

4. Бузрукова Г. (2010) Влияние интеграции на экономическую безопасность Российской Федерации//автореф. Дисс. https://www.dissercat.com/content/vliyanie-integratsii-na-ekonomicheskuyu-bezopasnost-rossiiskoi-federatsii

5. Узбекистоннинг 2021 йил январь-октябрь ойи учун ташки савдоси// https://review.uz/oz/post/infografika-ozbekistonning-2021-yil-yanvar-fevral-oyi-uchun-tashqi-savdosi, 23.11.2021 й.

6. Узбекистон Республикаси Давлат Статистика кумитаси маълумотлари.

7. 2020 йилда Узбекистоннинг ташки савдо айланмаси 13,1 фоизга камайди// https://kun.uz/news/2021/01/21/2020-yilda-ozbekistonning-tashqi-savdo-aylanmasi-131-foizga-kamaydi (Мурожаат килинган сана: 23.11.2021).

1110

8. Турабеков Ф. С. Основные подходы к созданию электронного учебника по методике трудового обучения //Вестник Университета Российской академии образования. - 2010. - №. 4.

9. Aliyev, B. (2022). Qudrat va farovonlik omili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(3), 1171-1182.

10. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

11. Алиев, Б. (2022). Тараккиётда ахборотлашув ва ракамли иктисодиёт. Academic Research in Educational Sciences, 3(3), 933-947. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2022-3-933-947

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.