Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ПРЕСТУПЛЕНИЙ ПРОТИВ ОСНОВ ЭКОНОМИКИ В УСЛОВИЯХ ПРЕДОТВРАЩЕНИЯ РАСПРОСТРАНЕНИЯ ПАНДЕМИИ КОРОНАВИРУСА'

НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ПРЕСТУПЛЕНИЙ ПРОТИВ ОСНОВ ЭКОНОМИКИ В УСЛОВИЯХ ПРЕДОТВРАЩЕНИЯ РАСПРОСТРАНЕНИЯ ПАНДЕМИИ КОРОНАВИРУСА Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
52
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
глобальный / экономика / субъекты предпринимательства / коронавирусная инфекция / налогоплательщики / обязательные платежи / налог / объекты / сборы / государственный бюджет / юридические и физические лица. / global / economy / business entities / coronavirus infection / taxpayers / mandatory payments / tax / objects / fees / the state budget / legal entities and individuals.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Гулчехра Тулаганова

в данной статье рассмотрены такие преступления предусмотренные Уголовным кодексом как уклонение от уплаты налогов или иных выплат, исходя из Указа о негативном влиянии коронавируса на экономику и смягчении последствий глобального кризиса в условиях борьбы с пандемией. Кроме того, изучены проблемные вопросы с которыми специалисты сталкиваются на практике, связанные с такими преступлениями как уклонением от уплаты налогов или других выплат. На основе этого были разработаны рекомендации по разрешению некоторых вопросов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ISSUES OF CRIMES AGAINST THE FOUNDATIONS OF THE ECONOMY IN THE CONTEXT OF PREVENTING THE SPREAD OF THE CORONAVIRUS PANDEMIC

This article deals with such crimes under the Criminal code as tax evasion or other payments, based on the Decree on the negative impact of coronavirus on the economy and mitigation of the consequences of the global crisis in the fight against the pandemic. In addition, we have studied the problematic issues that specialists face in practice, related to such crimes as tax evasion or other payments. Based on this, recommendations were developed to resolve some issues.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ПРЕСТУПЛЕНИЙ ПРОТИВ ОСНОВ ЭКОНОМИКИ В УСЛОВИЯХ ПРЕДОТВРАЩЕНИЯ РАСПРОСТРАНЕНИЯ ПАНДЕМИИ КОРОНАВИРУСА»

Hill

Gulchehra Tulaganova,

Professor of the Department of Criminal Law and Criminology, Doctor of Science in Law of the Tashkent State University of Law Email: g.tul aganova@tsul.uz

SOME ISSUES OF CRIMES AGAINST THE FOUNDATIONS OF THE ECONOMY IN

THE CONTEXT OF PREVENTING THE SPREAD OF THE CORONAVIRUS

PANDEMIC

Abstract: This article deals with such crimes under the Criminal code as tax evasion or other payments, based on the Decree on the negative impact of coronavirus on the economy and mitigation of the consequences of the global crisis in the fight against the pandemic. In addition, we have studied the problematic issues that specialists face in practice, related to such crimes as tax evasion or other payments. Based on this, recommendations were developed to resolve some issues.

Key words: global, economy, business entities, coronavirus infection, taxpayers, mandatory payments, tax, objects, fees, the state budget, legal entities and individuals.

Гулчехра Тулаганова,

Тошкент давлат юридик университети "Жиноят х,укуки ва криминология" кафедраси профессори, юридик фанлар доктори

E-mail: g.tulaganova@tsul.uz

КОРОНАВИРУС ПАНДЕМИЯСИГА ЦАРШИ КУРАШ ШАРОИТИДА ЩТИШДИЁТ AСOСЛAРИГA ^РШИ АЙРИМ ЖИНOЯТЛAР ХУСУСИДА

Аннотация: мазкур мацолада пандемияга царши кураш шароитида коронавируснинг щтисодиётга салбий таъсири ва глобал инцирозни юмшатиш буйича фармондан келиб чициб, Жиноят кодексининг солиц ёки бошца туловларни тулашдан буйин товлаш жиноятлари та^лил цилинган. Шунингдек, солиц ёки бошца туловларни тулашдан буйин товлаш жиноятлари билан боглиц амалиётда куп учтраётган муаммоли масалалар ёритилган. Уларнинг ечимини топиш юзасидан тавсиялар берилган. Натижада %алол солиц туловчиларнинг солиц юкини ва амалдаги солицлар ставкасини янада камайтиришга эришиш мумкинлиги таъкидланган.

Калит сузлар: глобал, ицтисодиёт, ташци савдо, тадбиркорлик субъектлари, коронавирус инфекцияси, солиц туловчилар, мажбурий туловлар, солиц, объектлар, йигимлар, имтиёз, давлат бюджети, юридик ва жисмоний шахс.

Review of law sciences

а

W ............... |

- Д^

Гулчехра Тулаганова,

1

Профессор кафедры "Уголовное право и криминология" Ташкентского государственного юридического университета, доктор юридических наук E-mail: g.tulaganova@tsul.uz

НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ ПРЕСТУПЛЕНИЙ ПРОТИВ ОСНОВ ЭКОНОМИКИ В УСЛОВИЯХ ПРЕДОТВРАЩЕНИЯ РАСПРОСТРАНЕНИЯ ПАНДЕМИИ

КОРОНАВИРУСА

Аннотация: в данной статье рассмотрены такие преступления предусмотренные Уголовным кодексом как уклонение от уплаты налогов или иных выплат, исходя из Указа о негативном влиянии коронавируса на экономику и смягчении последствий глобального кризиса в условиях борьбы с пандемией. Кроме того, изучены проблемные вопросы с которыми специалисты сталкиваются на практике, связанные с такими преступлениями как уклонением от уплаты налогов или других выплат. На основе этого были разработаны рекомендации по разрешению некоторых вопросов.

Ключевые слова: глобальный, экономика, субъекты предпринимательства, коронавирусная инфекция, налогоплательщики, обязательные платежи, налог, объекты, сборы, государственный бюджет, юридические и физические лица.

2020 йилнинг март ойининг урталарида мамлакатимизда коронавирус вирусини юктирган биринчи бемор аникланди. Бу салбий ходиса эса хукумат томонидан коронавирус пандемияси билан кураш чоралари белгиланишига сабаб булди. Коронавирус пандемиясига карши курашишда дунёдаги барча мамлакатларда деярли бир бирига ухшаш чекловлар, чоралар курилиб, келинмокда. Булар: аэропорт, вокзалларни ёпиш, транспорт воситаларининг катновини тухтатиш; одамларнинг узаро мулокотини камайтириш; богча, мактаб, олий укув юртларини ёпиш; масофадан туриб укиш ва ишлаш тартибига утиш; оммавий тадбирларни чеклаш ва х.к. Карантин талабларини бузганлик учун жарималар кулланиши, шунингдек камок жазолари тайинланиши мумкин. Бугунги кунда жахон микёсида коронавирус инфекцияси таркалишига карши курашишда, шу жумладан, инсонларнинг харакатланишига чекловлар киритиш ва корхоналар фаолиятини вактинча тухтатиш оркали мисли курилмаган чоралар курилмокда.

Бу эса энг йирик иктисодиётга эга мамлакатларда ишлаб чикариш ва истеъмол хажмларининг кескин кискариши, глобал ишлаб чикариш занжирлари ва савдо алокаларининг издан чикиши, дунё молия бозорларида хомашё товарлари нархининг пасайиши ва конъюнктуранинг ёмонлашувини келтириб чикарди.

Глобал иктисодиёт тизимининг бир кисми булган, Узбекистон иктисодиётига хам мазкур омиллар таъсир килмокда, бу эса уз навбатида ушбу холатнинг салбий таъсирларини юмшатиш буйича самарали ва олдини олувчи чоралар куришни талаб килади.

2020 йил 19 март куни Президентимиз Ш.М.Мирзиёев томонидан имзоланган "Коронавируснинг иктисодиётга салбий таъсири ва глобал инкирозни юмшатиш буйича" [1] Фармонида Узбекистон Республикасининг давлат кафолати остида жалб этилган кредитларни сундириш, шунингдек, биринчи даражали харажатларни амалга ошириш учун фоизсиз бюджет ссудалари ажратиш йули билан стратегик корхоналарни давлат томонидан куллаб-кувватлаш чораларини куриш; ташки савдо фаолиятини амалга оширувчи

тадбиркорлик субъектлари транспорт харажатларининг бир кисмини компенсация килиш; коронавирус инфекцияси таркалишининг салбий таъсирига энг куп учрайдиган иктисодиёт тармоклари ва сохаларини, шунингдек, кредит портфели сифати ёмонлашган холларда тижорат банкларини куллаб-кувватлашнинг кушимча чораларини такдим этиш; уч йилгача булган муддатга фоизсиз бюджет ссудаларини ажратиш оркали солик тулаш муддатлари буйича кечиктириш такдим этилиши хамда тадбиркорлик фаоллигининг сустлашиши муносабати билан ^оракалпогистон Республикаси бюджети, вилоятлар ва Тошкент шахар махаллий бюджетларида олинмай колинадиган даромадлар урнини тулдириш каби вазифалар белгилаб берилди.

Демак, бугунги кундаги халкимиз учун синов булган коронавирус пандемиясига карши кураш шароитида хамда "Илм-маърифат ва ракамли иктисодиётни ривожлантириш йили"да иктисодиёт асосларига карши жиноятларга йул куймаслик мухим ахамият касб этади.

Мазкур Фармонда 2020 йил 1 апрелдан 1 октябргача булган даврда: якка тартибдаги тадбиркорлар учун ижтимоий соликнинг ойлик энг кам суммаси базавий хисоблаш микдорининг 50 фоизига кадар камайтирилиши; алкоголь махсулотларининг улгуржи савдоси билан шугулланувчи корхоналарнинг ажратмалари микдори 5 фоиздан 3 фоизга пасайтирилиши; умумий овкатланиш корхоналари учун алкоголь махсулотларини чакана сотиш хукуки учун йигимлар микдори белгиланган микдорлардан 25 фоизга камайтирилиши; солик текширувларига бир йиллик мораторий эълон килиниши ва яна куплаб тадбиркорлик субъектлари учун енгилликлар яратиш назарда тутилган.

Бугунги кунда давлатимиз томонидан иктисодиётни ривожлантириш, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни рагбатлантириш борасида кулай шароитлар яратилмокда.

Албатта, бу шароитлардан унумли фойдаланиб узининг бизнесини йулга куйиш оркали халк хужалигининг турли тармоклари учун турфа хил махсулотлар ишлаб чикараётган юртдошларимиз куплаб топилади. Улар мамлакат саноатини юксалтиришга кумак бериш билан бирга, республикамиз иктисодиёти ривожига узининг муносиб улкан улушини кушиб келмокда.

Бирок, ушбу сохада фаолият курсатиб келаётган айрим шахслар берилган имконият ва курсатилган ишончни суистеъмол килиб, даромад топиш максадида ноконуний хатти-харакатларга кул ураётгани ачинарлидир.

Хукуматимиз фукароларни мамлакатда коронавирус таркалиб кетишининг олдини олиш максадида эълон килинган карантин даврида осойишталик билан тугри йул тутишга чакирмокда.

Давлатимиз томонидан солик туловчиларга куплаб имтиёзлар берилган. Жумладан, солик юкини камайтириш борасида ишлар, солик тулов шаклларининг соддалаштирилган тартиби жорий килинганлиги, инсон омилига боглик булмаган тарзда халол солик туловчиларга алохида яшил йулаклар ташкил этилганлиги фикримизнинг исботидир.

Узбекистон Республикаси Конституциясининг 51-моддасига мувофик, фукаролар конунда белгиланган солик ва бошка мажбурий туловларни уз вактида тулашга мажбурдирлар деб белгиланган.

Юридик ва жисмоний шахсларнинг давлат томонидан белгиланган солик, йигим, бож ва бошка мажбурий туловларни туламаслиги, фойда (даромад)ни ёки солик солинадиган бошка объектларни касддан яшириши, камайтириб курсатиши, шунингдек, солик ёки бошка мажбурий туловларни тулашдан узга тарзда, жумладан, назорат-касса

машиналарининг фискаль хотираси хизмати дастурини ноконуний узгартириш йули билан касддан буйин товлаши бюджет сиёсати баркарорлигига путур етказади. Соликдан яширилган маблаглардан, аксарият лолларда, жамият манфаатларига зид равишда фойдаланилиши соли; конунчилиги сохасида содир этиладиган хукукбузарликларнинг ижтимоий хавфлилигини оширади.

Хужалик юритувчи субъектнинг конунга хилоф шахсий, гаразли манфаатларини амалга ошириш йулида давлатнинг иктисодиётига путур етказиш, жиноят кодексининг 184-моддасида соликлар ёки бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлаш учун жавобгарликни келтириб чикаради.

^онунда белгиланган соликлар ва бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлашнинг ижтимоий хавфлилиги солик туловчилар томонидан соликлар ва бошка мажбурий туловларни уз вактида ва тулик хажмда тулашга оид мажбуриятни касддан бажармасликдан иборат булиб, Узбекистон Республикаси Давлат бюджетига пул маблаглари тушмай колишига олиб келади. Бундан ташкари, солик турларидан бош тортиш бошка жиноятларни содир этиш, яширин иктисодиёт шаклланиши учун замин яратади, бозор муносабатлари ривожланиши ва фаолиятига тускинлик килади, чунки бюджет сиёсатининг баркарорлигини бузади, жамиятда ижтимоий кескинлик ва сиёсий бекарорликни вужудга келтиради.

Ушбу жиноятнинг бевосита объекти солик ва бошка мажбурий туловларни тулаш юзасидан урнатилган тартибни таъминловчи ижтимоий муносабатлар хисобланади. Соликлар ёки бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлаш деганда, фойдани (даромадни) ёки солик солинадиган бошка объектларни касддан яшириш, камайтириб курсатиш, шунингдек соликлар ва бошка мажбурий туловларни тулашдан бошка тарзда касддан буйин товлаш тушунилади.

Жиноят кодекси 184-моддасида жавобгарликни назарда тутувчи жиноятнинг предмети - соликлар ва бошка мажбурий туловлар хисобланади.

Узбекистон Республикаси худудида Узбекистон Республикаси Солик кодексида назарда тутилган соликлар ва бошка мажбурий туловлар амал килади. Соликлар деганда, Узбекистон Республикасининг Солик кодексида белгиланган, муайян микдорларда ундириладиган, мунтазам, кайтариб берилмайдиган ва бегараз хусусиятга эга булган, бюджетга йу- налтириладиган мажбурий пул туловлари тушунилади [2]. Бошка мажбурий туловлар деганда, солик кодексида белгиланган давлат максадли жамгармаларига мажбурий пул туловлари, божхона туловлари, шунингдек ваколатли органлар хамда мансабдор шахслар томонидан юридик ахамиятга молик харакатларни туловчиларга нисбатан амалга ошириш учун, шу жумладан муайян хукукларни ёки лицензиялар ва бошка рухсат берувчи хужжатларни бериш учун туланиши лозим булган йигимлар, давлат божи тушунилади [3].

Солик кодексида солик солишнинг соддалаштирилган тартиби кулланилиши хам мумкин (ягона солик тулови, ягона ер солиги, тадбиркорлик фаолиятининг айрим турлари буйича катъий белгиланган солик).

Ушбу жиноятни объектив томондан фойда ёки солик солинадиган бошка объектларни касддан яшириш, камайтириб курсатиш, шунингдек давлат томонидан белгиланган соликлар ни ёки бошка мажбурий туловларни тулашдан касддан буйин товлаш, шундай килмишлар учун маъмурий жазо кулланилганидан кейин анча микдорда содир этилиши билан тавсифланади.

Жиноят кодекси 184-моддаси буйича жавобгарлик келиб чикишининг зарур шарти -солик ёки бошка туловларни тулашдан буйин товлашга нисбатан касднинг мавжудлиги булиб, у харакат ёки харакатсизликда намоён булиши мумкин. Фойдани (даромадни) ёки солик солинадиган бошка объектларни касддан яшириш - бу давлат солик хизмати органларига такдим этиладиган тегишли солик хисоботи хужжатларида фойда (даромад) олинганлиги тугрисидаги маълумотларни касддан курсатмаслик, шунингдек улар мавжудлиги тугрисидаги ахборотни яшириш максадида фойда (даромад) келиб тушишини хисобга олиш тартибини бузишдир.

Соликлар ёки бошка мажбурий туловларни тулашдан бошка тарзда касддан буйин товлаш солик туловчининг давлат солик хизмати органларига солик хисоботи хужжатларини ёки солик конунчилигига мувофик такдим этилиши шарт булган бошка хужжатларни касддан такдим этмасликдан иборат хар кандай бошка килмишларида ифодаланади.

Агар шахс соликларни тулашдан буйин товлаганлик учун МЖтК 174-моддасининг иккинчи кисми буйича маъмурий жазо кулланилганидан сунг бир йил давомида шундай килмишни яна анча микдорда содир этса, ЖК 184-моддасининг биринчи кисми буйича жиноий жавобгарлик келиб чикади.

Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг «Соликлар ва бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлаганлик учун жавобгарликка оид конунчиликнинг судлар томонидан кулланилиши туFрисида»ги 2013 йил 31 май 8-сонли карорида фойдани (даромадни) ёки солик солинадиган бошка объектларни касддан яшириш, камайтириб курсатиш белгилари кайд этилган. Жумладан:

- товарларни (ишларни, хизматларни) реализация килишдан тушган тушум суммасини хисобга олиш регистрларида акс эттирилмаслик;

- товарлар (ишлар, хизматлар) реализация килинганлигидан далолат берувчи хужжатларни алмаштириш, сохталаштириш ёки йук килиш ёхуд уларни текшириш учун такдим этишни рад этиш;

- калбаки бошлангич бухгалтерия хужжатларидан фойдаланиш; бухгалтерия хужжатларида реализация килинмаган деб курсатилган товарларнинг омборда ёки реализация килиш жойида мавжуд эмаслиги;

- бухгалтерия хужжатлари ва бошка хужжатлар билан тегишли равишда расмийлаштирилмаган (кирим килинмаган) товарларни саклаш;

- назорат-касса машиналарининг фискаль хотираси хизмати дастурига ноконуний равишда узгартириш киритиш;

- фойдаланилмаган моддий харажатларни фойдаланилган деб, ишлаб чикариш хисоботига кушиш [2].

Соликларни тулашдан буйин товлаш тарикасидаги жиноят тегишли солик даври учун солик конунчилигида белгиланган муддатларда солик туланмаслиги холати келиб чиккан пайтдан бошлаб тугалланган хисобланади.

Солик ва бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлаган шахснинг харакатларини квалификация килишда суриштирув, тергов органлари ва судлар, барча холларда, ушбу хукукбузарлик окибатида етказилган моддий зарар микдорини тугри аниклашлари, яъни уни айбдор томонидан яширилган ёки камайтириб курсатилган солик солинадиган объект микдори (киймати)дан эмас, балки факат туланмаган солик ёки бошка мажбурий тулов микдоридан келиб чиккан холда белгилашлари лозим.

Жиноят кодекси 184-моддасида назарда тутилган жиноятнинг субъекти 16 ёшга тулган, солик солинадиган даромад (фойда)га эга булган ва конунга мувофик давлат солик органларига даромадлари хакида декларация такдим этишга мажбур булган жисмоний шахс хисобланади.

Жиноят кодекси 184-моддасида белгиланган жавобгарликка солик туловчи - юридик шахс рахбари ва бош (катта) бухгалтери ёки бошлик ва бош бухгалтер вазифаларини амалда бажараётган ходимлари, шунингдек бухгалтерия, банк-молия хужжатларини тузиш, имзолаш хукукига эга булган ва бухгалтерия хужжатларига даромад ёки харажатлар тугрисида сохта маълумотлар киритган ёхуд солик солинадиган бошка объектларни яширган узга хизматчилари тортилишлари мумкин. Назорат-касса машиналари фискаль хотираси хизмати дастурига ноконуний узгартириш киритиш йули билан даромад (фойда)ни яширишда солик туловчига кумаклашган шахслар хам соликларни тулашдан касддан буйин товлашда иштирокчи сифатида жавобгарликка тортиладилар.

Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекснинг 174-моддаси ва Жиноят кодексининг 184-моддаси диспозициясида баён этилган фойда, даромад, солик солинадиган бошка объектлар, соликлар, йигимлар, бошка мажбурий туловлар каби тушунчалар мазмунини аниклашда Солик кодекси ва иктисодиёт сохасидаги бошка конунчилик нормаларига ахамият бериш зарур.

Солик ва бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлаш учун жавобгарлик тугрисидаги конунларни куллаш билан боглик ишларни куришда, судланувчининг харакатларида жиноят таркиби бор-йуклиги билан боглик холатлар бошка далиллар билан бир каторда эксперт хулосаси, хужжатли текширув ва молия-хужалик фаолияти тафтиш актларига эътибор каратиб далил сифатида фойдаланиланилади. Солик ва бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлаш билан боглик барча холатларни тулик ва хар томонлама аниклаш максадида, судлар, зарурат тугилганда, суд мажлисига солик солиш сохаси буйича мутахассисларни жалб киладилар.

Солик ва бошка мажбурий туловларни тулашдан буйин товлаш билан боглик жиноят ишларини куришда, судлар ушбу жиноятлар содир этилишига олиб келган сабаб ва шарт-шароитларни аниклашлари мухим хисобланади. Шу билан бирга ушбу моддада хам бир катор бушликлар мавжуд. Мазкур бушликлардан хозирги вактда амалиётда учраб турадиган пулни накдлаштирадиган - халк тили билан айтганда "обнал" корхоналар гараз максадларда фойдаланиш холатлари хам баъзида учраб туради. Уларнинг иш формати куйидагича: аник турар-жойи йук, хеч каерда ишламайдиган, бирор бир фаолият билан шугулланмайдиган, конунни хурмат килмайдиган, хеч нарсани фарки йук шахслардан бири корхона рахбари сифатида тайинланади. Таъсисчининг узи эса норасмий рахбар сифатида иш юритиб боради. Соликлардан кочиш максадида давлат манфаатларига жуда куп микдорда зарар етказилади, барча кингир ишлар хеч нарсадан хабари булмаган, уз фамилиясини тугри ёза олмайдиган саводсиз шахс номидан битирилади. Туланиши керак булган солик суммаси туланмай, гуёки "якинда туламокчиман" деган маънодаги хисоботларни топшириб, давлат олдида жуда катта бокиманда карздорликни вужудга келтириб чикарди. Шу билан бир вактда бамайлихотир пул ювиш жиноятини амалга оширилади. Жиноят фош булгандан кейин эса хеч нарсадан бехабар "шахс"га (юкоридаги айтиб утилган) хукм укилади ва натижада унга нисбатан жазо белгиланиб камалади ва шу билан жиноят иши тулик ёпилади.

Xy.noca myKH, ^KHHHr 184-Moggacugaru 6ym.nHK.napHH Ty^gupum xo3upru KyHgaru энг go.n3ap6 MacananapgaH 6upu Gy^uG, yHH Ty^gupum BaKTH Ke^gu. OnuKnacura nynHH HaKg-namrapum 6u.naH myry^^aHaeTraH KopxoHa^apHH xhcoöot TonmHpHÖ KyöraH, ge6 MatHoga ^aBoGrap^HKgaH o3og этнm MaHTHKKa Tyrpu Ke^MaMgu. fflyHHHrgeK, HopacMHH pax6ap.napra HHcGaTaH xaM KecKHH ^aBoGrap^HK nopa^apuHH KynaHTHpuG Kypum 3apyp XHCoG^aHagH. EHHoGapHH, GyHHHr opTHgaH xanon co^hk TynoBHH^apHHHr co^hk wkhhh Ba aMa^garu co.nHK.nap craBKacuHH aHaga KaMamupumra apumum MyMKHH.

Xy^oca ypHuga aÖTum MyMKHHKH, xa^KHMH3 ynyH chhob 6y.nraH xo3upru xo^aTga xap 6upHMH3 BaTaHHMH3 ynyH BH^goHaH MexHaT kh^hö, xyKyMaTHMH3 ToMoHHgaH Gepu^aeTraH HMTHe3^ap acocuga xa^on $oMga Kypumu GyryHru KyHHHHr MyxHM Ta^aGugup.

Review of law sciences References:

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining «Koronavirus pandemiyasi va global inqiroz holatlarining iqtisodiyot tarmoqlariga salbiy ta'sirini yumshatish bo'yicha birinchi navbatdagi chora-tadbirlar to'g'risida» 2020 yil 19 martdagi PF-5969-sonli Farmoni.

2. O'zbekiston Respublikasi Soliq kodeksi. https://lex.uz/docs/4674902.

3. O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining «Soliqlar va boshqa majburiy to'lovlarni to'lashdan bo'yin tovlaganlik uchun javobgarlikka oid qonunchilikning sudlar tomonidan qo'llanilishi to'g'risida»gi 2013 yil 31 may 8-sonli qarori // O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumi qarorlari to'plami (2006-2014 yillar). - T., 2014. - B. 297.

4. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining «Koronavirus pandemiyasi davrida aholi, iqtisodiyot tarmoqlari va tadbirkorlik sub'yektlarini qo'llab-quvvatlashga doir qo'shimcha chora-tadbirlar to'g'risida» 2020 yil 3 apreldagi PF-5978-sonli Farmoni

5. O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining «Koronavirus infektsiyasi tarqalishiga qarshi qo'shimcha chora-tadbirlar to'g'risida» 2020 yil 23 martdagi 176-sonli qarori

6. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020 yil 29 yanvardagi F-5537-sonli farmoyishi bilan tashkil etilgan O'zbekiston Respublikasiga koronavirusning kirib kelishi va tarqalishining oldini olish bo'yicha chora-tadbirlar dasturini tayyorlash bo'yicha respublika maxsus komissiyasining qarorlari.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.