Научная статья на тему 'ТАшҚИ ИҚТИСОДИЙ КОНЪЮНКТУРАНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИГА ТАЪСИРИ'

ТАшҚИ ИҚТИСОДИЙ КОНЪЮНКТУРАНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
455
61
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
иқтисодий ўсиш / ташқи савдо / биржа товарларига бўлган нархлар / жаҳон фоиз ставкалари ва валюта курслари. / economic growth / foreign trade / commodity exchangeprices / global interest rates and exchange rates.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Қурбонов Жамшид Қаҳрамонович

Мақолада сўнгги йилларда жаҳон бозорида биржа товарларига бўлган нархларнинг тушиб бораётгани, Евроҳудуд, Хитой, Россия ва Япониядаги иқтисодий ўсиш даражаси билан боғлиқ ташқи талабнинг камайиши, жаҳон фоиз ставкалари ва валюта курсларининг ўзгариши каби ташқи омилларнинг Ўзбекистон иқтисодиётига таъсир даражаси ва макроиқтисодий барқарорлик масалалари кўриб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFECT OF INTERNATIONAL ECONOMIC STATE ON THE UZBEK ECONOMY

There is discussed in the article the issues of macroeconomic stability and the level of impact to the economy of Uzbekistan external factors such as a decrease in commodity prices in the world market, a decrease in external demand associated with rate of economic growth in the euro zone, China, Russia and Japan, changes in world interest rates and exchange rates in recent years.

Текст научной работы на тему «ТАшҚИ ИҚТИСОДИЙ КОНЪЮНКТУРАНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИГА ТАЪСИРИ»

г

V.

Курбонов Ж.,

Тошкент давлат иктисодиёт университети х,узуридаги «Узбекистон иктисодиётини ривожлантиришнинг илмий асослари ва муаммолари» илмий-тадкикот маркази кичик илмий ходими

ТАШКИ ИКТИСОДИЙ КОНЪЮНКТУРАНИНГ УЗБЕКИСТОН ИКТИСОДИЁТИГА ТАЪСИРИ

КУРБОНОВ Ж. ТАШКИ ИКТИСОДИЙ КОНЪЮНКТУРАНИНГ УЗБЕКИСТОН ИКТИСОДИЁТИГА ТАЪСИРИ

Маколада сунгги йилларда жах,он бозорида биржа товарларига булган нархлар-нинг тушиб бораётгани, Еврох,удуд, Хитой, Россия ва Япониядаги иктисодий усиш да-ражаси билан боFлик ташки талабнинг камайиши, жах,он фоиз ставкалари ва валюта курсларининг узгариши каби ташки омилларнинг Узбекистон иктисодиётига таъсир даражаси ва макроиктисодий баркарорлик масалалари куриб чикилган.

Таянч иборалар: иктисодий усиш, ташки савдо, биржа товарларига булган нарх-лар, жах,он фоиз ставкалари ва валюта курслари.

КУРБОНОВ Ж. ВЛИЯНИЕ ВНЕШНЕЭКОНОМИЧЕСКОЙ КОНЪЮНКТУРЫ НА ЭКОНОМИКУ УЗБЕКИСТАНА

В статье рассматриваются вопросы макроэкономической стабильности и уровень воздействия на экономику Узбекистана таких внешних факторов, как снижение цен на биржевые товары на мировом рынке, уменьшение внешнего спроса, связанного с уровнем экономического роста в зоне евро, Китае, России и Японии, изменения мировых процентных ставок и валютных курсов в последние годы.

Ключевые слова: экономический рост, внешняя торговля, цены на биржевые товары, мировые процентные ставки и валютные курсы.

KURBONOV J. EFFECT OF INTERNATIONAL ECONOMIC STATE ON THE UZBEK ECONOMY

There is discussed in the article the issues of macroeconomic stability and the level of impact to the economy of Uzbekistan external factors such as a decrease in commodity prices in the world market, a decrease in external demand associated with rate of economic growth in the euro zone, China, Russia and Japan, changes in world interest rates and exchange rates in recent years.

Keywords: economic growth, foreign trade, commodity exchangeprices, global interest rates and exchange rates.

Миллий ицтисодиётларнинг бир-бирига таъсир курсатиш даражаси уларнинг цанчалик даражада узаро боглицлиги билан белгиланади. Ташци конъюнктура миллий ицтисодиётга савдо, молия ва мецнат бозорла-ри каналлари орцали таъсир курсатади. Таъсир даражаси эса мамлакат ицтисодиётининг таркибий тузилмаси цамда унинг цанчалик рацобатбардошлиги ва диверсификация цилинганлигидан келиб чициб бацоланади ва зарур цолларда шунга мувофиц ицтисодий сиёсат чора-ларини ишлаб чицишни тацозо этади.

Сунгги йилларда жах,он бозорида биржа товарларига булган нархларнинг тушиб бораётгани, Еврох,удуд, Хитой, Россия ва Япониядаги иктисодий усиш билан боFлик ташки талабнинг камайи-ши, жах,он фоиз ставкалари ва валюта курсларининг узгариши каби ташки омилларнинг Узбекистан иктисодиётига таъсир даражасини бах,олаш долзарб ах,амият касб этмокда. Бу борада Пре-зидентимиз Ислом Каримов мамлакати-мизни 2014 йилда ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари ва 2015 йил-га мулжалланган иктисодий дастур-нинг энг мух,им устувор йуналишларига баFишланган Вазирлар Мах,камасининг мажлисидаги маърузасида куйидаги фикрларни билдирди: «Бугунги кунда дунёнинг турли минтакаларида шид-дат билан содир булаётган жараён-лар ва биринчи навбатда, карама-каршиликларнинг кучайиб бораётгани, жах,он бозорларидаги вазиятнинг тез узгараётгани, х,али-бери давом этаётган жах,он молиявий-иктисодий инкирози ва унинг окибатлари, дунёнинг куплаб дав-латларида инвестиция фаоллигининг су-сайиши ва усиш суръатларининг пасайи-ши мамлакатимиз иктисодиётига х,ам

узининг салбий таъсирини утказмасдан колмайди»1.

Айнан шу жих,атдан, мамлакатимиз иктисодиёти учун ташки талаб ва так-лиф, инвестицион лойих,аларни молия-лаштиришнинг билвоста мух,им манбаи х,исобланган ривожланган давлатлар ва минтакаларнинг жорий иктисодий х,о-латини куриб чикиш максадга мувофик х,исобланади. Сунгра мамлакатимиз экс-портининг таркибий кисми х,исобланган биржа товарларига булган нархлар, шу-нингдек, жах,он фоиз ставкалари ва валюта курслари узгариши тах,лил килиниши лозим.

Жах,он бозорларида таклифнинг орти-ши билан изох,ланаётган нефть нар-хининг тушиб кетиши, албатта дунё иктисодиётининг усиши учун кулай им-коният яратмокда. Аммо нефть экспорт килувчи мамлакатлардаги инвестицион фаолликнинг пасайиши билан боFлик салбий омиллар х,исобга олин-

1 Каримов И.А. 2015 йилда ик,тисодиётимизда туб таркибий узгаришларни амалга ошириш, модернизация ва диверсификация жараёнларини изчил давом эттириш х,исобидан хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг йул очиб бериш -устувор вазифамиздир. / Узбекистон Президенти Ислом Каримовнинг мамлакатимизни 2014 йилда ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари ва 2015 йилга мулжалланган иктисодий дастурнинг энг мух,им устувор йуналишларига баFишланган Вазирлар Мах,камасининг мажлиси-даги маърузаси. // «Халк, сузи», 2015 йил 17 январь.

1-жадвал. 2013-2015 йилларда реал ЯИМ нинг усиши

Жахон АКШ Еврохудуд Япония Хитой Россия

2013 3,3 2,2 -0,5 1,6 7,8 1,3

2014 3,3 2,4 0,8 0,1 7,4 0,6

2015* 3,5 3,6 1,2 0,6 6,8 -3

*прогноз

Манба: ХВФ маълумотлари - https://www.imf.org/external/russian/pubs/ft/weo/2015/update/01/pdf/0115r.pdf

са, бугунги «раFбат» эртага «жарима» булиши эхтимолдан хам холи эмас. Шун-га карамай, Халкаро валюта фонди то-монидан 2015 йилда дунё иктисодиёти 3,5 фоизга усиши прогноз килинмокда (1-жадвал).

Алох,ида таъкидлаш жоизки, АКШ иктисодиёти хусусий секторнинг фаол та-лаби хисобидан юкори суръатда усмокда ва ривожланган мамлакатлардаги усиш ривожланаётган ва бозор иктисодиёти шаклланаётган давлатларнинг экспор-тига талабни англатишидан келиб чика-диган булсак, АКШ иктисодиётининг усишини ижобий холат деб бахолаш мумкин. Бирок баъзи мамлакатларда монетар раFбатлантиришлар ортаёт-ган бир пайтда АКШ пул-кредит сиё-сатининг баркарорлашуви молиявий «каттиккуллик» даражасининг ошишини хам кузда тутади, яъни ривожланаётган мамлакатларга юкори даромадни излаб келган капитал окими вакт утиши билан келган жойига кайтишга интилади.

Еврохудуддаги кайта тикланаётган усиш эса кучсиз булиб, инфляциянинг паст курсаткичлари кузатилмокда. Нис-батан юкори усиш суръатларини Буюк Британия ва Германияда кузатиш мумкин. Жанубий Европа мамлакатларида ташки талабга каттик боFликлик ва ички талабнинг суст эканлиги куплаб муаммо-ларни келтириб чикармокда. Ишсизлик, карз муаммосидан кийналаётган ва дефляция хавф солаётган Еврохудудда 2015

йилда иктисодий усиш 1,2 фоиз булиши прогноз килинмокда.

Шунингдек, Япония иктисодиётидаги усиш 2013 йилда 1,6 фоизни ташкил килган эди. Аммо унинг усиш суръатлари бюджетдан раFбатлантириш ва экспорт хисобига таъминланган. 2014 йилнинг учинчи чорагида рецессия бошланган-лиги ва айнан шу йили иккинчи чоракда истеъмолга булган солик ставкасининг ошиши, инфратузилмага йуналтирилган харажатларнинг оширилишига карамай, ялпи талабда салбий акс этганлигини кузатиш мумкин. Натижада усиш кур-саткичи утган йили 0,1 фоизни ташкил этди ва Япония иктисодиётининг Евро-худуд иктисодиёти каби узок вакт даво-мида мушкул ахволда колиш хавфи мав-жуд.

Юкорида тахлил этилган давлатлар ва минтакалар иктисодиётидан фаркли ра-вишда, сунгги йилларда Хитойдаги усиш мунтазам равишда пасайиб бормокда. Хитой инвестиция ва экспортга таянган усиш моделидан купрок ички истеъмолга ва инновацияларга асосланган моделга утмокда. Инвестициядан ички истеъмолга утиш саноат ишлаб чикариш аввалги йилларга нисбатан секинрок ривожла-ниши, айни пайтда хизмат курсатиш сек-тори улушининг кенгайишини англатади. 2015 йилда Хитой иктисодиётида усиш 2014 йилдагига нисбатан 0,6 фоиз пункт-га пасайиб, 6,8 фоизни ташкил килиши кутилмокда.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 5

Мутахассисларнинг фикрича, Россия иктисодиёти истикболда жуда х,ам аян-чли куринишда булиши мумкин, чунки нефть нархининг бирдан тушиб кетиши, геосиёсий зиддиятларнинг кучайиши ва буларнинг окибатида тадбиркорлик ишончининг сусайиши мамлакатдан ка-питалнинг чикиб кетиши ва инвестицион х,олатнинг ёмонлашувига олиб келиши мумкин. Ушбу омилларнинг салбий таъ-сирини инобатга олган х,олда 2015 йил-да Халкаро Валюта Фондининг х,исоб-китобларига кура, Россияда иктисодий усиш 3,0 фоизни ташкил этиши, яъни салбий усиши тахмин килинмокда.

Юкорида бугунги кунда дунё икти-содиётидаги мавжуд булган макроик-тисодий, молиявий ва геосиёсий хавф-лар кискача баён этилди. Бу борада ушбу салбий х,олатларнинг мамлакати-миз иктисодиётига таъсир даражасини бах,олаш ва бунинг учун фикримизча иш-лаб чикаришнинг таркибий тузилишини куриб чикиш максадга мувофикдир.

Узбекистон ЯИМнинг 2000-2012 йил-лар мобайнида усиши ва унинг таркибий тузилмаси 1-чизмада акс эттирилган.

Келтирилган манбаларга асосан куйи-дагилар кузатилмокда:

биринчидан, иктисодиёт асосан ички хусусий талаб х,исобидан ривожлан-мокда;

иккинчидан, жах,он бозорида асосан биржа товарлари нархларининг узга-рувчанлиги билан характерланадиган нобаркарор соф экспортнинг ЯИМдаги улуши паст даражада булмокда;

учинчидан, истеъмолнинг нисба-тан пасайиши ва ялпи инвестициялар улушининг ортиши билан ЯИМнинг юкори баркарор суръатларда усиши кузатилмокда.

Шу уринда таъкидлаш жоизки, Хитой-да инкирозгача булган 6 йил мобайнида (2002-2007 йй.) ЯИМнинг уртача йиллик усиши 11 фоиз ва айни шу даврда инвес-тицияларнинг ЯИМдаги улуши 41,5 фоизни ташкил этган булса, кейинги 6 йил ичида (2008-2013 йй.) бу курсаткичлар мос равишда 9 ва 47,6 фоизга тенг булди1.

Ушбу х,олатларни тах,лил килган х,ол-да, фикримизча, мамлакатимиз икти-содиётининг узок муддатли истикбол-да усиш суръатларини юкори даражада саклаб колиш учун:

биринчидан, капиталнинг юкори даражада тупланиши, яъни, инвестициялар-нинг ЯИМдаги улушини иктисодий асос-ланган даражада ошириб бориш зарур;

иккинчидан, тезкор технологик та-раккиёт масаласига алох,ида эътибор каратиш максадга мувофик. Айнан шу масалада Хитой х,укуматининг стра-тегияларидан бири хорижий фирма-ларнинг Хитойга кучиб утиши ва иш-лаб чикаришини куллаб-кувватлашдан иборат булган. Чунки хорижий фирма-ларнинг Хитой фирмаларига нисбатан мех,нат унумдорлиги ва самарадорли-ги анча юкори булиб, бу х,олат Хитой иктисодиётининг самарадорлиги ва иш-лаб чикариш х,ажмининг ошишига олиб келди. Стратегиянинг бошка жих,ати хо-рижий ва Хитой фирмалари орасида-ги кушма корхоналарни кенгайтириш-дан иборат эди. Бугунги кунда хорижий фирмалар билан биргаликда ишлаган ва улардан тажриба орттирган Хитой фир-маларининг самарадорлиги кескин ошиб кетганлигини куриш мумкин2.

1 http://data.worldbank.org/indicator/NE.GDI. TOTL.ZS.

2 Olivier Blanchard, David R. Johnson. Macroeconomics (Sixth Edition). Pearson Education, Inc., 2012. P. 14.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 5

100% 90%

70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% -10%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Истеъмол харажатлари

Я л пи инвестициялар

1-чизма. Узбекистан ЯИМнинг таркибий тузилмаси ва усиши, 2000-2012 йй.

Соф экспорт ^^вЯИМ (унг шкала, олдинги йилда нисбатан % да)

84-б.) маълумотлари асосида муаллиф томонидан

• корхоналарни руйхатдан утказиш буйича - 65-урин;

• туловга нокобилликни хал этиш буйича - 77-урин;

• миноритар инвесторлар химояси буйича - 100-урин;

• кредитлар олиш буйича - 104-урин;

• солик,к,а тортиш буйича - 118-урин;

• мулкни руйхатдан утказиш буйича -143-урин;

• электр тармокларига уланиш буйича - 145-урин;

• курилишга рухсат бериш буйича -149-урин;

• халкаро савдо буйича - 189-уринни

V 1

кайд этди1.

Бундан куриниб турибдики, Узбекистон «Бизнес юритиш» рейтингининг 10 та йуналиши орасида халкаро савдо-да энг паст курсаткичга эга булиб, 189-уринни эгаллаган. Мамлакатимизнинг ушбу йуналиш буйича рейтинг кур-саткичи мухим ахамият касб этади, чун-ки у иктисодий интеграция жараёнла-

Манба: Альманах "Узбекистан-2013" (Т.,, ИТМ, 2013, тузилди.

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, ташки савдо иктисодий ривожланишнинг энг мухим омилларидан бири булиб, у уз навбатида мамлакатдаги табиий ре-сурслар, унинг денгиз портларига чикиш имкониятлари, ички бозорнинг хажми, сиёсий баркарорлик, мамлакатнинг стра-тегик жойлашуви, тадбиркорлик мухи-тининг холати, ишчи кучининг савияси, инфратузилма, халкаро товар бозорла-ридаги нарх даражаси, инфляция, валюта курслари каби куплаб омиллар билан тавсифланади.

Айнан шу жихатдан, тадбиркорлик фаолиятининг мухитини тадкик этиш катта ахамиятга эга. Шуни алохида кайд этиш керакки, тадбиркорлик фаолиятини амалга ошириш учун кулай шароитлар яратишни узида акс эттирадиган Жахон банкининг «Doing business» - «Бизнес юритиш» халкаро рейтингида Узбекистон 2014 йилда 8 поFонага кутарилиб, 189 та мамлакат ичида 141-уринни эгаллади, шу жумладан:

• шартномалар ижросини таъминлаш йуналиши буйича - 28-урин;

1 Жахон банки. DoingBusiness 2015. http:// russian.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/ uzbekistan/#trading-across-borders

2-жадвал. Халк,аро савдо

Курсаткичлар Узбекистон Европа ва Марказий Осиё ихрт

Экспорт учун хужжатлар (сони) 11 7 4

Экспорт килиш учун кетадиган вакт (кунлар сони) 54 23,6 10,5

Экспорт киймати (1 та контейнер учун АКШ долл.) 5090 2154,5 1080,3

Импорт учун хужжатлар (сони) 13 8 4

Импорт килиш учун кетадиган вакт (кунлар сони) 104 25,9 9,6

Импорт киймати (1 та контейнер учун АКШ долл.) 6452 2435,9 1100,4

Манба: Жахон банки. DoingBusiness 2015.

рининг Узбекистон бизнесининг ташки ракобатдошлигига таъсирини узида акс эттиради.

Жахон банки экспертларининг тахлил-ларига кура, Узбекистон экспорт ёки импорт операцияларини амалга ошириш учун кетадиган вакт, шунингдек, экспорт-импорт операцияларини амалга ошириш учун сарфланадиган харажатлар буйича Европа ва Марказий Осиё, шунингдек, Иктисодий хамкорлик ва ривожланиш ташкилоти (ИХРТ) мамлакатларидан анча ортда колмокда (2-жадвал).

Бу холатни кисман Узбекистоннинг туFридан-туFри денгиз портларига чикиш имконияти йуклиги ва шу сабабли транспорт харажатларининг юкорилиги би-лан изохлаш мумкин. Бугунги кунда Узбекистонда ягона темир йул тизими-ни шакллантиришни нихоясига етказиш, «Хитой-Марказий Осиё-Европа» янги халкаро темир йул транзит йулагини яратиш хамда ФарFона водийси вилоят-ларининг келгусида иктисодий ва иж-тимоий ривожланишини таъминлаш максадларида «Ангрен-Поп» электр-лаштирилган темир йул линияси-ни куриш буйича катта лойиха амалга оширилмокда. «Узбекистон темир йул-лари» давлат акциядорлик темир йул компанияси прогнозига кура, бу лойиха-нинг амалга оширилиши натижасида унинг фойдаланишга топширишнинг би-

ринчи йили мобайнида карийб 600 минг-та йуловчи ва 4,6 миллион тонна товар-ларни ташиш, шунингдек, иссикхона газ чикиндиларини йилига 200 минг тоннага камайтириш имконияти пайдо булади1.

Экспорт бозорлари ва товарлари-нинг диверсификацияси, шунингдек, мамлакат экспорт салохиятининг оши-ши мехнат унумдорлиги усиш суръат-лари, иктисодиётнинг ривожланиш ва очиклик даражасини акс эттиради. Узбекистоннинг 2003 йилдаги экспорти тарки-бида 8 та хорижий мамлакатнинг умумий улуши 29,3%, хусусан Германиянинг улу-ши 1,2%, Хитой - 1,4%, Жанубий Корея - 1,5%, KозоFИCTOH - 2,6%, АКШ - 2,9%, Туркия - 3,5%, Украина - 3,9%, Россия-нинг улуши 12,3%ни ташкил этган булса, 2013 йилга келиб бу давлатларнинг умумий улуши 67,1%га, шу жумладан, Германиянинг улуши 0,3%, АКШ - 0,4%, Жанубий Корея - 0,5%, Украина - 3,4%, Туркия - 5,8%, КозоFИстон - 14%, Хитой - 17,8%, Россиянинг улуши 24,9%га етди (2-чизма). Экспорт окимларининг географик тупланиши (мужассамлаши-ши) х,акида гапирганда, КирFИзистоннинг умумий экспортида учта асосий экспорт йуналиши 73%ни, Озарбайжон ва

1 http://www.worldbank.org/ru/news/press-release/2015/02/13/benefit-inter-regional-accessibility-by-rail-in-uzbekistan

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 5

2-чизма. 2003 ва 2013 йилларда Узбекистан ташк,и савдосининг асосий х,амкорлари ва таркибий

Асосий экспорт хамкорлари

Асосий импорт хдмкорпари

Бош^алар

Германия Украина I Жанубий Корея I Туркия

Козогистон I Хитой I Россия

Бошфлар Ар

Германия Украина I Жанубий Корея I Туркия

КОЗОГИСТОН

I Хитой

Эспорг таркиби

Импорт таркиби

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

тузилиши

Боцл^алар Хизматлар

Машина ва ускуналар

I К,ора ва рангли металлургия

I Электроэнергия ва нефть мадеулотлари Кимё махсулотлари

I Озик-овкат махсулотлари

Бош^алар

Ози^-овкрт махсулотлари

■ Кимё махсулотлари

I Хизматлар

Кора ва рангли металлургия

■ Электроэнергия ва нефт махсулотлари

■ Машина ва ускуналар

Манба: Узбекистан рак,амларда - 2014. Статистик туплам (Узбекистан Республикаси Давлат статистика кумитаси. Т., 2014); Узбекистоннинг йиллик статистик туплами-2008 (Узбекистан Республикаси Давлат статистика кумитаси. Т., 2009) маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди.

КозоFистонда бу курсаткич 35%дан ортик эканлигини эслатиб утиш жоиз1.

Экспорт таркибида кора ва рангли ме-таллургиянинг улуши 2003 ва 2013 йилларда 2,5 баробардан купрок камайгани, озик-овкат махсулотлари 3,5 баробар, электр энергия ва нефть махсулотлари 3 баробардан купрок ошгани, кимё махсулотлари, машина ва ускуналар, хизматлар улуши катта узгаришларсиз илгари-гидек сакланиб колинаётгани ва бошка товарларнинг улуши 2 баробар пасай-гани экспорт таркибида туб ижобий узгаришлар юз берганидан далолат бе-ради. Маълумот урнида шуни айтиб утиш жоизки, Озарбайжоннинг умумий экспор-тида учта асосий биржа товарларининг улуши 92%ни, бу курсаткич КозоFистонда 70%, КирFизистонда 60%дан купрокни

1 The Caucasus and Central Asia (electronic resource): transitioning to emerging markets. Washington, D.C.: International Monetary Fund, 2014.

ташкил этади2. Узбекистоннинг 2003 ва 2013 йиллардаги экспортида Россия, Хитой, КозоFистон ва Туркия каби мамла-катларнинг улуши тобора ортиб бора-ётганлигини куриш мумкин. Шу билан бирга Германия ва АКШнинг экспортдаги хажми камайиш тенденциясига эга. Уз-узидан куриниб турибдики, Узбекистон экспорти ривожланган мамлакатлар бо-зоридан Осиё бозорларига йуналишини узгартирмокда.

Узбекистон импортининг умумий хаж-мида машина ва ускуналарнинг улуши жуда хам юкори ва баркарор даража-да сакланмокда ва 2003-2013 йилларда мос равишда, 44,4 ва 44,2%ни ташкил килган (2-чизма). Бу мамлакатимиз хукуматининг сиёсати саноатни ри-вожлантиришга йуналтирилганлигини акс эттиради. 2003 ва 2013 йиллардаги Узбекистон импорт таркибида кат-

2 Уша манба.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 5

3-чизма. Нефть, пахта ва олтиннинг дунё бозоридаги нархлари

250

200

150

100

50

\ ч

/ W^. л**'*

..... ♦

.......... Нефть нархи (Brent, АК,Ш доллари бир баррелга, чап шкала) -Пахта нархи (АК,Ш центи бир фунтга, чап шкала) Олтин нархи (AhsLLI доллари бир троя унциясига, унг шкала)

2000

1600

1200

800

400

ооооооооооооооооооооооооооооооо iHmL^r^aiiHiHmmr^oiiHiHmmr^aiiHiHmmi^aiiHi-HiYiLrtr'-.cii-ii-H

OOOOOi-HOOOOOi-HOOOOO*-HOOOOOi-HOOOOOi-HO

I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I

Манба: Index Mundi, http://www.indexmundi.com/commodities/?commodity=cotton&months=300&commo dity=gold&indicator=price-ratio

та узгаришлар деярли кузатилмаяпти, ли тебраниши ва муттасил тушиб бора-факатгина хизматлар улуши 10,2%дан ётгани кузатилмокда (3-чизма). Ушбу

5,8%гача камайган булса, электр энергия ва нефть мах,сулотларининг улуши 2,7%дан 7,2%гача ортган. Россия ва K1озоFистон импортдаги улушини деярли

чизмада нефтга булган нархлар 2014 йил июндан 2015 йил январгача 56%га пасайганлиги акс этган. Бунинг асосий сабаблари талаб ва таклиф омиллари би-

саклаб долган бир вактда, Хитой ва Жа- лан бах,оланмокда: АКШ томонидан ку-

нубий Кореянинг улуши жиддий равиш-да ортган. АКШ ва Германиянинг улуши сезиларли даражада камайиб кетган.

Сунгги йилларда жах,он бозорида биржа товарларига нархларнинг пасай-

тилганидан анча юк,ори даражада таклиф ва ОПЕК томонидан ишлаб чикаришни камайтирилмасликка карор килингани, устига-устак буларнинг барчаси нефтга булган жах,он талабининг (асосан Хитой,

иш тенденцияси кузатилмокда ва ушбу Япония ва Еврох,удуд томонидан) сустла-

хомашё ресурсларини экспорт килувчи мамлакатларнинг ташки иктисодий ва бюджет сальдосининг заифлашиши, дав-лат карзларининг ортиши ва инвести-цион иклимнинг узгаришига олиб келиш эх,тимоли тобора ортиб бормокда. Кат-та молиявий захиралар куплаб экспорт-

шиши билан изох,лаш мумкин.

Ушбу хомашёларга булган нархларнинг тушиши импорт килувчи мамлакатлар ах,олисининг даромадларининг ошиши, киритиладиган ресурслар кийматининг пасайиши ва ташки иктисодий х,олати-нинг яхшиланишига олиб келади. Лекин

чи мамлакатларга фак,атгина киска давр Кавказ ва Марказий Осиё минтакасидаги

ичида давлат харажатларининг бирдан камайиб кетишининг олдини олишга им-кон беради.

Сунгги 5 йил мобайнида нефть, ол-тин ва пахтага булган нархларнинг куч-

импорт килувчи мамлакатлар кушни нефть экспорт килувчи мамлакатларда-ги усиш суръатларининг камайиши билан боFлик нокулай иккиламчи таъсир-га дуч келишлари мумкин. Шу уринда

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 5

айтиб утиш жоизки, ёкилFи-энергетика махсулотларининг Россия ЯИМдаги улу-ши 25%, экспортида 70% ва федерал бюджет даромадларида 50%ни ташкил килади1.

Ушбу хомашё ресурсларини экспорт килувчи мамлакатлар бюджет ва ташки савдо баланси билан боFлик1 кийинчиликларни бартараф этишлари-га туFри келади. Шунингдек, экспорт-чи мамлакатлар валютасига босимнинг ортиши ва бу инфляция муаммосини келтириб чикариш эхтимолини юза-га келтириши мумкин. ХВФ прогно-зига кура, 2015 йилда Якин Шарк, Шимолий Африка, АфFонистон ва По-кистон, шунингдек, Кавказ ва Марказий Осиё минтакаларидаги нефть экспорт килувчи мамлакатларнинг барчасида, Кувайт, Туркманистон ва Узбекистондан ташкари, бюджет дефицити кайд эти-лиши кутилмокда2. Узбекистон катта микдорда ёкилFи ва энергия экспорт килувчи мамлакат эмас, экспортидаги асосий биржа товарлари газ, пахта ва олтин эканлиги, шунингдек, уларнинг экспортдаги улуши нисбатан камлиги, катта микдорда буфер захиралари ва ди-версификацияланган экспорт бозорлари-га эга эканлигини хисобга олсак, жахон бозоридаги жорий нархлар ва ташки та-лабнинг иктисодий усишга жиддий таъ-сир курсатиш эхтимоли юкори эмас.

Шу билан бирга Россиядаги иктисодий фаолликнинг пасайиши ва унинг Кавказ ва Марказий Осиёдаги иктисодий усишга таъсир даражасини аниклаш, шунга мувофик иктисодий-сиёсий чора-

1 Рабах Арецки ва Оливье Бланшар. Семь вопросов о спаде цен на нефть за последний период. http://blog-imfdirect.imf.org/

2 МВФ. Бюллетень «Перспектива развития региональной экономики». Январь 2015 года. -С. 8-9.

ларни ишлаб чикиш ва уз вактида амал-га ошириш х,ар качонгидан хам мухим ахамиятга эга. Россиядаги чукур ва да-вомли иктисодий пасайиш Кавказ ва Марказий Осиё минтакаси мамлакат-лари иктисодиётига савдо (КозоFистон, КирFизистон, Тожикистон), пул утказ-малари (Арманистон, КирFизистон ва Тожикистон) ва туFридан-туFри хори-жий инвестициялар (Арманистон, КирFи-зистон, Тожикистон) каналлари ор-кали жиддий таъсир курсатмокда. ХВФ тахлилларига кура, Кавказ ва Марказий Осиё минтакасидаги мамлакатлар ичи-да савдо, молия ва мехнат каналлари оркали Россия иктисодиётига нисбатан энг кам боFлик мамлакат Узбекистон хисобланади3.

ХВФ томонидан утказилган тахлил натижаларига кура, Россия ЯИМнинг бир фоиз пунктга узгариши Кавказ ва Марказий Осиё минтакасида ноуглево-дород экспорт хажмининг 75%га, пул утказмаларининг карийб 50%га камай-тириши мумкин4. Агар рублнинг кур-си Кавказ ва Марказий Осиё минтакаси мамлакатлари валютасига нисбатан па-сайса, у холда пул утказмаларининг ха-рид кобилияти янада камаяди.

Хозирда жахонда фоиз ставкала-ри ва валюта курсларининг узгариши АКШдаги пул-кредит сиёсатининг нор-маллашуви билан боFлик. Айни дамда мамлакатимизда фоиз ставкаларининг тушиб бораётганлиги эса мамлакатимиз жахон молия бозорлари билан чукур интеграцияга эга эмаслигидан далолат беради. Мамлакатимиз банк тизими ка-питалининг етарлилик даражаси (23,8%)

3 http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2014/ mcd/eng/pdf/c3.pdf

4 http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2014/ mcd/eng/pdf/c3.pdf

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 5

ва жорий ликвидлилик курсаткичининг юкорилиги (64,6%)1, шунингдек, кредит-ларнинг кайтарилмаслик даражаси (уму-мий кредитлар хажмида 0-1%)2 ва дол-ларлашув даражаси (умумий кредитлар хажмида валютадаги кредитлар 36-37%, умумий депозитлар хажмида валютадаги депозитлар 18-19%)3 пастлиги мо-лиявий секторнинг иктисодий усишга кушаётган хиссасини оширмокда. Шун-дан келиб чиккан х,олда айтиш мум-кинки, жахон фоиз ставкаларининг узгариши биржа товарларига булган нархларнинг пасайиши ва ташки талаб-нинг камайиши билан киёслаганда мам-лакатимиз иктисодиётига деярли таъсир курсатмайди.

Узок муддатли истикболда Узбекистон-нинг хозирги юкори баркарор иктисодий усишини саклаб колиш, энг устувор максадимиз - тараккий топган давлат-лар каторига кутарилиш йулидаги энг мухим масаладир. Бунинг учун, авва-ламбор, таркибий узгаришларни янада чукурлаштириш, иктисодиётимизни янги, юксак даражага кутариш ва шу асосда куйидаги ислохотларни амалга ошириш лозим:

- макроиктисодий баркарорликни таъминлаш. Узбекистон учун макроиктисодий баркарорликнинг энг мухими бюджет мезони, бюджет даромадлари курсаткичи таянч даражада булиши ке-рак. Бошкача айтганда, бюджет даро-мадларининг тебраниши жахон хомашё бозорида шаклланган тенденцияларни хисобга олган холда муайян маънода «кафолатланган» булиши керак. Бюд-

1 http://cbu.uz/sites/default/files/2015/01/ Monetary_policy/monetary_policy_2015_uz.pdf

2 https://www.imf.org/external/Russian/pubs/ft/ reo/mcd/2015/mreo0115r.pdf

3 http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2014/ mcd/eng/pdf/c3.pdf

жет даромадларининг конъюнктурали эмас, айнан структурали кисми нисбатан узгармас ва мустахкам асосга эга ва бу хукуматга узок муддатли ислохотларни амалга оширишга имкон беради. Пул-кредит сиёсатининг асосларини такомил-лаштириш ва молиявий тизим сиFимини ошириш инфляция ва фоиз ставкаларини пасайтириш ва инвестиция максадлари учун молиявий воситачиликни кенгайти-ришга ёрдам беради;

- баркарор ва шаффоф савдо сиёсати, шунингдек, халкаро савдонинг самарали ва ишончли амалиётини шакллантириш. Ташки конъюнктуранинг кутилмаган теб-ранишлари таъсирини юмшатиш учун экспорт ва импортнинг товар ва географик диверсификациясини янада ошириш максадга мувофик;

- Кавказ ва Марказий Осиё минтакаси мамлакатлари билан минтакавий хам-корликни янада кенгайтириш - Узбекис-тоннинг энергия ва сув таъминоти хавф-сизлигини ошириш хисобидан, узок муддатли баркарор иктисодий усишига мустахкам асос булади;

- тадбиркорлик мухитини янада ях-шилаш ва самарадорликни ошириш янги иш уринларини яратишга ёрдам беради. Шу максадда хорижий ва махаллий инвесторлар иштирокида-ги кушма корхоналарни ташкил этиш-ни янада куллаб-кувватлаш ва шу асосда капитал бозорини ривожлантириш ва корпоратив бошкарув тизимида туб узгаришларни амалга ошириш даркор;

- инфратузилмавий муаммоларни хал этиш ва туFридан-туFри хорижий инве-стицияларга кенг йул очиш максадида кичик саноат зоналарини ташкил этишга алохида эътибор каратиш лозим.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2015, 5

г V ИКТИСОДИЁТ НАЗАРИЯСИ ВА МАКРОИКТИСОДИЁТ / ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ И МАКРОЭКОНОМИКА 21 '

Адабиётлар:

1. Каримов И.А. 2015 йилда иктисодиётимизда туб таркибий узгаришларни амал-га ошириш, модернизация ва диверсификация жараёнларини изчил давом эттириш х,исобидан хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг йул очиб бериш - устувор вазифамиздир. / Узбекистон Президенти Ислом Каримовнинг мамлакатимизни 2014 йилда ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари ва 2015 йилга мулжалланган иктисодий дастурнинг энг мух,им устувор йуналишларига баFишланган Вазирлар Мах,камасининг мажлисидаги маърузаси. // «Халк сузи» 2015 йил 17 январь.

2. Альманах «Узбекистан-2013». - Т., ЦЭИ, 2013.

3. Olivier Blanchard, David R. Johnson. Macroeconomics (Sixth Edition). Pearson Education, Inc., 2012.

4. Узбекистон ракамларда-2014. Статистик туплам. Узбекистон Республикаси Дав-лат статистика кумитаси. - Т., 2014.

5. Узбекистоннинг йиллик статистик туплами-2008. Узбекистон Республикаси давлат статистика кумитаси. - Т., 2009.

6. http://data.worldbank.org/indicator/NE.GDI.TOTL.ZS

7. The Caucasus and Central Asia (electronic resource): transitioning to emerging markets. Washington, D.C.: International Monetary Fund, 2014.

8. Рабах Арецкива Оливье Бланшар. Семь вопросов о спаде цен на нефть за последний период. http://blog-imfdirect.imf.org/

9. МВФ. Бюллетень «Перспектив развития региональной экономики». Январь 2015 года.

10. http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2014/mcd/eng/pdf/c3.pdf

11. http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2014/mcd/eng/pdf/c3.pdf

12. http://cbu.uz/sites/default/files/2015/01/Monetary_policy/monetary_policy_2015_ uz.pdf

13. https://www.imf.org/external/Russian/pubs/ft/reo/mcd/2015/mreo0115r.pdf

14. http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/2014/mcd/eng/pdf/c3.pdf

15. http://www.worldbank.org/ru/news/press-release/2015/02/13/benefit-inter-regional-accessibility-by-rail-in-uzbekistan

16. http://russian.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/uzbekistan/#trading-across-borders

17. https://www.imf.org/external/russian/pubs/ft/weo/2015/update/01/pdf/0115r.pdf

18. http://www.indexmundi.com/commodities/?commodity=cotton&months=300&co mmodity=gold&indicator=price-ratio

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.