Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИДА ТАРКИБИЙ ВА ИНСТИТУЦИОНАЛ ИСЛОҲОТЛАРНИ ЧУҚУРЛАШТИРИШ ЙЎНАЛИШЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИДА ТАРКИБИЙ ВА ИНСТИТУЦИОНАЛ ИСЛОҲОТЛАРНИ ЧУҚУРЛАШТИРИШ ЙЎНАЛИШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
29
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
институционал жамият / институционал омиллар / барқарор ўсиш / рақобат / кичик бизнес. / institutional society / institutional factors / sustainable growth / competition / small business.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Беркинов Б.Б., Анваров Аббосжон Акбар Ўғли

Ҳар қандай жамият институционал муҳитни ташкил этувчи маълум бир институтлар доирасида фаолият юритади ва ривожланиб боради. Вақт ўтиши билан ўша институтлар ва унинг таркибга кирувчи аксарият ҳуқуқий – институтционал нормалар ҳамда меҳанизмлар ривожланишнинг ички талаблари ва ташқи омиллар таъсирида “эскиради”. Эскирган институтлар ва нормалар тараққиётга тўсиқ бўлиб қолади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Any society operates and develops within certain institutions that make up the institutional environment. Over time, those institutions and most of its constituent legal and institutional norms and mechanisms "become obsolete" under the influence of internal development requirements and external factors. Outdated institutions and norms remain an obstacle to development.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЁТИДА ТАРКИБИЙ ВА ИНСТИТУЦИОНАЛ ИСЛОҲОТЛАРНИ ЧУҚУРЛАШТИРИШ ЙЎНАЛИШЛАРИ»

УЗБЕКИСТОН ЩТИСОДИЁТИДА ТАРКИБИЙ ВА ИНСТИТУЦИОНАЛ ИСЛО^ОТЛАРНИ ЧУ^УРЛАШТИРИШ ЙУНАЛИШЛАРИ

Беркинов Б.Б.

ТДИУ "Макроиктисодий тахлил ва прогнозлаштириш" кафедраси профессори Анваров Аббосжон Акбар ^ли ТДИУ 2-курс магистранти

Аннотация. Х,ар кандай жамият институционал мухитни ташкил этувчи маълум бир институтлар доирасида фаолият юритади ва ривожланиб боради. Вакт утиши билан уша институтлар ва унинг таркибга кирувчи аксарият хукукий - институтционал нормалар хамда механизмлар ривожланишнинг ички талаблари ва ташки омиллар таъсирида "эскиради". Эскирган институтлар ва нормалар тараккиётга тусик булиб колади.

Калит сузлар: институционал жамият, институционал омиллар, баркарор усиш, ракобат, кичик бизнес.

Abstract. Any society operates and develops within certain institutions that make up the institutional environment. Over time, those institutions and most of its constituent legal and institutional norms and mechanisms "become obsolete" under the influence of internal development requirements and external factors. Outdated institutions and norms remain an obstacle to development.

Keywords: institutional society, institutional factors, sustainable growth, competition, small business.

Кириш. Бугунги кунда институтлар ва институционал нормалар шаклланиши, ривожланиши ва такомиллашиб бориши конуниятларини билиш жамият ва унинг ижтимоий - иктисодий тизимини ривожлантиришда мухим урин тутади.

Адабиётлар шар^и. Тахлиллар курсатишича куплаб хорижий мамлакатларда институционал омилларни давлат ва жамият ривожланишидаги ролини ошириш, уларни иктисодий усишга таъсирини тахлил килиш ва баркарорлаштиришнинг мухим воситаларидан бирига айлантириш буйича кенг ва чукур назарий ва илмий-амалий тадкикотлар олиб борилаётганлиги кузатилмокда. Масалан, Россияда ижтимоий-иктисодий тизимларни ислох килишнинг институционал йуналишларини ишлаб чикиш, иктисодий усиш учун жозибали институционал мухит яратиш, коорпоратив тузилмаларни институционал ривожлантириш ва шу каби бошка йуналишларда илмий -амалий воситалар ишлаб чикилган ва улар амалда юкори самарадорлигини курсатмокда. Шунингдек, бошка хорижий давлатларда хам институционал чекловларни аниклаш, уларни бартараф этиш йулларини асослаш буйича кенг илмий- амалий тадкикотлар олиб борилмокда.

Шу билан бир вактда, урта ва узок истикболда иктисодий

ривожлaнишнинг баркарор усиш сyръaтлaрини сaкдaб колиш хамда ахоли турмуш сифатини юксалиб боришга салбий таъсир этувчи иктисодий ривожланишнинг янги жихатлари намоён 6улишини билиш мухим хисобланади. Шуларни хисобга олганда мамлакатимизда шаклланган институционал мухит сифатини иктисодий ривожланишга хамда институционал узгаришларни иктисодий усишга таъсирини бахолаш хамда баркарор иктисодий ривожланишни рагбатлантирувчи институционал нормаларни такомиллаштириш ута долзарб ва иктисодиётни эркинлаштириш ва модернизациялашни кенгайтириш учун зарур хисобланади.

Та^лил ва натижалар. Шу нуктаи назардан, мавжуд институционал нормалар ва механизмларни бир - бири билан узаро богликлиги, улар уртасида юзага келган номутаносибликлар, узилишларни аниклаш ва янги ёки таркибий жихатдан такомиллашган институтлар, институционал коидалар ва механизмларни асослаш зарур хисобланади. Шуни алохида таъкидлаш уринлики, хозирги кунда айрим шаклланган, кундалик хаётда фойдаланилаётган, аммо такомилига етмаган, нисбатан мураккаб булган институтлар мамлакатимизни янада баркарор ривожланишига халакит бераётган тусиклардан хисобланади, кайсиким улар оркасида яшириниб турган аник таркибга эга, мутаносиб, карама-каршиликларсиз институтлар мавжуд, ана шундай институтларни амалга киритиш иктисодий усишга янги туртки беради хамда узаро иктисодий муносабатларни тезлаштиради ва соддалаштиради, халкаро майдонда Узбекистон обрусини янада оширади.

Аммо хар кандай янги институт ёки институционал нормалар, коидалар тезда пайдо булмайди, ёки уларни амалга киритиш бирдан юз бермайди. Аксинча, айрим институтлар канчалик жозибали булмасин, уларни конунчиликка киритиш хамиша хам максадга мувофик хисобланмайди, ёки бундай харакат ривожланишга тусик булиб, мавжуд институционал мутаносибликни бузиши мумкин. Шуларни хисобга олганда, Узбекистонда ислохотларни боскичма-боскич амалга ошириш тамоилига амал килган холда, узини оклаган хукукий - институционал норма ва механизмларни ривожлантиришнинг стратегик максадларига мувофик такомиллаштириш талаб этилади.

Институционал нуктаи назардан, давлатнинг асосий функцияларидан бири - бу хусусий мулк хукукини химоя килиш хисобланади. Хусусий мулк -иктисодий ракобатни харакатга келтирувчи асосий куч хамда иктисодий усишни, янги иш уринларини яратишнинг самарали механизмидир. Шу нуктаи назардан мулкчилик муносабатларида юзага келаётган муаммовий холатларга иктисодий ривожланишнинг мухим омили сифатида институционал нормалар таъсирини бахолаш, хусусий мулк хукукини химоя килиш ва шартномалар бажарилишига давлат кафолатининг институционал механизмларини такомиллаштириш зарурдир. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларини химоя килиш, улар ривожланишини куллаб-кувватлаш ва рагбатлантириш меъзонлари буйича институционал нормалар хамда

MexaHH3Mjiap inyjiap ^cyMjiacnra KHpagH (1-pacM).

1-pacM. Khhhk ÖH3Hec Ba xycycHH TagönpKop^HK cyöteKT^apH (|)ao.inflTHHn

Ky^aö-KyBBaT^am Met30H^apn TH3HMH

MaHÔa: Myannu^ umnaHMacu

HenoxpTnapHuHr xp3upru öoeKunuga y3ÔeKueTOH HKTHeogHëTHHHHr ннстнтyцнoнaп TapKuôu Ba yHHHr uKTueoguH yeum ynyH 3apypuH mapouTnap (HMKOHHtfraap) aparumgaru ponuHu ôaxpnam, uKTueoguH puBo^naHumra eanôuH Tateup этaётгaн ннстнтyцнoнaп HeKnoBnapHu aHuKnam MyxuM xueoônaHagu. fflyHH xueoôra onuó, HupuK KopnoparuB Ty3unManap (KopxoHanap) puBo^naHumuga ннстнтyцнoнan oMunnapHu Taxnun Kunum, Ba ннстнтyцнoнan neKnoBnapHu ôapTapa^ этнm ôyHuna TaKnu^nap umnaô HuKum 3apyp.

PaKOÔaT mapouTuga uKTueoguH yeum Kyn ^u^argaH TpaHea^uanap ôa^apunumura Ba ynap ynyH eap^naHaëTraH xapa«:araapra ôornuK xueoônaHagu. Ymôy MyaMMO M3aeugaH aManra omupunaëTraH TagKuKOTnap Ha3apuH TacHu^ra эгa ôynuô, ynap uKTueoguH puBO^naHumHuHr TpaHea^ua xapa^arnapuHuHr aManuH ^uxarnapuHu xueoôra onMaraH. ffly HyKTau Ha3apgaH ôo3op Ty3unManapuga TpaHea^ua xapa^arnapuHu onraMannamTupumHuHr Hynnapu Ba ннстнтyцнoнaп MexaHroMnapuHu TaKoMunnamTupum gon3apô xucoônaHagu.

Y36eKucTOH нктнсogнётннннг puBo^naHumuga kuhuk 6u3Hee Ba xyeyeuH TagôupKopnuK ycTyBop MaBKera эгa. fflyHu xueoôra onuô, kuhuk 6u3Hee ^aonuaTuHu, aHHuKea, yHuHr ouna TagôupKopnuru maKnuHu ннстнтyцнoнaп puBo^naHumu öocKunnapu eaMapagopnuru ôaxpnam x,aMga ynapHu ucTuKÔonga uKTueoguH yeumHu TatMuHnamgaru ponuHu omupumHuHr ннстнтyцнoнan -xyKyKuñ HopManapu Ba MexaHu3MnapuHu TaKoMunnamTupum w3aeugaH unMuH TagKuKoTnapHu KeHraHTupum no3uM.

KopoHaBupye naHgeMuaeu gaBpuga KapaHTuH Hopanapu 2020-Hun gaBoMuga TagôupKopnuK ^aonuarura eanôuH Tateup Kypeargu. ffly ôunaH ôupra, 2021 -Hunga

масъулияти чеклaнгaн жaмиятлap шнининг (2020- йилгa нисбaгaн) 61 677 тадан 70 464 rara усиши ^и^бита кopхoнaлap фaoллиги тикланишда дaвoм эгди (усиш 8 787 rara), хусусий гaдбиpкopлик сyбъекглapи сoни aмaлдa деяpли биp хил дapaжaдa 12 348 тадан 13 074 rara сакланиб крлди (биp oз усиш 726 ra), oилaвий кopхoнaлap шни эса 18 024 тадан 14 515 rara камайган (3 509 rara камайган).

Жадвал мaълyмoглapидaн кypишимиз мумкинки, 2021 йилда жами 102 804 ra rapxora ва тaшкилoтлap янги ташкил этилган ва бу 2020 йилга нисбатан 7,9%ra oшгaнлигини кypишимиз мумкин (1-жадвал). И^и^дий фaoлият гypлapи кесимида oлaдигaн булсак, кдшлoк, ypмoн ва баликчилик хужалигада 11765 ra (2020 йилга нисбаган -21,7%); сашатда 19309 ra (3,7%); кypилиш 6341 ra (5,3%); сaвдo 38467 ra (9,2%); ташиш ва саклаш 2646 ra (10,3%); яшаш ва oвкaглaниш буйича хизмaглap 6633 ra (17,6%); aхбopoт ва ano^a 2544 ra (32,4%); сoFликни саклаш ва ижтимoи хизмaглap кypсaгиш 1848 ra (25,3%) ва бoшкaлap 13251 ra (47,7%)ни ташкил этгднини кypишимиз мумкин.

1-жадвал

Янги ташкил этилган ко|)хона ва ташкилотлаp

____2022 йил январь ;олатига кура

2G16 2G17 2G1S 2G19 2G2G 2G21

^nnap кесимида шин 32 747 41 013 55 011 96 743 95 311 102 804

Ииллap кесимида усиш сypъaти, % 117,3 125,2 134,1% 175,9 98,5 107,9

-о-----

Манба: УзР Дaвлaт стaтистикa кумитаси мaълyмoтлapи

2022-йил 1-янвap хрлатига фaoлият кypсaтaётгaн кopхoнa ва тaшкилoтлap сoни 2021-йилга (475 197 та) нисбатан 53 732 тага oшгaнлигини куйидага сox1aлapдa кopхoнaлap сoнининг сезилapли усиши билан ифoдaлaш мумкин сaвдo - 132 192 тадан 157 129 тага (усиш 24 937 та), сашат - 83 539 тадан 91 152 тага (усиш 7 613 та), кдшлoк, ypмoн ва баликчилик хужалигада - 41 321 тадан 46 501 тага (усиш 5 180 та^Шунинщек ушбу дaвpдa pеспyбликa дapaжaсигa (111,3 фoиз) нисбатан юкоди усиш сypъaтлapи K^R;aAapë (119,8 фoиз), Сaмapкaнд (119,8 фoиз) ва Хopaзм (114,5 фoиз) вилoятлapидa кайд этилди.

Тaxлиллap шуни кypсaтдики, Узбекистoндa жами тaдбиpкopлик сyбъектлapининг 50 фoизгa якини сунгги уч йилда янги ташкил этилган. 2021-йил кypсaткичлapигa нисбатан тaдбиpкopлик сyбъектлapининг умумий сoни 6,1 фoизгa усиши (ушбу кypсaткич 5 743 тага купаная) кузатилди ва бунга кyйидaгилap тaъсиp кypсaтди:

- микpoфиpмaлap 6,3 фoизгa (5 709 тага купайган);

- йиpик кopхoнaлap 71 тага, бу 33,6 фoизни ташкил этди;

- кичик кopхoнaлapи шни еса 1,9 фoизгa кдск;apraн (37 тага камайган).

Узбекистонда фаолият курсатаётган тадбиркорлик субъектлари сони 220,9 фоизга усди, 2016-йилдаги 201,9 мингтадан 2022-йилда 465,9 мингтага етди.

Фаолият курсатаётган тадбиркорлик субъектларининг иктисодий фаолият турлари буйича таксимланиши куйидагича булди: савдо - 33,7 фоиз, саноат -19,5 фоиз, кишлок, урмон ва баликчилик хужалиги - 9,9 фоиз, курилиш - 9,4 фоиз, яшаш ва овкатланиш буйича хизматлар - 7,1 фоиз, ташиш ва саклаш - 3,9 фоиз, ахборот ва алока - 2,2 фоиз, согликди саклаш ва ижтимоий хизматлар курсатиш - 1,9 фоиз, бошка турлари - 12,4 фоиз.

Мамлакат иктисодиётининг "согломлиги"ни бахолашнинг мухим омили -кичик бизнес субъектларининг самарали фаолият курсатиши булиб, бу унинг мослашувчанлиги ва доимий узгарувчан иктисодий вазиятларга мослаша олиш курсаткичидир.

Кичик бизнес уз усиш суръатларини намойиш етишда давом етмокда. 2021-йилда кичик бизнес субъектлари сони 2020-йилга нисбатан 93 214 тадан 98 886 тага купайган (усиш 5 672 та). Бундай усиш куйидаги сохалар буйича корхоналар сонининг купайиши билан изохланади, савдода - 3 246 та, яшаш ва овкатланиш буйича хизматларда - 984 та, саноатда - 689 та, ахборот ва алокада - 604 тани ташкил этди.

Худудий кесимда энг куп кичик бизнес субъектлари Тошкент шахрида (20,4 %), Тошкент (9,5 %), Самарканд (8,8 %), Фаргона (8,7 %) ва Aндижон (7,6 %) вилоятларида фаолият курсатмокда. Ушбу худудларда жами кичик бизнес субъектлари сонининг 50 фоиздан ортиги фаолият курсатмокда. Aйни пайтда маълумки, кичик бизнес субъектлари миллий иктисодиётнинг деярли барча тармокларида фаол фаолият юритмокда.

Хуслоса. Узбекистонда институционал мухитни хозирги холати, унинг таркибий тузилиши хамда иктисодий усиш суръатларини кутилгандан ортда колишининг институционал сабабларини аниклаш, шунингдек, янги киймат яратишга йуналтирилган инвестицияларни ЯИМ усиш суръатлари ва самарадорлигининг статистик богликлиги эконометрик моделларга институционал омилларни киритиш оркали бахолаш талаб этилади. Шу билан бир вактда, ижтимоий - иктисодий тизимнинг баркарор ривожланишининг асосий омили сифатида инсон капиталини шакллантириш ва ундан фойдаланиш, профессионал таълим институтини ривожлантириш нормаларини ишлаб чикиш лозим.

Умуман олганда, Узбекистон иктисодиётини истикболда институционал ривожланишини таъминлашнинг юкорида кайд этилган муаммолари, ушбу йуналишларда илмий- амалий тадкикотлар олиб бориш зарур эканлигини исботлайди.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Мирзиёев Ш.М. ЯНГИ УЗБЕКИСТОН СТРАТЕГИЯСИ. -Тошкент: "O'zbekiston" нашриёти, 2021 йил. 464 бет.

2. Y3ÓeKucTOH PecnyônuKaeu npe3ugeHTuHuHr 2022 Hun 28 aHBapgaru "2022-2026 Hunnapra Myn®annaHraH ^Hru y3ÔeKucToHHuHr TapaKKuëT CTpaTeruaeu Tyrpucuga^ru nO-60-eoHnu OapMoHu.

3. Berkinov B.B. Institusional iqtisodiyot. Darslik. T.: Iqtisodiyot, 2021. Darslik. 4-nashr, qayta ishlangan. - 267 b.

4. EepKuHoB E. Hнстнтyцнoнaп HopManapHu TaKoMunnamTupum - MyxuM Macana. XanK ey3u, 2021 Hun 24 Hoaôpt, № 251 (8031).

5. Y30eKucTOH Рeспyônнкaсннннг н:m,нмoнн-нк;тнсogнн xpnara. 2021 Hun aHBapb-geKaôpt. Узôeкнстoн PecnyônuKaeu ^aBnar CTarucTuKa KyMuTaeu. TomKeHT, 2022 h. 467 ó.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.