Научная статья на тему 'IX-XII АСРЛАРДА МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТАСАВВУФИЙ-ФАЛСАФИЙ ҒОЯЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ДОИР ТАДҚИҚОТЛАР ШАРҲИ'

IX-XII АСРЛАРДА МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТАСАВВУФИЙ-ФАЛСАФИЙ ҒОЯЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ДОИР ТАДҚИҚОТЛАР ШАРҲИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
260
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тасаввуф / тасаввуфий-фалсафий таълимотлар / иймон / ислом / эҳсон / илоҳий ишқ / руҳий камолот / комил инсон / холлар ва мақомлар. / Sufism / mystical-philosophical teachings / faith / Islam / exson / divine love / spiritual perfection / perfect person / states and situations.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Эватов Салимжон Собирович

Мақолада IX-XII асрларда Марказий Осиёда тасаввуфий-фалсафий ғояларнинг шаклланишига доир тадқиқотлар шарҳи, изланишлар натижаларидаги хилмахиллик ва бу мавзуга доир янги изланишларга бўлган зарурат масалалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REVIEW OF RESEARCH ON THE FORMATION OF MYSTICAL AND PHILOSOPHICAL IDEAS IN CENTRAL ASIA IN IX-XII CENTURIES

The article describes the review of studies on the formation of mysticalphilosophical ideas in Central Asia in the IX-XII centuries, the diversity of research results and the need for new research on this topic.

Текст научной работы на тему «IX-XII АСРЛАРДА МАРКАЗИЙ ОСИЁДА ТАСАВВУФИЙ-ФАЛСАФИЙ ҒОЯЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ДОИР ТАДҚИҚОТЛАР ШАРҲИ»

IX-XII АСРЛАРДА МАРКАЗИИ ОСИЕДА ТАСАВВУФИИ-ФАЛСАФИИ ГОЯЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИГА ДОИР ТАДЦЩОТЛАР ШАР^И

Эватов Салимжон Собирович

Фаргона давлат университети Фукаролик жамияти кафедраси катта укитувчиси, фалсафа

фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) https://doi. org/10.5281/zenodo.6821616 Аннотация. Мацолада IX-XII асрларда Марказий Осиёда тасаввуфий-фалсафий гояларнинг шаклланишига доир тадцицотлар шаруи, изланишлар натижаларидаги хилма-хиллик ва бу мавзуга доир янги изланишларга булган зарурат масалалари ёритилган.

Калит сузлар: тасаввуф, тасаввуфий-фалсафий таълимотлар, иймон, ислом, эусон, илоуий ишц, рууий камолот, комил инсон, холлар ва мацомлар

ОБЗОР ИССЛЕДОВАНИИ ФОРМИРОВАНИЯ МИСТИЧЕСКИХ И ФИЛОСОФСКИХ ПРЕДСТАВЛЕНИИ В СРЕДНЕЙ АЗИИ В IX-XII ВВ Aннотация. В статье описывается обзор исследований по формированию мистико-философских представлений в Средней Азии в IX-XII вв., многообразие результатов исследований и необходимость новых исследований по данной теме.

Ключевые слова: Суфизм, мистико-философские учения, вера, ислам, ихсан, божественная любовь, духовное совершенство, совершенный человек, качества и статусы.

REVIEW OF RESEARCH ON THE FORMATION OF MYSTICAL AND PHILOSOPHICAL IDEAS IN CENTRAL ASIA IN IX-XII CENTURIES

Abstract. The article describes the review of studies on the formation of mystical-philosophical ideas in Central Asia in the IX-XII centuries, the diversity of research results and the need for new research on this topic.

Keywords: Sufism, mystical-philosophical teachings, faith, Islam, exson, divine love, spiritual perfection, perfect person, states and situations.

КИРИШ

Тасаввуф Шарк халклари диний маданиятининг ажралмас кисми хисобланади. Марказий Осиёда тасаввуфнинг шаклланишига доир тадкикотларни кузатар эканмиз, биринчидан, дунёнинг турли давлатларидаги тадкикотчилар тасаввуф хакида асосан узларининг доираларида устувор булган карашларга таянган холда суфийлик таълимотининг тарихи, шаклланиши ва ривожланиши хамда унда илгари сурилган гоялар хдкида турлича фикрлар билдирганлар. Иккинчидан, Марказий Осиёдаги тасаввуф бошка худудлар, хусусан, Хуросон тасаввуфининг таркиби сифатида урганилган. Учинчидан, Марказий Осиё тасаввуфи асосан XII аср тарикатлар давридан бошлаб тадкик килина бошланганлигини кузатишимиз мумкин. Мазкур бобда IX-XII асрларда Марказий Осиёда тасаввуфий-фалсафий гояларнинг шаклланишига доир тадкикотлар шархига эътибор каратилиб, мавзуга доир урта асрларда яратилган манбалар билан бир каторда XX - XXI асрда Шарк ва Гарб тадкикотчилари томонидан олиб борилган илмий изланишларга кенг урин берилган.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Ислом дини ва маданиятининг катта кисмини ташкил килувчи тасаввуф илми, яъни ислом тасаввуфи уз тарихи, шаклланиш ва такомиллашиш жараёнига эга. Тасаввуф ислом анъаналарига асосланган илм булиб, суфийлар уз фаолиятини имом Муслим ривоят килган «Жаброил хддиси» деб номланган машхур хддис билан асослаган. Пайгамбар (с.а.в.) Жаброил (а.с.) билан булган сух,бат асосида ислом дини учта - иймон, ислом ва эх,сон рукнларидан иборат эканлигини баён килганлар ва эх,сонни

л* и^ ^ ^ ^ ¿1 , яъни Оллох,га худди Уни куриб турганингдек,

ибодат килмогинг, гарчи уни курмасанг х,ам, у сени куриб тургандек ибодат килмогингдир» деб таърифлаганлар[1]. Муъминга х,ар бир ишда Оллох,га йуналишини, х,ар бир хдракатини факат Оллох,нинг розилиги учун ихлос билан бажаришни ургатадиган, хуллас, мусулмон шахс динини комил киладиган йул, бу - эх,сон макомидир.

Суфийлар тасаввуфни айнан эх,сон макомига тегишли илм, исломнинг учта устунидан бири эканлигига ургу бериб, бу йулни комил инсонни тарбиялайдиган йул сифатида талкин килишади.

Тасаввуф бошка исломий илмлардан мустакил равишда VIII аср урталарига келиб, шакллана бошлади. Аввало, тасаввуфнинг негизлари ^уръон ва хддисларга таянади. Унинг кейинги боскичларида купгина унга зид келувчи хусусиятлар аралашиб кетса-да, улар тасаввуфнинг асл мох,иятига зарар етказа олмаган.

Тасаввуф назарий жихдтлар билан бир каторда амалий хусусиятларни х,ам узида акс эттиради. Суфийлар илох,ий хдкикатларни маълум бир йулни амалий босиб утиш оркали кашф киладилар. Улар анъанавий исломий илмларга мустах,кам таянган х,олда илх,омга х,ам ургу берганлар. Улар "ирфон" деб аталувчи ладуний илмни маълум бир риёзат натижасида тупланган ички тажриба ва аклий мушохдда асосида кашф килиш оркали х,осил килганлар.

Суфийлар соф иймон билан кушилган тажрибаларини уз хулк-атворларида, турмуш тарзида ва жамиятдаги муносабатларда акс эттиришга хдракат килганлар, яъни илмларини амалиёт билан бирлаштирганлар. Суфийлик йулининг бош гояси инсон камолоти булса, суфийлар бу камолотга рух,ни чиниктириб, нафсни поклаш (Куръон ибораси билан айтганда оркали етишишга интилишган. Шундай килиб тасаввуф, бир томондан,

шариат илмлари, иккинчи томондан, х,икмат ва фалсафа илмига хос гоялар таъсирида IX аср бошларига келиб, суфийларнинг уз-узини ва Х,акни англаб етиш йулидаги амалий-рух,ий усуллари шаклланди ва бу йулнинг назарий асослари яратилди. Тарикат, маърифат, хдкикат деган тушунчалар юзага келиб, тасаввуфнинг ушбу уч кисмига оид карашлар мажмуи тузилди, тасаввуф алох,ида илм сифатида карор топди[2], деб ёзади профессор Нажмиддин Комилов.

Аввало, шуни кайд этиш жоизки, илмнинг кайси сохдси булишидан катъи назар етарлича билим эгаллаш ва батафсил тадкикот олиб бориш учун, уша сохдга доир тадкикотлар, манбалар ва махсус асарларни тадкик этиш лозим булади. Шундан келиб чикиб, Марказий Осиёда тасаввуфий-фалсафий гояларнинг шаклланишини урганишга доир тадкикотларни куйидагича таснифлаш мумкин:

Тасаввуф оламининг етук вакиллари, алломалар, буюк устозлар, тарикатлар асосчилари томонидан ёзилган асарлар;

TacaBBy^ Ha3apHeTHH.apH, mapKmyHOc.ap Ba öom^a TagKHKOTHH.ap TOMOHugaH TacaBBy^ Tat.HMOTH TagKHKHra GaFHm.aHraH acap.ap xucOG.aHagu.

Cy$HH.ap Ba TapuKaT BaKH..apH TOMOHugaH e3H.raH acap.apHH Ycmoh Typap KyMugaruna TacHH^.araH:

- TacaBBy$HH-$a.nca$HH acap.ap;

- TacaBBy^ h.mhhh H3Ox.araH acap.ap;

- TaGoKaTH cy^ua KHTOG.apu;

- MaHOKHÖ KHToG.apH;

- TapHKaT.apra Terum.H ogoG Ba apKOH KHTOG.apu;

- TacaBBy^ra gOup metpuM maK.garu acap.ap;

- TacaBBy^HH Ta$cup.ap[3].

fflyHgaM kh.hg, TacaBBy^ Tat.HMOTH Kyn.aG TagKHKOTHH.ap TOMOHHgaH ypraHH.raH

Gy.uG, y.apHHHr TagKHKOT HaTH^a^apu ro3acugaH HHKapraH xy.Oca.apHHHHr xH.Ma-xH..HrH KHmHHH xaMpaTra cO.agu. TacaBBy^ hhcoh hhkh o.aMH Gu.aH Gof.hk h.m Gy.raH.HrHgaH, y TagKHKOTHH.apHHHr xap KaHgaM Kapam Ba xy.oca.apHHH KaGy. KH.Hm xycycuaTHra эгa. Ä^cycKH, Gy TagKHKOT.apHHHr aHHarHHa KucMHga MyTaaccuG.HK, MaB3yHH nyKyp aHr.aMac.HK, MOxuaTgaH y3OK.amHm Ba Kyp-KypoHa eHgamyB.ap xaM Ky3aTH.agu. fflyHHHr ynyH aHrH TagKHKOTHH.ap O.guga TacaBBy^ H.M.apuHH MaHGa.apra TaaHraH xO.ga ac. MO^H^THgaH HHpOK.amTHpMacgaH xO.ucOHa epuTHm Ba3H$acu Typagu. TA^H^OT HATH^AtfAPH

MapKa3HH Ocuegaru TacaBBy^ Ha3apHacHra Oug acap.ap 3yxg gaBpugaeK (VIII ypTa.apu

- IX acp) e3H.raH. Y.ap "KhtoG a3-3yxg" (ÄGgy..Ox hGh MyGopaK MapBa3uM) Ba "KhtoG aT-TacaBBy^" (Eump hGh Xppuc MapBa3uM) acap.apugup.

IX acpgaH Gom.aG, MapKa3HH Ocuega TacaBBy^ Tat.HMOT.apuHHHr acOc.apura, yHHHr TH3HM.amTHpH.Hmura oug acap.ap apaTH.a Gom.aHraH. Ey My.garH h.k Ha3apueTHH X,aKHM TepMH3HH xucoG.aHuG, ÄGy EaKp Ka.oGogHH Ba MycTaM.HH EyxopuH.ap Gy umHH gaBOM эттнpгaн.ap. EyHgaH TamKapu, TacaBBy^ra GaFHm.aHraH Gup KaHHa acap.ap xaM MaB^yg Gy.raH. Maca.aH, "Ä.-O.HM Ba.-MyTata..HM" (BappoK TepMH3HM), "Äp-pagg a.a ax. a.-xaBO" (ä.hh FomuguH), "Ä.-.yt-.yeTy $H3-3yxg" (ÄxMag Haca^uM), "ÄT-Tatappy^ .h Ma3xaG ax. aT-TacaBBy$" ÄGy EaKp Ka.oGoguM, "Ä3-3yxg BaT-Ta3Kup", "Ywh y.-Ma^o.uc Ba cypyp yg-gopuc" (Toxup EyxopuM), "fflapx aT-Tatappy^ .h Ma3xaG ax. aT-TacaBBy$" (MycTaM.HH EyxopuM), "Kam$ y.-Max^yG" (ä.hh hGh Ycmoh a.-^y..OGHH an-^y^BupuM) KaGu.apHH Kypum MyMKHH.

MapKa3HH Ocuegaru TacaBBy^HH-^a.ca^HH Tat.HMOT.apHHHr maK..aHHmHHH ypraHumga KyMugaru MaHGa.ap acoc Gy.uG xu3MaT KH.agu:

1. ^aKHM aT-TepMH3HHHHHr "XaTM y.-aB.ue" ("Ba.uM.ap Myxpu") acapuga TacaBBy^ Tat.HMOT.apuHHHr Ha3apuH-^a.ca^HH acoc.apu um.aG HHKH.raH Gy.uG, yHga Ba.oaT (Ba.HH.HK) кoнцепцнacн epuTH.raH.

2. ÄGy EaKp Ka.oGoguHHHHr "ÄT-Tatappy^ .h Ma3xaG ax. aT-TacaBBy^" ("TacaBBy^ ax.u My.H Gu.aH TaHumyB") acapuga TacaBBy^HHHr acocuM TymyHHa.apu xaKuga Mat.yMOT.ap Gepu.raH. Ka.oGoguM Gy acapuga yma gaBpga TacaBBy^ra KupuG KO.raH eT TymyHHa.ap OKuGaTuga ogaM.ap OHruga maK..aHraH TacaBBy^ra HucGaTaH ca.GuM MyHocaGaT.apHH GapTapa^ KH.umra ypuHraH Ba TacaBBy^ My.HHHHr hc.om Tat.HMOT.apura MyBO^HK

эканлигини курсатишга харакат килган. Бу асар купгина тадкикотчилар томонидан урганилган булиб, бу асарнинг тасаввуфий-фалсафий жихатларини эронлик тадкикотчилардан Али Шайхулисломий ва Али Мехмонавозлар[4], узбек тадкикотчиларидан эса Б. Намозов биринчилардан булиб тадкик килган.

3. Мустамлий Бухорийнинг "Шарх ат-Таъарруф ли мазхаб ахл ат-тасаввуф" ("Тасаввуф ахли йули билан танишув асари шархи") асари Калободий Бухорийнинг "ат-Таъарруф" асари таржимаси ва шархи булиш билан бирга унда хам тасаввуфнинг ислом шариатларига мувофик эканлигини исботлаш, шунингдек, бошка исломий ва ижтимоий фанлар, калом ва фалсафага оид масалалар ёритилган. Мустамлий Бухорийнинг "Шарх ат-Таъарруф ли мазхаб ахл ат-тасаввуф" асарини купгина хорижлик тадкикотчилар каторида узбек тадкикотчиларидан Жаъфар Холмуминов, Лобар Асророва, Комилжон Рахимовлар урганган.

4. Абдулкосим Абдулкарим ибн Хавозан ^ушайрийнинг "Ар-рисола ал кушайрия фи илм ат-тасаввуф" ("Тасаввуф илми тугрисида ^ушайрий рисоласи") асари тасаввуф назариясига оид дастлабки асарлардан булиб, унда суфийлар хаёти тугрисидаги маълумотлар ва уларнинг хикматли сузларидан намуна келтириш билан бирга тасаввуфнинг назарий асосларини тизимли равишда очиб берган. Бу асар хам тасаввуфнинг ислом шариатига мувофиклигини курсатиб беришни бош максад килиб белгилаган.

Абдулкарим ^ушайрийнинг ушбу асарини XI асрдаёк Абу Али Хасан ибн Ахмад Усмоний форс тилига таржима килган. Шунингдек, ушбу асар устида А. Шиммел, А. Кныш, Х. Йилмаз, И. Носиров, Н. Комилов, Мубашшир Ахмад, К. Рахимов ва бошкалар тадкикотлар олиб борганлар. 1978 йилда Тахсин ёзувчи томонидан турк тилига таржима килинган. 2007 йилда эса А. Кныш томонидан инглиз тилига таржима килинган.

5. Алий ибн Усмон ал-Жуллобий ал-Хужвирий "Кашф ул-махжуб ли аброр ал-кулуб" ("^алблар эгаларининг яширин пардаларини очиб бериш") асари тасаввуф назариясига оид асарлардан бири булиб, у тасаввуфнинг дастлабки даврларини урганишда кимматли манба хисобланади.

Хужвирийнинг "Кашф ул махжуб" асарини хорижлик тасаввуфшунос олимларидан Р.А. Никольсон, Х.К. Йилмаз, И.Носиров, О.Акимушкин, В.Жуковский, Н.И. Пригарина, А.Орлов, А.Корбен, Сулаймон Улудоглар урганишган.

Бу асарни узбек тадкикотчиларидан Н. Комилов, И. Хаккулов, Ш. Сирожиддинов, X. Хомидий, А. Абдуллаев, X .Болтабоев, М.Н. Болтаев, Р.Т. Шодиев, Г.Н Наврузова, Х.С. Кароматов, ЗДосимова, М.Маматов, Г.С. Юнусова, З.Исакова, А. Азизкулов, Б.Б. Намозов, К.Рахимов, Н.Н. Рамазонов, З.Нарзиев кабилар тадкик этганлар.

6. Машхур мутасаввиф олим ва файласуф Имом Абу Хомид Мухаммад ал-Газзолий шахсияти ва асарларини урганиш тасаввуф тарихини урганишда алохида ахамият касб этади. Узбекистонда Имом Газзолий номи илм ахли учун бегона эмас. Сунгги йилларда унинг "Кимёи саодат" асари Махкам Махмудов ва Сайфиддин Сайфуллох томонидан таржима ва нашр килинди, машхур "Ихё ул-улум ад-дин" китобидан бир неча кисми таржима килиниб, алохида китоб ва рисолалар холида чоп этилган[5]. Шунингдек, УзФА И. Муминов номидаги Фалсафа ва хукук институти олимлари томонидан чоп этилган "Жахон фалсафаси тарихидан лавхалар" монографиясида Имом Газзолийнинг хаёти ва

фалсафий карашлари хакида киска маълумотлар берилган. Газзолийнинг бошка бир машхур асари - "Мукошафат ул-кулуб"ни турк тилидан узбекчага угирган таржимон ва шоир Миразиз Аъзам хам китобга ёзган сузбошисида бу зотнинг шахсияти ва унинг жахон фани тарихида тутган урни хакида тухталиб утган. Профессор Х,амиджон Хрмидий каламига мансуб "Кухна Шарк даргалари" хамда "Тасаввуф алломалари" китобларидан хам Имом Газзолий хаёти ва фаолияти хакида бирламчи маълумотга эга булиш имкони бор[6]. Ал-Басит- фикх илмида Газзолийнинг биринчи китоби хисобланади. Ушбу китобни у Низомулмулк кушинида хизмат килиб юрган пайтларида кузга куринган факихлар билан килган мунозаралари натижаси уларок ёзиб тугатган. Унда фикхий масалалар шофеъия мазхаби нуктаи назаридан тахлил ва талкин этилади.

Мазкур китобда у уз устози Имом ул-Х,арамайн Жувайнийнинг "Нихоят ул-матлаб" китобида баён этган акидаларнинг таргиботчиси ва ривожлантирувчиси сифатида кузга ташланади. Ушбу китоб бугунги кунгача шофеъия мазхабида фикх илмига оид энг муътабар манбалардан хисобланади. Шунингдек, унинг "Мизон ул-амал" асари зохидлик ва ахлок масалаларига багишланган. Газзолий зухд одоблари ва унинг ахлок масалалари билан уйгунлигини курсатиш билан бирга, солих амалнинг мохияти, кайси амаллар эзгу амал хисобланиши, кайси солих амаллар охиратда хам инсонга фойда келтириши ва кайси амаллар ташки томондан эзгу амал куриниши билан аслида охиратда хеч кандай фойда келтирмаслигини курсатиб утган. Газзолий "Маъойир ул-илм"да хакикий, манфаат келтирувчи билимларни курсатган булса, "Мизон ул-амал"да хакикат ва эзгуликка элтувчи, нажот келтирувчи амаллар аслида канака эканлигини мисоллар билан шархлаб утган. Газзолий узининг "Ал-Мункиз мин аз-залол" ("Адашишлардан саклагувчи")асарида хикмат ахли - файласуфлар, таълим ахли - ботинийлар, шариат ахли - факих ва мутакаллимлар хамда вахдат ахли - суфийларнинг карашларини имон ва хакикат тарозисига солиб, талкин килади ва хар бир йуналишнинг узига хос афзалликлари ва камчиликларини курсатиб беради.

Хрлбуки, Миразиз Аъзам кайд килиб утганидек, "Газзолий киска 53 йил..." умр кечирган, холос. Бирок, ана шу киска умри давомида 100га якин асар ёзиб колдирган. Улар ислом динининг турли тармокларига тааллукли булиб, далиллар камрови жихатидан жуда катта микёсга эга. Мазкур асарлар тафсир, хадис, тарих, фалсафа, фикх, тасаввуф ва ирфон олимлари учунгина эмас, оддий одамлар учун хам мухим ахамиятга эгадир. Чунончи факихлар Газзолийнинг "Басит", "Важиз", "Восит" каби асарларидан, муфассирлар, калом илмининг олимлари "^авоид ал-акоид", "Ар-рисолат ал-кудсия", "Ал-иктисод фил-эътикод" сингари китобларидан, мутасаввифлар ва умуман барча хакикат ошиклари "Ихё улум ад-дин" номли буюк асаридан бахраманд булсалар, катта рухий кувончни бошдан кечирадилар"[7]. МУ^ОКАМА

Марказий Осиёда тасаввуфий-фалсафий гоялар, таълимотларнинг шаклланиши ва такомиллашув боскичлари гарб давлатлари шаркшунослигида хам юкори даражада тадкик этилган ва куплаб асарлар ёзилган. Ушбу асарларни урганиш, Гарб шаркшунослиги методологияси билан хам танишиш ва киёсий тахлиллар утказиш тасаввуфий масалаларни ёритишда мухим ахамиятга эгадир. Айникса, Аннемари Шиммелнинг "Ислом оламининг тасаввуфий таълимоти", Ж.С.Тримингэмнинг "Исломда суфийлик мазхаблари", Рейнолд

Никольсоннинг "Ислом суфийлари"[8], Евгений Эдуардович Бертельснинг "Суфийлик ва суфийлик адабиёти", Алексей Хисматулиннинг "Суфийлар хикмати" номли асарлари тасаввуф фалсафасини таджик; этишда алохида тилга олинади. Бундан ташкари, турк олимларидан Алтинташ Х,айранининг "Тасаввуф тарихи"[9], Можид Фахрийнинг "Ислом фалсафасида калом ва тасаввуф илмига кириш"[10], Эрайдун Селчукнинг "Тасаввуф ва тарикатлар"[11] номли асарлари хам Марказий Осиёда тасаввуфий-фалсафий гояларни урганишда асос булади.

Бундан ташкари, тасаввуф таълимотларининг системалаштирилишига оид куплаб тадкикотлар хам мавжуд. Масалан, Гарб олимларидан: А. Арберри («Мистика ислама»), Ж. С. Тримингэм («Суфийские ордены в исламе»), А. Кныш («Мусульманский мистицизм. Краткая история»), А.Шиммел («Мир исламского мистицизма»), А. Корбен («История исламской философии»); рус шаркшуносларидан: И. Носиров («Основания исламского мистицизма (генезис и эволюция»); эрон тадкикотчиларидан: С. Нафисий ("Эронда тасаввуф илдизлари"), А. Зарринкуб ("Эрон тасаввуфи борасида изланиш"); турк тадкикотчиларидан: С. Улугдог ("Тасаввуфнинг шаклланиш даври"), У. Турар ("Тасаввуф тарихи"), Х. Йилмаз ("Тасаввуф ва тарикатлар"), В. Гуктош ("Х,ижрий IV аср. Бухорода тасаввуф. Калобозий мисолида"); узбек тасаввуфшуносларидан Н. Комилов ("Тасаввуф"), А. Ёкубов ("Марказий Осиё халклари тафаккури ривожида тасаввуфнинг тутган урни" (XXV асрлар)ларни келтириш мумкин.

Умуман олганда, машхур шайхлар ва валийлар тугрисида китоб ёзиш уша даврларда анъанага айланган эди. Бугунги кунда хам бу анъана давом эттирилмокда. Масалан, бошка давлатларда булгани каби бугунги кунда Туркияда хам тасаввуф илмига оид мутасаввифларнинг карашлари ва тарикатлар фалсафасини тадкик этишда куплаб изланишлар олиб борилмокда. Мисол учун профессор Мустафо Кара тасаввуфда ташки мухит ва маданиятларнинг исломлашишдаги таъсири, исломий туйгуларнинг суфиёна шаклда ифодаланишини чукур тадкик этади[12].

Шунингдек, тасаввуфга баъзи ташки мухит, узга маданият ва одатлар, фалсафалар таъсир килганлигини баён килиб, унга эътироз билдирганларга карши ислом тасаввуфининг манбаи ^уръон ва Х,адис эканлиги, унинг рухи, йуналиши бошка эканлиги турк олими М.Жушан[13] изланишларида исботлаб берилди. Шу билан бирга бу олимнинг Юнус Эмро[14] фалсафаси ва тасаввуфий карашларига доир тадкикотлари хам бундай тадкикотлар орасида мухим ахамиятга эга. ХУЛОСА

Марказий Осиёда тасаввуфий-фалсафий гояларнинг шаклланишига доир манбалар, кулёзма асарлар дунёнинг турли мамлакатларига таркалган булиб, уларнинг салмоги жуда катта. Тасаввуф таълимоти ва ислом тасаввуфи фалсафасининг манбалари асрлар давомида урганилиб келинган ва бугунги кунда хам бундай ишлар давом этмокда. Лекин тасаввуф таълимотига доир куплаб кулёзмалар бирканча кулёзмалар институтларида хали хам тадкикотлар утказилишини кутиб ётибди. Мамлакатимизда хам тасаввуфий-фалсафий гояларнинг урганилишида куплаб натижаларга эришилган. Шундай булса-да, тасаввуфий гояларнинг талкин килинишида, ундаги карама-каршиликларнинг тугри ёритилишида янгича ёндашувга асосланган тадкикотлар хам зарурлиги маълум булмокда.

REFERENCES

1. Мухаммад Нуруллох Сайдо ал-Жазарий. Тасаввуф сирлари. - Тошкент: "Мовароуннахр" 2000. -Б 7.

2. Комилов Н. Тасаввуф. - Тошкент: Мовароуннахр, 2009. - Б. 22.

3. Усмон Турар. Тасаввуф тарихи. - Тошкент: "Истиклол", 1999. - Б. 12-15.

4. Рахимов К. Мовароуннахр тасаввуфи тарихи: таълимотнинг шаклланиши ва тизимлаштирилиши (VIII-XI асрлар). - Тошкент: "Akademnashr", 2020. - Б. 79.

5. Abu Homid al-G'azzoliy. Ihyou ulumid-din.(Din ilmlarini jonlantirish). - Toshkent, "Movarounnahr", 2006. www.ziyouz.com kutubxonasi

6. Хрмидий X,. Тасаввуф алломалари. - Тошкент: Шарк, 2001. - Б.150-152.

7. Абу Хрмид Газзолий. Мукошафат ул-кулуб. -Тошкент: Адолат, 2002. - Б.3.

8. Reynold A. Nicholson. islam sufileri (The mystics of islam) - Ankara: Kultur bakanligi,1978. -S. 155.

9. Altinta§ Hayrani. Tasavvuf tarihi. - Ankara: Ankara universitesi ilahiyat fakultesi yayinlari,1986. -S.170.

10. Масгг Fahri. islam felsefesi kelami ve tasavvufuna kisa bir giri§.-Ankara: insan yayinlari, 1997. -S. 210.

11. Eraydin Sel9uk. Tasаvvuf ve tarikatlar. -Istanbul: Marmara universitesi Ilahiyat fakultesi vakfi yayinlari, 1994. -S.504.

12. Mustafa Kara. Tasevvuf ve tarikatlar. - Istanbul: Yeni Yuzyil kitapligi. Emlak Bank'in katkilariyla Ileti§im Yayinlari,1995. - S 113.

13. Жушан М.А. Ислом, тасаввуф ва хаёт. - Истанбул: 1996. - Б. 135-137.

14. Жушан М.А. Юнус Эмро ва тасаввуф. - Истанбул: 1995. - Б. 75-78.

15. S Evatov. (2020) The Role Of Philosophical Traditions In The Interaction Of Official Islam And Mysticism In Khorasan And Central Asia. Scientific Bulletin of Namangan State University 2 (6), 107-112

16. S Evatov. (2019) About The Synthesis Of Ibn Sina's Philosophical Teachings With Mysticism And Aristotelism. Scientific Bulletin of Namangan State University 1 (7), 174-179

17. Evatov S.S. Synthesis of other religious traditions (Buddhism, Judaism, Christianity) with mystical and philosophical teachings in Central Asia // Замонавий фан таълим ва тарбиянинг долзарб муаммолари. -Урганч, 2020. - № 12. - Б.224-230

18. Evatov S.S. The philosophical end theological ideas advansed by certain tendencies and schools in sufism // ERPA International Journal of Research & Development (IJRD). Volume: 5, Issue:7, July 2020. - PP. 1-3

19. Evatov S.S. Synergetic Aspects Of The Historical And Cultural Fundamentals Of The Development Of Confessional And Philosophical Doctrine In Central Asia. // The American Journal of Social Sciense and Education Innavation (ISSN-2689-100x). Volume: 02, Issue:10-57, October 31, 2020.- PP.352-359

20. Эватов С.С., Сиддиков И.Б. Социально-педагогическое влияние суфизма на формирование сознания современной молодежи // I Международный форум «Богословское наследие мусульман России»: Материалы международной научно-практической конференции: - Болгар, 2019. - С.224-227

21. Эватов С.С., Ганиев Б.С.Значение и роль исламско-теоритеческого (суфийского) учения накшбандия в духовно-просветительском воспитании молодежи // I Международный форум «Богословское наследие мусульман России». Материалы международной научно-практической конференции: - Болгар, 2019. - С.253-256

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.