Научная статья на тему 'Ўзбекистон шахарларида қурилишида ўрта қаватли турар жой уйларининг ривожланиш тарихи'

Ўзбекистон шахарларида қурилишида ўрта қаватли турар жой уйларининг ривожланиш тарихи Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
104
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
энергия самарадор / энергия тежамкор / хажмий режавий ечим

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Равшан Джабборович Хамраулов, Зилола Олимжоновна Барноева

Ўзбекистон шахарлари жадал суратлар билан усиши натижасида Ўрта ва кўп қаватли турар жой уйлар қурила бошлади ва унинг архитектурасига катта кизикиш уйготади. Шу даврда олимлар томонидан Ўзбекистон шахарларининг табиий иқлим шароитларига мос ва хос булган уйсозлик халк тажрибаларнинг тадқиқотлар килинган ва жамланган. Масалан Бухоро анъанавий халқ уйлари шахар ва марказлари уйғунлиги ва узининг бетакрорлиги билан бошка шахарлардан ажралиб туради. Уларнинг композитсияси ярим ёпик ва ёпик характерли бўлиб, жазирама иссиқдан, куча шовкини ва чангдан химояланган. Бундай (уйларда) ховлили-уйларда узининг микро иқлими бўлиб ва куннинг иссиқ вактларида салкин булган. Хива анъанавий халк уйларида узининг оптимал микроиқлимини хосил килиш учун махсус ситема яратилган, масалан айвонлар ва ховлилар системаси.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистон шахарларида қурилишида ўрта қаватли турар жой уйларининг ривожланиш тарихи»

Узбекистон шахарларида курилишида урта каватли турар жой уйларининг ривожланиш тарихи

Равшан Джабборович Хамраулов Зилола Олимжоновна Барноева Жиззах политехника институти

Аннотация: Узбекистон шахарлари жадал суратлар билан усиши натижасида Урта ва куп каватли турар жой уйлар курила бошлади ва унинг архитектурасига катта кизикиш уйготади. Шу даврда олимлар томонидан Узбекистон шахарларининг табиий - иклим шароитларига мос ва хос булган уйсозлик халк тажрибаларнинг тадкикотлар килинган ва жамланган. Масалан Бухоро анъанавий халк уйлари шахар ва марказлари уйгунлиги ва узининг бетакрорлиги билан бошка шахарлардан ажралиб туради. Уларнинг композитсияси ярим ёпик ва ёпик характерли булиб, жазирама иссикдан, куча шовкини ва чангдан химояланган. Бундай (уйларда) ховлили-уйларда узининг микро иклими булиб ва куннинг иссик вактларида салкин булган. Хива анъанавий халк уйларида узининг оптимал микроиклимини хосил килиш учун махсус ситема яратилган, масалан айвонлар ва ховлилар системаси.

Калит сузлар: энергия самарадор, энергия тежамкор, хажмий режавий ечим

History of the development of medium-story residential houses under construction in the cities of Uzbekistan

Ravshan Djabborovich Xamrakulov Zilola Olimjon qizi Barnoyeva Jizzakh politechnical institut

Abstract: As a result of the rapid development of Uzbekistan's cities, medium-sized and multi-storey residential houses have begun to be built, and their architecture arouses great interest. During this period, scientists conducted and compiled researches of home construction folk practices suitable and typical for the natural and climatic conditions of the cities of Uzbekistan. For example, Bukhara is distinguished from other cities by the harmony and uniqueness of traditional folk houses in the city and its centers. Their composition is semi-closed and closed, protected from heat, strong shock and dust. Such houses have their own microclimate and are cool during hot days. Khiva's traditional folk houses have a special system

for creating its optimal microclimate, for example, a system of verandas and courtyards.

Keywords: energy efficient, energy saving, volume planning solution

ХХ асрнинг 30-40 йилларида Узбекистан шахарлари тез суръатлар билан ривожланиши натижасида, Урта каватли тураржой уйларига талаблар орта борди ва курила бошлади. Бу давргача республикамиз шахарлари да Урта каватли тураржой бинолари курилмаган, ва шу сабали бу халк уйларига нисбатан олимлар ва архитекторлар томонидан катта кизикиш уйготди. Бу даврда республикамизда илмий-тадкикотлар ва лойиха ишлар олиб борилди ва конкурслар эълон килинган[1].

1940 йилларнинг биринчи ярмида, илк бор республикамизнинг шахарлари учун Урта каватли турар жой уйларига конкурс эълон килинган. Бу конкурсда архитектор И.Рачинская ва мухандис В. Озеровларнинг лойихалари голиб деб топилди. Шу конкурс лойихалари асосида типлаштирилган куп сексияли Урта каватли уйлар серияси яратилди ва ишлаб чикишга жорий килинди ва шахарлар турар жой иморат курилишида кенг кулланилди.

1940 йилларнинг охирида, Узгоспроект институти томонидан типлаштирилган турар жой биноларининг 2-каватли купсексияли уйларни 210-серияси ишлаб чикилди ва шахар турар жой иморат курилишида тавсия килинди.

ХХ асрнинг 40 йилларидан Тошкент шахри Чирчикда хам 3-4 каватли тураржой уйлари курила бошланди. Бу турар жой уйлар танланган курилиш майдонга караб алохида лойихаланган, мисол учун Пушкин кучасидаги 4-каватли уй (арх.К.Бабиевский). Кейинчалик Узбекистон шахрлари учун икки квартирали сексия типидаги ёзги хоналари ва икки томнлама шамоллатиш мумкин булган куп сексияли уйлар лойихаланган ва курила бошлади.

40-йилларнинг биринчи яримда эълон килишган конкурсда мухандис В. Озеров томонидан ишлаб чикилган типлаштирилган Урта каватли сексияли уй кабул килинган. Урушдан кейинги йилларда Тошкент шахрининг Навоий кучасини шу типдаги 4-каватли купсексияли уйлар билан курилган.(Арх.М. Булатов, Л.Караш, А. Якушев, И. Рачинская, В. Якушев, В. Архангелский)1940-йилларнинг охирида Узгоспроект томонидан ишлаб чикилган 210-серияли 2-каватли куп сексияли тураржойлар кенг таркалган.

Чор Россияси Урта Осиёни узига кушиб олиши шахарлар ва иморотсозлигига уз таъсирини курсатган. Руслар (Фаргона, Когон, Тошкент, Самарканд, Андижон шахарларининг ёнидан яхши лойихаланган, янги булган шахарлар кура бошлади.) Бу шахарлар курилиши эвропача усулда булиб, яхши

кукаламзорлаштирилган тугри куча ва юлаклар, ариклар билан лойихаланган. Руслар эвропа усулида тураржой ва жамоат биноларини куришди.[17]

1954-йил йигма темир бетондан типлаштирилган, деворлари гиштдан 1-262-серияли 2-3 каватли тураржой уйлари ишлаб чикилган. 1954 йилда 1- 421-серияли 4-каватли (муаллиф. арх. И. Мерпорт, А. Кавалев, мух. Н. Воинов) биринчи марта оро ёпмаси йигма темир бетондан, ёзги хонанинг- айвони темир бетон каркасдан урнатиладиган туражой бинолари лойихаланди. Тошкент шахри Чилонзор массивида илк бор микрораёнлар курилишида 1-421-серияли куп сексияли турар жой уйлар курилган. 1958 йилда 1-310-серияли куп серияли тураржой уйлар ишлаб чикилиб, Республика шахарларида 8-10 йил ичида кенг кулланилган. Архикетортор мухандислар ва ижодий фаолиятида янги мукаммалштирилган йирик панелли 4-каватли типлаштирилган серияли уйлар ишлаб чикилган. Улардан:

1-464 АСП, 1-464-У. УСП-серияли уйлар Чирчик, Бухоро ва Самарканд шахарлари курилишида кенг кулланилган.

1-1964 йилларда илмий изланишлар ва Госгражданстрой лойихалаш институтлари тизими томонидан, типлаштирилган янги серия даврида, бир катор янги 1Уз-500 УСП, ТСП,1-310И, 1-310ТСП сериялари ишлаб чикилган. Бу тип серияли уйларда, кавартираларнинг хоналарни эксплуататсия ва меъморий-режавий эчимлари сезиларли даражада яхшиланиб, яшаш хоналари, ошхона майдони ва кириш жойлари анча такомиллаштирилган.

ХХ асрнинг 50-йилларида турар жой уйларининг курилишининг катта ютукларидан бири, бу тайёр темирбетон конструксияларидан йигиладиган панелли уйларга утишдир.

1961-1962 йилларда ГипростройиндуСтрия ТДСК ва 1-464-АСП сериялари кайта ишлаб чикилган. ТДСК-серияли уйларнинг умумий, ва яшаш хоналарини режалаштирилиши 1-310-серияли гиштли уйлардан фарк килмайди, фаркли жихати - ёзги хона - терасса умумий хона билан богланган ва лоджия билан алмаштирилган.

1963-1965 йилларда мавжуд серияларни (1-310, 1-464-УСА, 1-464- НСП,1-Уз-500) янада такомиллаштириш даври булди дейиш мумкин. Лойихаларни меъморий-режавий ва шахарсозлик сифатини таъминлашга катта эътибор берилди.

1946 йилда курилишга кабул килинган такомиллаштирилган, деворлари гиштли 1-310-И-64 серияли (Арх. Б.Блюм, М.Акрамов, В.Гитберг; конструкторлар А.Бочарова. В.Иванов, Л.Горлитский ва бошкалар) тураржой уйлар 1-310-сериядаги мавжуд булган купгина камчиликлар бартараф килинган ва такомиллаштирилган.

Республикамизнинг пойтахти Тошкентда 1966 йил 26 апрелда каттик эр силкиниши натижасида шахар маркази вайронага айланди. Тошкент шахрига бутун Собик Иттифокнинг республикалари ёрдам келиб, киска вакт ичида шахар кайта тикланди. Шу даврда Тошкент шахри архитектор ва курувчиларнинг Урта ва куп каватли турар жойларни лойихалаш ва куриш буйича тажриба майдонига айланди.

ХХ асрнинг 70 йилларга келиб, типлаштирилган лойихалашнинг учинчи даври бошланди ва ТашЗНИИЕП томонидан янги типлаштирилган лойихаларни ишлаб чикишни юлга куйилди.

4-каватли 76-серияли йирик панелли тураржой уйлари 4-та ва 18 блок-сексиядан иборат, 7,8 ва 9 балли сейсмик шахарларга мулжалланган, 5 та уй ва 8 та блок-сексия, эр силкинишлари булмайдиган шахарлар учун, 7,8 ва 9 балли ва зил-зила булмайдиган шахрлар учун 11 та блок-сексия ва 5 та уйдан иборат 77-серияли 4-каватли махаллий курилиш материаллардан куриладиган тураржой уйлар ишга туширилди.

Бу турар жойлар уйларнинг архитектуравий - режавий эчимига ва режалаштиришига тузатишлар киритилган ва квартираларда хоналар жойлашиши мутоносиб, квартирада киши сонига караб ёток хоналар кириш жойи, ошхона, ваннахона ва хожатхона майдонлари анча кенгайтирилган. 77-серияли турар жой уйларда ваннахоналар табиий ёруглик тугридан - тугри шамолатиш билан таъминланганлиги, яшаш хоналари ва ёрдамчи хоналарни алохида шамоллатиш имконияти яратилган ва натижада экспулататсия жараёнида анча кулайликларга ва энерготежамкорликка олиб келинган.

Бу янги тураржой уйларни лойихасини ишлаб чикишда архитектор ва мухандислар катта гурухи, институт бош мухандис рахбарлигида ишланган, улардан; С.Розенблюм, Р.Крюкова, Р.Янбулатов, Н.Мусорин, Н.Айрапетов, М.Аксенова, В.Оленс ва бошкалар. Таъкидлаб утиш жоизки, 77-серияли тураржой уйларни нафакат меъморий - режавий эчими унинг экспулататсия сифати хам юкори. уни 1-310-ТСП серия билан солиштирганда 2,5% га материал; мехнат ва бир м2нинг курилиш нархи сарфи камайишига олиб келинди.

Янги типда лойихаланган уйлар Тошкент, Ангрен ва Душанбе шахарларида тажрибадан утказилган.

Урта Осиё республикаларининг табиий - иклим шароти курук булган минтакларда ТошЗНИИЕП томонидан турар жой биноларининг хусусиятларидан бири булган ёпик берк композитсия устида тажриба олиб борган. Бу борада Тошкентда курилган 4-каватли шахтали тураржой биносида илмий - тадкикот тажрибаси утказган. (Г.В.Гуткина, Ш.З.Садикова) Шахтада хавонинг харакатланиши натижасида квартираларда хаво алмашинуви катта

SynraH. ^eKHH, SupuHnu KaBarga maxTa TyÖHyru Kapmucuga ^oönamraH KBaprapanapHuHr xoHanapura maMon Tatcupu KaTTa SynraH. fflaxrara KaparnnraH omxoHaga KyHgy3u umnam ynyH epyrauK этapпн Ba y эpнннг xaBocu этapпн gapa^aga canKHH Synumu aHHKnaHraH.

XoHanapHHHr pe^aBHH эннмпap Tyrpu TonunraH; e3ru xoHa (BepaHga) SunaH yMyMHH xoHaHH ^yHKcnoHan SorauKnuru caKnaHHÖ KonuHraHnuru, HB - hk^hmhö MHHTaKaga ceKcuanu Typap^oö yfinapuHH nofiuxanam Ba KypunumugarH Kyn HunnuK Ta^puSanapra acocnaHHÖ yMyMuö xoHa SunaH Supra Sapna xoHanap anoxuga omxoHa SunaH SoraaHraH Ba yHgaH TamKapu omxoHa MaögoHH 5.3 m2 gaH 8,3 m2 ra omupunraH; 2-xoHanu KBapTupagaH SomnaS Sapna KBaprapanapga BaHHa Ba xo^arxoHa anoxuga ®:oнпamтнpнпгaнпнгн Ba экcпyпaтaтcнa cu^araHuHr axmunaHumura onuS KenuHraH.

PaHrnapHu KeHr KynnaHumuga Typap^oö yfinapuHuHr TamKu KypuHumuHu KypKaMnamumura. Acocuö Tap3ga ogguö rumT Tepum ypHura ok Ba paHrau rumraapgaH roproaHTan nrouK TopranraH. BanKoHnapHu nerapanam TrouMu y3rapTupunraH; Sup xun ohuk MeTan naH^apa BocuTacu ypHura TynuK eKu KucMaH enuK (acSoTceMeHT nucTnap SunaH TycunraH) paHraaHraH erongaH umnaHraH rymyBaK eKu ryn nupMamuS ycaguraH naH^apanapra anMamTupnraH. Xap Sup Typap^ofinapHuHr Tap3u 2-xun Typga umnaHraH; a^panuS TypaguraH TamKu KypuHumu, KonnoBHu paHrau Maöga rumTnanap, SanKoHnapHu nerapanoBnu KypunManapu ^ofinamTupunraH.

1964 fiungaH PecnySnuKa maxapnapuga Ba TomKeHT maxapnapuga Typap^ofi yfinapuHuHr 1-464-YCn Ba 1-464 HCn cepuanu fiupuK naHennu (Apx C.Po3eHSnwM, O.AfiguHoBa, H.ASgynoB, .H.PycaHoBa, M.ToxTaxog^aeBa; KoHcTpyKTopnap ^.MopgBuHoB, 3.CeMeHoB, C.PySuHoB) KBaprapanapHuHr 9 TypuHu y3 unura onaguraH (4,6 Ba 8 ceKcuanu yfinap, anoxuga TypyBnu Sup ceKcuanu Ba kuhuk ounanap ynyH ranepua Tunugaru) Typap^ofi yfinapu SunaH KypunraH. 3cku 1-464-A cepuacura KaparaHga aHru cepuacuga 2 TOMoHnaMa maMonnarnmra эpнmнпгaн. Bapna KBaprapanapga Sup-SupugaH yranaguraH xoHa wk, ycTyHnuK ^uxara Sat3u KBaprapanapga 2 Ta e3ru xoHa-BepeHga MaB^yg; yfiHuHr Sup Tapa^uga yMyMuö xoHa SunaH omxoHa Ba yÖHuHr ukkuhhu KucMuga eToK xoHanapu Tapa^uga ^ofinamraHnuru Typap^ofiHu Kynafi Ba KypKaM Kunagu. Typap^ofiHuHr TamKu KypuHumuHuHr acocuö KypKaMnuru, yHuHr Tap3ugaru paHrnap ^unocu Ba y3ura xoc geBop naHennap umnaHraH.

MaB^yg C-7 MuKpopaeHgaru 1-T^-40-1 cepuanu yfinap "YKpauHa", C- 13 MuKpapaeHugaru "^eHuHrpag" 1-310-4-64 cepuanu Ba C-1, C-2 garu Typap ^ofinapHuHr MetMopuH-pe^aBuH тyзнпнmнгa Sup KaTop y3rapTupumnap KupuranraH. C-7 MuKpopaeHgaru 1-T^- 401 cepuanu yfinap 2-3 xoHanu KBapTupanap " omxoHa-e3ru xoHanap-yMyMufi xoHa" Y3SeKucToH mapouTura Kynaö

муофик лойихаланмаган, бу квартираларнинг асосий камчилиги умумий хонада ёзги хоналарни юклиги; ёзги хоналар киска галерея куламида эчилган. Зиналардаги айвонлар оралигидаги панжаларалар ортида ювилган кийим -кечакларни куритиш учун кулай жой ташкил этилган, бунда кучадан каралганда кузга ташланмайди. 1-ТЖ-401 серияли уйлар тарзида майда пилиткачаларнинг" кабанчик" тури кулланганлиги бошка тураржойлардан ажралиб туради. Тераска ёнидаги деворлар сувокланган ва буялган.

Навоий шахри Зарафшон дарёси ёнида, очик жойга курилган. Навоий шахри Республикамиз шахарсозлиги амалиётида мувофаккиятли курилган шахардан бири хисобланади.

1960 йилда Навоий шахри Горстройпроект (Москва) институти лойихаси асосида курила бошлаб, кейинчалик Ленинград давлат институтига комплекс лойихалаш учун берилган. 1961 йилда Навоий шахрини лойихасини муаллифлар гурухи: Россияда хизмат курсатган курувчи А.Коротков; архитекторлар В.Иванов, И.Орлов, мухандис. Г.Сморидинлар томонидан ишлаб чикилган ва Госстрой томонидан тасдикланган. Микрораёнлар асосан 5-каватли 1-464, 1В-4,5,6 серияли уйлар ва типидаги каркас-панел конструксияли 9-каватли (1-101-1БГ-9 серияли) уйлар галереяли ва коридорли билан боглаб курилган

Галерияли уйларда хоналарни асосий кисми бош тарз тарафида жойлашганлиги янада яхширок орентатсияга (жануб ва жанубий-шаркий) олиб келган. Бундай тип тураржойларнинг хар бир кавтида 8-та икки хонали квартира ва чет кисмларида 2 та уч хонали квартиралар мавжуд. Уларни хаммасида алохида хожатхона ва катта лоджия - ёзги хона, борлиги квартираларни куёш нуридан исиб кетишидан химоя килади. Баландлиги 2,7м (полдан - шифтгача) булган алохида ванна ва хона ва курилиш жараёнида Куйилган жавонлар квартираларни кулай ва шинам килади. Аник режалаштирилган квартиралар оралигидаги ёпик кундаланг деворлар шовкинни узида саклаб колади.

Республикадаги уйсозлик курилиш комбинатининг (ДСК) махсулоти тураржой уйлар 1Уз-500 серияси Тошкент ва Андижонда курилган, 76-серия Олмалик, Карши, Наманган, Урганч, Гулистон, Фаргона шахарларида, 146-серия Бухоро ва Нукусда, 464-срия Самарканд ва Фаргонада (бу тураржой уйларни барчаси 4-5 каватли); 148-серия 9-каватли тураржой уйлари Тошкент ва Самаркандда. Бу тураржойларга архитектура нуктаи назардан, эътибор берсак жойлашишида хам ва тархида хам бир-биридан фарк килмайди. Бундай холатда шу давргача иморотсозлиги хилма - хил булган Ркспубликадаги шахарларни бир хилликка олиб келади. Бир хиллик кандай санъат тури булмасин уни халок булишига олиб келади. Узбекистоннинг хар бир катта

шахарларининг узининг табиий иклим шароити, меъморчилик анъаналари ва урф - одатлари эътиборга олиниб узининг сериясига эга булиши лозим.

Урта каватли тураржой уйлари хар бир шахарга хос булган табиий ва ижтиомий талабларни бадиий воситалар шакли ва рангларининг хилма-хиллиги ва шахарсозлик омиллари кондириши керак. 148-серияли 9-каватли тураржой уйларда 2-та жиддий камчиликка эга (ТошЗНИИЕП) 1) ташки деворнинг конструктив эчими катиъийлиги сабабли тарзи узгармас. 2) Магистрал кучаларга чиккан квартираларнинг хоналарни шовкиндан химоя килинмаган, тарз олди ховлили килиб ишланган.

ХХ асрнинг 80 йилларидан бошлаб Тошкент, Самарканд ва Навоий шахарларида кенг суратлар билан Урта ва куп каватли ва турар жой мажмуаларнинг экспериментам лойихалари бажарилди ва шулар асосида курила бошлади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Мавлонова Г.Ф.(2018) Самарканд шахри шароитида арзон ва шинам урта каватли турар жой ва мажмуаларини барпо этиш ва архитектурасини шакллантириш тамойилларини яратиш. «Бино ва иншоотлар архитектураси» мутахассислиги буйича магистр даражасини олиш учун ДИССЕРТАЦИЯ. Самарканд.

2. Uktamovich, S. B. (2016). About transfer of effort through cracks in ferroconcrete elements. European science review, (7-8), 220-221.

3. Bakhodir, S., & Mirjalol, T. (2020). Development of diagram methods in calculations of reinforced concrete structures. Problems of Architecture and Construction, 2(4), 145-148.

4. Сагатов, Б. У. (2020). Исследование усилий и деформаций сдвига в наклонных трещинах железобетонных балок. European science, (6 (55)), 59-62.

5. Uktamovich, S. B., Yuldashevich, S. A., Rahmonqulovich, A. M., & Uralbayevich, D. U. (2016). Review of strengthening reinforced concrete beams using cfrp Laminate. European science review, (9-10), 213-215.

6. Asatov, N., Jurayev, U., & Sagatov, B. (2019). Strength of reinforced concrete beams hardenedwith high-strength polymers. Problems of Architecture and Construction, 2(2), 63-65.

7. Sagatov, B., & Rakhmanov, N. (2019). Strength of reinforced concrete elements strengthened with carbon fiber external reinforcement. Problems of Architecture and Construction, 2(1), 48-51.

8. Ашрабов, А. А., & Сагатов, Б. У. (2016). О передаче напряжений через трещины железобетонных элементах. Молодой ученый, (7-2), 41-45.

9. Ашрабов, А. А., Сагатов, Б. У., & Алиев, М. Р. (2016). Усиление тканевыми полимерными композитами железобетонных балок с трещинами. Молодой ученый, (7-2), 37-41.

10. Sagatov, B. U. (2022). O'zbekistonda energiya tejamkor binolar qurilishining ahvoli. Science and Education, 3(1), 261-265.

11. Asatov, N. A., Sagatov, B. U., & Maxmudov, B. I. O. G. L. (2021). Tashqi to'siq konstruksiyalarini issiqlik fizik xususiyatlariga ta'siri. Science and Education, 2(5), 182-192.

12. Шукуров, И. С., Сагатов, Б. У., & Нияткул, F. (2022). Том конструкциясини энергия самарадорлигини оширишда махаллий материалларини куллашнинг мукобил ечимлари. Science and Education, 3(4), 548-554.

13. Шукуров, И. С., Сагатов, Б. У., & Нарзикулов, F. Н. У. (2022). Биноларнинг энергия самарадорлигини ошириш буйича ривожланган мамлакатлар ва Узбекистонда амалга оширилаётган ишлар тахлили. Science and Education, 3(4), 601-608.

14. Asatov, N. A., Shukurov, I. S., Sagatov, B. U., & Usmonova, M. O. (2022). Binolarning pollardagi issiqlik yo'qotishlar xisobi. Science and Education, 3(4), 390395.

15. Матниязов, Б. И., Сагатов, Б. У., & Апроилов, А. А. И. (2023). Усиление железобетонных балок железнодорожных мостов композиционными материалами. Science and Education, 4(2), 687-691.

16. Sagatov, B. U. (2022). COMPOSITE MATERIALS FOR REINFORCING FERRO-CONCRETE ELEMENTS. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 281-285.

17. Алиев, М. Р. (2020). Экспериментальное определение динамических характеристик кирпичных школьных зданий. Academy, (11 (62)), 66-70.

18. Rakhmonkulovich, A. M., & Abdumalikovich, A. S. (2019). Increase seismic resistance of individual houses with the use of reeds. Modern Scientific Challenges And Trends, 189.

19. Юсупов, У. Т., Алиев, М. Р., & Рузматов, И. И. (2021). Энергоэффективность новых жилых домов. Science and Education, 2(5), 131-143.

20. Юсупов, У. Т., Алиев, М. Р., & Илхомов, Р. (2021). Архитектурное решение энергоэффективных многоэтажных жилых домов. Science and Education, 2(5), 276-287.

21. Алиев, М. Р. (2022). ХАРАКТЕРНЫЕ ПОВРЕЖДЕНИЯ ИНДИВИДУАЛЬНЫХ ДОМОВ СО СТЕНАМИ ИЗ СЫРЦОВОГО КИРПИЧА. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 264-268.

22. Aliyev, M. R. (2022). Bino va inshootlarning konstruksiyalarini tekshirishning asosiy bosqichlari. Science and Education, 3(2), 98-102.

23. Asatov, N., Tillayev, M., & Raxmonov, N. (2019). Parameters of heat treatment increased concrete strength at its watertightness. In E3S Web of Conferences (Vol. 97, p. 02021). EDP Sciences.

24. Рахмонов, Н. Э. (2020). Проблемы разработки отечественного синтетического пенообразователя. Academy, (11 (62)), 93-95.

25. Rahmonov, N. E. (2022). Energiya samarador uylar qurilishini qishloq sharoitida ommalashtirish istiqbollari. Science and Education, 3(2), 169-174.

26. Асатов, Н. А., & Рахмонов, Н. Э. (2022). ПУТИ УМЕНЬШЕНИЯ КРАЕВОГО ЭФФЕКТА ПРИ РАСЧЕТЕ КОНИЧЕСКОГО КУПОЛА С УЧЕТОМ ВЛИЯНИЯ ПРЕДНАПРЯЖЕННОГО ОПОРНОГО КОНТУРА. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 260-263.

27. Ablayeva, U., & Normatova, N. (2019). Energy saving issues in the design of modern social buildings. Problems of Architecture and Construction, 2(1), 59-62.

28. Норматова, Н. А. (2020). Проектирование энергосберегающих зданий в условиях узбекистана. Academy, (11 (62)), 89-92.

29. Аблаева, У. Ш., & Норматова, Н. А. (2021). Тошкент: лойихалашнинг анъанавийликдан хозирги кунигача. Science and Education, 2(5), 206-216.

30. Aблаева, У. Ш., & Норматова, Н. А. (2021). Узбекистондаги мавжуд биноларнинг энергия тежамкор шамоллатиладиган тизимлари асосий системалари. Science and Education, 2(5), 193-205.

31. Норматова, Н. А. (2022). САНОАТ БИНОСИ ТАШКИ ДЕВОРИНИНГ ИССЩЛИК САМАРАДОРЛИГИНИ АНИКЛАШ ВА ЕЧИШ. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 224-227.

32. Испандиярова, У. Э. К. (2020). Усиление мостовых железобетонных балок высокопрочными композиционными материалами. European science, (6 (55)), 63-67.

33. Асатов, Н. А., & Испандиярова, У. Э. К. (2021). Бетон с комплексной добавкой на основе суперпластификатора и кремнийорганического полимера. Academy, (5 (68)), 6-10.

34. Карабеков, У. А., & Каримов, В. Ш. У. (2021). Использование ГИС-технологий в городах строителство. Science and Education, 2(5), 257-262.

35. Karabekov, U. A. (2022). IMPROVE THE USE OF GIS IN LAND MANAGEMENT FOR AGRICULTURE AND FARMERS. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 256-259.

36. Karabekov, U. B. A. (2022). Qishloq xo'jaligi va landshaft kartalarini yaratishda GAT dasturlarini qo 'llash texnologiyasini takomillashtirish. Science and Education, 3(2), 163-168.

37. Gayrat, S., Salimjon, M. K., & Dilshod, Z. (2022). THE HEAT DOES NOT COVER THE ROOF OF RESIDENTIAL BUILDINGS INCREASE PROTECTION. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10(2), 674-678.

38. Асатов, Н. А., & Саримсоков, С. Ш. (2022). ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ ДИНАМИЧЕСКИХ ПАРАМЕТРОВ ВИСЯЧИХ СИСТЕМ. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 232-237.

39. Sarimsoqov, S. S. (2022). Armaturalangan ikki qiyali yog 'och to 'sinni loyihalash. Science and Education, 3(2), 175-183.

40. Sarimsoqov, S. (2019). The main characteristics of the situational method of teaching a foreign language. In SCIENCE AND PRACTICE: A NEW LEVEL OF INTEGRATION IN THE MODERN WORLD (pp. 205-207).

41. Худайкулов, Н. Ж. (2021). Масофадан зондлаш технологияларидан харита тузиш ишларида фойдаланиш. Science and Education, 2(5), 217-222.

42. Худайкулов, Н. Д. (2022). СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ЛАЗЕРНОГО СКАНИРОВАНИЯ ЗДАНИЙ И СООРУЖЕНИЙ. Eurasian Journal of Academic Research, 2(3), 238-243.

43. Xudaykulov, N. D. (2022). Qishloq xo 'jaligi yerlarini masofadan zondlash texnologiyalarini zamonaviy dasturlar orqali qo 'llash. Science and Education, 3(2), 408-413.

44. Мусаев Ш. М. ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНОЕ ОПРЕДЕЛЕНИЕ ЗНАЧЕНИЙ КОЭФФИЦИЕНТА ГИДРАВЛИЧЕСКОГО СОПРОТИВЛЕНИЯ ДЛЯ ОРОСИТЕЛЬНЫХ ЛОТКОВ ИЗ КОМПОЗИТНОГО МАТЕРИАЛА //Current approaches and new research in modern sciences. - 2022. - Т. 1. - №. 4. -С. 49-54.

45. Мусаев Ш. М. МЕТОДЫ ГИДРАВЛИЧЕСКОГО РАСЧЕТА ОРОСИТЕЛЬНЫХ ЛОТКОВ ТИПА ЛК-60, ЛК-80 И ЛК-100 ИЗ ПОЛИЭФИРНОЙ СМОЛЫ //Theoretical aspects in the formation of pedagogical sciences. - 2022. - Т. 1. - №. 5. - С. 190-195.

46. Мусаев Ш. М. Мероприятие сокращение загрязнение атмосферы вредными веществами //Me' morchilik va qurilish muammolari. - 2020. - С. 45.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.