Научная статья на тему 'УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ПОЙДЕВОРИ ШАКЛЛАНАЁТГАН ДАВРДА ФАЛСАФИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШНИ ИСЛОҲ ҚИЛИШ ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ЭҲТИЁЖИ'

УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ПОЙДЕВОРИ ШАКЛЛАНАЁТГАН ДАВРДА ФАЛСАФИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШНИ ИСЛОҲ ҚИЛИШ ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ЭҲТИЁЖИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
524
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҳидоят / муҳаббат / ҳалоллик / поклик / мажбурий ва танлов фанлари / ижтимоий гуманитар фанлар / билим / таълим соҳаси / таълим йўналиши ва мутахассислик / тарбия / классификатор / ўқув режа / фан дастури / фалсафа / маънавиятшунослик / касб маънавияти / hemis / университетлар авлоди / учинчи ренессанс / guidance / love / honesty / purity / compulsory and voluntary sciences / social sciences / education / field of study / field of education and specialization / education / classifier / curriculum / science program / philosophy / spirituality / professional spirituality / hemis / generation of universities / third Renaissance.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мустафаев, Улаш Утаевич

Фалсафий фанларнинг бугунги ҳолати ва бу фанлар бўлажак кадрларда мушоҳада қилиш қобилиятини шакллантириши, шахсни залолатдан ҳидоятга, нафратдан муҳаббатга, ҳаромдан ҳалолликка, бидъатдан покликка йўналтириши далиллар билан асосланган. Янги Ўзбекистон учинчи ренессанс пойдеворини яратишга киришар экан, бу даврда фалсафий фанлар назарияси ва методологиясига таяниши тарихий мисоллар билан баён этилади. Ўзбекистон Республикаси таълим тўғрисидаги қонуни ва унда қўйилган дуал таълимга эътибор берилиши назарий жиҳатдан асосланади. 2021 йил 16 июлда Олий ва ўрта махсус таълим вазирининг 311-сонли “Олий таълимнинг Давлат таълим стандартларини тасдиқлаш тўғрисида”ги буйруғи аҳамияти очиб берилиши билан бир қаторда олий таълим йўналишлари ва мутахассисликлари классификаторига янги таълим йўналишини киритишга таклифлар берилган. Олий таълим муассасаларига ўқув режа ва фан дастурларини ишлаб чиқиш ва жорий этишда мустақиллик берилиши ортидан тор доирадаги манфаатларни кўзлаб ҳаракат қилмаслик кераклиги аксинча, рейтингда 500 ёки 1000 талик поғонада турган хорижий олий таълим муассасалари тажрибасига қиёсий ёндошиш кераклиги тавсия этилади.Фалсафий фанларни ўқитиш ва ўқув адабиётлар турини тайёрлашда Президент Ш.Мирзиёевнинг “Янги Ўзбекистон стратегияси” китоби дастурамал бўлиши ва ушбу китобда келтирилган назарий хулосалар асосида ўқув адабиётларини яратиш учинчи ренессанс пойдевори шаклланаётган даврдаянги Ўзбекистоннинг бугун маънавий эҳтиёжи эканлиги баён этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFORMING THE TEACHING OF PHILOSOPHICAL SCIENCES DURING THE FORMATION OF THE THIRD RENESSANCE FOUNDATION THE NEED OF NEW UZBEKISTAN

The current state of the philosophical sciences and the formation of the ability to observe in future specialists, the orientation of the individual from error to guidance, from hatred to love, from impurity to honesty, from heresy to purity, are based on evidence. As new Uzbekistan begins to lay the foundations for the third renaissance, its reliance on the theory and methodology of the philosophical sciences during this period is illustrated by historical examples. The Law of the Republic of Uzbekistan on Education and its emphasis on dual education are theoretically justified. In addition to revealing the significance of the Order of the Minister of Higher and Secondary Special Education No. 311 "On approval of state educational standards of higher education" dated July 16, 2021, proposals were made to include a new direction in the classification of areas and specialties of higher education. It is recommended that higher education institutions should not pursue narrow interests after independence in the development and implementation of curricula and science programs, but should take a comparative approach to the experience of foreign higher education institutions, which rank 500 or 1,000. The book "Strategy of the New Uzbekistan" by President Mirziyoyev and the creation of textbooks based on the theoretical conclusions of this book are the spiritual needs of the new Uzbekistan in the period of formation of the Third Renaissance.

Текст научной работы на тему «УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ПОЙДЕВОРИ ШАКЛЛАНАЁТГАН ДАВРДА ФАЛСАФИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШНИ ИСЛОҲ ҚИЛИШ ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ЭҲТИЁЖИ»

УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ПОЙДЕВОРИ ШАКЛЛАНАЁТГАН ДАВРДА ФАЛСАФИЙ ФАНЛАРНИ УЦИТИШНИ ИСЛО^ ЦИЛИШ-

ЯНГИ УЗБЕКИСТОН Э^ТИЁЖИ

Мустафаев Улаш Утаевич,

Фалсафа фанлари номзоди ulashmustafoyev1957@gmail. сот Термиз давлат университети

АННОТАЦИЯ

Фалсафий фанларнинг бугунги уолати ва бу фанлар булажак кадрларда мушоуада цилиш цобилиятини шакллантириши, шахсни залолатдан уидоятга, нафратдан мууаббатга, уаромдан уалолликка, бидъатдан покликка йуналтириши далиллар билан асосланган. Янги Узбекистон учинчи ренессанс пойдеворини яратишга киришар экан, бу даврда фалсафий фанлар назарияси ва методологиясига таяниши тарихий мисоллар билан баён этилади. Узбекистон Республикаси таълим тугрисидаги цонуни ва унда цуйилган дуал таълимга эътибор берилиши назарий жщатдан асосланади. 2021 йил 16 июлда Олий ва урта махсус таълим вазирининг 311-сонли "Олий таълимнинг Давлат таълим стандартларини тасдицлаш тузрисида"ги буйрузи ауамияти очиб берилиши билан бир цаторда олий таълим йуналишлари ва мутахассисликлари классификаторига янги таълим йуналишини киритишга таклифлар берилган. Олий таълим муассасаларига уцув режа ва фан дастурларини ишлаб чициш ва жорий этишда мустациллик берилиши ортидан тор доирадаги манфаатларни кузлаб уаракат цилмаслик кераклиги аксинча, рейтингда 500 ёки 1000 талик погонада турган хорижий олий таълим муассасалари тажрибасига циёсий ёндошиш кераклиги тавсия этилади.Фалсафий фанларни уцитиш ва уцув адабиётлар турини тайёрлашда Президент Ш.Мирзиёевнинг "Янги Узбекистон стратегияси" китоби дастурамал булиши ва ушбу китобда келтирилган назарий хулосалар асосида уцув адабиётларини яратиш учинчи ренессанс пойдевори шаклланаётган даврда- янги Узбекистоннинг бугун маънавий эутиёжи эканлиги баён этилади.

Калит сузлар: уидоят, мууаббат, уалоллик, поклик, мажбурий ва танлов фанлари, ижтимоий гуманитар фанлар, билим, таълим соуаси, таълим йуналиши ва мутахассислик, тарбия, классификатор, уцув режа, фан дастури, фалсафа, маънавиятшунослик, касб маънавияти, hemis, университетлар авлоди, учинчи ренессанс

АННОТАЦИЯ

Современное состояние философских наук и формирование способности наблюдать в будущих кадрах основаны на свидетельствах, которые ведут человека от ошибки к лидерству, от ненависти к любви, от харама к честности, от ереси к чистоте. Поскольку новый Узбекистан начинает закладывать основы для третьего возрождения, его опора на теорию и методологию философских наук в этот период иллюстрируется историческими примерами. Закон Республики Узбекистан «Об образовании» и его упор на дуальное образование имеют теоретическую основу. Помимо раскрытия значимости Приказа Министра высшего и среднего специального образования № 311 «Об утверждении государственных образовательных стандартов высшего образования» от 16 июля 2021 г. внесены предложения о включении нового направления в классификацию направления и специальности высшего образования. Рекомендуется, чтобы высшие учебные заведения не преследовали узкие интересы после обретения независимости в разработке и реализации учебных планов и научных программ, а должны были использовать сравнительный подход к опыту зарубежных высших учебных заведений, которые имеют рейтинг 500 или 1000. Книга Президента Мирзиёева «Стратегия Нового Узбекистана» и создание учебников на основе теоретических выводов этой книги - духовные потребности нового Узбекистана в период становления третьего Возрождения.

Ключевые слова: руководство, любовь, честность, чистота, обязательные и факультативные науки, социальные науки, образование, область образования, область обучения и специализация, образование, классификатор, учебный план, научная программа, философия, духовность, профессиональная духовность, полушарие, поколение университетов, Tретий Pенессанс.

ABSTRACT

The current state of the philosophical sciences and the formation of the ability to observe in future specialists, the orientation of the individual from error to guidance, from hatred to love, from impurity to honesty, from heresy to purity, are based on evidence. As new Uzbekistan begins to lay the foundations for the third renaissance, its reliance on the theory and methodology of the philosophical sciences during this period is illustrated by historical examples. The Law of the Republic of Uzbekistan on Education and its emphasis on dual education are theoretically justified. In addition to revealing the significance of the Order of the Minister of

Higher and Secondary Special Education No. 311 "On approval of state educational standards of higher education" dated July 16, 2021, proposals were made to include a new direction in the classification of areas and specialties of higher education. It is recommended that higher education institutions should not pursue narrow interests after independence in the development and implementation of curricula and science programs, but should take a comparative approach to the experience of foreign higher education institutions, which rank 500 or 1,000. The book "Strategy of the New Uzbekistan" by President Mirziyoyev and the creation of textbooks based on the theoretical conclusions of this book are the spiritual needs of the new Uzbekistan in the period offormation of the Third Renaissance.

Keywords: guidance, love, honesty, purity, compulsory and voluntary sciences, social sciences, education, field of study, field of education and specialization, education, classifier, curriculum, science program, philosophy, spirituality, professional spirituality, hemis, generation of universities, third Renaissance.

HHCOHra öepunraH $a3unarau HetMaraapgaH öupu 6y Ta^aKKyp. Ta^aKKyp Ty^añnu uhcoh öopnuKHu, ^aMu^THu Ba y3HHH aHraaö Mymoxaga Kunagu. Mymoxaga эсa uHcoHra xuKMarau Hapca Ba xogucanapHu 6unum, ypraHum Ba KyHganHK TypMymuga 3anonaTgaH xugotfrnu, Ha^paTgaH Myxaööarnu, xapoMgaH xanonHu,6ugtaTgaH noKHHKHH a^paramra epgaM öepuö yHu xugo^T nynura öomnangu. Xhaoat, MyxaööaT, xanonnuK Ba noKHHK Kaöu hhcohhh a3H3 KunaguraH axnoKHH TymyHnanap xaKuga 6axc atHu, Mymoxaga KunaguraH ^aHnap 6y $anca^a,MatHaBHaTmyHOcnuK Ba guHmyHocnuKgup.Ey ^aHnapHHHr MaB3ycu xaKuga onuMnap a3angaH öaxcra KupumraHnap Ba öyryH xaM 6y ®;apaeH gaBOM этмoкga. Arap TatnuM Myaccacanapu Tapuxura Ha3ap TamnañguraH öyncaK, gacTnaÖKu yHuBepcuTeraapga xaM unoxueT $anca$acu,MatHaBuflTu Ba guHmyHoenuru Tanaöanapra $aH cu^arnga yKuranraHnurura yKyB pe^anap Tapuxu ryBox^uK öepMOKga.^Hru Y36eKucTOH ynuHnu peHeceaHe noñgeBopuHu aparnmra Kupumap экaн, yHuHr onun TatnuM MyaccacanapuHu 6omKapaeTraH paxöapnapu öaKanaBp TatnuM nyHanumnapu Ba MarucTpaTypa MyTaxaccucnuKnapu yKyB pe^anapuHuHr Ma^öypun Ba TaHnoB ^aHnapu önoKnapuga xugoaT,Myxa66aT,xanonnuK Ba noKnuK xaKuga 6axc Ku^aguraH ^anca^un ^araapra a^paranraH coaraap xa^Mura эtтн6op öepumura ^aMu^Tga эxтнe^ ceзнпaeтгaнпнгннн aHraamu ho3um.Akc xonga,onun TatnuMra oug Kaöyn KunuHaeTraH xyKyKuñ xy^^aranap TanaönapuHu pyeöra nuKapumga paKoöaTra öapgom öeponMacnuK Ky3aranu6,TaHepnaHaeTraH Kagpnap canoxutfraga эca 3au^nuK xonara HaMoeH öynaBepagu. 2021 nun 16 uronga Y36eKucToH

Республикасининг янги олий ва урта махсус таълим вазири "Олий таълимнинг Давлат таълим стандартларини тасдиклаш тугрисида"ги 311-сонли буйругини кабул килди. Бу буйрук ва унинг иловасида кабул килинган укув-услубий ва норматив-хукукий хужжатлар Узбекистон Республикаси олий таълим муассасаларини дунё олий укув юртлари билан уйгун ривожланишига имконият яратиб беради. Вазирнинг бу буйруги Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017-2021 йилларда олий таълимнининг моддий-техника базасини ривожлантириш ва таълим сифатини оширишга каратилган хукукий хужжатлари талабларини амалга ошириш учун тизимда фаолият курсатаётган профессор-укитувчилар ва укув ёрдамчи ходимларга энг мухим мотивацияни берди. Чунки,бугун олий таълим муассасаларидаги 10 та билим сохаси, 26 та таълим сохаси,308 та бакалавр таълим йуналиши ва 588 та магистратура мутахассисликларида олти юз минг нафардан ортикрок талабалар тахсил олаётган булса, уларга уттиз мингдан купрок профессор-укитувчилар мингдан купрок фанлардан сабок бермокда. Бу талаба- ёшлар 15-20 йилдан сунг янги Узбекистоннинг бошкарув кадрлари булиб етишади.Демак, бу кадрлар таълим олаётган йуналиш ва мутахассисликларнинг укув режа ва фан дастурларини, дуал таълимни жорий этиш холатини, учинчи авлод университетлари хаёти билан киёслаб уларга караб уйгун ривожлантиришни таъминлаш билан бир каторда менталитетимиздан келиб чикиб таълимни тарбия билан хамкорликда олиб боришга алохида эътибор бериш керак булади.Таълимни тарбияга, тарбияни таълимга карама карши куймай, аксинча уларнинг уйгунлиги етук мутахассислар тайёрлаш учун гаров эканлигини англаш зарур. Мутахассислик буйича чиройли маъруза укиш билан бирга шахс сифатида чиройли тарбия хам бериш хам олий таълим муассасалари профессор-укитувчиларининг мухим бурчидир. Агар профессор-укитувчида шу уйгунлик булмаса унинг тингловчиси булган талабада хам шу заифлик такрорланади.Такрорланмаслиги учун эса олий таълим муассасаларида фалсафий фанлар укитилишига янгича тамойиллар асосида ёндошиш лозим булмокда. Ижтимоий гуманитар фанлар негизини фалсафа,

маънавиятшунослик ва диншунослик фанлар ташкил килади.Чунки бу фанлар хусусан, фалсафа (хикматли фикрни кадрлашни), маънавиятшунослик (комилликни) ва диншунослик (халолликни) ургатади. Шунинг учун бакалавр таълим йуналиши укув режасининг 1-00.Мажбурий фанлар блокида фалсафа ва маънавиятшунослик фани модулини кайси вазирлик тасарруфида булишидан катъий назар, барча олий таълим муассасаларида, диншунослик

модулини эса 2-00.Танлов фанлари блокида укитилиши белгилаб куйилиши лозим булади. Чунки,бу фалсафий фанлар бугунги глобаллашув даврида одамлар маиший турмушида пайдо булаётган ва тобора миллий урф-одатларимиз, маросимларимиз хамда анъаналаримизга салбий таъсир утказаётган бидъатлар мохияти хакида мушохада килади ва шахсга тугри йулни танлашда дунёкараш беради. Собик шуролар даври фалсафий фанлари факат коммунистик партиянинг мафкураси ва назарияси булиб колиш билан бирга бу фанларнинг таълимоти ижтимоий маиший турмушдан ажралиб колган эди. Одамлар тингласа-да, лекин ёлгонлигини, сохталигини ошкора хеч ким айтмас эди.Узбекистон мустакилликка эришгандан кейинги йилларда яратилган фалсафий фанларидаги таълимотлар хам купинча рус ёки хорижий фалсафий фанлардан таржима килиб олингани учун хам одамлар кабул килиши осон булмади. Тингловчилар охир-окибат куча фалсафаси билан жамият хикматли фалсафани ажратолмай колди.Агар мутахассислик фанлари уз касбининг билимдони булишга ёрдам берса, фалсафий фанлар эса хидоят,мухаббат,халоллик ва поклик каби фазилатларни камол топтиришга кумаклашади.Бу азалий исбот талаб килмайдиган хакикатдир.Лекин,сунги даврларда олий таълим муассасаларида укув режаларни учинчи авлод университетлари укув режаларидаги фанлар билан киёсий урганилмасдан туриб оптималлаштириш бахонасида фалсафий фанларни кушиб юбориш ёки укув режадан чикариб ташлаш холатлари кузатилмокда.Бунинг салбий окибати хозир билинмасада,лекин 15-20 йилдан кейин аник сезилади ва унда келгуси авлод бизнинг хатомизни тугирлайди.Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев "Айни пайтда ижтимоий фанларни таълим боскичлари ва ихтисосликлар талаблари ва тамойилларига мослиги укувчилар, бакалаврлар ва магистрларнинг эхтиёжлари ва кизикишлари, касб хусусиятларига мувофиклиги хакидаги аник тасаввурлар йук"[1] деб бежизга таъкидламади.Бугун умумий урта таълим мактабларининг 1-11 синфларда Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг ташаббуси билан "Тарбия" фани укитилмокда.Бу фан узбек халки менталитети эхтиёжларига тула жавоб беради.Факат бу фандан ким ва кайси таълим йуналиши битирувчилари дарс бермокда деган муаммо бор?! Олий таълимнинг бакалавр боскичида фалсафий фанларни Олий таълим йуналишлари ва мутахассисликлари классификатори (2021 йил 16 июлдаги 311-сонли буйруги 2-иловаси билан тасдикланган) билим ва таълим сохалари эхтиёжларидан келиб чикиб укитиш максадга мувофикдир.Натижада, таълим фалсафаси, санъат фалсафаси, бизнес ва

Som^apyB $anca$acu, xyKyK $anca$acu, TaSuufi $aHnap $anca$acu, axSopoT TexHonoruanap ^anca^acu, MyxaHgucnuK $anca^acH,TH66HeT ^anca^acu KaSu ^aHnapHH MyraxaccucnuK SunaH SornaS yTum hmkohh nafigo Synagu.Ey эca TatnuM CH^arara u^oSufi Tatcup KypcaraS, энг MyxuMu cu^aTnu xaMga KpeaTHB ^uKpnafiguraH Kagp Tafiepnamra epgaM Sepagu. Ey xonarga энг KaTTa MyaMMO ^anca^ufi ^amapHHHr TatnuMoTnapuHu Munnufi gaBnarnunuruMro ^anca^acuHH ^axoH ^anca^acu SunaH yfiryHnuKHu TatMuHnafiguraH gacTyp Ba yKyB agaSueTnapura эxтнe:«: nafigo Synagu. Onufi TatnuMgaru MatHaBuaTmyHocnuK Ba guHmyHOcnuK ^aHnapu yMyMufi ypTa TatnuMgaru Ba SomKa umuMoufi ryMaHuTap ^aHnapgaru axSopoTnapHu TaKpopnaMacnuru KepaK.^yHKu, a^uH-aKKHrana Sy xonar myHgafi SynuS KenraH эgн.Нaтн®;aga, ayguTopuaga $aHra HucSaraH canSufi gyHe^apam maкnnaнgн.,Цннmyнocnнкнн guH ^anca^acugaru Maumufi TypMym ^anca^acu SunaH SornaS y^urum axmu caMapa Sepagu.EyryH TypMymga энг onufi KagpuaT HuKoxra HucSaraH no^afignuK SunaH MyHocaSaTga Synum eKu TagSupKopnuK ^asunarnapu HuMa ynyH 3an$ экaнnнгнгa caSaSnapHu gyHeBufi Ba unoxufi KuToSnapgaH ganunnap SunaH TymyHTupunca KagpnapHuHr KacSufi кoмпeтeнцнanapн MycTaxKaM Synagu.^eMaK, MatHaBuaTmyHocnuK Ba guHmyHocnuK ^aHnapu ynyH xaM aHru gacTyp Ba aHru aBnog yKyB agaSueTnapura эxтнe®; nafigo Synagu. ffly ypuHga $afinacy$,MatHaBuaTmyHoc Ba guHmyHoc KagpnapHu Tafiepnam MyaMMocura xaM TyxTanuS yTum ^oro.Onufi TatnuM fiyHanumnapu Ba MyTaxaccucnuKnapu Knaccu^uKaTopuHuHr TatnuM SunuM coxacuHuHr TatnuM coxacugaru Munnufi roa, MatHaBuaT acocnapu Ba xyKyK TatnuMu fiyHanumu ypHura MatHaBuaTmyHocnuK SaKanaBp fiyHanumu Syfiuna Kagp Tafiepnam ynyH TatnuM fiyHanumuHu Kupuram no3uM. ^yHKu,yMyMufi ypTa TatnuM MaKTaSnapuga my TatnuM fiyHanumuHu SurupraH Kagpnap "TapSua" ^aHugaH gapc Sepumu MyMKuH. ^aBnar Ba HogaBnaT TatnuM Myaccacnapuga эca MatHaBuaT-Matpu^aT Macananapu SunaH xaM my TatnuM fiyHanumu Kagpnapu myrynnaHca "^Hru УзSeкнcтoн-мatpн^aтnн ^aMuaT" TaMofiunu TrouMnu pyeSra hukuS Sopagu. Oafinacy^ onuM,npo$eccop H.MyxaMMagueB KacS xycycuaTnapugaH KenuS hukuS ^anca^ufi ^aHnapHu "TaSuar ^anca^acu, TexHuKa Ba нн$opмaцнoн TexHonoruanap ^anca^acu, TuSSueT ^anca^acu, uKTucogueT-pa^oSaT ^anca^acu, xyKyK ^anca^acu, xapSufi ®;aHr caHtaTu ^anca^acu, axSopoT xaв$cнзnнгн Ba TexHonoruanapu ^anca^acu, MagaHuaT Ba caHtaT ^anca^acu, TatnuM Ba TapSua ^anca^acu, Tapux ^anca^acu, cuecaT $anca^acu"[2] TapTuSga yKuTumHu TaKnu^ Kunagu.EyryHru pa^oSaTnu ^aMuaTga eTyK Kagpnap Tafiepnam ynyH xaM my TapTuSga ^anca^ufi ^aHnapHu y^uTumHu xaeTHuHr y3u 3apypuaT

даражасига олиб чикмокда.Чунки,"Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги ПФ-5847-сонли фармонида "олий таълим муассасаларида таълим, фан, инновация ва илмий-тадкикотлар натижаларини тижоратлаштириш фаолиятининг узвий богликдигини назарда тутувчи "Университет 3.0" концепциясини боскичма-боскич жорий этиш"[3]асосий вазифалардан бири этиб белгиланган.Чунки, дунё университетлар тарихи уч авлодга булинади. Биринчи авлод университетларини классик, яъни таълим бериш, иккинчи авлод университетларини ноклассик университетлар бу таълим ва тадкикот олиб бориш асосий вазифаси булган булса, ХХ асрнинг охирига келиб учинчи авлод университетлар пайдо булди. Бу университетлар таълим, тадкикот ва тадбиркорлик яъни илмий назарияларни тижоратлаштиришни руёбга чикарди. Демак, бугун университетларнинг асосий вазифаларидан бири илмий назария ва гояларни амалиётга жорий этиш ва уни тижоратлаштириш энг мухим устувор вазифа булиб турибди. Бундай шароитда фалсафий фанлар яшаб колиши кандай булади?! Бу саволга хам Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг "Бизда узок йиллар давомида ижтимоий фанларга нисбатан бир томонлама технократик ёндошув, бу борадаги масалаларга ажабтовур бир "угай" караш шаклланиб колган. Айни пайтда,афсус билан кайд этиш мумкинки, халигача узлуксиз таълим боскичларида, айникса олий таълим тизимида ижтимоий фанларни канча хажмда ва кандай йуналишларда кай бир шаклда ва кандай мазмунда укитиш ва ургатиш буйича яхлит концепция йук" [4] фикрларидан хулосалар чикаришимиз лозим булади.Узбекистонда маънавий-маърифий Кенгаш ишларига Президент, худудларда эса вилоят ва туман хокимлари маъсулдир. Бу тизимга халкаро ташкилотларнинг хам кдзикдши мавжуд. Шунинг учун олий таълим муассасалари рахбарлари узларига берилган мустакил равишда укув режа ва фан дастурларини мустакил ишлаб чикиш учун берилган ваколатларини суистеъмол килмай юкоридаги билдирилган таклиф ва тавсияларни хамда мухтарам Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг "Янги Узбекистон стратегияси" китобида ижтимоий гумантар фанлар ва уларнинг жамият хаётида тутга ахамиятига оид фикрларидан келиб чикиб бу фанларнинг соатлар хажми ва кандай укитилишига эътибор бериши лозим булади. Таълим йуналиши ва мутахассислик укув режасини ишлаб чикиш ва уни жорий этиш нихоятда мураккаб жараён.Укув режа асли бир варак булса-да уни укийдиган ва тушунадиган кадрлар Республикада хам кам топилади. Вилоят олий таълим

муассасаларида эса деярли йук.Хрзир укув режаларни ишлаб чикиш ва жорий этишда дунё рейтингида 500 ёки 1000 таликка кирган олий укув юртларининг укув режаларини курмасдан ёки киёсий тахлил килмасдан туриб, илгари мавжуд булган укув режаларни "махаллийлаштириб" тасдиклаб,плагиаторлик холатида жорий этиш холлари кузатилмокда. Ижтимоий гуманитар фан вакиллари учун Hemis дастури яхши самара бериши маълум булиб колди.Шунинг учун олий таълим профессор-укитувчилари укув юкламалари хажми учун янги тахрирдаги "Вакт меъёр"ларини ва талаба мустакил иш тошириклари шакли, такдимоти ва химоялари учун янги низомга эхтиёж сезилиб турибди.Узбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёев "Биз "маънавиятшунослик" фанининг тамал тошини куйдик. Бу йуналишдаги ихтисосликлар фанлар классификаторига киритилди, улар буйича ихтисослашган Кенгаш ташкил этилиб, диссертациялар химояси йулга куйилмокда. Олий таълим бакалавр боскичи учун "Маънавиятшунослик", магистрлар учун "Касб маънавияти" фани жорий этилмокда"[5] деган фикрларидан олий таълим муассасаларининг укув режа ва фан дастурларини руйхатдан утказадиган маъсуллари уз ишларини яна бир карра кайта тафтишдан утказиши керак булади. Иккинчидан, ижтимоий гуманитар фан профессор-укитувчилари эса маъруза,семинар,амалий дарс,талаба мустакил иш топшириклари беришга ва укув адабиёт турларини тайёрлашга Президент Ш.Мирзиёевнинг "Янги Узбекистон стратегияси" китобидаги назарий хулосаларга таяниб, аудиторяга янгича рух ва соглом гояларни олиб кириши талаб этилмокда.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон стратегияси.-Тошкент."O'zbekiston" нашриёти,2021.270-бет

2. Мухаммадиев Н.Э. Мустафаев У.У. Олий укув юртларида фалсафа фанини укитишни тубдан ислох килиш-давр талаби. //Янгиланаётган Узбекистонда ижтимоий тарккиётни жадаллаштиришнинг фалсафий муаммолари мавзусидаги вазирлик микёсида утказилган онлайн илмий-амалий анжуман.- Термиз 2020 йил

3. Узбекистон Республикаси Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида.Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони 2019 йил 8 октябрь ПФ-5847

4. Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирининг буйруги, 2021 йил 16 июль 311-сон. Олий таълимнинг Давлат таълим стандартларини тасдиклаш тугрисида

5. "Таълим тугрисида"ги Узбекистон Республикасининг конуни. 2020 йил 23 сентябрь, УРК-637-сон.

6. Mustafayev U. U. TA'LIM BOZORI VA INTELLEKTUAL SOTSIAL "TOVAR" SIFATI //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 8. - С. 218-226.

7. Худайбердиева Г. Х., Алланазаров М. М. ЁШЛАРНИ ЕОЯВИЙ ТАРБИЯЛАШНИНГ УСУЛЛАРИ, ШАКЛЛАРИ ВА ВОСИТАЛАРИ //ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ. - 2020. - №. SI-2№ 1.

8. Мажитов М. КИТОБХОНЛИК-ШАХСНИ УЗ-УЗИНИ ТАРБИЯЛАШ ЖАРАЁНИНИНГ МУХИМ ОМИЛЛАРИДАН БИРИ //Scientific progress. -2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 1081-1086.

9. Khursandovna K. G., Umirzokvich R. U. NATIONAL COLOR: CONTENT-ESSENCE //Archive of Conferences. - 2021. - Т. 17. - №. 1. - С. 29-31.

10. Алланазаров М. М. Характеристика основных активных методов обучения //Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук. - 2020. - №. 1. - С. 145-148.

11. Majitov M. POSTMODERN SOCIETY SPECIALISTS IN THE POSTMODERN SOCIETY //Scientific Bulletin of Namangan State University. -2019. - Т. 1. - №. 6. - С. 242-249.

12. Mustafayev U. U. YANGI O'ZBEKISTON: QADRIYATLAR VA FALSAFIY FANLARNING DOLZARB MUAMMOLARI BO 'YICHA AYRIM MULOHAZALAR //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 10. - С. 568-577.

13. Алланазаров М. Вопросы подготовки кадров в системе народного образования БНСР //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 5/S. - С. 95-99.

14. Majitov M. A. U. Some views of islamic religion and muslim scholars on the phenomenon of human personality //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 5. - С. 1541-1547.

15. Хужаназаров А. З., Алламуратов Ш. А. РЕФОРМЫ В СИСТЕМЕ ЗДОРОВЬЯ УЗБЕКИСТАНА В ПОСЛЕДНИЕ ГОДЫ //Наука, техника и образование. - 2021. - №. 1 (76). - С. 19-23.

16. Mustafayev U. U. OLIY TA'LIM: SAVODSIZLIKNING ILDIZI QAYERDA? //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. -Т. 1. - №. 7. - С. 313-317.

17. Расулов Х. Хукукий маданият: муаммонинг ижтимоий-сиёсий омиллари //Общество и инновации. - 2021. - Т. 2. - №. 10/S. - С. 335-342.

18. Худайбердиева Г. Х. СУЩНОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПРОФЕССИИ, ЕЁ РАЗВИТИЕ //Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук. - 2020. - №. 1. - С. 179-181.

19. Majitov M. PROBLEM OF PERSONALITY: ESSENCE, STRUCTURE, AND FEATURES OF FORMATION //Scientific Bulletin of Namangan State University. -2020. - Т. 2. - №. 1. - С. 162-168.

20. Расулов Х. М. Фукаролик жамияти: бошкарувда номарказлаштиришнинг истикболлари //журнал правовых исследований. - 2020. - Т. 5. - №. 2.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.