Научная статья на тему 'ИССИҚЛИК САРФИ САМАРАЛИ ҲИМОЯЛАНГАН КЎП ҚАТЛАМЛИ ДЕВОР ПАНЕЛЛАРИНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ'

ИССИҚЛИК САРФИ САМАРАЛИ ҲИМОЯЛАНГАН КЎП ҚАТЛАМЛИ ДЕВОР ПАНЕЛЛАРИНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
400
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дюбеллар / декоратив / штукатура / интеграция / назорат-ўлчов / изоляция / дизайн / цивилизация. / dowels / decorative / plaster / integration / instrumentation / insulation / design / civilization.

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — З. Ж. Бахриддинова

Мақолада турар-жой биноларида яшаш қулайлигини яхшилайдиган ва хонада иссиқликни сақлашга имкон берадиган кўп қатламли девор панелларни қўллаш натижасида қандай самарага эришиш мумкинлиги ҳақида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INVESTIGATION OF HEAT CONSUMPTION EFFECTIVELY PROTECTED MULTI-FLOOR WALL PANELS

The article provides information on how to achieve cost-effectiveness as a result of the use of multilayer wall panels that increase the comfort of living in residential buildings and allow you to keep warm in the room.

Текст научной работы на тему «ИССИҚЛИК САРФИ САМАРАЛИ ҲИМОЯЛАНГАН КЎП ҚАТЛАМЛИ ДЕВОР ПАНЕЛЛАРИНИ ТАДҚИҚ ҚИЛИШ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

ИССЩЛИК САРФИ САМАРАЛИ ХИМОЯЛАНГАН КУП ЦАТЛАМЛИ ДЕВОР ПАНЕЛЛАРИНИ ТАДЦЩ ЦИЛИШ

З. Ж. Бахриддинова

Тошкент архитектура курилиш институти магистранти

АННОТАЦИЯ

Маколада турар-жой биноларида яшаш кулайлигини яхшилайдиган ва хонада иссикликни саклашга имкон берадиган куп катламли девор панелларни куллаш натижасида кандай самарага эришиш мумкинлиги хакида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: дюбеллар, декоратив, штукатура, интеграция, назорат-улчов, изоляция, дизайн, цивилизация.

ИССЩЛИК САРФИ САМАРАЛИ ХИМОЯЛАНГАН КУП КАТЛАМЛИ ДЕВОР ПАНЕЛЛАРИНИ ТАДЦЩ ЦИЛИШ

Z. J. Bakhriddinova

Master of Tashkent Institute of Architecture and Construction

ABSTRACT

The article provides information on how to achieve cost-effectiveness as a result of the use of multilayer wall panels that increase the comfort of living in residential buildings and allow you to keep warm in the room.

Keywords: dowels, decorative, plaster, integration, instrumentation, insulation, design, civilization.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев рахбарлиги остида мамлакат иктисодиётини жадал ривожлантириш йулидаги ислохотларни амалга ошириш, 2017-2021 йилларда "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисидаги" фармонида белгилаб берилган мамлакатни ривожлантиришнинг 5 та устувор йуналишларида курсатиб утилган: олий таълим ва иктисодиёт сохаларининг интеграциясини кучайтириш, ижтимоий ва коммунал хизмат курсатиш сохаларини жадал ривожлантириш, ахоли турмуш шароитини яхшилаш, ахолини иссиклик, тоза ичимлик суви ва табиий газ билан кафолатли таъминлаш, шу соха буйича таълим

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

бериш сифатини ошириш, малакали етук мутахассисларини тайёрлаш устувор йуналишлардан бири килиб белгиланди1.

Мазкур устивор йуналишлардан бири турар-жой биноларининг энергия самарадорлигини ошириш буйича архитектура-техник чора-тадбирлар мажмуи уйлар учун хажмли режалаштиришнинг окилона ечимларини, ташки тусикларнинг иссиклик билан ишлайдиган дизайнини, мухандислик тизимларини, назорат-улчов ва тартибга солиш мосламаларини, шунингдек анъанавий булмаган иссиклик манбаларидан фойдаланишни таъминлашдан иборат.

Турар-жой биноларининг хажмли режалаштириш карорлари уларнинг энергия самарадорлигига сезиларли таъсир килади. Аввало, куп каватли биноларнинг баландлигига (каватлар сонига) эътибор каратиш керак. Махаллий олимларнинг изланишлари шуни курсатдики, куп каватли турар-жой бинолари иссиклик йукотишларининг купайишига олиб келадиган махсус атроф-мухит таъсирига дучор булади.

Биноларни куришда аник максадлар кузланмокда - бино функционал ва кулай булиши керак. Кулайлик бир неча жихатларни уз ичига олади. Энг мухимларидан бири бу биноларда ички мухитнинг физик параметрларига куйиладиган талаблардир. Инсон саломатлиги ва ишлашини таъминлаш учун доимо тоза, кислородга бой хаво ва илик нам мухит булиши керак. Бунда ташки ураб турган иншоотларни лойихалашда катта рол уйнайди: деворлар, копламалар, деразалар, поллар ва хк. Иссиклик, хаво ва намлик ёпик иншоотлар оркали узатилади.

Ташки ёпик иншоотларга жуда куп талаблар куйилади: совук даврда юкори даражадаги иссиклик мухофазаси, илик даврда юкори даражадаги иссиклик баркарорлиги, хона ичидаги иссиклик окимининг узгариши билан ички катламларнинг кам энергия сарфи, юкори даражада хаво утказмайдиганлиги, паст намлик хажми ва бошкалар. Бирок, асосийлари иссиклик мухофазаси ва иссиклик баркарорлигини таъминлаши керак.

Элита турар-жой бинолари ва мажмуаларининг индивидуал лойихаларининг куплаб архитектура-режалаштириш ечимлари квартираларга кириш учун 1-2 эшик билан таъминлайди, бу эса тавсияларга мос келади. Кушимча эшиклар мосламаси нафакат тугри шамоллатиш режимини таъминлайди, балки квартиранинг хоналари томонидан иссиклик йукотилишини камайтиради ва ахолини (яшовчиларни) ортикча шовкинлардан химоя килади (1-расм) [1].

1 Ш.М.Мирзиёев рахбарлиги остида мамлакат иктисодиётини жадал ривожлантириш йулидаги ислохотларни амалга ошириш, 2017-2021 йилларда "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича харакатлар стратегияси тугрисидаги" фармони.

| p,, |

1-расм. Иссиклик сарфи самарали химояланган куп катламли девор конструкцияси.

1 - химояловчи конструкция (асос);

2 - изоляцияни таянчга ёпиштириш ва изоляцияга шиша толали мосламани мустахкамлаш;

3 - плитали изоляци;

4 - дюбеллар;

5 - мустахкамловчи шиша толали сеткалар;

6 - текистлаш катлами;

7 - декоративли-штукатурланган катлам.

Кам каватли бинолардаги шамол юкларини хисобга олган холда, шахарсозлик карорида шамолга чидамли турар-жой биноларини шамолдан химоя киладиган ён томондан турар-жой биноларининг каватларининг пасайиши билан урнатиш максадга мувофикдир, бу эса шамолга чидамли уйларнинг иссиклик мухофазасини таъминлайди. Шамол, автомагистраллар ва кучаларнинг шовкинидан химоя килиш учун "ёпик" ховлиларнинг шахарсозлик усулидан фойдаланиш иссиклик тежашга олиб келади [2].

Кам каватли уйлар биноларнинг хажмига нисбатан ташки тусиклар юзасининг катталиги, шунингдек узига хослиги туфайли иссиклик тежамкор деб хисобланмайди.

Шу муносабат билан замонавий меъёрий хужжатларда ихчамлик (компактлик) коэффициенти каби курсаткич киритилади, бу ташки тусиклар майдонининг бинонинг иситиладиган хажмига нисбати хисобланади.

Бундан ташкари стандартлар куп каватли биноларга караб турар-жой биноларини иситиш учун рухсат этилган энергия сарфини таксимлайди. Ушбу курсаткичлар учун 9-16 каватли куп каватли бинолар афзалрокдир [4].

Окилона компактлик билан кенг корпусли уйлар деб аталмиш уйлар тавсифланади. Бундай уйлар иссиклик йукотилишини камайтириши мумкин, улардаги микроиклим янада баркарордир, шамол "зарбаси"га ва квартираларнинг хоналарини совутишга нисбатан камрок сезгирдир. Шунинг учун, мумкин булган жойда, лойихалаштирилган турар-жой биносининг майдонини кенгайтиришга

xapaKar Kugum KepaK, nyHKu 6y KoMnaKTguK кoэ$$нцнeнтннннr axmugaHumu Ty^aögu uccuKguK HyKOTHnumuHH KaMafiTupumHu TatMuHgafigu. ^KKa TapTuSgaru (uHguBugyag) gofiuxagapHu umgaS nuKumga, Typap-^oö SuHocuHuHr uccuKguK caMapagopguruHu TatMuHgafiguraH Som;a apxHTeKTypa-pe^anamTHpum enuMgapu TaKHH^ KunuHumu MyMKHH. XycycaH, Typap-^oö SuHogapu ynyH KBapTupagapHu paguag TapTuSra cogum (^ofigamTupum) acocuga pe^agamrapum enuMgapu MaB^yg. Pe^agamTupumHuHr ymSy ycygu crora Kynpo; KBapTupagapHu ;aBarga (8 gaH 12 rana) KBaprapagaH Tam;apugaru кoммyннкaцнagapнн y3aTMacgaH ^ofigamTupumra umkoh Sepagu. Ymöy enuMgap yöHuHr yMyMuö MafigoHuHuHr SupguK KucMura Tam;u geBopgapHuHr nepuMeTpuHu nacafiTupagu, Tam;u Ba uhku MyxaHgucnuK кoммyннкaцнagapн y3yHguruHu KaMaHTupagu, gu^Tgapra mkhu omupagu, Hara^aga энeprнa MaHSagapuHu Te^amra oguS Kegagu. Ymöy pe^agamrapum ;apopu SugaH Typap-^oö SygMaraH acocuö Kopugopgap eKu KBapTupa TamKapucugaru acocuö Kopugopgap ;ymuMHa epyrguK gapnagapu SugaH epнтнgнmн MyMKuH [3].

^mam KynafinuruHu axmugafiguraH Ba xoHaga uccuKguKHu ca;gamra umkoh SepaguraH pe^agamrapum enuMu cu^arnga Su3 xoHaHuHr y3yHguru Ba KeHrnuruHuHr oKugoHa HucSaraapuHu TaBcua KugumuMro MyMKuH. TypTÖypnaK xoHaHuHr Tam;u uccuKguK Tatcupura ;apmu Typum KoSuguaTu ny;yp xoHara HucSaTaH ukku SapaBap KaMafiraHguru aHuKgaHgu. KeHrafiTupugraH (MaögoHu KaTTa) xoHaga xapopar pe^MMu Ba aÖHuKca pagнaцнa (HypgaHum) axmugaHagu, aMMo aÖHu naHTga TaSuuH epuram Ba maMoggarum eMoHgamagu. fflyHuHr ynyH SuHogap xoHagapuHuHr nyKypguru Ba KeHrguruHuHr Terumgu HucSara 1,4-1,6 opaguruga oguHumu MyMKuH. YmSy HucSar SugaH xoHagapHuHr xapopar pe^MMu aHaga Sap;apop Sygagu.

TyHru yHKy naHTugaru nacT xapoparnuHr uhcoh TaHacura TatcupuHu ypraHum naHTuga oguMgap x^bo xapopara 14-15°C ra Tymupum MyMKuHguruHu ucSoTgagugap [6]. EyHgaö xapoparau Ha3opaT Kugum ucuTum MocgaMagapura uccuKguK KupuTumHu xoHara ;apaS SomKapumHu ^opufi этнm op;agu aMagra omupugagu.

Ma^Sypufi TaSuuH epyrguK SugaH 3uHa xoHacuHu Tam;u geBopra ^ofigamTupum SugaH эмac, SagKu FapSga SygraHu KaSu, 3uHa xoHagapu Ba gu^T

SupguruHuHr uhku ^otgamumu SugaH Typap-^oö SuHogapu KypugumuHu KypuS nuKum TaBcua этнgagн. EyHgaö ycyg TyrpugaH-Tyrpu KBapTupagap ynyH umgaTugaguraH epyrguK ^aSxacuHu Kynamupumra umkoh Sepagu, Sy эca y3 HaBSaTuga KaBaTgapgaru KBapTupagapHuHr cohuhu KynaHTupagu Ba Tam;u geBopgapHuHr nepuMeTpu SugaH enu; MaögoHra HucSaTgapuHu uKKuHnucuHuHr ^ofigacura y3rapTupagu. EyHra KymuMna paBumga, Sy 6u3HuHr Typap-^ofi SuHogapugaru 3uHanoagap KaSu Ha3opaTcu3 ucuTugaguraH ^ohhu öy; Kugum op;agu SuHoHuHr uccuKguK nyKoTugumuHu KaMafiTupagu [7-11].

Уйингизда ёки пентхаусларнинг охирги икки каватида жойлашган майдончаларни - куп каватли турар-жой биноси томига урнатилган алохида коттежларни ташкил килиш иссикликнинг куп сарфланишига олиб келади. Пентхауснинг мажбурий атрибути атрофга караш учун катта терасса (айвон) ёки катта сирланган(ойна билан жихозланган) майдон оркали томга киришдир. Квартиралар юкори каватларда жойлашганлиги ва ташки куринишдан химояланганлиги сабабли, баъзи уйларда сирланиш деярли бутун периметр атрофида амалга оширилади. Бизнинг иклим шароитимиздаги бундай сирланиш (ойнавандлаш) иситиш учун жуда куп энергия исроф килинишига ва ёзда биноларнинг хаддан ташкари кизишига олиб келади.

Курилаётган уйларнинг куп кисми аллакачон сирланган лоджиялар ёки балконлар билан курилмокда, бу уйнинг фасади архитектурасини яхлит ифодасини беради. Лоджия ва балконларнинг сирланиши иссиклик сарфини камайтиришга имкон беради. Шу билан бирга, шуни ёдда тутиш керакки, сирланиш изоляция шароитини ёмонлаштиради, хоналарнинг табиий ёруглик билан ёритилишини карийб 30 фоизга камайтиради. Бундан ташкари, лоджияларнинг сирланиши хонани тугридан-тугри шамоллатишдан махрум килади. Ойнанинг бир кисмини очиш тулик вентялиция ва шамоллатиш эффектини таъминламайди [12-18].

Турар-жой биноларининг иссиклик самарадорлигини ошириш учун бинонинг совук шамолнинг устун йуналишини, жанубий фасадларнинг максимал сирланишини ва шимолий фасадларнинг минимал сирланишини хисобга олган холда бинонинг туб жойларга йуналтирилганлиги каби архитектура услубларини куллаш тавсия этилади. Кам каватли уй-жой курилишида лойихалаштириш ва режалаштиришнинг курсатилган усуллари кулланилиши керак. Курсатилган курилиш техникаси ва режалаштириш ечимлари кам каватли уй-жой курилишида кулланилиши керак.

Иситилиши лозим булган хонага махсус ускуналар оркали иссиклик кабул килиш ва олиб бориб таркатиш тизимлари иситиш тизимлари дейилади.

Якин муддат оралигида иситилаётган бинолар ичидаги хаво хароратини тулик автоматлаштириб бошкариш даври бошланди хамда республикамиз саноати бу борада содда, ишончли ва арзон нархли хона ичига иссиклик берувчи, бошкариб турилувчи асбоб-ускуналар чикара бошлашига ишонч хосил киламиз [19].

Компьютер техникасининг ривожланиши иситиш тизимлари ва уларнинг хисоби турларини осонлаштиради. Х,ар кандай хисоб билан банд булувчи мухандислар учун узгача, яна хам зарур булган максадлар устида ишлашга имкон яратилади. Худди шундай, аммо унчалик даражада тулик булмаган умумий йуналишлар жараёни иситиш тизимларининг ривожланишига йул очиб беради. Бу

сохадаги изланишлар иситиш тизимларининг тезрок мукаммаллашишига, тежамкорлик билан энергия воситаларини ишлатишга олиб келади.

Иссиклик ташувчи моддалар кувурлараро харакатда булиб улар суюк ва газ холатида булади. Бундай иссиклик ташувчилар сифатида сув ва бошка суюкликлар, газ булса - буг, хаво, газ ишлатилади. Булар иссиклик ташувчилар деб аталади [20].

Иситиш тизимлари ва асбоблари олдидаги асосий вазифа шундан иборатки, бу курилмалар бинолардаги хар бир хонага аввал хисобланган иссиклик микдорини бермоклиги керак. Бу иссиклик микдори хар бир бино учун кишки мавсумнинг энг совук давридаги ташки хавонинг хисобий харорат микдори учун хоналарнинг иссиклик баланси билан хисобланиб, бу баланс учун иситиш системасининг хисобий иссиклик куввати аникланади. Х,ар кандай курилма ёки ускуналар олдига куйиладиган талаблар катори иситиш тизимларига хам маълум даражадаги куйидаги талаблар куйилади:

1. Санитария-гигиеник талаб - бунда тусик конструкцияларнинг ички сиртини ва ички хаво хароратини талаб этилган даражада хона тархи ва баландлиги буйича хаво харакатини рухсат этилган курсаткичда ва иситиш асбобларининг сирт хароратини чекланган чегарада ушлаш керак булади;

2. Иктисодий талаб - бунда иситиш тизимлари учун сарф буладиган металл микдорини ва ишлатиш жараёнида иссиклик энергиясини иложи борича тежаш;

3. Меъморчилик ва курилиши бобидаги талаб - бунда хоналар ичидаги иситиш жихозлари хона интерьерига мос куринишга эга булиши, ихчам, бошка ускуна ва курилиш конструкцияларига уйгунлашган булиши ва бинонинг умумий курилиш муддати билан чамбарчас богланган булиши лозим;

4. Иситиш тизимларининг курилиш жараёни (монтажи) бобидаги талабда майда ва кичик деталь, ускуна ва богламлар сони камрок булиши; уларнинг механик асбоблар ёрдамида тайёрланишини таъминлаш; монтаж килишда унификацияланган тугунларни кабул килиш каби талаблар киради;

5. Техник талабларга иситиш тизимларининг ишлатилиш даврида самарали ишлашини таъминлаш, оддий бошкарилиши, осон таъмирланиши, шовкинсиз ишлаши, иссиклик ташувчининг хавфсиз харакати ва ускуналарнинг ишончли хамда мустахкам ишлаши каби талаблар киради.

Биноларни иситишдан асосий максад йилнинг совук даврида бинолар ташки деворлари, дераза ойналари, эшиклар, том ёпмалари ва пастки кават поллари оркали сарф булган иссикликни тулдиришдир.

Ташки хавонинг харорати билан бино ичидаги хавонинг харорати орасидаги фарк ва ташки тусикнинг сатхи канча катта булса, бино иссиклик микдорини шунча куп йукотади.

Бинонинг иссикликни канчалик йукотиши ташки тусикларнинг конструктив тузилишига ва кандай материалдан ясалганлигига, материал зичлигига ва бошка курсаткичларга хам боглик. Баъзи материаллар (гишт, тош, материаллар) иссикликни органик ва бошка полимер (ёгоч, намат, пенопласт, кийгиз, асбест) материалларга нисбатан купрок утказади. Бу фарк ташки тусик конструкцияларнинг турига, материал зичлигига, намлигига, иссиклик утказувчанлик ва иссиклик узлаштириш коэффициентига ва ташки хамда ички хаво хароратларининг фаркига боглик.

Демак, бино хоналарида зарур харорат мухитини ташкил этиш учун ва ташки тусик оркали сарф булган иссикликни тиклаш учун иситиш асбоблари курилади. Бинони иситиш учун зарур булган иссиклик микдори ёкилги ёндирилиб хосил килинади. Ёкилги козонлар тагида ёки иситиш оташхоналарида ёкилади ва улардан иссиклик сув, буг, хаво куринишида бинога кувурлар оркали утказилади.

Иссиклик тизимларининг кувватини аниклаш ва уларнинг барча ускуналарининг (козонлар сони ва уларнинг иссиклик берадиган юзаси, иссиклик ускуналари, иссикликнинг хисобий микдорлари ва уларнинг истеъмолчиларга узатиш учун кувурлар хисоби) тулик хисоблаш учун бинолардан ташки хаволарга сарф булаётган иссиклик микдори КМК 2.04.0597, КМК 2.01.04-94 ва КМК 2.01.01-94 талаблари асосида аникланиши лозим.

Биноларнинг хажмий-режавий ечимига, курилиш иссиклик физикасининг конуниятига биноан ташки тусикларнинг иссиклик-физик хисоблари натижасида тусиклар учун самарали конструкциялар кабул килинади. Шунинг учун саводхонлик билан иссиклик-физик жихатдан танлаб олинган самарали ташки тусик конструкциялар иситиш тизимларининг иссиклик кувватини тежашга олиб келади.

Бинолардан сарф булаётган иссиклик микдорининг бир кисми шамолнинг таъсирига узвий боглик, айникса, куп каватли бинолар шамол йуналишида ялангликка курилган булса, иссиклик сарфи сезиларли даражада катта булади [21]. Аксинча, шамол йуналишидан химояланган жойларда ва шахар ичида курилган биноларда иссиклик сарфи камрок булади. Шунинг учун биноларни шамол таъсиридан саклаш учун ташки девор сиртидан шамол кучини кайтарувчи махсус тусинлар урнатилади. Шамол таъсирида бинодан сарф булаётган иссиклик кушимча иссиклик микдори дейилади, хамда куйидагилар хисобга олинади:

1.Фукаро биноларининг баландлиги 4 метрдан ошган такдирда хисобланган асосий ва кушимча иссиклик сарфига 25%, кейинги хар бир метр баландликка 15% кушимча иссиклик олиш лозим. Бу кушимча иссиклик сарфи ишлаб чикариш биноларига ва зинапоялар учун кулланилмайди [22].

2. Шамол тезлиги 5-10 м/с булган такдирда 2% кушимча, 10 м/с. дан ортик тезликка эга булса 3% кушимча иссиклик олинади.

3. Катта биноларнинг ташки эшикларига иссик хаво пардаси берилган булса, ташки эшикларга берилган кушимча иссиклик сарфи хисобга олинмайди.

4. Умумий холларда типовой бинолар учун кушимча иссиклик микдори асосий иссикликнинг 16% ни ташкил этади.

Бинонинг ташки тусиклари оркали сарф булаётган иссиклик

микдорларини куйидаги формула ёрдамида аниклаймиз: 1

Q=- •Ф(ти-тм) • н • ц = к • Ф(ти-тт) • н • ц Вт (8)

бунда: К - ташки тусиклар оркали сарф булаётган асосий иссиклик микдори, Вт; Ф - ташки тусикнинг юзаси, м ; ти - ички хавонинг хисобий харорати, град.;

тм - ташки хавонинг хисобий харорати (энг совук бешкунлик давридаги харорат киймати), град.;

н - ташки тусик конструкцияни, ташки юзасини ташки хавога муносабатига боглик булган коэффициент;

ц - кушимча иссиклик сарфини хисобга олувчи коэффициент; Р - хисобланаётган ташки тусикнинг иссиклик узатувчанлик каршилиги

л

(термик каршилик), м трад/Вт юкорида формула учун тусикларнинг икки (ташки ва ички) тарафида хам харорат узгармас ва иссиклик окимининг тусиклардан утишини (иссик томонидан совук томонга) хам бир хил узгармас деб (стационар) кабул киламиз.

Хулоса килиб шуни таъкидлаш керакки, иссиклик сарфи самарали химояланган куп катламли девор панелларини куёш энергияси билан ишлайдиган энергия тежайдиган биноларни ривожлантиришда пассив куёш иситиш тизими элементларининг иссиклик химояси хусусиятларидан мохирона фойдаланган холда хажмли режалаштириш ечимларининг энергия сарфланишига таъсирини чукур урганиш мухим ахамиятга эга.

REFERENCES

[1] Е. С. Махмудова. Особенности развития административных центров Баку. URBANIZM 1. Баку 2001.

[2] Соловьев С.А., Сулковский И.А., Ботвина Д.М. Воловик М.И. Расчет прочности бетонов на плотных заполнителях и пористом материале. Архитектура и строительство Узбекистана, №8. 1989. - с. 34 -35.

[3] Tulaganov A. Structure formation and properties of the high-strength alkaline lightweight concretes. // Alkaline cements and concretes. II international conference. 1999. Kiev, Ukraine, pp. 168-184.

[4] Миролимов М. Формула прочности бетона на безобжиговом щелочном вяжущем

/Материалы XXXVI Международной научно-практической интернет-конференции «Тенденции и перспективы развития науки и образования в условиях глобализации»: Сб. науч. Трудов. - Переяслав-Хмельницкий, 2018. -выпуск 36-698 с.

[5] Ganiev, A. G., & Tashev, S. N. (2021). The Role of "Imagination" in the Process of "Creative Thinking" Developing Students'"Imagination" and "Creative Thinking" Skills in Teaching Physics. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 633-642.

[6] Бутаев, Ш. А., Сидикназаров, К. М., Муродов, А. С., & Кузиев, А. У. (2012). Логистика (Етказиб бериш занжирида окимларни бошкариш). Тошкент,"Экстремум Пресс, 577.

[7] Kuziev, A. U., & Muratov, A. K. (2021). Application Of Logistical Principles In The Development Of Directions In The Region. The American Journal of Engineering and Technology, 3(05), 143-149.

[8] Kuziev, A. U., Muratov, A. K., & Kurbonov, S. S. (2020). DEVELOPMENT AND EFFECTIVE USE OF REGIONAL MULTIMODAL TRANSPORT NETWORKS OF TRANSPORTATION. Theoretical & Applied Science, (5), 550-555.

[9] Ahmadaliev, D. K., Medatov, A. A., Jo'rayev, M. M., & O'rinov, N. T. (2019). ADAPTIVE EDUCATIONAL HYPERMEDIA SYSTEMS: AN OVERVIEW OF CURRENT TREND OF ADAPTIVE CONTENT REPRESENTATION AND SEQUENCING. Theoretical & Applied Science, (3), 58-61.

[10] Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A., Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). АЛГОРИТМ УСТРАНЕНИЯ ШУМА КУСОЧНО-ГЛАДКОЙ МОДЕЛЬЮ ИЗОБРАЖЕНИЯ. Theoretical & Applied Science, (4), 509-512.

[11] Уринов, Н. Т., Сайидова, Н. К., & Юлдашев, Х. Д. (2020). Cyber threats and vulnerabilities. EPRA International Journal of Research and Development (IJRD), 5(3), 158-162.

[12] Orinov, N. T., Medatov, A. A., Djuraboyev, M. K. O., & Khudoyberdiyeva, S. M. (2021). PEDAGOGICAL THEORIES AND THE ROLE OF THE SUBJECTIVE FACTOR IN THEIR DESIGN. Academic research in educational sciences, 2(4), 826838.

[13] O'rinov Nodirbek Toxirjonovich, M. A., & Abduvaliyevich, S. S. (2020). Mathematical modeling: from the classroom to the real world. Solid State Technology, 63(2s).

[14] Уринов, Н. Т., & Араббоев, А. (2019). НЕКРИПТОГРАФИЧЕСКИЕ МЕХАНИЗМЫ БЕЗОПАСНОСТИ. In НАУКА-ЭФФЕКТИВНЫЙ ИНСТРУМЕНТ ПОЗНАНИЯ МИРА (pp. 121-124).

[15] Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A., Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). Algorithm for eliminating noise by a smooth-smooth image model. ISJ Theoretical & Applied Science, 04 (72), 509-512.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 2 I 2021

ISSN: 2181-1601

[16] Ganiev, A. G., Avliyakulov, A. K., & Almardonova, G. A. (2003). Physics: 1 part. Tashkent, 368.

[17] Ganiev, A. G. (2021). Developing Students''Creative Thinking'Skills In The Course Of 'Law Of Conservation'. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(03), 564-573.

[18] Ганиев, А. Г., Авлиякулов, А. К., & Алмардонова, Г. А. (2003). Физика. 1 часть. Учитель.

[19] Ganiev, A. G. (2020). others. The role of travel lessons in the Shahrisabz Zoo in teaching foreign languages and developing their imagination to pupils of preschool educational institutions. International scientific and practical conference. Kazakhstan. Pavladar, 249-251.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[20] Kerimov, B. K., Ehl'gavkhari, A. I., & Ganiev, A. G. (1981). P-odd polarization phenomena in the electron-positron pair photoproduction in the nucleus field. Izv. Akad. Nauk SSSR, Ser. Fiz.;(USSR), 45(11).

[21] www.realt.by

[22] www.pari.guru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.