Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ФАЛСАФА ТАРИХИ РИВОЖИДА НАЖМИДДИН КОМИЛОВ ТАСАВВУФШУНОСЛИК МАКТАБИНИНГ ЎРНИ ВА ИЗДОШЛИК АНЪАНАЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН ФАЛСАФА ТАРИХИ РИВОЖИДА НАЖМИДДИН КОМИЛОВ ТАСАВВУФШУНОСЛИК МАКТАБИНИНГ ЎРНИ ВА ИЗДОШЛИК АНЪАНАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

26
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фалсафа тарихи / тасаввуф / тасаввуфшунослик мактаби / Н.Комилов / издошлик / қиѐсий тасаввуфшунослик / ирфон / истилоҳ. / history of philosophy / sufism / school of sufism / N.Kamilov / continuity / comparative sufism / irfan / terminology.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Исақова Замирахон Руҳитдиновна

Маънавий қадриятлар такомилида ўзига хос ўрин тутган тасаввуф таълимотининг шаклланиш жараѐни, генезиси, эволюцияси, тарихий ўрнини кўрсатиш, тасаввуфга доир манбаларни холис тадқиқ этиш ва унинг гуманистик ва аксиологик ғоялар билан уйғунлашиб, жаҳоншумул бадиий ижод намуналари бунѐд этилишига замин яратгани дастлаб тасаввуфшунлс олим Н.Комилов томонидан тадқиқ этилган. Мақолада Ўзбекистон фалсафа тарихи ривожида Н.Комиловнинг тасаввуфшунослик мактабининг ўрни ва издошлик анъаналари тизимли таҳлил асосида очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The process of formation of the Sufi doctrine, which occupies a special place in the development of spiritual values, genesis, evolution, its historical place, an objective study of the origins of Sufism and its connection with humanitarian and axiological ideas, laid the foundation for creating a world-class work of art, was first studied by the Sufist scholar N. Kamilov. Based on a systematic analysis, the article reveals the role of N.Kamilov's school of Sufism in the development of the history of philosophy of Uzbekistan and the tradition of continuity

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ФАЛСАФА ТАРИХИ РИВОЖИДА НАЖМИДДИН КОМИЛОВ ТАСАВВУФШУНОСЛИК МАКТАБИНИНГ ЎРНИ ВА ИЗДОШЛИК АНЪАНАЛАРИ»

УЗБЕКИСТОН ФАЛСАФА ТАРИХИ РИВОЖИДА НАЖМИДДИН КОМИЛОВ ТАСАВВУФШУНОСЛИК МАКТАБИНИНГ УРНИ ВА

ИЗДОШЛИК АНЪАНАЛАРИ

Замирахон Ру^итдиновна Исакова

фалсафа фанлари доктори (DSc), профессор в.б. Наманган давлат университети, Узбекистан ms.zamiraxonisaqova@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Маънавий кадриятлар такомилида узига хос урин тутган тасаввуф таълимотининг шаклланиш жараёни, генезиси, эволюцияси, тарихий урнини курсатиш, тасаввуфга доир манбаларни холис тадкик этиш ва унинг гуманистик ва аксиологик FOялар билан уЙFунлашиб, жахоншумул бадиий ижод намуналари бунёд этилишига замин яратгани дастлаб тасаввуфшунлс олим Н.Комилов томонидан тадкик этилган. Маколада Узбекистон фалсафа тарихи ривожида Н.Комиловнинг тасаввуфшунослик мактабининг урни ва издошлик анъаналари тизимли тахлил асосида очиб берилган.

Калит сузлар: фалсафа тарихи, тасаввуф, тасаввуфшунослик мактаби, Н.Комилов, издошлик, киёсий тасаввуфшунослик, ирфон, истилох.

ABSTRACT

The process of formation of the Sufi doctrine, which occupies a special place in the development of spiritual values, genesis, evolution, its historical place, an objective study of the origins of Sufism and its connection with humanitarian and axiological ideas, laid the foundation for creating a world-class work of art, was first studied by the Sufist scholar N. Kamilov. Based on a systematic analysis, the article reveals the role of N.Kamilov's school of Sufism in the development of the history of philosophy of Uzbekistan and the tradition of continuity.

Keywords: history of philosophy, sufism, school of sufism, N.Kamilov, continuity, comparative sufism, irfan, terminology.

КИРИШ

Бугунги инсоннинг аклий кашфиёти, интеллектуал салохдяти бехдсоб ва хдйратланарли даражага етган даврни ракамлашган дунё бошкармокда. Аммо башарият маънавий камолот, ахлокий етуклик нуктаи назаридан ракамлашган дунё билан тенглаша

November, 2023

325

олмаяпти. Хдттоки, айрим ахлокий меъёрлар ва тамойиллар хали хам тубан даражада эканлиги сир эмас. Тасаввуф таълимотининг юксалган даври - X-XIII асрлар маънавий тараккиёти чуккисидан караладиган булса, инсоният XXI асрда тасаввуф таълимотининг гуманистик FOяларига янада купрок мухтож булмокда. Бу жараён шундай давом этса, бунинг охири хатарли окибатлар билан якунланиши мукаррар. Зеро, ворисийлик ва замонавийлик анъаналарини кайта тахлил килиш, илм, ахлок ва маънавиятни уЙFунлаштирган тасаввуф оламини янгидан кашф этиш бугуннинг заруриятидир. Тасаввуфда инсонга мухаббат, хаётга ташналик, футувват ва жавонмардлик каби олийжаноблик, вафо ва садокат каби маънавий кадриятлар мужассам. Тасаввуфда хамма нарса инсон калбининг гузаллиги, ахлокий камолоти, пок ишки ва маърифати оркали кашф этилади.

Тасаввуф яхлит дунёкараш булиб, диний тамойиллар дунёвийликни, дунёвий тамойиллар динийликни инкор этмайди, аксинча, моддийлик ва илохийлик, дунёвийлик охират билан чамбарчас боFлик, хадисга таянган холда, дунёни "охират экинзори" деб талкин этади.

Тасаввуф инсонни фикр эркинлигига чорлайди, инсоннинг "хазрати инсон" экани, жисм ва рух бирлигидан таркиб топган инсоннинг борлик билан бевосита боFликлиги, инсоннинг калби Аллохнинг жамоли акс этадиган "мазхар"лиги, инсон ана шу юксак макомнинг улуFворлигини англаши ва бу макомга лойик булиши керак. Бу каби эзгу FOялар замирида инсон ахлокини поклаш, комилликка интилиш каби буюк максад мужассам.

Истиклол туфайли мамлакатимизда барча сохалар каби илм-фанда хам тубдан юксалиш даври бошланди. Бу фалсафа тарихи, шунингдек, тасаввуф таълимотини хам янгича рух ва аспектларда тадкик этиш имконини юзага келтирди. Бу борада илк кадам ташлаган тасаввуфшунос олим, устоз, филология фанлари доктори, профессор Нажмиддин Комилов [1] булдилар.

АДАБИЕТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Устоз Н.Комиловнинг "Тасаввуф" [2] китоблари барча учун йулчи юлдуз булиб хизмат килди. Шу билан бирга, тасаввуф таълимотининг илк таджики ва кейинги тараккиёти учун тамал тоши булиб, бир вактлар четга суриб куйилган, манъ этилган, утмиш билан бугун уртасида бузиб ташланган куприкнинг кайта тикланишига эришилди.

Тасаввуф таълимотининг сир-асрори хакида ёзиш учун хам диний, хам дунёвий билимларни пухта эгаллаш, аклий-назарий мушохадакорлик хамда хиссий-образли тафаккур

November, 2023

326

TanaS этнnagн. TacaBBy^HH aHrnaMacgaH TypuS, MunnuH MatHaBHaT Tapuxu, fflapK ^anca^acu, agaSueTH Ba MagaHHaTHHH MyKaMMan ypraHuS SynMaftgu. YcT03HHHr эtтнpо$napнгa Kypa, ucnoM Tapuxu TacaBBy^ Tapuxu SunaH Supra onuS KapanraHgarHHa TyFpu epHTHnumH MyMKHH. TacaBBy^ MyrnaK unoxHH TaHHm Ba ceBHm, aBnuenap эtтнкоgнgaн TyFHnraH, noKH3a axnoK xaKHgaru unMgup [3].

Ycto3 H.KoMunoBHHHr TacaBBy^HHHr SaguuH H^og puBO^ura Tatcupu SunaH SoFnHK Macananapra SaFHmnaHraH TagKHKOTnapu KyHunraH MyaMMonapHHHr KynaMH, TagKHKOT oSteKTH Ba unMHH aHrunurH SunaH guKKaTra ca30B0p SynuS, Sy Tap^HMa Ba KuecHH agaSueTmyHocnuK, Tap^HMa TapuxHHHHr Ha3apufi Macananapu Taxnunugaru roKcaK canoxuaTnapuga, MaTHmyHocnHK Ba agaSufi ^aHpnap TapaKKueTH SunaH SoFnHK MacananapHH TanKHH Kunum KoSunuaTnapuga, TacaBBy^ TapuxH, acocuH HyHanumnapH, TapHKaT, mapuaT, xaKHKaT ucTHnoxnapuHHHr MOxuaTHHH ohhS Sepumgaru ucTetgognapuga, Xo^a AxMag -3ccaBHH, fflafix Ha^MugguH KySpo, MyxHugguH HSh ApaSuH, fflafix A3H3uggHH Haca^uft, Xo^a EaxoyggHH HaKmSaHg, PaxHMSoSo MampaS KaSu MyracaBBH^nap unrapu cypraH FoanapHHHr MoxuaTHHH KypcaTuS Sepumgaru 3yKKonHKnapuga, fflafix OapuguggHH ATTopHHHr "HroxuHHOMa", CynTOH BanagHHHr "Maopu^", fflafix A3H3uggHH Haca^HHHHHr "3ySgaT yn-xaKOHHK" Ba XycaftH Boh3 Komu^HHHHHr "OyTyBBaTHOMau cynTOHHH" KaSu acapnapHHHr Tap^HManapu Tap^HMamyHoc^HKgaru y3ura xoc MaxopaTnapuga aKKon HaMoeH SynraH [4].

fflaftx A3H3uggHH Haca^ufi KOMHn HHcoHra Tatpu^ SepuS, yHga TypT $a3HnaT, atHH axmu $etn, axmu axnoK Ba Matpu^ar [5] My^accaM SynumHHH aHTraH. Ycto3 H.KoMunoBHHHr acapnapuga aKc этгaн noKnHK, TyFpunHK acnuga ycTO3HHHr cuftpaTnapuga ^HnBanaHuS, KyHrunnapHH Hypra TyngupraH. Ycto3 unMHra aMan KunaguraH, cypaTnapu cuHpaTnapura MOHaHg, unM-^aH ^HgofiucH, xaKHKHH MatHoga KOMHnnHK THMconu, SomKa ycTO3napra ypHaK, SyroK KanS эгacн SynraHnap.

Ycto3 H.KoMunoB fflapK MyMTO3 agaSueTH gypgoHanapHHH acn xonuga caKnaHHmura caSaSnu Synum SunaH Supra, fflapK MyMTO3 agaSueTH SunaH 3aMOHaBHHnHKHH yHFyHnamTupraH unoxueT, apaS, $opc THnnapu Ba agaSueTH, fflapK metpuaTH Ba MyMTO3 agaSueTHHH acn xonuga mapxnaS Sepa onraHnap [6].

Ycto3 H.KoMunoB ^anca^a Ba SaguuH H^og yHFyHnuru aKc этгaн "HSh Chho Ba ^aHTe" [7] acapnapuga xap hkkh unMHH yMyMHHcoHHH KagpuaTnap Ba KapamnapHHHr ungH3napu npu3Macuga khcchh ypraHuS, TaKKocnam ycynu opKanu fflapKy FapSHHHr agaSufi anoKanapHHH gaBpnamTupraHnap.

Ycto3 H.KoMunoB agaSueT, $anca$a, Tapux, MaHSamyHocnHK KaSu fiyHanumnapga ro3gaH opTHK morupgnap

November, 2023

327

етиштириб, уларнинг калбида тасаввуфга мухаббат уЙFOта олганлар. Тасаввуф фалсафаси билан боFлик барча тадкикотчиларнинг доно маслахатчиси, улар олиб борган тадкикотларининг такризчиси, уша даврда тасаввуфга доир ёзилган карийб барча асарларнинг масъул мухаррири булганлар.

Устоз Н.Комиловнинг узбек илм-фани, адабиёти, тасаввуф таълимоти ривожидаги хизматларидан яна бири тасаввуфшунослик мактабини яратиб, ижтимоий фанларнинг турли сохаларида юзлаб тасаввуф илмидан бохабар, халол, иймонли, садокатли, фидойи шогирдлар тарбиялашга эришдилар. Улардан фалсафа фанлари докторлари Ж.Холмуминов [8] хамда З.Исакова [9] тасаввуфшуносликда устознинг фалсафа йуналиши буйича шогирдларидир.

Узбекистон фалсафа тарихида тасаввуфшунослик мактабининг урни кейинги йилларда олиб борилган Шарк фалсафаси ва тасаввуф, уларнинг узига хос хусусиятларини урганиш буйича амалга оширилган тадкикотларда катта из колдирди. Жумладан, Р.Шодиевнинг Марказий Осиё тасаввуфий таълимотлар генезиси тахлили [10], Г.Наврузованинг тарикатлар ривожида накшбандия тарикатининг мазмун-мохияти ва "комил инсон" FOяси [11], М.Жакбаровнинг IX-XII аср Мовароуннахр фалсафий тафаккурида ижтимоий идеал ва "комил инсон" муаммоси [12], Н.Сафарованинг Марказий Осиёдаги илк тарикат хожагон тасаввуфий таълимотининг альтруистик FOялари, Б.Тураевнинг Махдуми Аъзам ва Хожа Исхок Валининг диний-фалсафий меросида инсон мохияти, О.Шарипованинг Абдулхолик Гиждувонийнинг фалсафий-ахлокий карашлари ва унинг ёшлар тарбиясидаги ахамияти, Э.Каримовнинг XII-XV асрлар Марказий Осиё тарикатлари генезиси [13], Н.Сафарованинг фундаментализм, экстремизм ва терроризмга карши FOявий курашда тасаввуф таълимоти ва ирфоний карашнинг ахамияти [14], С. Каримовнинг тасаввуф фалсафаси генезиси [15], М.Маматовнинг тасаввуф таълимотининг тарихий-фалсафий мохияти [16], Ж.Холмуминовнинг тасаввуф фалсафасининг келиб чикиши ва "вахдат ул-вужуд" таълимотининг накшбандия тарикатига таъсири [17], М.Хошимхоновнинг Боборахим Машраб ва XVII-XVIII асрларда ижтимоий-ахлокий фикрлар ривожи [18], К,.Рузматзоданинг Хожамназар Хувайдо диний-мистик карашларининг XVII-XVIII асрлар Марказий Осиё тасаввуфи ривожидаги урни [19], Г.Юнусованинг Абдулкодир Гийлоний маънавий меросида инсон мохиятининг фалсафий тахлилида "фаросатли инсон" масаласи [20], Б.Намозовнинг Мухаммад Порсо тасаввуфий таълимотининг фалсафий асослари [21], Ф.Музаффаровнинг Абу Х,омид Газзолийнинг инсонга муносабати [22], З.Исакованинг ирфон ва унинг Шарк фалсафий тафаккури

November, 2023

328

ривожидаги урни [23] мавзуси тасаввуф таълимоти ва унинг намояндалари маънавий меросини урганишга баFишланган. Бу каби тадкикотлар хозир хам давом этмокда.

Устоз Н.Комилов тамал тошини куйган тасаввуфшунослик анъаналарини таникли файласуф олим, Тошкент давлат шаркшунослик университети "Манбашунослик ва тасаввуф герменевтикаси" кафедраси профессори, фалсафа фанлари доктори Жаъфар Холмуминов давом эттириб, жахон динларининг тарихи, уларнинг ривожланиш боскичлари эволюцияси жараёнида уларнинг FOявий асосларини тасаввуф фалсафаси кесимида киёсий тахлил ва тадкик этиш заруриятидан келиб чиккан холда фалсафа, киёсий диншунослик, исломшунослик, манбашунослик, тарих, адабиётшунослик, тилшунослик, психология, социология ва этнология фанларининг туташ нукталарида хосил булган янги фан - киёсий тасаввуфшуносликка асос солди. Бу тасаввуф фалсафасининг генезиси, эволюцияси, праксиологияси билан боFлик масалалар тадкикини бутунлай янги улчовлар, танкидий ёндашувлар, илмий мушохада ва мантикий хулосалар асосида тизимли урганиш имкониятларини кенгайтиради. Мазкур фан доирасига тасаввуф фалсафасининг мазмуни ва мохиятини яхлит холда очиб беришга хизмат киладиган тасаввуф тарихи, тасаввуф манбашунослиги, тасаввуф терминологияси, тасаввуф фалсафаси, тасаввуф фалсафаси герменевтикаси, тасаввуф адабиёти ва тасаввуф адабиёти герменевтикаси каби таркибий кисмлар камраб олингани билан ахамиятлидир. Ишонч билан айтиш мумкинки, бу таркибий кисмлар тасаввуф теологияси, тасаввуф этикаси, тасаввуф эстетикаси, тасаввуф социологияси, тасаввуф аксиологияси, тасаввуф психологияси, киёсий тасаввуфшуносликка доир тадкикотларнинг келажакда хам мазмун, хам сифат жихатидан янги п0F0наларга кутарилишини таъминлайди.

Устоз Ж.Холмуминов тасаввуф фалсафасининг асоси ислом дини эканлиги, унинг назарий ва амалий манбаларга эга эканлигига кушилган холда назарий манбаларнинг асоси Куръони Карим ва хадиси шариф, дин пешволари ва уламоларининг F0ялари булса, амалий манбалари Аллох Расулининг суннати, ундан келиб чикадиган сахобалар одоби, хатти-харакатлари ва нихоят, дин пешволари ва уламоларининг фаолиятлари, феъл-атворлари, юриш-туришлари, тасаввуф эса ана шу икки йуналишнинг туташган нуктаси, деб хакконий белгилаган.

Устоз Н. Комилов эътироф этганларидек, тасаввуфни шеър билан баён этиш - фалсафани, илохиётшуносликни шеърга солиш демак. Шу боис тасаввуфий адабиётни том

November, 2023

329

маънодаги фалсафий адабиёт дейиш уринли. Шайх Фаридуддин Аттор, Мавлоно Жалолиддин Румий, Мухйиддин Ибн Арабий, Мавлоно Абдурахмон Жомий, Мирзо Абдулкодир Бедил муаззам Шаркнинг буюк файласуфларидир, лекин уларнинг барча ирфоний асарлари назмда битилган.

НАТИЖАЛАР ВА МУХрКАМА

Ирфоний асарларни икки кисмга ажратиш мумкин: бир кисмида тасаввуф таълимоти суфиёна истилохлар оркали баён этилган булиб, Абдулмажид Саноийнинг "Хддикат ул-хакойик", Махмуд Шабустарийнинг "Гулшани роз", Мирзо Абдулкодир Бедилнинг "Мухит ул-аъзам", Саййид К,осимийнинг "Хдкикатнома", Суфи Оллохёрнинг "Сабот ул-ожизин", Бобожон Саноийнинг "Канз ул-маориф" каби асарларида мужассамдир. Бу асарлар асрлар оша мадрасаларда дарслик сифатида укитилган.

Иккинчи кисм адабиётларда тасаввуфга доир карашлар кечинма, хаяжон, важд, илохий ишк тараннуми орифона тимсоллар, рамзлар ва мажозлар оркали ифодаланган. Абулмажид Саноийнинг "Сайр ул-ибод", Шайх Фаридиддин Атторнинг "Илохийнома", "Булбулнома", "Уштурнома", Мавлоно Жалолиддин Румийнинг "Маснавийи маънавий", Хусрав Дехлавийнинг "Матлаъ ул-анвор", Алишер Навоийнинг "Х,айрат ул-аброр", "Лисон ут-тайр" каби асарлари тасаввуфнинг бадиий интерпретацияси булиб, суфиёна-фалсафий маънолар шеърий сатрлар, маснавийлар, рубоийлар, шунингдек, халк OFзаки ижоди, маталлар, масаллар, ривоятлар, хикоятлар, рамзий ташбехлар ва бадиий-ифодали тил оркали талкин этилган.

Имом Бухорийнинг хадисларини англаш учун хадис илмига тегишли атамаларни, Абу Али ибн Синонинг тиббиётга доир асарларини тушуниш учун табобат илмига оид терминларни, Абу Наср Форобийнинг фалсафий карашларининг маъносига етиш учун фалсафий ибораларни билиш лозим булгани каби тасаввуфга доир асарларнинг маFЗини туFри чакиш учун тасаввуф истилохларини билиш талаб этилади. Устоз Н.Комиловнинг анъаналарини давом эттирган холда тасаввуфнинг билиш назариясига тегишли компонентлар басират, илхом, кашф, фаросат, калб каби бешта гурухга ажратилиб, тасниф этилди. Ирфон компонентлари тасаввуф буйича кейинги тадкикотлар учун методологик ахамиятга эга.

Бугунги кунда узбек тасаввуфшуносларининг зиммасида цандай вазифалар турибди?

Биринчидан, устоз Н.Комиловнинг

тасаввуфшуносликдаги анъаналарини давом эттириш, устоз

November, 2023

330

шахсининг ибратли томонларини тадкик этиш ва ёш тадкикотчилар, талабалар уртасида кенг тарFиб этиш долзарб вазифа булиб, Узбекистонда тасаввуф университети хамда "Нажмиддин Комилов мактаби" ташкил этилиши максадга мувофик.

Иккинчидан, тасаввуфий-ирфоний асарларни тушуниш, тушунтириш ва тарFиб этиш бугунги куннинг долзарб вазифаларидан биридир. Маънавияти юксалган жамиятнинг келажаги фаровон булади. Маънавият юксалиши учун орифларнинг хаёти, хикматли сузлари, фаолияти, асарларидан бахраманд булиш, инсонийлик киёфасини саклаб колиш, одамийлик ва саховатпешалик фазилатларини намоён этиш, комиллик сари интилиш зарур. Моддийлик ва маънавият уЙFун булмас экан, бунинг иложи йук. Маънавият ва камолот хакидаги хикматлар корни оч одамнинг кулоFига "нон" деб киради. Халк корни тук булганидан кейин китоб укишга вакт топади, аксинча, умри бир парча нон топиш учун утадиган халкнинг китоб укишга вакти хам, имконияти хам булмайди. Адолат баркарор булган жамиятда инсон бир парча нонни халол топиш ва вактини илм олишга сарфлайди.

Учинчидан, тасаввуф Шарк менталитети ва маънавияти билан чамбарчас боFлик. Тасаввуфга якинлашиш учун уни севиш, тасаввуфга доир асарларни укиш лозим. Бу, уз навбатида, укувчидан тил урганишни, мукаммал изохли луFатлар билан ишлаш куникмасига эга булишни, тафаккур тарзи, дунёкараши кенг булишни талаб этади. Бунинг учун тасаввуфга доир кенг куламли тадкикотларни купайтириш, мукаммал изохли луFатлар, энциклопедиялар, тасаввуфий-ирфоний асарларнинг табдилий-шархли нашрларини амалга оширишни такозо этади.

Туртинчидан, тасаввуф алломалари уз асарларини кутубхоналарнинг KоронFи хоналарида сакланиши ёки кулёзмалар фондида "олтин фонд" сифатида сакланиши учун ёзмаганлар. Уларнинг бу асарларни ёзишдан эзгу максадлари келажакни янада такомиллашган ва ахлокийлашган, янада гузаллашган холда куриш булган. Аждодларнинг маънавий мероси тадкикотчи ва изланувчиларга мухтож. Бунинг учун бир неча хориж тилларни билиш куникмаларини кучайтириш, тарих, фалсафа, манбашунослик масалаларини чукур узлаштириш, адабий тахрир каби мукаммал билимларга эга булиш лозим. Тасаввуф маънавият булоFи, устоз устоз Нажмиддин Комилов таъбири билан айтганда, "хизр чашмаси"дир. Ундан канчалик кониб ичган инсон шунчалик маънавий юксалади.

November, 2023

331

ХУЛОСА

Хуллас, тасаввуф алломалари уз даври учун туFри булган узига хос FOялар мажмуини кашф этганлар. Устоз Н.Комилов бу FOяларни янгича ва замонавий рухда етказишга эришдилар. Бугуннинг вазифаси бу FOяларни замонга кур-курона кучириш эмас. Башарият бугун хикматга мухтож. Миллати ва динидан катъи назар, уз хаёт йулини, максадини йукотиб куйган хар бир инсон калбининг илохийлигини англаш оркали орифларнинг билимларидан фойдалана олади. 2022-2026 йилларга мулжалланган Тараккиёт стратегиясида белгиланган "Янги Узбекистон - маърифатли жамият" концепциясининг миллий дастури учун ирфонийлик ва дунёвийлик тамойилини таълим муассасаларига жорий этиш ва маънавий-маърифий ишларни шу асосда йулга куйиш бугуннинг талабидир.

REFERENCES

1. Нажмиддин Комилов (1937 йил 5 октябрь, Панжикент тумани, Тожикистон -2012 йил 26 апрель Тошкент) адабиётшунос олим, филология фанлари доктори (1975), профессор (1991). Узбек тасаввуф мактаби анъаналари асосчиси.

2. Комилов Н. Тасаввуф ёхуд комил инсон ахлоки. I китоб. - Тошкент: Ёзувчи, 1996. - 272 б.

3. Комилов Н. Тасаввуф. - Тошкент: Ёзувчи, 1996. - Б. 5.

4. Хусайн Воиз Кошифий. Футувватномаи Султоний ёхуд жавонмардлик тарикати. Форс тожик тилидан Нажмиддин Комилов таржимаси. Тошкент: Абдулла Крдирий номидаги халк мероси нашриёти, 1994. -112 б; Комил инсон хакида турт рисола / Форс-тожик тилидан Н.Комилов таржимаси. - Тошкент: Маънавият, 1997. - 280 б; Фаридиддин Аттор. Илохийнома / Таржима, талкин, тафсир муаллифи Н.Комилов. - Тошкент: Ёзувчи, 1994. - 96 б.

5. Азизиддин Насафий. Зубдат ул-хакойик / Форс-тодик тилидан Н.Комилов таржимаси. - Тошкент: Камалак, 1995. - Б. 5.

6. Комилов Н. Дустлик куприклари. - Тошкент: Фан, 1979; Унинг узи: Ибн Сино ва Данте. - Тошкент, 1983; Бу кадимий санъат. - Тошкент: Фан, 1988; Унинг узи: Тафаккур карвонлари. - Тошкент: Маънавият, 1999; Унинг узи: Нажмиддин Кубро. - Тошкент: Абдулла Крдирий номидаги халк мероси нашриёти, 1995; Унинг узи: Тасаввуф. Биринчи китоб. - Тошкент: Ёзувчи, 1996; Унинг узи: Тасаввуф. Иккинчи китоб. Тавхид асрори. - Тошкент: Узбекистон - Гафур Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 1999; Унинг узи: Факр нури порлаган калб. -Тошкент, 2001; Унинг узи: Хизр чашмаси. - Тошкент, 2005.

November, 2023

332

ISSN: 2181-1385 ISI: 0,967 | Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,9 | ASI: 1,3 | SJIF: 5,771 | UIF: 6,1

7. Комилов Н. Ибн Сино ва Данте. - Тошкент, 1983.

8. Холмуминов Ж. Жомий ва вахдат ул-вужуд таълимоти (Монография). -Тошкент: Узбекистон Миллий энциклопедияси, 2008. - 236 б.; Унинг узи: Dschami in Europa (Жомий Европада (Рисола). Немис тилига А.Рахмонов таржимаси). - Тошкент: Yangi nashr, 2016. - 28 б.; Унинг узи: Накшбандия таълимоти ва Марказий Осиё халклари маънавий бирлиги (Рисола). - Тошкент: Янги нашр, 2018. - 28 б.; Унинг узи: Вахдат ул-вужуд фалсафаси ва Накшбандия таълимоти (Ибн ал-Арабий, Хожа Мухаммад Порсо, Хожа Ахрор Валий ва Мавлоно Абдурахмон Жомий карашлари асосида). (Монография). -Тошкент:

Tafakkur, 2020. - 324 б.: Унинг узи: Хожа Мухаммад Порсо Бухорий. Х,аёти ва фалсафий-ирфоний мероси (Рисола). - Тошкент: Tafakkur tomchilari, 2020. - 44 б.; Унинг узи: К,иёсий тасаввуфшунослик. - Тошкент: Тошкент давлат шаркшунослик университети, 2021. 266 б.

9. Исхокова З. Тасаввуф таълимотида орифлик ва валийлик талкини. Монография. - Тошкент: АЬи matbuот-konsalt, 2011. - 296 б. Унинг узи: Шайх Нажмиддин Кубро. - Тошкент: O'zbekiston, 2013. - 136 б.; Унинг узи: Машраб. - Тошкент: O'zbekiston, 2015. - 128 б.; Унинг узи: Комиллик калити. Монография. - Тошкент: Тошкент ислом университети нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2016. - 252 б. Унинг узи: Shayx Najmiddin Kubro. - Тошкент: O'zbekiston, 2016. - 136 b.; Унинг узи: Хожа Ахрор Валий. - Тошкент: O'zbekiston, 2017. - 168 б.; Унинг узи: Суфи Оллохёр. - Тошкент: O'zbekiston, 2018. - 145 б.;

10. Шодиев Р. Суфизм в духовной жизни народов средней Азии (IX-XIII вв). Автореф. дисс. докт. филос. наук. - Тошкент, 1993. - 34 с.

11. Наврузова Г.Н. Накшбандия тасаввуфий таълимоти ва баркамол инсон тарбияси. Фалс. фан. док. дис. автореф. - Тошкент, 2002. - 32 б.

15. Жакбаров М. IX-XII аср Мовароуннахр фалсафий фикрида ижтимоий идеал ва комил инсон муаммоси. Фалс. фан. док. дисс. автореф. - Тошкент, 2000.

16. Каримов Э. Суфийские тарикаты в Центральной Азии ХП-XV веков. Автореф. дис. докт. ист. наук. - Ташкент,1998.

17. Сафарова Н. Фундаментализм, экстремизм ва терроризмга карши FOявий курашда тасаввуф таълимотини ва ирфоний карашларнинг ахамияти. Фалс. фан. док. дисс. автореферати. - Тошкент, 2004.

18. Каримов С. Тасаввуф фалсафаси. - Самарканд: Самарканд

нашриёти, 2021.

November, 2023

19. MaMaTOB M. TacaBBy^ TatnuMOTHHUHr TapuxuH-^anca^HH moxhath. Oanc. $aH. goK. gucc. aBTope^. - TomKern; 2018.

20. Xo^MyMHHOB BaxgaT yn-By^yg ^anca^acu Ba yHHHr HaKfflöaHgna Tat^HMOTHra Tatcupu. Oanc. $aH. goK. (DSc) guc. aBTope^. - TomKeHT, 2020. - 64 6.

21. XomuMxoHOB M. Eo6opax,HM Mampa6 Ba XVII-XVIII acp^apga h^thmohh-axnoKHH ^HKp phbo^h. Oanca^a ^aHnapu goKTopu (DSc) gucc. aBTope^. -CaMap^aHg, 2018.

22. Py3MaT3oga K,. Xo^aMHasap XyBafigo guHHH-mhcthk KapamHapHHHHr XVII-XVIII acp^ap MapKa3HH Ocue TacaBBy^u puBO^ugaru ypHH. Oanc. $aH. goK. gucc. aBTope^epaTH. - TomKeHT, 2020.

23. roHycoBa r. A6gy^^ogup rufi^OHufi MatHaBHH Mepocuga hhcoh MOxuaTHHHHr $anca$HH Tax^u^u. Oanc. $aH. goK. gucc. aBTope^epaTH. - CaMap^aHg, 2019.

November, 2023 Multidisciplinary Scientific Journal

334

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.