Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИГИДА БОЛАНИ АЛМАШТИРИБ ҚЎЙИШ ҲАМДА ФАРЗАНДЛИККА ОЛИШ СИРИНИ ОШКОР ҚИЛИШ ЖИНОЯТИ УЧУН ЖАВОБГАРЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИГИДА БОЛАНИ АЛМАШТИРИБ ҚЎЙИШ ҲАМДА ФАРЗАНДЛИККА ОЛИШ СИРИНИ ОШКОР ҚИЛИШ ЖИНОЯТИ УЧУН ЖАВОБГАРЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Оила / бола / болани алмаштириб қўйиш / фарзандликка олиш / васийлик ва ҳомийлик / сирини ошкор қилиш / паст ният / тамагирлик / ҳасад / адоват / жиноят мотиви. / Family / child / exchange of children / adoption / custody and guardianship / divulging secrets / low intentions / greed / envy / dislike / motive.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Нажимов Миратдийин Шамшетдинович

Ушбу мақолада Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилигида болани алмаштириб қўйиш ҳамда фарзандликка олиш сирини ошкор қилиш жинояти учун жавобгарликни такомиллаштириш масалалари ўрганиб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MPROVEMENT OF RESPONSIBILITY FOR THE CRIME OF CHILD Swap AND ADOPTION SECRET DISCLOSURE IN THE CRIMINAL LAW OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

This article examines the issues of replacing a child in the criminal legislation of the Republic of Uzbekistan and strengthening responsibility for a crime related to the disclosure of the secrecy of adoption.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИГИДА БОЛАНИ АЛМАШТИРИБ ҚЎЙИШ ҲАМДА ФАРЗАНДЛИККА ОЛИШ СИРИНИ ОШКОР ҚИЛИШ ЖИНОЯТИ УЧУН ЖАВОБГАРЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

/ I

: Ш

А шШш

t .Ш Л 4-

1 fi M

L^W.FIN^CEAND &Е0 SCIENCES

^ /, ...I ,.■,,.!»»►■""'

ARTICLE INFO

MPROVEMENT OF RESPONSIBILITY FOR THE CRIME OF CHILD Swap AND ADOPTION SECRET DISCLOSURE IN THE CRIMINAL LAW OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN Najimov Miratdiyin Shamshetdinovich

Karakalpak State University Head of the "Criminal Law, Procedure and Criminology" Department,

DSc. Assoc.

https://doi.org/10.5281/zenodo.10990776

ABSTRACT

Received: 11th April 2024 Accepted: 17th April 2024 Online: 18th April 2024

KEYWORDS Family, child, exchange of children, adoption, custody and guardianship, divulging secrets, low intentions, greed, envy, dislike, motive.

This article examines the issues of replacing a child in the criminal legislation of the Republic of Uzbekistan and strengthening responsibility for a crime related to the disclosure of the secrecy of adoption.

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЖИНОЯТ КОНУНЧИЛИГИДА БОЛАНИ АЛМАШТИРИБ КУЙИШ ХДМДА ФАРЗАНДЛИККА ОЛИШ СИРИНИ ОШКОР КИЛИШ ЖИНОЯТИ УЧУН ЖАВОБГАРЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Нажимов Миратдийин Шамшетдинович

Корацалпок; давлат университети "Жиноят хукуки, процесси ва криминалистика" кафедраси мудири, ю.ф.д. доц. https://doi.org/10.5281/zenodo.10990776

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 11th April 2024 Accepted: 17th April 2024 Online: 18th April 2024 KEYWORDS

Оила, бола, алмаштириб фарзандликка васийлик ва

болани куйиш, олиш, уомийлик,

Ушбу маколада Узбекистон Республикаси жиноят конунчилигида болани алмаштириб куйиш щмда фарзандликка олиш сирини ошкор килиш жинояти учун жавобгарликни такомиллаштириш масалалари урганиб чикилган.

сирини ошкор килиш, паст ният, тамагирлик, щсад, адоват, жиноят мотиви.

Жиноят кодексининг 124-моддасида тамагирлик ёки бош;а паст ниятларда касддан болани алмаштириб куйганлик учун жиноий жавобгарлик назарда тутилган.

Худди шунингдек, ЖК 125-моддада эса ;онун чи;арувчи оилага ва ёшларга ;арши каратилган бош;а бир жиноят - фарзандликка бола олувчиларнинг

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

еки васиилик ва хрмиилик органининг эркига царши, етим еки ота-она гамхурлигидан махрум булган болаларни фарзандликка олишнинг цонун билан цурицланадиган сирини ошкор цилганлик учун жавобгарликни назарда тутган.

Мазкур жиноятларнинг умумиИ, махсус ва турдош объектлари олдинги параграфда тахлил цилинган ЖКнинг 122 ва 123-моддаларида цаИд этилган жиноятлар билан ухшашдир. А.Отажоновнинг цаИд этишича, болани алмаштириб цуИиш жиноятининг бевосита объекти уз ота-онасидан ажрашиш фактига учраган боланинг цондош булган оила билан цариндошлик алоцаларини сацлаб цолиш, унинг нормал ривожланиши ва шаклланиш шароитларини таъминловчи ижтимоиИ муносабатлар хисобланади1. Биз ушбу фикрга цушила олмаИмиз, чунки муаллиф бунда жиноятнинг объектига бир томонлама ендашган. Бизнингча, ЖКнинг ушбу моддасида нафацат боланинг хуцуцлари билан боглиц ижтимоиИ муносабатлар, балки ота-онанинг хам уз фарзандини тарбиялаш, гамхурлик цилишга доир хуцуцлари билан боглиц ижтимоиИ муносабатлар мухофаза цилинади. Бу борада М.Х,.Рустамбаевнинг цуИидаги фикрини нисбатан тугри деб хисоблаИмиз: жиноят объекти болани тарбиялаш билан боглиц ота-онанинг хуцуцларини таъминлаш борасида вужудга келадиган, шунингдек, бола тугилганидан сунг келажакда хам унинг цонуниИ хуцуц ва манфаатларини химоя цилишда вужудга келадиган ижтимоиИ муносабатлар хисобланади2.

Демак, ушбу жиноятнинг асосий бевосита объекти уз фарзандини тарбиялаш, гамхурлик цилишга доир ота-оналик хуцуцлари хамда боланинг уз оиласида яшаш ва тарбияланиш хуцуци хамда келажакда юзага келадиган бошца цонуниИ манфаатларини мухофаза цилувчи ижтимоиИ муносабатлар хисобланади. Зотан, Оила кодексининг 73-моддасида ота-она уз болаларини тарбиялаш хуцуцига эгалиги ва тарбиялаши шартлиги, 65-моддасида хар бир бола оилада яшаш ва тарбияланиш, уз ота-онасини билиш, уларнинг гамхурлигидан фоИдаланиш, улар билан бирга яшаш хуцуцига эгалиги мустахкамлаб цуИилган. Ушбу жиноятнинг кушимча бевосита объекти эса, оталик, оналик ва болаликни мухофаза цилувчи жамият ва давлат манфаатларини таъминловчи ижтимоиИ муносабатлар хисобланади.

ЖКнинг 124-моддаси матнидаги мунозарали масалалардан бири жиноятнинг жабрланувчиси хацидаги муаммо хисобланади. Чунки, ушбу моддада "бола"ни алмаштириб цуИиш хацида норма белгиланган. Аммо цонунчиликка, хусусан, "Бола хуцуцларининг кафолатлари тугрисида"ги Конунга кура, бола деганда ун саккиз ешга тулгунга (вояга етгунга) цадар булган шахс (шахслар) тушунилади3. Олимлар томонидан ушбу масалани тугри тушуниш мацсадида жиноят таркибининг мазкур белгиси ("бола") чекланган холда изохланиши кераклиги, жабрланувчи цоида

1 Жиноят хукуки. Махсус кисм: Дарслик. / Ш.Икрамов, Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошк. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2016. - Б. 161.

2 Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус кисм. Т.2. -Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 146.

3 Узбекистон Республикасининг 2008 йил 7 январдаги "Бола хукукларининг кафолатлари тугрисида"ги УРК-139-сон Конуни. // www.lex.uz/docs/1297315

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

тарицасида янги тугилган чацалоц хисобланиши таъкидланган4. Ушбу масалада Ш.Юлдошева хам муаИян ендашувни илгари сурган: болани алмаштириб цуИиш - бу янги тугилган еки эмизикли чацалоцни бошцаси билан (масалан, касал болани соглом бола билан, цизни угил билан, бир миллат боласини бошцаси билан ва хоказо) алмаштиришда ифодаланган харакатдир5. Аммо миллиИ цонунчилигимизда бола деганда, 18 ешга тулмаган вояга етмаган шахслар тушунилади. Юцорида билдирилган фикрлар миллиИ цонунчилигимизда белгиланган бола тушунчасига зид деб хисоблаИмиз. Бу уринда ЖКнинг 124-моддасида, бизнингча, жабрланувчи хисобланган боланинг хали чацалоц эканлиги эмас, балки унинг ота-онаси еки яцинларининг ушбу болани таниИ олиш имконига эга эмаслиги, уларнинг идроки мухим ахамиятга эга деб хисоблаИмиз. Масалан, боланининг ота-онаси уни чацалоцлигидан кеИин хам еки 18 ешга тулгунга цадар курмаган булиши мумкин. БундаИ холатда муаИян усуллар билан боланинг алмаштирилиши хам ушбу жиноят таркибини хосил цилади, деб хисоблаИмиз.

Фарзандликка олиш сирини ошкор цилишнинг бевосита объекти юзасидан хам олимлар турлича царашларни илгари суришган. Жумладан, М.Х.Рустамбаевнинг фикрича, жиноятнинг бевосита объекти фарзандликка олинган болаларнинг нормал ривожланиши учун шарт-шароитларни вужудга келтиришга царатилган ижтимоиИ муносабатлар, оила манфаатлари, болаларнинг нормал рухиИ ривожланиши хисобланади6. А.Отажанов ушбу муносабатлар руИхатига фарзандликка олишнинг сир сацланиши тартибини7 белгиловчи ижтимоиИ муносабатларни хам киритади. Мазкур олимларнинг умумлаштирилган холдаги фикрларини цуллаб-цувватлаган холда фарзандликка олиш сирини ошкор цилишнинг асосий бевосита объекти фарзандликка олинган болаларнинг нормал жисмониИ ва рухиИ ривожланиши, оила манфаатлари хамда фарзандликка олишнинг сир сацланиши тартибини таъминловчи ижтимоиИ муносабатлар, кушимча бевосита объекти фарзандликка олишнинг сир сацланиши юзасидан жамият ва давлат манфаатлари хамда нуфузини химоя цилувчи ижтимоиИ муносабатлар, деб хисоблаИмиз.

ЖК 124-моддасида назарда тутилган жиноятнинг объектив томони болани алмаштириб цуИишда ифодаланади. Бу болани бошца бола билан алмаштириш билан боглиц харакатлар орцали содир этилади хамда бола алмаштириб цуИилган паИтдан эътиборан жиноят тугалланган хисобланади.

ЖК 125-моддасида назарда тутилган жиноят объектив томондан фарзандликка олувчилар, улар булмаган холларда васиИлик ва хомиИлик органларининг розилигисиз фарзандликка олиш сирларини ошкор цилиш еки ФХДЁ органидаги

4 Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикаси жиноят хукуки курси. Т.3. Махсус кисм. Шахсга карши жиноятлар. Тинчлик ва хавфсизликка карши жиноятлар: Дарслик. - Тошкент: Узбекистон Репсубликаси Миллий гвардияси Харбий-техник институти, 2018. - Б. 217.

5 Юлдошева Ш. Болани алмаштириб куйиш. // www.xushnudbek.uz/bolani-almashtirib-u-jish/

6 Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус кисм. Т.2. -Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 147.

7 Жиноят хукуки. Махсус кисм: Дарслик. / Ш.Икрамов, Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошк. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2016. - Б. 165.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

фарзандликка олганлар х,а;ик;ий ота-оналар эмаслиги тугрисидаги маълумотларни ошкор ;илишда ифодаланади.

Мазкур иккита жиноятнинг х,ам субъекти 16 ёшга тулган а;ли расо х,ар ;андай жисмоний шахс булиши мумкин.

Мазкур жиноятлар таркибида субъектив томон муаммоси мух,им жиноят-хуку;ий ах,амиятга эга. Ушбу тушунчанинг мазмунини ани;лаш бир ;атор назарий ва амалий саволларга (жиноят таркиби тузилиши, унинг субъектив томони х,ажми ва мазмуни) тугри жавоб беришга имкон беради. Жиноят мох,ияти, унинг ижтимоий хавфи куп жих,атдан жиноят содир этишга булган субъектив мотивация, интилиш, истак, майл билан белгиланади. Жиноят таркибининг бош;а элементларидан фар;ли уларо; жиноят хуку;и нормалари деярли х,ар доим жиноят таркибининг субъектив томонига ишора беради. Конун чи;арувчи, ;оида тари;асида, ушбу элементнинг аломатларини айбдор шахснинг мотивацияси, х,ис-туйгулари ва х,.к. ор;али ифодалайди.

Жиноятларнинг субъектив томони жиноят ;онунида белгиланган, ижтимоий хавфли тажовузнинг ички (рух,ий) томонини тавсифловчи белгилар мажмуида намоён булади, улар айбнинг ани; шаклида, мотивда, тажовузнинг ма;сади ва жиноят субъектининг эмоционал х,олатидан иборат.

Касддан содир ;илинган жиноятларни квалификация ;илиш учун нафа;ат айбнинг шакли, балки ниятнинг йуналиши х,ам мух,им ах,амиятга эга, бунда муайян ижтимоий хавфли о;ибатларга конкрет усуллар ор;али эришиш учун субъектнинг маълум майл-истаклар, мотивлар билан та;озо этилган иродавий х,аракатларини йуналтириш тушунилиши керак.

Айтиш лозимки, мотив дефиницияси жиноят ;онунида берилмаган. Вах,оланки, алохдда жиноят таркибларини тузишда ;онун чи;арувчи турли тушунчаларни мотив ишораси сифатида ;уллайди. Шу билан бирга, ;арийб барча ;улланадиган мотивацияни белгиловчи тушунчалар тугридан-тугри ва ;онунни кулловчи учун мотивни англаб етиш, идрок этиш, тал;ин этишда муаммо тугдирмайди (тамагирлик, ир;ий ёки миллий душманлик ёхуд адоват, диний таассублар ва х.к.). Айни чогда жиноят мотивини тушуниш, конкрет жиноят таркиби мотиви урнида ;улланадиган тушунчага ;онун чи;арувчи ;андай мазмун сингдираётганига богли;8.

Тад;и;отчи У.Закирова барча мотив ва ма;садларни жамлаган х,олда уларни 1) гаразли; 2) гаразли булмаган; икки гурух,га ажратишади9. Биро;, назаримизда, мотив ва ма;садларни бу каби фа;ат икки гурух,га ажратиш ма;садга мувофи; эмас. Боиси У.Закирова гаразли мотив ва ма;садларга ;онун чи;арувчи томонидан ани;-равшан курсатилган мотив ва ма;садларни киритади (тамагирлик йули билан; гаразгуйлик ниятларида; гаразгуйлик ёки бош;а манфаатларни кузлаб; безорилик мотиви; миллий, ир;ий, диний ёки ижтимоий камситиш замирида; уч олиш мотиви мол-мулкини талон-торож ;илиш ва бош;алар).

8 Ибрагимов С.М. К вопросу о низменном мотиве преступления. // www.wiselawyer.ru/ poleznoe/25821-voprosu-nizmennom-motive-prestupleniya.

9 Закирова У. Значение преступного мотива и цели при квалификации деяния. // Review of law sciences. - 2018. -№2. // www.cyberleninka.ru/article/n/znachenie-prestupnogo-motiva-i-tseli-pri-kvalifikatsii-deyaniya.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Бугунги кунда "паст ниятлар" тушунчаси ЖКнинг айрим жиноят таркибларида мавжуд. "Паст ниятлар" атамаси жиноят конунчилигида анча кенг кулланилади, у масалан, ЖК 124, 125, 131, 133, 137, 139, 1412, 227, 2301-моддалар таркиби конструктив тузилишига субъектив томоннинг белгиси сифатида кушилган. Куп холларда у гаразли ниятлар билан бирга келади (бунда гаразли ва бошка паст ниятлар деб кайд этилади). Демак, гаразли ният шак-шубхасиз, паст ниятлардан бири хисобланади, лекин, конун чикарувчи наздида, бошка паст ниятлар хам мавжуд. Бинобарин, паст булмаган мотивлар хам кузда тутилган.

Афсуски, мазкур илмий-назарий ва амалиёт муаммоси, унга юридик адабиётда деярли эътибор каратилмагани сабабли, янада чукурлашади. Ханузгача жиноят хукуки доктринасида шахснинг паст ниятлари тугрисида баркарор илмий карашлар ишлаб чикилмаган, кайси мезонларга кура ва нима учун у ёки бу мотивни паст деб топиш лозимлиги мавхум. Бугунги жиноят конунчилигида хам мазкур тушунча мазмунини конкрет нормада очмасдан фойдаланилади, олимлар ва мутахассислар томонидан паст мотивлар руйхати, анча узбилармонлик билан, субъектив равишда тузилади.

Юридик адабиётларда пастлик (шухратпарастлик, тубанлик, разиллик, куркоклик, бурчни нотугри тушуниш ва бошк.) жуда кенг тушунилади10. А.Отажонов эса жиноят субъектив томони мотивининг "паст ният" тушунчаси жиноят таркибининг узига хос мазмунидан келиб чикади хамда у жиноят таркибининг зурурий белгисига киритилган булса, факат айбдорнинг касди паст ниятларда содир этилган такдирдагина келиб чикиши тугрисида мулохаза билдиради. Хусусан, болани алмаштириб куйиш (ЖК 124-моддаси) ёки фарзандликка олиш сирини ошкор килиш (ЖК 125-моддаси 2-кисми "б" банди) жиноятларида бошка паст ниятлар деганда, айбдорнинг бола кариндошларидан, боладан ёки фарзандликка олган шахслардан уч олиш, уларни куролмаслик, зарар етказишни хохлаш каби алохида ахлоксизлигидан далолат берувчи хулк-атвори тушунилади11.

Бундан ташкари, С.И.Никулин фикрига кура, "паст ниятлар - бу шундай мотивларки, улар одоб-ахлок коидаларини купол равишда бузади (масалан, уч олиш, миллий ва иркчилик замирида)12". Худди шунга ухшаш позицияга тадкикотчи А.И.Чучаев хам эгаллайди. Унинг назарида, бошка паст ниятлар остида уч олиш, рашк, соглом болани касалга алмаштириб куйиш13. Бу ерда, суз одоб-ахлок, жамият кадриятларига зид булган мотивлар хакида боради.

Айрим олимлар, масалан А.Н.Игнатов, конкрет мотивларни паст деб тан олиш масаласини суд ваколатига киритади. Унинг фикрига кура, паст ниятлар сифатида тамагирлик, уч олиш, рашк, хасад ва бошка суд паст деб топган мотивлар булиши

10 Рустамбаев М.Х,. Узбекистан Республикаси жиноят хукуки курси. Т.1. - Тошкент: Узбекистон Республикаси Миллий гвардияси харбий-техника институти, 2018. - Б. 243.

11 Отажонов А.А. Шахсга карши жиноятлар: Укув кулланма. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. - Б.151.

12 Комментарий к Уголовному кодексу Российской Федерации. / Отв. ред. В.И.Радченко. - М., 2000. - С. 301.

13 Постатейный комментарий к Уголовному кодексу Российской Федерации. / Под ред. А.И.Чучаева. - М., 2004. - С. 348.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

мумкин14. Бу фикрни куллаб-кувватлаш ;ийин, боиси, жиноят таркиби конструктив элементини тал;ин ;илиш, шарх,лашни судьянинг субъектив ихтиёрига топшириш амалиётда узбошимчалик ва судга ишончсизликни келтириб чи;ариши ани;.

Уз навбатида тад;и;отчи Е.Гиль паст ниятларга, жиноят ;онунида жиноий жавобгарлик асоси булган, жавобгарликни огирлаштирувчи ва енгиллаштирувчи, конкрет жиноят таркибларини квалификация ;илишда конструктив аломат сифатида куйидагиларни кушади. Унга, мисол учун тамагирлик, безорилик, уч олиш, миллий, ир;ий ёки диний адоват замиридаги мотивлар маъ;ул куринади. Унинг наздида жиноят ;онунида жавобгарликни белгилаш, уни кучайтириш билан богли; булмаган барча мотив ва ма;садлар, паст мазмунга эга булмаган мотивация х,исобланади.

Биз бу фикрга х,ам ;ушила олмаймиз, сабаби, Е.Гиль асоссиз равишда барча жиноят-^у;у;ий мотивларни паст мотив туркумига киритиб юбормо;да. Бу эса, назаримизда жиноят ;онунини ;онунчилик йулида эмас, балки фалсафа, одоб-ахло; ва маданият каби конкрет булмаган, бах,оловчи ва мавхум категорияларга эга сох,аларга тортиб кетмо;да.

Паст ният остида ;онун чи;арувчи томонидан конкрет ма;сад ва мотивация курсатилмасдан, ;онун ;улловчининг субъектив ихтиёрига топшириб ;уйиши, амалиётда анча муракаббликлар ва турли хил ;онунни ;уллаш амалиётини шаклланишига олиб келиши мумкин. Фикримизча, юридик матнтда ;улланиладиган х,ар бир атама бир маъноли, синонимия хддисасидан холи, расмий сузлардан иборат булиши лозим.

Ю;оридаги муаммоли масалаларни муайян жиноят таркиблари мисолида куриб чи;амиз.

Жиноят кодексининг 124-моддасида болани алмаштириб ;уйиш учун жавобгарлик белгиланган. Болани алмаштириб ;уйишнинг субъектив томони айб билан тавсифланади, башарти унинг шакли Жиноят кодексининг нормасида белгиланмаган булсада, моддани тал;ин ;илишда ани; белгиланади. Тамагирлик ёки бошца паст ниятларга ишора ;илиш жиноятда айбнинг эх,тиётсизлик шакли мавжудлигини истисно ;илади.

Алмаштириб ;уйиш фа;ат ;асддан амалга оширилиши мумкин, ;олаверса жиноят таркиби формал шаклда тузилганлиги сабабли, касдни тугри ёки эгри шаклга ажратиш имкони йу;. О;ибатлар жиноят таркибининг объектив томони доирасига киритилмаганлиги сабабли, уларга нисбатан рух,ий муносабатни ;асд таркибига киритиш учун х,еч ;андай асос мавжуд эмас. Демак, болани алмаштириб ;уйишдаги ;асд формал таркиблар учун хос булиб, шахснинг бир болани бош;асига алмаштириб ;уйишнинг ижтимоий хавфлилигини англашидан иборат.

Конун жиноят таркиби субъектив томонининг зарурий белгиси сифатида мотив -тамагирлик ёки бошца паст ниятни курсатади. Тамагирлик жиноят содир этиишдан сунг моддий манфаат куриш ёки моддий харажатлардан халос булиш истагида, бунда, моддий фойдани олиш бирдан ёки келгусида, масалан, шантаж натижасида, кузланиши мумкин.

14 Гиль Е.А. Классификация и значение мотивов и целей преступления. // Наука и образование сегодня. - 2019. - №5 (40). // www.cyberleninka.ru/article/n/klassifikatsiya-i-znachenie-motivov-i-tseley-prestupleniya.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

М.Х.Рустамбаев фикрича, болани алмаштириб куйишда паст ниятлар сифатида уч олиш, х,асад булиши мумкин15. Бизнингча, болани алмаштириб куйишда паст ниятлар нафа;ат уч олиш, х,асад, балки жисмонан ногирон тугилган фарзанди урнига соглом фарзандли булиш истаги ва бошкаларда намоён булади. Улар, шунингдек, камситиш, болани жинси ёки ташки киёфасига ;араб, болани алмаштириш истагида ифодаланиши мумкин. Болани маълум тиббий тажрибаларни утказиш, унинг органлари ёки тукималарини трансплантация ;илиш учун фойдаланиш, жинсий ёки турли но;онуний диний маросимларда фойдаланиш истагини х,ам паст ниятларга киритиш мумкин (албатта, бунда тегишли ЖК моддалари билан жиноятлар жами вужудга келади).

Тад;и;отчи У.Закирова тугри ;айд этганидек, паст ниятлар юридик атама х,исобланмайди, маъно ва мазмун жих,атдан паст ниятлар номоддий куринишга эга16.

Паст ниятлар категориясига аксилижтимоийлик даражаси турфа булган ниятларнинг жуда кенг доираси киради. Аммо ЖК ушбу субъектив омилнинг мазмунига ;араб жавобгарликни алохдда индивидуаллаштиришга имкон бермайди, бизнингча бу Жиноят кодексидаги камчилик х,исобланиши мумкин. Хозирги ва;тда алмаштириб куйиш ниятлари уртасидаги фарклар фа;ат жазони тайинлашда уз аксини топиши мумкин, зотан мотивация жиноятнинг ижтимоий хавфлилиги даражасига таъсир килади.

Ота-оналар узаро ихтиёрий равишда фарзандларини алмаштиришга рози булиши, масалан, бош;а жинсдаги фарзандга эга булишни хох,лашида намоён булган хатти-х,аракатлар, мох,иятан ахло;сиз, аммо но;онуний тусга эга эмас. Шу билан бирга, амалиётда бундай х,аракатлар "вояга етмаган шахсларни олди-сотдиси" деб бах,оланиши х,ам мумкин. Аммо, бизнинг фикримизча, бундай х,аракатларни вояга етмаганларни одди-сотдиси билан богли; битимларга киритиш ма;садга мувофи; эмас, боиси уз фарзандини эвазига бош;а болани олишни ушбу х,аракатлар натижасида бирон моддий фойда ёки наф олишга тенглаштириб булмайди.

Оила институтига карши навбатдаги жиноят - бу Жиноят кодексининг 125-моддасида назарда тутилган фарзандликка олиш сирини ошкор ;илиш.

Куриб чи;илаётган килмишнинг субъектив томони фа;ат тугри ;асд шаклида намоён булиши мумкин. Шахс фарзандликка олувчининг ёки васийлик ва х,омийлик органининг эркига карши етим ёки ота-она гамхурлигидан мах,рум булган болаларни фарзандликка олишнинг конун билан курикланадиган сирини ошкор килаётгани англаб туради ва бу х,аракатларни амалга оширишни истайди.

Тах,лил килинаётган жиноятнинг 2-кисми "б" бандининг субъектив томони зарурий белгиси - бу гаразгуйлик ёки бошца паст ниятларнинг мавжудлиги. Гаразгуйлик ниятига маълум мулкий фойда олиш истаги билан боглик мотивлар киради. Бошка паст мотивлар х,асад, уч олиш ва бошкаларда ифодаланиши мумкин.

15 Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикаси жиноят хукуки курси. Т.3. Махсус кисм. Шахсга карши жиноятлар. Тинчлик ва хавфсизликка карши жиноятлар: Дарслик. - Тошкент: Узбекистон Репсубликаси Миллий гвардияси Дарбий-техник института, 2018. - Б. 218.

16 Закирова У. Значение преступного мотива и цели при квалификации деяния. // Review of law sciences. - 2018. - №2. // www.cyberleninka.ru/article/n/znachenie-prestupnogo-motiva-i-tseli-pri-kvalifikatsii-deyaniya.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Бизнинг фикримизча, цонун чицарувчи гаразгуИлик еки бошца паст ниятларни фацат бошца шахслар учун белгилаган, чунки касб фаолияти еки хизмат мавцеига кура фарзандликка олишни сир сацлаши шарт булган шахс томонидан сирни ошкор этиши уз-узидан катта ижтимоиИ хавфга эга.

Бошца паст ниятларга Жиноят кодексининг 125-моддасига хам маълум булган мотивлар булиши мумкин (масалан, уч олиш, куролмаслик, душманлик).

Масалан, суд-тергов амалиетига 11 ешли неварасига яцинда угли билан ажрашган келинидан уч олиш ниятида унинг асраб олингани хацидаги бор "хацицатни" аИтган бувининг иши маълум. Бола асраб олингании хацида бувиси унинг синфдошларига аИтиб берган.

Мазкур жиноятлар мотивларини тахлил цилишда уларнинг пастлиги мохиятини белгилаш аИницса муаммоли булиб, хуцуцни мухофаза цилувчи орган ходимлари "узбошимчалиги" учун имкониятларни сезиларли даражада кенгаИтиради. Ушбу масалада тадцицот олиб борган олимларнинг таъкидлашича, жиноят цонунида паст мотиви таърифи ва мазмуни курсатилмагани, жиноят-хуцуциИ нормани цуллашда хатолар ва ноаниц холатларни келтириб чицаради, охир-оцибат, бу жиноиИ цилмиш учун одилона жазо таИинлашда ва жиноятларни профилактика цилишда узининг салбиИ таъсирини курсатади17.

Дархацицат, цонун нормасида жиноиИ ниятларни аницлаштириш, жиноятни тугри квалификация цилишнинг бош талабидир.

Юцоридагиларни инобатга олган холда цуИидагиларни таклиф циламиз: биринчидан, Жиноят кодекси 124 ва 125-моддаларида "паст ниятлар" категориясини диспозициядан чицариб ташлаш ва уни "бошца шахсий манфаатдорлик" мотиви билан алмаштириш;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

иккинчидан, жиноят хуцуци доктринасида мавжуд ишланмалардан фоИдаланган холда, паст мотивларни норматив тартибга солишни такомиллаштириш мацсадида, хар бир паст мотив курсатилган жиноят таркибини танцидиИ цаИта куриб чициш, ва имкон цадар таркиб конструкциясида очиб бериш;

учинчидан, Узбекистон Республикаси ОлиИ суди томонидан судларга паст ниятларда содир этиладиган жиноятларни тугри квалификация цилиш буИича махсус тушунтириш бериш мацсадга мувофиц.

Жиноят мотиви ва мацсадини тугри англаш ва аницлаш, хусусан жиноят цонунчилигида "паст ният" мавхум категориясини чицариб, урнини конкрет жиноят таркибидан келиб чициб, мотивацияни еИиц холда тавсифлаш, амалиетда цонунни цулловчига жиноятни очиш, квалификация цилиш, жазо таИинлаш ва келгусида жиноятларнинг олдини олишга самарали хизмат цилади.

ЖК 125-моддаси 1-цисмида назарда тутилган цилмишнинг ижтимоиИ хавфи юцори эмаслиги, цилмиш эхтиетсизлик орацасидан хам содир этилиши мумкинлиги,

17 Ибрагимов С.М. Уголовно-правовая и криминологическая характеристики низменных мотивов в преступлениях против личности. // www.lawtheses.com/ugolovno-pravovaya-i-krimmologicheskaya-haraktenstiki-nizmennyh-motivov-v-prestupleniyah-protiv-lichnosti#ixzz6xUgKupJf; Карасёва М.Ю. Мотив и цель как факультативный признак субъективной стороны преступления. // Международный журнал прикладных и фундаментальных исследований. - 2016. - № 10-1. - С. 158-161.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

жиноий окибат назарда тутилмаганлиги, норма санкциясида озодликдан махрум килиш билан боглик булган жазо назарда тутилмаганлиги ва бошка шу кабилар билан изохланади.

Шунингдек, статистик маълумотлар тахлили суд амалиётида мазкур тоифадаги ишлар кам курилганлигини курсатмокда. Жумладан, судлар томонидан 2014 йилда 1 та жиноят иши юзасидан 1 нафар шахсга нисбатан амнистия акти асосида иш тугатилган, 2015 йилда 3 та жиноят иши юзасидан 3 нафар шахсга нисбатан, шундан 1 нафар шахсга нисбатан хукм чикарилган, 2 нафар шахсга нисбатан тарафлар ярашганлиги туфайли жиноят иши тугатилган, 2016 йилда 2 та жиноят иши юзасидан 4 нафар шахсга нисбатан, шундан 3 нафарига (1 нафарига жазо (жарима) тайинлаб) хукм чикарилган, 1 нафар шахсга нисбатан жиноят иши тугатилган.

Бундан ташкари, хорижий давлатларнинг жиноят конунчилиги тахлили Россия Федерацияси (ЖК 155-моддаси), Козогистон (ЖК 135-моддаси), Молдова (ЖК 204-моддаси), Арманистон (ЖК 169-моддаси), Озарбайжон (ЖК 175-моддаси), Тожикистон (ЖК 173-моддаси) давлатларида фарзандликка олиш сирини ошкор килиш учун жиноий жавобгарлик факат "касб фаолияти ёки хизмат мавкеига кура фарзандликка олишни сир саклаши шарт булган шахс томонидан, шунингдек бошка шахс томонидан гаразгуйлик ёки бошка паст ниятларда содир этилган" булсагина вужудга келишини курсатмокда.

Юкоридагилардан келиб чикиб, ЖК 125-моддасидан фарзандликка олиш сирини ошкор килиш учун жиноий жавобгарликни назарда тутувчи биринчи кисмни чикариб, МЖтКни ушбу килмиш учун жавобгарликни назарда тутувчи 481-модда билан тулдириш таклиф этилади.

References:

1. Жиноят хукуки. Махсус кисм: Дарслик. / Ш.Икрамов, Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошк. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2016. - Б. 161.

2. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус кисм. Т.2. - Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 146.

3. Узбекистон Республикасининг 2008 йил 7 январдаги "Бола хукукларининг кафолатлари тугрисида"ги УРК-139-сон Конуни. // www.lex.uz/docs/1297315

4. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикаси жиноят хукуки курси. Т.3. Махсус кисм. Шахсга карши жиноятлар. Тинчлик ва хавфсизликка карши жиноятлар: Дарслик. -Тошкент: Узбекистон Репсубликаси Миллий гвардияси Харбий-техник институти, 2018. - Б. 217.

5. Юлдошева Ш. Болани алмаштириб куйиш. // www.xushnudbek.uz/bolani-almashtirib-u-jish/

6. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус кисм. Т.2. - Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 147.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

7. Жиноят хуцуци. Махсус цисм: Дарслик. / Ш.Икрамов, Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошц. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2016. - Б. 165.

8. Ибрагимов С.М. К вопросу о низменном мотиве преступления. // www.wiselawyer.ru/ poleznoe/25821-voprosu-nizmennom-motive-prestupleniya.

9. Закирова У. Значение преступного мотива и цели при квалификации деяния. // Review of law sciences. - 2018. - №2. // www.cyberleninka.ru/article/n/znachenie-prestupnogo-motiva-i-tseli-pri-kvalifikatsii-deyaniya.

10. Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикаси жиноят хуцуци курси. Т.1. - Тошкент: Узбекистон Республикаси МиллиИ гвардияси харбиИ-техника институти, 2018. - Б. 243.

11. Отажонов А.А. Шахсга царши жиноятлар: Уцув цулланма. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. - Б.151.

12. КомментариИ к Уголовному кодексу РоссиИскоИ Федерации. / Отв. ред. В.И.Радченко. - М., 2000. - С. 301.

13. ПостатеИныИ комментариИ к Уголовному кодексу РоссиИскоИ Федерации. / Под ред. А.И.Чучаева. - М., 2004. - С. 348.

14. Гиль Е.А. Классификация и значение мотивов и целеИ преступления. // Наука и образование сегодня. - 2019. - №5 (40). // www.cyberleninka.ru/article/n/klassifikatsiya-i-znachenie-motivov-i-tseley-prestupleniya.

15. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикаси жиноят хуцуци курси. Т.3. Махсус цисм. Шахсга царши жиноятлар. Тинчлик ва хавфсизликка царши жиноятлар: Дарслик. -Тошкент: Узбекистон Репсубликаси МиллиИ гвардияси ХарбиИ-техник институти, 2018. - Б. 218.

16. Закирова У. Значение преступного мотива и цели при квалификации деяния. // Review of law sciences. - 2018. - №2. // www.cyberleninka.ru/article/n/znachenie-prestupnogo-motiva-i-tseli-pri-kvalifikatsii-deyaniya.

17. Ибрагимов С.М. Уголовно-правовая и криминологическая характеристики низменных мотивов в преступлениях против личности. // www.lawtheses.com/ugolovno-pravovaya-i-kriminologicheskaya-harakteristiki-nizmennyh-motivov-v-prestupleniyah-protiv-lichnosti#ixzz6xUgKupJf; Карасева М.Ю. Мотив и цель как факультативныИ признак субъективноИ стороны преступления. // МеждународныИ журнал прикладных и фундаментальных исследованиИ. - 2016. - № 10-1. - С. 158-161.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.