Научная статья на тему 'ОБЪЕКТИВНАЯ СТОРОНА ПРЕСТУПЛЕНИЯ ПРИ НАРУШЕНИИ ТАМОЖЕННОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА'

ОБЪЕКТИВНАЯ СТОРОНА ПРЕСТУПЛЕНИЯ ПРИ НАРУШЕНИИ ТАМОЖЕННОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
139
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
таможенный контроль / таможенная граница / сокрытие товаров / декларирование / недекларирование / декларирование по чужому наименованию. / customs control / customs border / concealment of goods / declare / non-declaration / declare on someone else’s name / concealment from customs control.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Мухамадалиев Элмурод

Обеспечение прозрачности и доступа к государственным услугам в сфере внешнеэкономической деятельности, сбалансирование экспортно-импортных операций с учетом экономических интересов страны являются важнейшими предпосылками ускоренного развития предпринимательства, повышения инвестиционного и экспортного потенциала и улучшения условий жизни населения. В то же время сложные и длительные процедуры таможенного контроля и таможенного оформления, случаи коррупции и злоупотребления властью среди сотрудников таможни препятствуют осуществлению реформ. В статье автор описывает особенности преступления при нарушении таможенного законодательства, а также изучает уголовное законодательство некоторых зарубежных стран (Российской Федерации, Республики Молдова, Казахстана и др.) с целью уточнения ответственности за эти преступления, и отмечает, что законодательство этих зарубежных стран предусматривает признаки, отягчающие ответственность за повторные и насильственные действия при совершении преступления.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE OBJECTIVE PART OF THE CRIME OF VIOLATIONS OF CUSTOMS LEGISLATION

Ensuring transparency and access to public services in the field of foreign economic activity, balancing export-import operations taking into account the country’s economic interests are the most important prerequisites for the accelerated development of entrepreneurship, increased investment and export potential and improved living conditions of the population. At the same time, complicated and lengthy procedures of customs control and customs clearance, cases of corruption and abuse of power among customs officers impede the implementation of reforms. In the article, the author described the characteristics of the crime of violation of customs legislation and studied some foreign countries criminal legislation (Russian Federation, Republic of Moldova, Kazakhstan, etc.) in order to clarify of liability for these crimes.) and noted that the legislation of these foreign countries provides for the symptom, aggravating liability for repeat and violent acts while committing the crime.

Текст научной работы на тему «ОБЪЕКТИВНАЯ СТОРОНА ПРЕСТУПЛЕНИЯ ПРИ НАРУШЕНИИ ТАМОЖЕННОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА»

UDC: 339.5(042)(575.1)

Мухамадалиев Элмурод

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси

БОЖХОНА ТУГРИСИДАГИ ЦОНУН ^УЖЖАТЛАРИНИ БУЗИШ ЖИНОЯТИНИНГ ОБЪЕКТИВ БЕЛГИЛАРИ

Аннотация. Ташци ицтисодий фаолият соуасида давлат хизматларининг шаффофлиги ва улардан эркин фойдаланиш имконияти, мамлакатнинг ицтисодий манфаатларини уисобга олган уолда экспорт-импорт операцияларининг мутаносиблигини таъминлаш тадбиркорлик фаолиятини жадал ривожлантириш, инвестиция ва экспорт салоуиятини ошириш, ауолининг турмуш шароити ва сифатини яхшилашнинг энг мууим шартлари уисобланади. Шу билан бирга, божхона назорати ва расмийлаштирувининг мураккаб тартиб-таомиллари ва узоц муддатлари, божхона органлари ходимлари уртасидаги коррупциявий ууцуцбузарлик ва хизмат ваколатларини суиистеъмол цилиш уолатларининг сацланиб цолаётганлиги ислоуотларнинг тулиц амалга оширилишига тусцинлик цилмоцда. Мацолада муаллиф томонидан мазкур божхона тугрисидаги цонун уужжатларини бузиш жиноятининг объектив белгилари, мазкур жиноятлар учун жавобгарлик белгиланган айрим хорижий давлатлар (Россия Федерацияси, Молдова Республикаси, Цозогистон Республикаси в. б.) тажрибаси урганилган, ушбу хорижий давлатлар цонунчилигида мазкур жиноятга ухшаш цилмишларни такроран уамда зурлик ишлатиб содир этганлик учун жавобгарликни огирлаштирувчи белги назарда тутилганлиги цайд этилган.

Калит сузлар: божхона назорати, божхона чегараси, товарларни яшириш, декларация цилиш, декларация цилмаслик, бошца номга декларация цилиш, божхона назоратидан яшириш.

Мухамадалиев Элмурод

самостоятельный соискатель Ташкентского государственного юридического университета

ОБЪЕКТИВНАЯ СТОРОНА ПРЕСТУПЛЕНИЯ ПРИ НАРУШЕНИИ ТАМОЖЕННОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

Аннотация. Обеспечение прозрачности и доступа к государственным услугам в сфере внешнеэкономической деятельности, сбалансирование экспортно-импортных операций с учетом экономических интересов страны являются важнейшими предпосылками ускоренного развития предпринимательства, повышения инвестиционного и экспортного потенциала и улучшения условий жизни населения. В то же время сложные и длительные процедуры таможенного контроля и таможенного оформления, случаи коррупции и злоупотребления властью среди сотрудников таможни препятствуют осуществлению реформ. В статье автор описывает особенности преступления при нарушении таможенного законодательства, а также изучает уголовное законодательство некоторых зарубежных стран (Российской Федерации, Республики Молдова, Казахстана и др.) с целью уточнения ответственности за эти преступления, и отмечает, что законодательство этих зарубежных стран предусматривает признаки, отягчающие ответственность за повторные и насильственные действия при совершении преступления.

Ключевые слова: таможенный контроль, таможенная граница, сокрытие товаров, декларирование, недекларирование, декларирование по чужому наименованию.

Mukhamadaliev Elmurod

Independent Researcher, Tashkent State University of Law

THE OBJECTIVE PART OF THE CRIME OF VIOLATIONS OF CUSTOMS LEGISLATION

Abstract. Ensuring transparency and access to public services in the field of foreign economic activity, balancing export-import operations taking into account the country's economic interests are the most important prerequisites for the accelerated development of entrepreneurship, increased investment and export potential and improved living conditions of the population. At the same time, complicated and lengthy procedures of customs control and customs clearance, cases of corruption and abuse of power among customs officers impede the implementation of reforms. In the article, the author described the characteristics of the crime of violation of customs legislation and studied some foreign countries criminal legislation (Russian Federation, Republic of Moldova, Kazakhstan, etc.) in order to clarify of liability for these crimes.) and noted that the legislation of these foreign countries provides for the symptom, aggravating liability for repeat and violent acts while committing the crime.

Keywords: customs control, customs border, concealment of goods, declare, non-declaration, declare on someone else's name, concealment from customs control.

Бозор и;тисодиёти ва глобаллашув жараёнла-рида мамлакатлар уртасида хал;аро мехнат та;-симоти, товарларни айирбошлаш учун экспорт-импорт операциялари зарурати ортиб бормо;да. Биро^ бундай шароитда давлат худудига кириб ке-лаётган товарларнинг белгиланган стандартларга жавоб бериши, тури ва сифати мухим ахамиятга эга. Шу сабабдан хам божхона тугрисидаги ;онун хужжатларига риоя этилмаганлиги учун юридик жавобгарлик белгиланган.

Божхона тугрисидаги ;онун хужжатларини бузиш жинояти и;тисодиёт асосларига ;арши ;аратилган жиноят булиб, у бланкет диспозиция-ли норма хисобланади. Шу сабабли бундай ;ил-мишга жиноят-ху;у;ий бахо бериш учун божхона тугрисидаги ;онун хужжатларига хавола ;илиш лозим.

Килмишга ху;у;ий бахо беришда жиноят объ-ектини ани;лаш бирлмчи вазифа саналади.

Жумладан, жиноят объекти - бу жиноий тажо-вуз ;аратилган ва ана шу тажовуз ор;али унга зарар етказилиши мумкин булган Жиноят кодекси билан ;ури;ланадиган ижтимоий муносабатлар [1].

Жиноят объекти ёрдамида жиноят ху;у;и-нинг ижтимоий-сиёсий мазмуни, тажовуз ;илиш ижтимоий хавфлилигининг характери ани;ла-нади [2]. Маълумки, жиноятнинг юридик мохи-ятини, унинг ижтимоий хавфлилик даражасини ани;лашда, жиноят ;онунининг Махсус ;исмида жиноят-ху;у;ий та;и;ларни жойлаштириш тар-

тибини белгилашда жиноятнинг объекти биринчи даражали ахамият касб этади.

Бугунги кунда купгина олимлар жиноятнинг объектига жиноят ;онуни билан ;ури;ланади-ган ижтимоий муносабатлар [3], субъектларнинг манфаатлари [4], ;онунда белгиланган тартиб [5] сифатида ёндашади. "Объект - бу ижтимоий муносабат" тарафдорларининг фикрича, жиноят ху;у;и учун фу;ароларнинг хул;-атвори ;оида-ларини белгилаш узининг пировард ма;сади -ижтимоий муносабатларни мустахкамлашга эри-шиш усули хисобланади.

Куйидагилар ижтимоий муносабатнинг тар-кибий элементлари:

1) муносабат субъектлари (ташувчилари);

2) муносабатнинг мазмуни сифатида ижтимо-ий ало;а (айни холда ижтимоий ахамиятга молик фаолият);

3) муносабатнинг мавжудлигини белгилайди-ган предмет, яъни бундай узаро ало;анинг юзага келиши ва мавжуд булишини билвосита белги-лайдиган омиллар [6].

Бу мулохазалардан келиб чи;иб, божхона тугрисидаги ;онун хужжатларини бузиш жиноя-тининг бевосита объекти мамлакатимизнинг и;тисодий манфаатлари, и;тисодиёт асосларини таъминловчи ижтимоий муносабатлар деган ху-лосага келиш мумкин.

Жиноят кодексининг 182-моддаси "И;тисоди-ёт асосларига ;арши жиноятлар" деб номланган

12.00.08 - ЖИНОЯТ Х,УК;УК;И. КРИМИНОЛОГИЯ. ЖИНОЯТ-ИЖРОИЯ ху;У;И

12-бобида жойлаштирилган. Юридик энциклопе-дияга кура щтисодиёт асосларига ^арши жиноят-лар - давлат миллий щтисодиёти асосларига, жумладан, пул-кредит, молия, божхона, валюта ва соли^ муносабатларига зарар етказадиган жино-ятлардир.

Маълумки, жиноят ху^у^ида жиноят таркиби-нинг объектив белгилари деганда унинг объекти, объектнинг зарурий ва факультатив белгилари тушунилади. Шу сабабдан божхона тугрисидаги ^онун хужжатларини бузиш жиноятининг объектив томони зарурий ва факультатив белгилари ^илмишни квалификация ^илишда мухим ахами-ят касб этади.

Жумладан, ушбу жиноятнинг предмети хар ^андай товарлар ёки бош^а ^имматликлар хисобланади. Хусусан:

божхона чегарасидан утказилаётган хар ^ан-дай кучар мол-мулк, валюта ва валюта ^имматлик-лари;

электр, исси^лик энергиялари ва энергиянинг бош^а турлари;

товар деб тан олинадиган транспорт восита-лари;

интеллектуал мулк объектлари (фойдали мо-деллар, саноат намуналари);

Узбекистон Республикасининг 1998 йил 29 августдаги "Маданий бойликларнинг олиб чи^илиши ва олиб кирилиши тугрисида"ги ^о-нунининг 3-моддасида назарда тутилган маданий бойликлар - моддий дунёнинг миллий, тарихий, бадиий, илмий-маърифий, маьнавий-ахло^ий ва бош^а маданий ахамиятга молик кучар ашёлари [7] хамда усимлик ва хайвонот дунёси объектлари курилаётган жиноятнинг предметларини ташкил этади.

Ушбу модда доирасида ашё ва буюмларнинг товар ёки бош^а ^имматликлар эканлигини бел-гилашда айбдор томонидан улардан ^андай ма^-садларда фойдаланилиши ахамият касб этмайди. Улар тадбиркорлик ёки шахсий истеъмол ма^сад-ларида фойдаланилиши мумкин.

Контрабанда жиноятининг тавсифланиши хам ЖКнинг 182-моддаси ухшаш ва мазмунига мос келса-да, биро^ жиноят айнан предмет жихатидан узаро фар^ланади.

Жиноят кодекси 182-моддаси биринчи ^исми-да назарда тутилган жиноятнинг объектив томони божхона назоратини четлаб ёки божхона назо-

ратидан яшириб ёхуд божхона хужжатлари ёки воситаларига ухшатиб ясалган хужжатлардан ал-даш йули билан фойдаланган холда ёки деклара-циясиз ёхуд бошка номга ёзилган декларациядан фойдаланиб, товар ёки бошка кимматликларни Узбекистон Республикасининг божхона чегарасидан утказишда ифодаланади.

Узбекистон Республикаси Олий суди Пле-нумининг "Божхона тугрисидаги конунчи-ликни бузиш ва контрабандага оид ишлар буйича суд амалиёти тугрисида'ги карори-нинг 5-бандида божхона тугрисидаги конун хужжатларини бузиш жинояти мазмунига кура товарлар ёки бошка кимматликлар конунга хилоф равишда божхона чегараси-дан утказиш товарларни Узбекистон Респуб-ликасининг божхона худудига олиб кириш ёки мазкур худуддан олиб чикиш тарзидаги хара-катни куйидаги усуллардан бири оркали содир этишда ифодаланиши курсатилган: божхона назоратини четлаб утиш; божхона назоратидан яшириш; божхона хужжатлари ёки воситаларига ух-шатиб ясалган хужжатлардан алдаш йули билан фойдаланиш;

декларация килмасдан ёки бошка номга ёзил-ган декларациядан фойдаланиш; чегарани бузиб утиш [8]. Товарларни божхона назоратини четлаб ут-казиш уларни Узбекистон Республикасининг божхона худудига Узбекистон Республикасининг божхона чегараси оркали утказиш пунктларидан ташкари ёки божхона назорати утказиш вактидан ташкари олиб кириш ёки мазкур худуддан олиб чикишдан иборат хар кандай харакатда ифодала-нади.

Товарларни божхона назоратидан яшириш деганда уларни топишни кийинлаштириш ёхуд уларнинг асл хусусияти ёки микдорини яшириш (масалан, айрим бир товарларга бошкасининг куринишини бериш, товарларни конунга хилоф равишда божхона чегарасидан утказиш учун махсус тайёрланган ёки мослаштирилган хуфия жойлардан (чемоданлар, сумкалар, транспорт воситалари, контейнерлар ва бошка ташиш воси-таларининг конструкциявий (тузилиш) хусусия-тига кура, ашёларини саклаш ёки ташишга мул-жалланмаган бушликлари, деворлари (рамалари) ораларидан фойдаланиш, жиноят предметларини

одам танасида яшириш)га каратилган хар кандай харакатлар тушунилади.

Божхона хужжатлари ёки воситаларига ух-шатиб ясалган хужжатлардан алдаш йули би-лан фойдаланиш деганда, жумладан, божхона органларига била туриб калбаки хужжатлар-ни, ёлгон маълумотлар киритилган хужжат-ларни, конунга хилоф равишда олинган ёки бошка товарларга тегишли хужжатларни, хакикий булмаган хужжатларни такдим этиш хамда калбакилаштирилган божхона ки-ёслаш воситалари (пломбалар, мухрлар, мар-калар босиш, киёслаш белгилари, штамп-лар ва Божхона кодекси 46-моддасида назарда тутилган бошка идентификациялаш воситала-ри)дан ёки бошка товарларга тегишли хакикий киёслаш воситаларидан фойдаланиш тушуни-лади.

Товарларни божхона чегарасидан утказиш-нинг хар бир тартиби учун конунчиликда божхона органларига такдим этилиши лозим булган хужжатлар ва маълумотларнинг алохида руйхати назарда тутилган. Шундан келиб чикиб, мазкур руйхатларда назарда тутилмаган хужжатлар ва маълумотларни божхона органларига такдим эт-маган шахснинг харакатлари конунга хилоф деб каралиши мумкин эмас [9].

Товарларни декларация килмасдан божхона чегарасидан утказиш товарларни олиб кириш ёки олиб чикиш (чикариш), уларни танланган божхо-на режими остига жойлаштириш, божхона тулов-ларини хисоблаш ва ундириш тугрисида карор кабул килиш учун зарур булган товарлар хакидаги маълумотларни божхона декларациясида касддан баён килмасликни назарда тутади.

Мазкур жиноятни бошка номга ёзилган декла-рациядан фойдаланиб товарларни божхона чега-расидан утказиш оркали содир этилганда килмиш объектив томондан божхона декларациясида ёки декларациялашнинг бошка белгиланган шаклида товарлар (номланиши, сифати ва хусусиятлари-ни узида акс эттирувчи маълумотлар, жумладан, уларнинг ТИФ ТН кодлари [10]), божхона режими тугрисида била туриб ёлгон маълумотларни акс эттириш оркали амалга оширилади.

Божхона органи томонидан божхона деклара-циясини текшириш, товарларни куздан кечириш ва божхона декларациясида курсатилган маълумотлар нотугрилиги аниклангунга кадар божхона

декларациясида йул куйилган хатоларнинг декларант томонидан мустакил тузатилиши маъмурий ва жиноий жавобгарликни истисно этади.

Декларация килиш Узбекистон Республикаси конунчилигида урнатилган тартиб ва шаклларда ариза бериш оркали амалга оширилади. Шунга алохида эътибор бериш лозимки, божхона декла-рацияси расмийлаштирилган пайтдан бошлаб, юридик ахамиятга эга хужжатга айланади.

Жиноят кодекси 182-моддасида назарда тутилган жиноятнинг тугалланиш пайти хар бир муа-йян иш буйича товарларни конунга хилоф ра-вишда божхона чегарасидан утказиш усулидан (божхона назоратини четлаб ёки божхона назо-ратидан яшириб ёхуд божхона хужжатлари ёки воситаларига ухшатиб ясалган хужжатлардан ал-даш йули билан фойдаланган холда ёки деклара-циясиз ёхуд бошка номга ёзилган декларациядан фойдаланиб) келиб чиккан холда аникланади.

Божхона назоратини четлаб ёки божхона на-зоратидан яширган холда товарларни божхона чегарасидан утказиш жинояти товарлар билан божхона чегарасини амалда кесиб утган пайтдан бошлаб тугалланган хисобланади.

Божхона кодексининг 264-моддасига кура божхона хужжатлари ёки воситаларига ухшатиб ясалган хужжатлардан алдаш йули билан ёки дек-ларациясиз ёхуд бошка номга ёзилган декларациядан фойдаланган холда товарларни божхона че-гарасидан утказиш жинояти божхона органлари томонидан тегишли хужжатлар руйхатга олинган пайтдан бошлаб тугалланган хисобланади [11].

Агар товарларни утказиш жараёнида Жиноят кодекси 182-моддасида назарда тутилган жиноят усули (хужжатлардан ёки божхона киёслаш воси-таларидан алдов йули билан фойдаланиш, декларация килмаслик, бошка номга декларация ки-лиш, божхона назоратидан яшириш) аникланма-ган булса, жиноят божхона органлари томонидан товарларни чикариш тугрисида карор чикарилган пайтдан, бундай карор шахс божхона таомилини якунлашдан буйин товлаганлиги сабабли кабул килинмаган холларда эса товарлар божхона назо-рати остидан амалда чикарилган пайтдан бошлаб тугалланган хисобланади.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 182-моддасининг биринчи кисми буйича жиноий жавобгарлик товарлар ва транспорт воситаларини куп микдорда конунга хилоф равишда божхона

12.00.08 - ЖИНОЯТ ХУ;У;И. КРИМИНОЛОГИЯ. ЖИНОЯТ-ИЖРОИЯ ху;У;И

чегарасидан утказганлик учун маъмурий жавоб-гарликка тортилган (Узбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодек-сининг 22716, 22719, 22720, 22721-моддалари, 22722-моддасининг биринчи кисми) шахс маъмурий жазо кулланилганидан сунг бир йил давомида яна айнан шундай хукукбузарликни куп микдорда содир этган холдагина келиб чикади.

Товарлар ва транспорт воситаларини конунга хилоф равишда божхона чегарасидан куп мик-доргача утказганлик учун хар доим, шахс айнан шундай хукукбузарлик учун бир йил давомида бир неча марта маъмурий жавобгарликка тортил-ганлигидан катъи назар, маъмурий жавобгарлик келиб чикади.

Божхона чегарасидан конунга хилоф равишда утказилаётган товарлар микдорини аниклашда ушбу товарларнинг жиноят содир этилган вактда-ги бозор кийматидан келиб чикилиши лозим.

Товарлар кийматини аниклашнинг имконияти булмаган холларда (масалан, калбакилаштирил-ган спиртли ичимликлар, контрафакт товарлар) уларнинг киймати бахолаш фаолияти тугрисидаги конун хужжатларига мувофик аникланади.

Мазкур жиноятни тахлил килиш шуни курсат-мокдаки, аксарият холларда божхона тугрисидаги конун хужжатларини бузиш жинояти такроран со-дир этилади, яъни шахс илгари содир этган ушбу турдаги килмиши учун жавобгарликка тортилма-ган холда уни такроран содир этишга уринади. Бундан ташкари, айрим холларда жиноятчилар килмишни зурлик ишлатиб содир этиш холлари хам учрайди.

Божхона тугрисидаги конун хужжатларини бузиш билан боглик жиноятлар учун жавобгарлик белгиланган айрим хорижий давлатлар (Россия Федерацияси, Молдова Республикаси, Крзогистон Республикаси в. б. [12]) тажрибаси урганилгани-

да мазкур жиноятга ухшаш килмишларни содир этганлик учун такроран хамда зурлик ишлатиб содир этганлик учун жавобгарликни огирлашти-рувчи белги назарда тутилганлиги маълум булди. ЖКнинг 182-моддаси иккинчи кисмига такро-ран хамда зурлик ишлатиб содир этганлик учун жавобгарликни огирлаштирувчи белги киритиш максадга мувофик.

Амалдаги конунчиликка бу тарздаги узгарти-ришнинг киритилиши божхона тугрисидаги ко-нун хужжатларини бузиш жиноятини содир этил-ган килмишга мувофик квалификация килишга, шунингдек, жиноят конунининг одиллик хамда жавобгарликнинг мукаррарлиги принципини амалга оширишга имкон беради [13].

Кайд этиш керакки, Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 майдаги "Жиноят ва жиноят-процессуал конунчилиги тизимини туб-дан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида'ги ПК^-3723-сон карорида терговга кадар текширув ва суд боскичларида ишларни куриб чикишда ярашув институтини куллаш доирасини кенгайтириш вазифаси куйилган [14]. Шу сабаб-дан хам ЖКнинг 661-моддасига ЖКнинг 182-мод-дасининг биринчи кисмида назарда тутилган жиноятни содир этган шахс агар у уз айбига икрор булса, Узбекистон манфаатларини ифода этувчи давлат органи ёки мансабдор шахси билан ярашса ва етказилган зарарни бартараф этса, жиноий жа-вобгарликдан озод этилиши мумкинлиги тугрисидаги узгартириш киритиш таклиф этилади.

Бизнингча, мазкур узгартиришнинг кирити-лиши божхона тугрисидаги конун хужжатларини бузиш жиноятини содир этишда айбдор деб то-пилган шахсларни тарбиялаш, шунингдек, содир этилиши мумкин булган мазкур турдаги жиноят-ларнинг олдини олиш самарадорлигини ошириш-га хизмат килади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Винокуров В.Н. Объект преступления. - Красноярск, 2009. - С. 82.

2. Дроздов А.В. Человек и общественное отношение. - СПб., 1996. - С. 23-29.

3. Каиржанов Е.И. Избранные труды. Т. 1. Объект преступления - интересы социальных субъектов. - Алматы: Экономика, 2008. - С. 103.

4. Мирзаев У.М. Узлаштириш ёки растрата йули билан талон-торож килганлик учун жавобгарлик муаммолари. Юрид. фан. номз. ... дисс. - Т.: ТДЮИ, 2009. - Б. 38.

12.00.08 - жиноят х,у;у;и. криминология. жиноят-ижроия ху;у;и

5. Рустамбаев МД. Узбекистон Республикаси жиноят хукуки курси. I том. Махсус кисм. Жиноят тугрисида таълимот: Дарслик. - Т.: ILM ZIYO, 2011.

6. Рустамбаев М.Х. Узбекистон Республикаси Жиноят кодексига шархлар. Махсус кисм. - Т.: Адо-лат, 2016.

7. Якубов А.С. Учение о преступлении по законодательству Республики Узбекистан. - Т., 1995. -С. 55.

8. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг "Божхона тугрисидаги конунчиликни бузиш ва контрабандага оид ишлар буйича суд амалиёти тугрисида'ги 2013 йил 6 сентябрь 18-сонли карори // Узбекистон Республикаси Олий суди Пленуми карорлари туплами (2006-2014 йиллар). - Т., 2014. -Б. 307.

9. Узбекистон Республикасининг 1998 йил 29 августдаги "Маданий бойликларнинг олиб чикили-ши ва олиб кирилиши тугрисида"ги Крнуни. Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2005 й., 37-38-сон, 277-модда; 2011 й., 51-сон, 542-модда; 2013 й., 18-сон, 233-модда; 2014 й., 36-сон, 452-модда; 2017 й., 24-сон, 487-модда; К^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 19.04.2018 й., 03/18/476/1087-сон.

10. Узбекистон Республикасининг Божхона Кодекси. Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2016 й., 3(1)-сон, 31-модда; 2017 й., 37-сон, 978-модда; К^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 19.04.2018 й., 03/18/476/1087-сон, 27.07.2018 й., 03/18/488/1579-сон, 04.10.2018 й., 03/18/494/1992-сон.

11. Уголовный кодекс Грузии // Юридическая Россия: федеральный правовой портал (v. 3.2). http://law.edu.ru

12. Уголовный кодекс Республики Болгария / науч. ред. А. И. Лукашова; пер. с болг. Д. В. Милу-шева, А. И. Лукашова; вступ. ст. И. И. Айдарова. СПб., 2001.; Уголовный кодекс Республики Молдовы // Юридическая Россия: федеральный правовой портал (v. 3.2). http://law.edu.ru; Уголовный кодекс Республики Казахстан // Юридическая Россия: федеральный правовой портал (v. 3.2). http://law.edu. ru; Уголовный кодекс Российской Федерации // Юридическая Россия: федеральный правовой портал (v. 3.2). - URL: http://law.edu.ru

13. Kurbanov M. General description of crimes related to obstruction, unlawful interference in business activity.- 2018. - ProAcademy: Vol. 1 : Iss. 4 , Article 14. Available at: https://uzjournals.edu.uz/proacademy/ vol1/iss4/14

14. Akhmedova G. Certain Issues Related to the Implementation of International Standards in Uzbekistan's National Legislation with Regard to Improving Conditions of Detention of Women. https://www.ijeat.org/wp-content/uploads/papers/v9i1/A2995109119.pdf

15. Мухамадалиев Элмурод Дилмуродович. Божхона тугрисидаги конун хужжатларини бузиш жи-нояти тушунчaси, белгилари ва жиноий жавобгарлик белгиланишининг зарурати. Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения. сб. ст. по материалам XVI междунар. науч. практ. конф. - № 10 (16). Часть 2. - М., Изд. «Интернаука», 2018. - С. 148-155.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.