Научная статья на тему 'ОИЛАГА ВА ЁШЛАРГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИ КВАЛИФИКАЦИЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ'

ОИЛАГА ВА ЁШЛАРГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИ КВАЛИФИКАЦИЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Ижтимоий хавфли қилмиш / жиноий қилмиш / квалификация / фоҳишалликка жалб этиш / уюшган гуруҳ / жиноий уюшма / гиёҳвандлик воситалари / жазони индивидуаллаштириш. / Socially dangerous act / criminal act / qualification / participation in prostitution / organized group / criminal community / drugs / individualization of punishment.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Нажимов Миратдийин Шамшетдинович

Мақолада Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилигида оилага ва ёшларга қарши жиноятлар учун қилмишни квалификация қилишнинг ўзига хос жиҳатлари тадқиқ килинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CRIMES AGAINST FAMILY AND YOUTHQUALIFICATION MATTERS

The article examines the specific aspects of the qualification of crimes against family and youth in the criminal law of the Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ОИЛАГА ВА ЁШЛАРГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИ КВАЛИФИКАЦИЯ ҚИЛИШ МАСАЛАЛАРИ»

é

Ws,

CRIMES AGAINST FAMILY AND YOUTH QUALIFICATION

MATTERS Najimov Miratdiyin Shamshetdinovich

Karakalpak State University Head of the "Criminal Law, Procedure and Criminology" Department,

DSc. Assoc.

https://doi.org/10.5281/zenodo.10992675

ARTICLE INFO__ABSTRACT

Received: 10th April 2024 The article examines the specific aspects of the qualification

Accepted: 17th April 2024 of crimes against family and youth in the criminal law of the

Online: 18th April 2024 Republic of Uzbekistan.

KEYWORDS

Socially dangerous act, criminal

act, qualification, participation

in prostitution, organized group,

criminal community, drugs,

individualization of punishment.

ОИЛАГА ВА ЁШЛАРГА КАРШИ ЖИНОЯТЛАРНИ КВАЛИФИКАЦИЯ

КИЛИШ МАСАЛАЛАРИ Нажимов Миратдийин Шамшетдинович

Корацалпок; давлат университети "Жиноят хукуки, процесси ва криминалистика" кафедраси мудири, ю.ф.д. доц. https://doi.org/10.5281/zenodo.10992675

ARTICLE INFO__ABSTRACT

Received: 10th April 2024 Accepted: 17th April 2024 Online: 18th April 2024 KEYWORDS Ижтимоий хавфли цилмиш, жиноий цилмиш,

квалификация, фощшалликка жалб этиш, уюшган гуруу, жиноий уюшма, гиёувандлик воситалари, жазони

индивидуаллаштириш.

Мацолада Узбекистон Республикаси жиноят цонунчилигида оилага ва ёшларга царши жиноятлар учун цилмишни квалификация цилишнинг узига хос жщатлари тадциц килинган.

é

Ws,

1 Расулев А.А. Жиноятларни квалификация килишда жиноят конунининг а^амияти. // Жиноят конунчилигини такомиллаштириш муаммолари мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари туплами. - Тошкент: ТДЮИ, 2010. - Б. 126.

2 Кудрявцев В.Н. Общая теория квалификации преступлений. - М., 1998. - С. 8.

é

Ws,

жавобгарлик белгиланган4. Аммо бундай тахрирдаги нормада хам кандай холатлар узрсиз сабаб хисобланади деган мухим савол юзага келади. Ушбу тушунча жуда кенг тушунча булиб, бизнингча, конунга бундай норманинг киритилиши амалиётда куплаб муаммоларни келтириб чи;аради. Шу сабабли, биз Узбекистон ЖК 122 ва 123-моддалари диспозитсиясининг амалдаги тахриридаги вариантни хамда айбдор шахсда туловга кобилиятсизлик холати юзага келса, ушбу масала суднинг тегишли хужжатига узгартириш киритилган холда ечиилиши зарур деган гояни маъкуллаймиз.

ЖК 122 ва 123-моддаларида ;айд этилган жиноятни ухшаш таркибли жиноят хисобланган ЖК 232-моддасида жавобгарлик белгиланган суд хужжатини ижро этмасликдан фарклаш зарур. Чунки, ЖК 122 ва 123-моддаларида жавобгарлик белгиланган жиноятлар мазмун-мохияти нуктаи назаридан суд хужжатини ижро этмасликнинг бир тури хисобланади. Маълумки, ЖКда суд хужжатини ижро этмаслик билан боглик; равишда 122, 123, 148, 232, 233-моддаларда жиноий жавобгарлик назарда тутилган. Бу борада Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2009 йил 10 апрелдаги "Суд хужжатларини бажаришдан буйин товлаш ва уларнинг ижро этилишига тус;инлик ;илиш учун жиноий жавобгарликка доир конунларни куллашнинг айрим масалалари тугрисида"ги 7-сон карорида жиноят конуни ЖК 232-моддасида назарда тутилган умумий нормадан истисноларни хам назарда тутиши, бунда суд хужжатини бажаришдан буйин товлаш учун жиноий жавобгарлик ЖКнинг

3 Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархдар. 3 томлик. Махсус кисм. Т.2. - Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 143.

4 Уголовный кодекс Российской Федерации от 13 июня 1996 www.online.zakon.kz/Document/?doc_id=30397073&pos=366;-60#pos=366;-60_

года № 63-ФЗ. //

ё

ш

И1Е = 8.1 | 8ЛЕ = 7.899

www.in-academy.uz

махсус нормалари буйича келиб чикишини ва килмишни ЖК 232-моддаси билан кушимча квалификация килинмалиги белгиланган5. Биз хам ушбу масалада Олий суд Пленуми карорида назарда тутилган квалификация коидасини маъкуллаймиз. Яъни, ушбу уринда умумий ва махсус нормалар ракобати коидаларини куллаган холда, ЖКнинг 122 ва 123-моддаларида кайд этилган нормалар ЖКнинг 232-моддасида белгиланган нормаларга нисбатан махсус норма хисобланади, деган хулосадамиз.

Кейинги мухим холат, яъни ЖК 122 ва 123-моддаларида кайд этилган суд хужжатининг ижро этилишига тускинлик килиш оркали содир этилган такдирда, бундай килмиш тегишли раившда ЖК 122 ёки 12-моддалари хамда 2321-моддаси (суд хужжатларини ва бошка органлар хужжатларини мажбурий ижро этиш жараёнига аралашиш) билан жиноятлар жами тарикасида квалификация килиниши керак, деб хисоблаймиз.

Тахлил килинаётган масала юзасидан ЖК 124-моддасида назарда тутилган жиноятга юзлансак. Болани алмаштириб куйишни квалификация килишда эътибордан четда колдирмаслик керак булган энг мухим масалалардан бири жиноятнинг мотиви, яъни таъмагирлик ёки бошка паст ният хисобланади. Бундай мотивнинг мавжуд эмаслиги ушбу килмишда ЖК 124-моддаси таркиби мавжуд эмаслигини англатади. Жумладан, ушбу моддада кайд этилган болани эхтиётсизлик туфайли алмаштириб юбориш ЖК 124-моддаси буйича жиноий жавобгарликни юзага келтирмайди. Аммо ушбу вазиятда эътибор каратиладиган яна бир мухим жихат бор. Яъни, агар боланинг алмаштириб куйилишига йул куйилиши мансабдор шахснинг уз вазифаларига локайдлик ёки виждонсизларча муносабатда булиши окибатида уларни бажармаслиги ёки лозим даражада бажармаслиги натижасида руй берган булса, унинг килмиши ЖК 207-моддаси билан квалификация килинишига сабаб булади6.

ЖК 124-моддасида кайд этилган жиноятга ухшаш таркибли жиноят одам угрилаш (137-модда) хисобланади. Бу борада айрим тадкикотчилар7 жиноят конунчилигидан болани алмаштириб куйиш деган жиноят таркибини чикариб ташлашни таклиф этишади ва болани алмаштириш одам угрилашнинг тури, чунки ушбу жиноятларда куплаб умумий жихатлар мавжуд деб хисоблайди. Биз бу борада ушбу жиноятлар бир-бири билан ухшаш булса-да, улар бир-биридан фарк килади, деб хисобловчи олимларнинг фикрини8 маъкуллаймиз. Биринчидан, одам угрилаш жинояти хам яширин равишда, хам очик тарзда амалга оширилиши мумкин. Болани алмаштириб куйиш эса, доимо яширин равишда амалга оширилади. Иккинчидан, одам угрилаш жиноятида жабрланувчи битта одам булиши хам мумкин, аммо болани алмаштириб

5 Узбекистан Республикаси Олий суди Пленумининг 2009 йил 10 апрелдаги "Суд хужжатларини бажаришдан буйин товлаш ва уларнинг ижро этилишига тускинлик килиш учун жиноий жавобгарликка доир конунларни куллашнинг айрим масалалари тугрисида"ги 7-сон карори. // www.lex.uz/docs/1602168

6 Жиноят хукуки. Махсус кисм: Дарслик. / Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошк. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов.

- Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014. - Б. 130.

7 Ермолаев А. В. Уголовная ответственность за преступления против семьи: Проблемы законодательной регламентации и правоприменения и пути их разрешения: Автореф. дисс... канд. юрид. наук. - Краснодар, 2009.

- С. 10.

8 Шищенко Е.А. Актуальные уголовно-правовые вопросы квалификации подмены ребенка. // Научный журнал КубГАУ. - 2016. - №118(04). - С. 24.

s#

Ws,

9 Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. Муаллифлар жамоаси. - Тошкент: Адолат, 1997. -Б. 169-170.

10 Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус кисм. Т.2.

- Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 152.

11 Жиноят хукуки. Махсус кисм: Дарслик. / Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошк. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов.

- Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014. - Б. 139.

12 Уголовное право Российской Федерации. - М., 2001. - С. 377.

EURASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Вояга етмаган шахсни гайриижтимоий хатти-харакатларга жалб цилишдаги энг мухим цоидалардан биттаси ушбу жиноятни содир цилаётган шахснинг гайриижтимоий хатти-харакатларга (жиноятга) жалоб цилинаётган жабрланувчини вояга етмаган эканлигини билиши лозимлиги хисобланади. Агарда катта ёшдаги киши шахсни гайриижтимоий хатти-харакатларга жалб цилса-ю, унинг вояга етмаганлигини билмаса ёки билиши мумкин булмаса, бу холда ЖКнинг 127-моддаси билан жиноий жавобгарлик юзага келмайди.

Шунингдек, ушбу жиноятни содир цилиш жараёнида вояга етмаганга нисбатан жисмоний зурлик ишлатиш холатлари мавжуд булса, бундай цилмиш вояга етмаган шахснинг баданига етказилган зарарнинг даражасига кура, ЖКнинг 127-моддаси хамда 104, 105 ёки 109-моддалари билан жиноятлар жами тарицасида квалифифкасия цилинади.

Вояга етмаган шахсни гайриижтимоий хатти-харакатларга жалб цилишни ухшаш таркибли жиноятлардан фарцлаш мухим ахамиятга эга. Жумладан, ушбу жиноятни ЖКнинг 274-моддасида жавобгарлик белгиланган гиёвандлик воситалари, уларнинг аналоглари ёки психотроп моддаларни истеъмол цилишга жалб этишдан фарцлаш зарур.

Жумладан, Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2017 йил 28 апрелдаги "Гиёхвандлик воситалари, уларнинг аналоглари ва психотроп моддалар билан цонунга хилоф равишда муомала цилишга оид жиноят ишлари буйича суд амалиёти тугрисида"ги 12-сон царорининг 29-бандига кура, агар гиёхвандлик воситалари, уларнинг аналоглари, психотроп ёки ацл-идрокига таъсир этувчи бошца моддаларни истеъмол цилишга вояга етмаган шахс жалб этилган булса, айбдорнинг харакатлари махсус норма, яъни ЖКнинг 127-моддасининг тегишли цисми билан квалификация цилинади13. Куриб турганимиздек, ушбу уринда хам жиноят хуцуци назариясидаги умумий ва махсус нормалар рацобати хацидаги цоидалардан мавжуд хулосалардан фойдаланилади. Яъни, бундай холатда цайси норма махсус норма хисобланса, цилмиш жиноятлар жами тарицасида эмас, балки махсус нормага устуворлик берилган холда квалификация цилинади.

Аммо шу уринда таъкидлаш зарурки, ЖКнинг 274-моддасига тегишли цушимча киритган холда, вояга етмаган шахсни гиёхвандлик воситалари ёки психотроп моддалар истеъмол этишга жалб цилиш билан боглиц цилмишни ЖКнинг 274-моддасида огирлаштирувчи холат сифатида белгиланиши мацсадга мувофиц.

Таххлил килинаётган масала юзасидан ЖК 128-моддасида назарда тутилган жиноятга юзлансак. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2010 йил 29 октябрдаги "Номусга тегиш ва жинсий эхтиёжни гайритабиий усулда цондиришга доир ишлар буйича суд амалиёти тугрисида"ги 13-сон царорига кура, судлар ЖК 118-моддаси ёки 119-моддасида назарда тутилган жиноят таркибларини ЖК 128-моддасида назарда тутилган жиноят таркибидан фарцлашлари, бунда ЖК 128-моддаси буйича

13 Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2017 йил 28 апрелдаги "Гиёхвандлик воситалари, уларнинг аналоглари ва психотроп моддалар билан конунга хилоф равишда муомала килишга оид жиноят ишлари буйича суд амалиёти тугрисида'ги 12-сон карори. // www.lex.uz/docs/3203265_

é

Ws,

References:

1. 1 Расулев А.А. Жиноятларни квалификация ;илишда жиноят ;онунининг ахамияти. // Жиноят ;онунчилигини такомиллаштириш муаммолари мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари туплами. - Тошкент: ТДЮИ, 2010. - Б. 126.

2. 1 Кудрявцев В.Н. Общая теория квалификации преступлений. - М., 1998. - С. 8.

3. Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус ;исм. Т.2. - Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 143.

4. Уголовный кодекс Российской Федерации от 13 июня 1996 года № 63-Ф3. // www.online.zakon.kz/Document/?doc id=30397073&pos=366;-60#pos=366;-60

5. 1 Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2009 йил 10 апрелдаги "Суд хужжатларини бажаришдан буйин товлаш ва уларнинг ижро этилишига тус;инлик ;илиш учун жиноий жавобгарликка доир ;онунларни куллашнинг айрим масалалари тугрисида"ги 7-сон ;арори. // www.lex.uz/docs/1602168

14 Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2010 йил 29 октябрдаги "Номусга тегиш ва жинсий эхтиёжни гайритабиий усулда кондиришга доир ишлар буйича суд амалиёти тугрисида"ги 13-сон карори. // www.lex.uz/docs/2414120

15 Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус кисм. Т.2. - Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 171-173.

16 Уша ерда.

é

ш

UIF = 8.1 | SJIF = 7.899

www.in-academy.uz

6. Жиноят хуцуци. Махсус цисм: Дарслик. / Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошц. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014. - Б. 130.

7. Ермолаев А. В. Уголовная ответственность за преступления против семьи: Проблемы законодательной регламентации и правоприменения и пути их разрешения: Автореф. дисс... канд. юрид. наук. - Краснодар, 2009. - С. 10.

8. Шищенко Е.А. Актуальные уголовно-правовые вопросы квалификации подмены ребенка. // Научный журнал КубГАУ. - 2016. - №118(04). - С. 24.

9. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. Муаллифлар жамоаси. - Тошкент: Адолат, 1997. - Б. 169-170.

10. Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус цисм. Т.2. - Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 152.

11. Жиноят хуцуци. Махсус цисм: Дарслик. / Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошц. / Масъул мухаррир: Ш.Икрамов. - Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2014. - Б. 139.

12. Уголовное право Российской Федерации. - М., 2001. - С. 377.

13. 1 Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2017 йил 28 апрелдаги "Гиёхвандлик воситалари, уларнинг аналоглари ва психотроп моддалар билан цонунга хилоф равишда муомала цилишга оид жиноят ишлари буйича суд амалиёти тугрисида"ги 12-сон царори. // www.lex.uz/docs/3203265

14. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2010 йил 29 октябрдаги "Номусга тегиш ва жинсий эхтиёжни гайритабиий усулда цондиришга доир ишлар буйича суд амалиёти тугрисида"ги 13-сон царори. // www.lex.uz/docs/2414120

15. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шархлар. 3 томлик. Махсус цисм. Т.2. - Тошкент: Yuridik adabiyotlar publish, 2021. - Б. 171-173.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.