Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИНГ ЕВРОПА СТАНДАРТЛАРИГА ЎТИШИ ШАРОИТИДА ИЖТИМОИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ'

ЎЗБЕКИСТОН ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИНГ ЕВРОПА СТАНДАРТЛАРИГА ЎТИШИ ШАРОИТИДА ИЖТИМОИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
86
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
давлат / ёшлар / олий таълимнинг Европа стандартлари / ижтимоий фанлар / маданият / маънавият / билим / мутахассислар. / state / youth / social sciences and humanities / culture / knowledge / specialists.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Саифназаров, Исмаил, Эрназаров, Дилмурод Зухриддинович

Ушбу мақолада Ўзбекистон олий таълим тизимининг нинг Европа стандартларига ўтиш шароитида университетларда ижтимоий фанларни ўқитишнинг ўзига хос хусусиятлари кўриб чиқилган, бу ерда бозор механизмларининг олий таълим тизимидаги кадрлар тайёрлаш механизмига таъсири очиб берилган. Масалан, кадрлар тайёрлаш харажатларини камайтириш мақсадида, кадрлар тайёрлашда унинг яхши мутахассис бўлишигина ҳисобга олинади, аммо унинг шахсий фазилатлари, дунёқараши, маданий савияси ҳеч кимни қизиқтирмайди, деб ўқув дастурларида ижтимоий фанлар қисқартирилади. Мақолада нега бугунги кунда шиддатли жараёнлар, давом этаётган иқтисодий-молиявий инқироз, теварак-атрофимиздаги таҳликали зиддиятлар ва “бегона маданиятлар” кенгайиб бораётган бир шароитда маънавий ва жисмонан етук авлодни тарбиялаш масалалари умуммиллий вазифа бўлиб қолаётгани ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF STRENGTHENING THE TEACHING OF SOCIO-HUMANITIES IN THE PRESENT AGE OF DEVELOPMENT

In the context of intense processes, the ongoing economic and financial crisis, dangerous conflicts around us and the expansion of "foreign cultures", the issues of educating a spiritually and physically mature generation, educating modern, mature personnel remain a national task. emphasize again. Therefore, this article analyzes the important role of social sciences and humanities in the education of the younger generation. Particular attention is paid to strengthening the teaching of social sciences and the humanities in higher educational institutions.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИНГ ЕВРОПА СТАНДАРТЛАРИГА ЎТИШИ ШАРОИТИДА ИЖТИМОИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ»

УЗБЕКИСТОН ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИНГ ЕВРОПА СТАНДАРТЛАРИГА УТИШИ ШАРОИТИДА ИЖТИМОИЙ ФАНЛАРНИ

УЦИТИШНИНГ УЗИГА ХОСЛИГИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-15-23

Саифназаров Исмаил

Тошкент давлат ик;тисодиёт университети Ижтимоий-гуманитар фанлар кафедраси профессори Тел: +998901862005 E-mail: profis48 48@mail.ru ORCID 0000-0002-4946-4303

Эрназаров Дилмурод Зухриддинович

Тошкент давлат и;тисодиёт университети Ижтимоий-гуманитар фанлар кафедраси доценти Тел: +99890186 61 06 E-mail: dilm79@inbox.ru ORCID: 0000-0002-9669-6166

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Узбекистон олий таълим тизимининг нинг Европа стандартларига утиш шароитида университетларда ижтимоий фанларни уцитишнинг узига хос хусусиятлари куриб чицилган, бу ерда бозор механизмларининг олий таълим тизимидаги кадрлар тайёрлаш механизмига таъсири очиб берилган. Масалан, кадрлар тайёрлаш харажатларини камайтириш мацсадида, кадрлар тайёрлашда унинг яхши мутахассис булишигина уисобга олинади, аммо унинг шахсий фазилатлари, дунёцараши, маданий савияси уеч кимни цизицтирмайди, деб уцув дастурларида ижтимоий фанлар цисцартирилади. Мацолада нега бугунги кунда шиддатли жараёнлар, давом этаётган ицтисодий-молиявий инцироз, теварак-атрофимиздаги тауликали зиддиятлар ва "бегона маданиятлар" кенгайиб бораётган бир шароитда маънавий ва жисмонан етук авлодни тарбиялаш масалалари умуммиллий вазифа булиб цолаётгани уацида суз боради.

Калит сузлар: давлат, ёшлар, олий таълимнинг Европа стандартлари, ижтимоий фанлар, маданият, маънавият, билим, мутахассислар.

ОСОБЕННОСТИ ПРЕПОДАВАНИЯ ОБЩЕСТВЕННЫХ НАУК В УСЛОВИЯХ ПЕРЕХОДА К ЕВРОПЕЙСКИМ СТАНДАРДАМ ВЫСШЕГО

ОБРАЗОВАНИЯ

Исмаил Саифназаров

Ташкентский государственный экономический университет Профессор кафедры «Социально-гуманитарных наук» Ташкент / Узбекистан Тел: +998901862005 E-mail: profis48 48@mail.ru ORCID 0000-0002-4946-4303

Эрназаров Дилмурод Зухриддинович

Ташкентский государственный экономический университет Доцент кафедры «Социально-гуманитарных наук» Ташкент / Узбекистан Тел: +998901866061 E-mail: dilm79@inbox.ru ORCID: 0000-0002-9669-6166

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматриваются вопросы преподавания в ВУЗах общественных наук при переходе к Европейским стандартам высшего образования, где при подготовке кадров работают прежде всего рыночные механизмы. Так, к примеру, чтобы удешевить стоимость подготовки кадров, сокращают в учебных планах общественные науки, считая что при подготовке кадров самое главное чтобы он был хорошим специалистом, а его мировоззрение, культурный уровень, личностные качества никого не интересует. В статье рассматриваются вопросы почему сегодня в условиях напряженных процессов, продолжающегося экономического и финансового кризиса, опасных конфликтов вокруг нас и экспансии «чужих культур» вопросы воспитания духовно и физически зрелого поколения остаются общегосударственной задачей.

Ключевые слова: государство, молодежь, европейские стандарты высшего образования, общественные науки, культура, знание, специалисты.

THE IMPORTANCE OF STRENGTHENING THE TEACHING OF SOCIO-HUMANITIES IN THE PRESENT AGE OF DEVELOPMENT

Ismail Saifnazarov

Tashkent State Economic University (TSEU)

Department of Social Sciences

E-mail: profis48 48@mail. ru ORCID 0000-0002-4946-4303

ERNAZAROV DILMUROD ZUHRIDDINOVICH

Tashkent State Economic University (TSEU) Department of Social Sciences Uzbekistan, Tashkent, Email address: dilm79@inbox.ru Mobil: +998901866106 ORCID: 0000-0002-9669-6166

ABSTRACT

In the context of intense processes, the ongoing economic and financial crisis, dangerous conflicts around us and the expansion of "foreign cultures", the issues of educating a spiritually and physically mature generation, educating modern, mature personnel remain a national task. emphasize again. Therefore, this article analyzes the important role of social sciences and humanities in the education of the younger generation. Particular attention is paid to strengthening the teaching of social sciences and the humanities in higher educational institutions.

Keywords: state, youth, social sciences and humanities, culture, knowledge, specialists.

КИРИШ

Жахон тараккиёти, жумладан, Янги Узбекистан тараккиётининг харакатлантирувчи кучи замонавий юкори малакали кадрлардир. Шубхасиз, бундай кадрларни олий таълим тизими тайёрлайди. Шунинг учун хам бутун дунёда тараккиётнинг тамал тоши булган, мамлакатни кудратли, буюк давлатга айлантира оладиган илм-фан, таълим ва тарбияга алохида эътибор каратилмокда. Етук кадрлар тайёрлашда ижтимоий фанларнинг роли катта. Президентимиз Шавкат Мирзиёев деярли хар бир нуткида ёшлар ва кадрлар тайёрлаш масалаларига алохида эътибор каратаётгани, ижтимоий фанларнинг урни бекиёс эканини таъкидлаётгани бежиз эмас, деб уйлаймиз. Давлатимиз рахбарининг якинда нашр этилган "Янги Узбекистон тараккиёт стратегияси" асарида хам ижтимоий фанларни укитишни чукурлаштиришга алохида эътибор каратилган[3; 227-237]. Тадкикот максади: Савол тугилади: нима учун ижтимоий фанларнинг кадрлар тайёрлашдаги урни мухим? Зеро, биз учун бугунги шароитда фукаролик позициясига эга, жамият ва давлат манфаатларини химоя киладиган, мамлакатимиз хаётидаги узгариш ва

ислохотларда фаол иштирок этувчи замонавий ва кенг дунёкарашли ёшлар авлодини вояга етказиш нихоятда мухим. Шундай кадрларни тарбияламасак, ёшларимиз бирёклама шаклланади. Ёш авлод маънавиятсиз булса, унинг яхши замонавий мутахассис, фаол фукаро булиб шаклланиши амри махол булиб колади.

1971 йилда Д. Белл: «Постиндустриал жамият» концепцияси назарий билимларнинг марказий ролини янги технология, иктисодий усиш ва жамиятнинг янги табакаланиши атрофида куриладиган ук сифатида таъкидлайди» [1; билан. 20].

Совет даврида хам ижтимоий фанларни укитишга алохида эътибор каратилди. Хусусан, фалсафа, тарих, хукук, сиёсатшунослик, этика, эстетика каби гуманитар фанлардан дарслар утилди. Бирок, барча ижтимоий фанлар марксизм-ленинизм гояларига, коммунистик мафкурага буйсундирилди ва бу асоссиз гоялар комил инсонни тарбияламади, балки кадрларни боши берк кучага солиб куйди. Натижада жамият таназзулга юз тутди. Давлат пароканда эди. Мустакилликнинг дастлабки йилларида мамлакатимизда ижтимоий фанларни янгича нуктаи назардан укитиш йулга куйилди.

Бирок 1990 йилларнинг урталарида Узбекистонда ижтимоий фанларга бирёклама технократик ёндашув кузатилди, бу фанларга узига хос «бегона» фанлар сифатида карашлар шакллана бошлади.

Афсуски, узлуксиз таълим боскичларида, айникса, олий таълим тизимида ижтимоий фанлар канча ва кайси йуналишларда, кандай шаклда, кандай мазмунда укитилиши хакида ягона тушунча халигача мавжуд эмас. Давлатимиз рахбари таъкидлаганидек, баъзи узокни уйламайдиган мулозимларнинг "ижтимоий фанлардан фойда йук" каби нотугри карашлари натижасида бу фанларнинг салмоги ва сифати пасайиб кетди. Бу сохада тез-тез утказилаётган «тажриба»лар, кимнингдир бир фанни киритишга субъектив ёндашуви, бошкасини йукотиш, кафедралар кушилиши ва профессор-укитувчилар, ижтимоий фанлар ва мутахассислар, профессор-укитувчилар сонининг купайиши, холатлари мехнатга нисбатан доимий скептицизм сохага жиддий зарар етказди. Айнан шу окимнинг айрим вакилларида шундай: "Биз ва бизнинг фанларимиз керак эмасми, бизга хам хеч нарса керак эмас. Шунчаки топширикларни бажариб, фанларимизни укитиб ва дарсларимизни уз вактида утиб юрсак булди, деган тасаввур шаклланишига сабаб булган. Бирок ижтимоий ва гуманитар фанлар - тарих, фалсафа, хукук, археология,

шаркшунослик, тилшунослик, адабиёт, санъатшунослик ва бошка фанларда юксак натижаларга эришилди[3; 232].

Таникли олим С. Г. Кара-Мурза 'Тарб мактаби хакида гапирар экан, шундай таъкидлайди: "Буржуа жамияти шахссиз ишчи кучи, завод ва идоралар каби тулдиришга мажбур булган одамлар массасига мухтож эди. Инсонни эркин ва мустакил фикрлашга ургатувчи билимлар тизими зарур. "Хурматли фукаро, ишчи ва истеъмолчи" мактабни тарк этиши керак эди" [2; 139].

ТАДКЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Европа олий таълим тизимига мурожаат киладиган булсак, биз хакикатан хам замонавий Гарб вокеликлари билан дуч келамиз, бу ерда мутахассиснинг ахлокий мохияти мухим эмас. Президентимиз хам уз китобида бугунги ёшларнинг дунёкарашини шакллантиришда ижтимоий фанларнинг урнини курсатади. Бугун Янги Узбекистонимизга нафакат яхши мутахассислар, балки уз тарихи, миллий анъаналарини яхши биладиган юксак маълумотли, юксак маданиятли фукаролар хам зарур.

Бизнинг фикримизча, Президентимизнинг мазкур тавсия ва талаби олий укув юртларида ижтимоий фанларни укитишни жиддий кайта куриб чикиш, ижтимоий фанларни укитишни бойитиш учун етарли асос, деб хисоблаймиз. Дархакикат, ижтимоий соха бошка техно-иктисодий, савдо, молиявий ва иктисодий тармоклар каби катта тугридан-тугри даромад келтирмайди. Аммо жамиятнинг маънавий бушлиги туфайли юзага келадиган окибатлар, халокатлар тузатиб булмас офатларга олиб келиши мумкинлигини бугун хаётнинг узи исботлаб турибди. Афсуски, юртдошларимиз орасида бундай харакат тарафдорлари хам бор. Ижтимоий фанлардаги бушлик натижасида глобал тахдид булган диний акидапарастлик ва унинг окибатларидан бири булган глобал терроризм, жахолатга, нафратга асосланган диний окимларнинг пайдо булишига олиб келди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ ВА УЛАР МУ^ОКАМАСИ

Олий таълим тизимидаги ярим асрдан купрок илмий-педагогик, ижтимоий - сиёсий фаолиятимиз жараёнидаги тажрибамиз, кузатувимиз ва доимий тахлилимиз баъзи фикрларни билдиришга асос беради. Балки ижтимоий фанларни кискартириш оркали, уларни укитмасдан хам етук мутахассислар тайёрлаш мумкиндир. Лекин миллат учун кайгурадиган хакикий ватанпарварни, оилапарвар, юртпарвар, мехр окибатли инсонларни тарбиялаш

ижтимоий фанларни укитмасдан амалга ошириш анча кийин кечади деб хисоблаймиз. Учинчи Ренессанс даври хакида канча гапирмайлик, унинг мохиятини ижтимоий-гуманитар фанлар ёрдамисиз ёшлар онгига сингдириб булмайди. Ижтимоий фанлар Учинчи Ренессанс даврининг бошланиши ва ривожланишининг «катализатори»дир. Халкни, миллатни уйготадиган куч айнан ижтимоий ва гуманитар фанлардир.

Таникли олим М.Шелер таъкидлаганидек, "таълим "бирор нарсага ургатиш" эмас, касб-хунар, мутахассислик, хар кандай махсулдорлик учун, хатто ундан хам купрок, таълим бундай тайёрлаш учун мавжуд эмас" [4; 31].

Бугун биз замонавий билим ва технологияларни, иктисодиётни пухта эгаллаган авлодни тайёрлашимиз керак. Бундай мутахассисларни тайёрлашда табиий-техника ва махсус фанлар хам асосий омил булиб хизмат килиши шубхасиз. Бирок, халк ва жамият, миллат ва давлат манфаатларини уйлайдиган, узини юрт манфаати йулида курадиган, ислохотлар ва ижтимоий хаётга дахлдорлигини хис этувчи, етук инсонларнинг янги авлодини тарбиялаш учун факат шу фанларнинг узи етарли эмас. Давлат ва жамият манфаатлари йулида халол мехнат килган, бу борадаги барча ижтимоий чакирик ва мурожаатларга жавоб берадиган аждодларимиз авлоди таъсирида тарбияланганмиз. Уларнинг ривожланишида ижтимоий фанлар тизими мухим роль уйнаганини хаммамиз биламиз.

Демак, ижтимоий фанларга эътибор бермаслик натижасида дунёкараши бир ёклама, факат узи хакида уйлайдиган, халк, давлат ва жамият тугрисидаги ёт гояга эга булган ёшлар авлоди пайдо булди, яъни чет элдаги "йуколган авлод" Президент Шавкат Мирзиёев "Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси" асарида бундан 60-70 йил аввал Иккинчи жахон урушидан кейинги кийинчилик ва моддий такчиллик йилларида ишлаб чикилган ва асосан, маънавият ва гуманитар таълимга пул сарфлаш зарур эмас, деб хисобланган ва мутлак гоясизликка асосланган ижтимоий концепцияси окибатларининг кандай булганлиги хаммамизга маълумлиги хакида алохида эслатади[3; 234]. . Шунинг учун биз ижтимоий фанларни укитишга пул сарфлашдан куркмаслигимиз керак. Беш йилдан сунг, ун йилдан сунг сарфланган маблаглар эътибордан четда колмаганига гувох буламиз. Жанубий Корея, Япония, Сингапур каби мамлакатлар тажрибаси хам таълимни молиялаштириш уз самарасини берганини дунёга курсатди. Ижтимоий фанларни ургатиш учун маблагни аясак, эски услубга кайтамиз. ^еч кандай холатда бунга йул куйилмаслиги керак.

Шу боис таълим тизимининг барча бугинларида ижтимоий фанларни кандай таксимлаш, укув ва амалий соатларни кандай ташкил этиш буйича махсус концепция ишлаб чикиш зарурати тугилди. Бинобарин, "Узлуксиз таълим тизимида ижтимоий фанларни укитишнинг тартиби ва тамойиллари тугрисида"ги конунни ишлаб чикиш ва амалга ошириш зарур. Шу муносабат билан 2022-2030 йилларда Узбекистон Республикасининг узлуксиз таълим ва тарбиясини инсонпарварлаштириш стратегиясини ишлаб чикиш ва амалга ошириш максадга мувофикдир [3; 227-237]. Шундагина биз миллий иктисодиётимизнинг барча сохаларида хар томонлама билимга кенг дунёкарашга эга замонавий кадрлар тайёрлай оламиз. Дархакикат, биз буюк ниятлар билан пойдевор куяётган Янги Ренессанс даври юртимизда мана шундай улкан бойликларни яратиш, халкимиз турмушини яхшилаш, келажак авлодларга муносиб мерос колдиришга хизмат килади.

Шунингдек, ижтимоий фанларни богча, бошлангич синфлардан бошлаб ахлок ва маънавиятга оид асосий тушунча ва талабларни ургатиш шаклида олиб бориш, олий таълим муассасаларида "Ижтимоий фанларни укитиш концепцияси"ни ишлаб чикиш, Янги Узбекистон - обод, демократик давлат куриш, Учинчи Ренессанс даври профессор-укитувчилари, ижодкор зиёлилар энг катта куч эканлиги, уларнинг масъулиятли фаолиятини куллаб-кувватлаб, уларга муносиб мехнат ва турмуш шароити яратилиши ута мухимлигини алохида кайд этиш зарур.

Ривожланган мамлакатларда университетларнинг бозор муносабатларига асосланган Европа кредит-модул тизимига тулик утиши муносабати билан ижтимоий фанларни укитишнинг купайиши - таълим харажатларини ошириши ва уларнинг ракобатбардошлигини пасайтириши мумкин ва бу холда, бизнинг фикримизча. , бу харажатлар давлат бюджети хисобидан копланиши керак. Зеро, бу фанлар Янги Узбекистоннинг келажак авлодида янги дунёкарашни, фаол фукарони шакллантиради. Нодавлат олий укув юртларида эса ижтимоий фанларни укитиш тулик давлат буюртмаси тарзида булиши ва шу оркали ёшларимизни "оммавий маданият" мафкурасидан химоя килишимиз мумкинлигини унутмаслигимиз керак.

ХУЛОСА

Ижтимоий фанларни таълим сохаларига ажратиш зарур. Масалан, педагогика ва гуманитар фанлар, мухандислик, иктисод ва бизнес сохаларининг хар бири укув режаларига алохида ижтимоий фанлар киритилиши максадга

мувофик. Жумладан, иктисод ва бизнес сохаси учун "Иктисодий таълимотлар тарихи", "Фалсафа(диншунослик, логика, ахлок, эстетика)", "Бизнес хукуки", "Социология" фанларининг киритилиши булажак иктисодчиларнинг умумий касбий тайёргарлик даражасига ижобий таъсир килади деб уйлаймиз.

Иккинчидан, ижтимоий фанларнинг дастурларини тузишда университет йуналиши хусусияти албатта хисобга олиниши мухим. Биз фаолият юритаётган Тошкент давлат иктисодиёт университетида Фалсафа фани дастури ва Дарслигини яратишда хар бир мавзуни иктисодиёт билан богладик, ундан ташкари "Прагматизм-тадбиркорлик фалсафаси", "Фалсафада "Homo Economicus"(иктисодий инсон) тушунчаси" каби алохида мавзулар киритдик. Талабаларнинг мустакил таълимини самарали ташкил этиш максадида "Менинг хаёт фалсафам", "Менинг оилам - менинг бахтим" ва бу йилнинг номланиши билан боглаб "Менинг махаллам-менинг фахрим" каби мавзуларда назарий билимларни амалиёт билан боглаш учун алохида лойихалар ишлаб чикилган, буни бажариш жараёнида талабалар уз махаллаларини тулик урганиб, махалланинг таникли кишилари билан сухбат курадилар, чиройли такдимотлар тайёрлайдилар ва бу такдимотлар махаллаларда университет укитувчилари, талабалари, Ёшлар иттифоки вакиллари ва тьютерлари хамда махалла фаоллари иштирокида утказилади.Энг яхши такдимот тайёрлаган талабалар модий ва маънавий рагбатлантирилади.

Учинчидан, Олий ва урта махсус таълим вазирлигида ижтимоий фанларни укитиш буйича махсус бошкарма ва жамоатчилик асосида ижтимоий фанларни укитишни мувофиклаштирувчи Эксперт кенгашини ташкил этиш максадга мувофикдир.

Туртинчидан, "Янги Узбекистон тараккиёт стратегияси" асосида университет ва институтларда Узбекистоннинг энг янги тарихи, фалсафа (мантик, этика, эстетика), диншунослик, ижтимоий антропология, сиёсатшунослик, социология, хукукшунослик фанлари йуналишларга караб урганилиши керак, бу эса тайёрланаётган мутахассисларнинг умумий маданиятини юксалтириши шубхасиз.

Бешинчидан, келгусида Узбекистонда Ижтимоий-гуманитар фанлар университети ташкил этиш ва бу йуналишда чукур мутахассислик тайёрлашни йулга куйиш максадга мувофик булар эди.

Олтинчидан, Узбекистон ОТМларининг бозор муносабатларига асосланган Европа кредит-модул тизимига тулик утиши муносабати билан, университетларда, шу жумладан нодавлат олий таълим муассасаларида хам,

ижтимоий фанларни укитиш харажатлари давлат буюртмаси шаклида давлат бюджети хисобидан копланиши керак, шу оркали биз багрикенг замонавий дунёкарашга эга фаол фукароларни шакллантиришга эришамиз.

Алохида таъкидлаш жоизки, олий укув юртларида ижтимоий фанларни укитишни кучайтириш - миллий маданият, анъаналарни асраб-авайлаш, ёшларни уз Ватанига мухаббат рухида тарбиялаш, замонавий вокеликни муносиб идрок этишга ёрдам берадиган фалсафий тафаккурни шакллантириш, шунингдек экстремизм, коррупция ва бошка замонавий тахдидларга карши курашда ёшларда маънавий иммунитетни шакллантиришга хизмат килади.

REFERENCES

1. Bell D. The coming of postindustrial society. N. Y., 1973;

2. Кара-Мурза, С. Г. Советская цивилизация. От Великой Победы до наших дней / С. Г. Кара-Мурза. - М.: Изд-во Эксмо, Изд-во Алгоритм, 2005. 768 с.

3. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон тараккиёт стратегияси. Ташкент, 2022. 444 б..

4. Шелер М. Избранные произведения. - М., 1994.

5. Saifnazarov, I. (2019). Innovative methods of forming spiritual immunity of youth (on an example of Tashkent State University of economics experience). Astra Salvensis, 7(s1), 355-362.

6. Saifnazarov, I., Abdullakhanova, G., Alimatova, N., Qudratova, U. (2020). The main trends of increasing the role of the teacher in the innovative development of Uzbekistan . International journal Advansed Science and Technology, 5,1771-1773.

7. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

8. Муминов, А. Г. (1999). Национальная политика независимого Узбекистана и пути ее реализации в духовно-культурной сфере (теория и практика).

9. Муминов, А. Г. (2019). Реформы в образовании Узбекистана: состояние и перспективы. Бюллетень науки и практики, 5(9).

10. Muminov, A., Muminov, O., & Norov, S. (2020). Social partnership in uzbekistan: Status and prospects. International Journal of Scientific and Technology Research, 9(2), 5876-5878.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.