Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН АМАЛИЁТИДА КОРПОРАТИВ БОШҚАРУВНИ ЖОРИЙ ҚИЛИШ БОСҚИЧЛАРИ ВА БУ БОРАДА ХАЛҚАРО МОДЕЛЛАР ТАҲЛИЛИ'

ЎЗБЕКИСТОН АМАЛИЁТИДА КОРПОРАТИВ БОШҚАРУВНИ ЖОРИЙ ҚИЛИШ БОСҚИЧЛАРИ ВА БУ БОРАДА ХАЛҚАРО МОДЕЛЛАР ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
154
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
корпоратив бошқарув / ҳиссадорлик жамиятлари / акционерлар / директорлар кен­ гаши / корпорация / саноат корхоналари / бошқарув инфратузилмаси / мулкчилик шакллари / концеп­ туал аппарат. / корпоративное управление / акционерные общества / акционеры / совет дирек­ торов / корпорация / промышленные предприятия / инфраструктура управления / формы собственно­ сти / понятийный аппарат.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Тапаров Қурбанмурат

Мақолада Ўзбекистонда корпоратив бошқарувнинг босқичлари, усуллари, уни шакллантириш­ нинг ички ва ташқи механизмлари кўриб чиқилди. Корпоратив бошқарувнинг асосий тамойил­ лари, Ўзбекистон амалиётига хос бўлган ўзига хос хусусиятлар таҳлил қилинди, уни такомиллаш­ тириш имкониятлари таклиф қилинди. Муаллифнинг фикрича, корпоратив бошқарув унсурларини жорий қилишда ривожланган мамлакатларнинг бошқарув стандартларини тадқиқ қилиш, корпора­ тив бошқарув хусусиятларини ўзида мужассам этган механизмларни ўрганиш, улар орасида, биринчи навбатда, корхоналар мулкчилик шаклининг тузилишига эътибор қаратиш лозим. шунингдек, кор­ поратив бошқарувда қарор қабул қилиш тизими, рағбатлантириш механизми ва корпоратив назо­ ратни жорий қилиш кабиларга эътиборни қаратиш керак.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЭТАПЫ РЕАЛИЗАЦИИ КОРПОРАТИВНОГО УПРАВЛЕНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ И АНАЛИЗ МЕЖДУНАРОДНЫХ МОДЕЛЕЙ В ЭТОЙ СФЕРЕ

В статье рассматриваются этапы, методы, внутренние и внешние механизмы корпоративного управления в Узбекистане. Анализируются основные принципы корпоративного управления, осо­ бенности практики Узбекистана, также предлагаются возможности для его совершенствования. по мнению автора, при внедрении элементов корпоративного управления необходимо учитывать стан­ дарты управления развитых стран, изучать механизмы, включающие в себе характеристики корпо­ ративного управления, среди них, в первую очередь, это необходимость обращение внимание на структуру форм собственности предприятий. помимо этого необходимо уделить внимание на такие критерии, как система принятия решений, механизм стимулирования и внедрение корпоративного контроля в корпоративном управлении.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН АМАЛИЁТИДА КОРПОРАТИВ БОШҚАРУВНИ ЖОРИЙ ҚИЛИШ БОСҚИЧЛАРИ ВА БУ БОРАДА ХАЛҚАРО МОДЕЛЛАР ТАҲЛИЛИ»

Тапаров Курбанмурат,

"Навоий кон-металлургия комбинати" акциядорлик жамияти бош директорининг ходимлар ва маъмурий масалалар буйича уринбосари, Бошкарув аъзоси

УЗБЕКИСТОН АМАЛИЁТИДА КОРПОРАТИВ БОШКАРУВНИ ЖОРИЙ КИЛИШ БОСКИЧЛАРИ ВА БУ БОРАДА ХАЛКАРО МОДЕЛЛАР ТА^ЛИЛИ

УУК: 338.2

DOI: 10.34920/EIF/VOL_2023_ISSUE_4_8

ТАПАРОВ Ц. УЗБЕКИСТОН АМАЛИЁТИДА КОРПОРАТИВ БОШЦАРУВНИ ЖОРИЙ ЦИЛИШ БОСЦИЧЛАРИ ВА БУ БОРАДА ХАЛЦАРО МОДЕЛЛАР ТАЦЛИЛИ

Маколада Узбекистонда корпоратив бошкарувнинг боскичлари, усуллари, уни шакллантириш-нинг ички ва ташки механизмлари куриб чикилди. Корпоратив бошкарувнинг асосий тамойил-лари, Узбекистан амалиётига хос булган узига хос хусусиятлар тахлил килинди, уни такомиллаш-тириш имкониятлари таклиф килинди. Муаллифнинг фикрича, корпоратив бошкарув унсурларини жорий килишда ривожланган мамлакатларнинг бошкарув стандартларини тадк,ик, килиш, корпоратив бошкарув хусусиятларини узида мужассам этган механизмларни урганиш, улар орасида, биринчи навбатда, корхоналар мулкчилик шаклининг тузилишига эътибор каратиш лозим. Шунингдек, корпоратив бошкарувда карор кабул килиш тизими, раFбатлантириш механизми ва корпоратив назо-ратни жорий килиш кабиларга эътиборни каратиш керак.

Калит сузлар: корпоратив бошкарув, х,иссадорлик жамиятлари, акционерлар, директорлар кен-гаши, корпорация, саноат корхоналари, бошкарув инфратузилмаси, мулкчилик шакллари, концеп-туал аппарат.

ТАПАРОВ К. ЭТАПЫ РЕАЛИЗАЦИИ КОРПОРАТИВНОГО УПРАВЛЕНИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ И АНАЛИЗ МЕЖДУНАРОДНЫХ МОДЕЛЕЙ В ЭТОЙ СФЕРЕ.

В статье рассматриваются этапы, методы, внутренние и внешние механизмы корпоративного управления в Узбекистане. Анализируются основные принципы корпоративного управления, особенности практики Узбекистана, также предлагаются возможности для его совершенствования. По мнению автора, при внедрении элементов корпоративного управления необходимо учитывать стандарты управления развитых стран, изучать механизмы, включающие в себе характеристики корпоративного управления, среди них, в первую очередь, это необходимость обращение внимание на структуру форм собственности предприятий. Помимо этого необходимо уделить внимание на такие критерии, как система принятия решений, механизм стимулирования и внедрение корпоративного контроля в корпоративном управлении.

Ключевые слова: корпоративное управление, акционерные общества, акционеры, совет директоров, корпорация, промышленные предприятия, инфраструктура управления, формы собственности, понятийный аппарат.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

TAPAROV K. STAGES OF CORPORATE GOVERNANCE IMPLEMENTATION IN UZBEKISTAN AND ANALYSIS OF INTERNATIONAL MODELS IN THIS FIELD

In the article is discussed the stages, methods, internal and external mechanisms of corporate governance in Uzbekistan. The main principles of corporate governance, features of the practice of Uzbekistan are analyzed, and opportunities for its improvement are also proposed. In opinion of the author, while introducing elements of corporate governance, it is necessary to take into account the management standards of developed countries, to study the mechanisms that include the characteristics of corporate governance, among them, first of all, the need to pay attention to the structure of the forms of ownership of enterprises. In addition, it is necessary include criteria into the decision-making system, the incentive mechanism and the introduction of corporate control in corporate governance.

Key words: corporate management, joint-stock companies, shareholders, board of directors, corporation, industrial enterprises, management infrastructure, forms of ownership, conceptual apparatus.

Кириш.

Маълумки, мустакиллик йилларида мамлакати-мизда тадбиркорлик фаолиятини юритиш ва кор-порацияларни бошкариш усуллари янада тако-миллашди. Корпоратив бошкарув корхоналарни бошкаришнинг нафакат замонавий фалсафасига, балки самарадорликни таъминлайдиган мухим технологиясига айланиб улгурди.

Такомиллашган корпоратив бошкарув нати-жасида иктисодий кушилган кийматнинг сези-ларли даражада ошиши, самарадорликнинг ортиши ва таваккалчиликнинг камайиши турли тадкикотларда кузатилган. Шундай экан бугунги кунда корпоратив бошкарув андозаларини жорий этишнинг иктисодий жихатлари, корпорациялар бошкарувининг самарали тизимини шаклланти-риш, бошкарув тамойиллари, уни тузишга таъсир этувчи омиллар каби масалалар долзарб булиб турибти.

Корпорация (лотинча corporatio - бирлашиш) - бу умумий максадларга эришиш, биргаликда фаолият курсатиш учун бирлашган ва хукукнинг мустакил субъектини - хукукий шахсни ташкил килган жисмоний ёки хукукий шахслар бирлаш-масидир1.

Корпорациялар - мулкчиликнинг хиссадорлик шаклининг замонавий куринишларидан бири хисобланади. Унда бир неча мулкдорлар манфа-атлари бирлашади, ягона максад доирасида инве-сторлар капиталлари бирлаштирилади2.

Айтиб утиш керакки, корпорация тушунчаси хозирги шароитларда яна бир узига хос жихатни касб этмокда. У бир нечта юридик шахслар томо-нидан ташкил этилган хужалик субъектини бел-

1 Иванова Е.А., Шишикина Л.В. Корпоративное управление. - Ростов н/Д.: «Феникс», 2007.

2 Курбонов Х.А. Корпоративные финансы. - Т.: «Консау-дитинформ», 2007. - 6 б.

гилаш учун фойдаланилиб, уларнинг хар бирини бошка мулкий муносабатлар, биргаликда бизнес юритиш, умумий максадлар ва манфаатлар, умумий ташкилий структура билан боFлик мустакил иктисодий субъект сифатида куриб чикиш мум-кин. Шундай килиб, Узбекистонда корпорация мустакил акциядорлик жамияти булиши мумкин.

Илмий муаммонинг цуйилиши.

Корпоратив бошкарувнинг шаклланиш боскичлари, турли йуналишлари ва таркибий кисмларини ишлаб чикиш буйича бир канча махаллий ва хорижлик олимларнинг тадкикот олиб борганлар.

Жумладан, махаллий иктисодчи олимлари-миздан С.С.Гулямов, Д.Н.Рахимова, Н.М.Расулов, М.С.Саидовларнинг тадкикот ишлари корпоратив бошкарув жараёнларини илмий-назарий асосла-рини яратишга каратилган. Уларнинг илмий изла-нишларида, мулк шакллари трансформацияси, корпоратив бошкариш моделларини мукаммал-лаштириш, акциядорлик корхоналарни ривож-лантириш жараёнидаги масалаларда уз ифо-дасини топган. Жумладан, А.А.Хашимовнинг тадкикотларида мулкни давлат тасарруфидан чикариш ва хусусийлаштириш шароитида корпоратив тузилмаларни бошкаришни ривожлан-тиришнинг илмий-методологик жихатларига алохида эътибор каратилган. Р.И.Яушевнинг илмий изланишлари интеграцион корпоратив тузилмалар ва таъсисчилар капиталида давлат иштирокидаги корхоналарни бошкариш муаммо-ларига баFишланган. М.Б.Хамидулин фонд бозо-рини ривожланиши, акциядорлик жамиятларида Кузатув кенгашининг роли ва ахамияти масала-лари устида фикр юритган. Узбекистонда акциядорлик жамиятларини хусусийлаштириш маса-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

лaлapи Б.Ю.Хoдиeв, Б.Б.Бepкинoв кaби oлимлap-нинг илмий тaдк1икloтлapидa уз ифoдacини тoпгaн.

1990-йиллapдaн бoшлaб МДХ дaвлaтлapи oлимлapининг тaдкикoтлapидa вa илмий ишлa-pидa мaмлaкaтнинг иктитодий pивoжлaнишидa aкциядopлик жaмиятлapининг ypни вa yлapни кopпopaтив бoшкapyви мacaлaлapи ^нг ëp^ тилa бoшлaнди.

Жyмлaдaн, А.Е. Бapтeнeвa, Т.Г. Дoлгoпятoвa, Н.И. Кoлecникoвa, Г.Б. Клeинep, Ю.А. Львoв, BA Миxaличeнкo, Э.А.Пaнфилoвa, А.А.Рaдийгинa, B.М. Рycинoвa, А.Д. Cayлин, Ю.П.Cтapюк, Л.П. ^paxo-вoй, B.B.Хвaлeй, С.А. Хpипoвa, B.^ Бeликoвa, С.Г. Bapaтян, К.Е. Гyляeвa, М.А. Гpaчeвa, Д.А. Иcaeвa, А.С. ^ни^, И.B. Тoмopaдзe С. А. Бaтчикoвa, Ю.B. Бeляeвa, М.И. Кpoтoвa кaби иктиcoдчилapнинг илмий ишлapидa кopпopaтив бoшкapyв мaca-лacи aлox1идa ypгaнилгaн.

Кopпopaтив бoшкapyв бyйичa тaдкикoтлap oлиб бopгaн xopижий иктиcoдчи oлимлapдaн А.Бepлин, Э. Бepглoф, Л. А. Бepкoвич, Л. С. Бляx-мaн, Ю. Б. Bинcлaв, Г. Минзaнинг тaдк1ик1oтлapидa кopпopaциялapни бoшкapишдa cтpaтeгияни тaн-лaш вa кopxoнa бoшкapyвини pивoжлaнтиpиш, инвecтициoн фaoлиятни бoшкapиш мacaлaлapи тaдкик этилен.

Юкopидaгилapдaн кeлиб чик^н x1oлдa тaъкид-лaшимиз мумкинки, кopпopaтив бoшкapyвнинг зaмoнaвий xycycиятлapи мox1иятaн aнчa кeнг булиб, биp пaйтнинг yзидa тaшкилoтлapдaги тypли фyнкциялapни, жyмлaдaн, мeнeжмeнт, мoлия, x^co6, бизнec хукуки, бизнec этикacи вa иктиcoдиëтини мyжaccaмлaштиpaди. Шунинг-дeк, кopпopaтив бoшкapyв x1иcoбдopлик, 1^ф-фoфлик, oшкopaлик, ижтимoий мacъyлият, x1aлoллик кaби жиx1aтлapни x1aмдa бoшкapyв opгaнлapи, aкциядopлap вa мaнфaaтдop тoмoнлap Уpтacидaги мyнocaбaтлapни к1aмpaб oлaди. Бyндaн тaшкapи, ушбу xycycиятлap тaшкилoтлapни caмa-paли бoшкapиш вa нaзopaт килиш учун тapтиб-Koидaлap, cиëcaт, ycyллap вa тapкибий тyзилмa-лapни бeлгилaб бepaди.

Tадrçиrçoт метoдoлoгияси.

Ушбу мaкoлaнинг нaзapий вa ycлyбий acocи cифaтидa умумикти^дий aдaбиëт x1aмдa илмий мaкoлaлap, икти^дчи oлимлapнинг кopxoнa-лap фaoлиятини кopпopaтив бoшкapyв мaca-лaлapи бyйичa излaнишлapи, oлимлap вa cox,a вaкиллapи билaн cyx^a^ap, yлapнинг ëзмa вa oFзaки фикp-мyлox1aзaлapини тax1лил килиш, эк^ пepт бax1oлaш, жapaëнлapни кyзaтиш, иктигадий

ярди^ вa жapaëнлapгa тизимли ëндaшyв, мyaл-лиф тaжpибaлapи билaн ^ë^ тax1лил yткaзиш opi<a™ тeгишли йyнaлишлapдa xyлoca, тaклиф вa тaвcиялap бepилгaн. Мaвзyни ypгaниш жapaëнидa умумиктигадий ycyллap билaн биp кaтopдa мaъ-лyмoтлapни тизимлaш бyйичa мaxcyc ëндaшyв-лap, яъни тaккocлaш, нaзapий вa aмaлий мaтe-pиaллapни жaмлaш x1aмдa тизимли тax1лил кaби ycyллap кyллaнилгaн.

Tаrçлил ва натижалар му^камаси.

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи мycтaкилликни кул^ киpитгaч, иктитодий ycишнинг юкopи cypъaтлa-p^rnM x1aмдa жaмиятнинг бaкapop pивoжлaнишини тaъминлaй oлaдигaн куп ук^дли иктиcoдиëт вa paкoбaт мух,итини шaкллaнтиpишнинг хукукий вa тaшкилий acocлapини яpaтиш ycтyвop вaзифa этиб бeлгилaнди. Утиш иктиcoдиëти мaмлaкaтлapини ие^х, килиш тaжpибacи шуни тacдиклaмoкдaки, мaъмypий - peжaли иктиcoдиëтдaн xyжaлик юpи-тишнинг бoзop мoдeлигa yЙFyн утишнинг мух,им вocитacи xycycийлaштиpиш вa aкциoнepлaштиpиш булиб, бу х^кикий мyлкдopлap еинфининг шaкллa-нишигa вa xycycийлaштиpилгaн мулкни rapnopa-тив бoшкapишнинг caмapaли ycyллapини жopий этишгa кyмaклaшaди.

Узбeкиcтoннинг кopxoнaлapидa кopпopa-тив бoшкapyвни шaкллaнтиpиш учун acocий шapт - шapoитлap 1997-1998 йиллapдa бoш-лaнди вa мyaйян pacмий - тaшкилий acocnap мycтaкилликнинг илк йиллapидaëк coбик дaв-лaт кopxoнaлapининг yзгapтиpилиши дaвoмидa юзaгa кeлди.

Аммo шyнгa кapaмacдaн Узбeкиcтoндa мax1aллий кopпopaтив бoшкapyв жapaëнлapини жopий этилиши биpoз oлдинpoккa - 1980 йил-лapгa 6opm6 тaкaлaди. Ушбу жapaëн бугунги кyнгa кaдap биp нeчтa бocкичлapни бocиб yтгaнини кyзaтишимиз мумкин:

Биринчи 6oc^4 1980 йилдaн 1985 йил-гaчa дaвoм этиб, ушбу бocкичдa aдминиcтpa-тив - бyйpyкбoзлик ycyллapи яъни дaвлaтнинг мapкaзлaшгaн тapздa иктиcoдиëтни бoшкapиши мaкpoиктиcoдий x1oлaтининг pивoжлaнишигa тycик булиши кyзaтилaди.

Иккинчи бoсrçичдa 1987-1991 йиллap мap-кaзлaшгaн мoнoпoллaшгaн иктиcoдиëт тугати-лaди вa кopпopaтив бoшкapyвгa acoc coлинaди. Ушбу бocкичдa кopxoнaлapни бoшкapишдa xoдимлap иштиpoкини oшиpиш opкaли мex1нaт жaмoacининг poлини oшиpиш йyлгa куйилди. Узбeкиcтoндa бaнклapнинг мoлиявий кaпитaл-

И^ИМД BA MОЛИЯ I ЭKОHОMИKA И ФИHAHCЫ 2023, 4 (164)

лари ва иктисодиётнинг суFурта сектори ривож-ланишига йул очилди.

Учинчи босцич 1991-1994 йилларда, яъни хусусийлаштириш жараёни билан бирга бошла-ниб, бирламчи мулкни таксимлаш амалга оши-рилди. Илк хиссадорлик жамиятлари шаклланди, лекин хиссадорларнинг хукуклари аник курсатиб берилмади.

Туртинчи бос^ичга 1994-1998 йилларда давом этган хусусийлаштириш даврини киритиш мумкин. Бу даврда "Хиссадорлик жамиятлари туFрисида" конун, "Кимматли коFозлар туFрисида"ги, "Хусусийлаштириш туFрисида"ги конунлар кабул килинди, "Фукаролик кодекси" такомиллашти-рилди, бозор инфратузилмаси шаклланди, бирламчи инвестицион фондлар, депозитарийлар, регистраторлар, аудиторлик, консалтинг фирма-лари шаклланиши билан бир каторда йирик хори-жий компаниялар, уларнинг филиаллари, ваколат-хоналари, кушма корхоналар ташкил этила бош-ланди.

Бешинчи босцич 1998 - 2001 йиллар бутунжахон инкироз даври, молиявий ресурс-ларнинг етишмаслиги, катта хажмдаги капитал-нинг Узбекистондан чикиб кетиши, корпоратив кимматли ^озлар бозорининг ривожланма-ганлиги каби холатлар натижасида мулкларни ва капиталларнинг таксимланиши жараёни асо-сида куриб чикила бошланди. Буларнинг барчаси хиссадорларнинг уз хукукини англаб етиши асо-сида амалга оширилди. Аник корпорациялар мисолида корпоратив бошкарув амалга оши-рилиб, уларнинг хаммаси давлатнинг базавий хужжатлари асосида яъни корпоратив кодекс, хиссадорлик туFрисидаги, кимматли ^озлар туFрисидаги конунлар буйича, шунингдек, жахон амалиётида синалган меъёр ва усулларининг жорий этилишидан кейин кенг кулланила бош-ланди.

Олтинчи бос^ичга 2002 йилдан хозирги давр-гача шаклланган корпоратив тартиб туFрисидаги кодекс, корпоратив бошкарув буйича миллий кен-гаш, йирик корпорация ва компаниялар томо-нидан кодексларнинг жорий этилиши кабиларни мисол килиш мумкин. Корпоратив кодекс акци-ядорлик жамиятларининг ички хужжатларини юритиш тартибларини белгилаб бериш билан бир каторда акционер жамиятларида бошкариш органларининг хам ваколатларига аниклик кири-тиб бермокда.

Узбекистан Республикаси корхоналари фаоли-ятида корпоратив бошкарув усулларининг инсти-

туционал карор топиши жараёни куйидаги омил-лар билан изохланади:

■ давлатнинг корхоналарни хусусийлаштириш ва уларнинг молиявий ахволини мустахкамлашга каратилган чоралари;

■ давлат корхоналарини акциядорлик жамият-ларини ташкил килиш шаклида давлат тасарру-фидан чикариш жараёни, эмиссия куламларини кенгайтириш ва уларнинг акцияларини муома-лага чикариш;

■ корхоналар акциядорлари хукукларини давлат ва унинг ваколатли идоралари томонидан химоя килинишининг мустахкам конунчилик ва институционал базасини яратиш.

Бугунги кунда Узбекистонда бозор ислохотларининг асосий шарти амалга оширилди, яъни мулкчилик шаклларининг хакикий хилма-хиллиги таъминланиб, улар орасида ишлаб чикариш ва тадбиркорликни ташкил этишнинг корпоратив шакли энг мухим ва истикболли экан-лиги асосланди.

Корпоратив бошкарув субъектлари бугунги кунда иктисодиётнинг турли сохалари ва тармокларида фаолият юритмокда. Ушбу ташкилий-хукукий шаклнинг мухим афзалликла-ридан бири инвестицияларнинг кенгрок ва хилма-хил манбаларидан фойдаланиш хамда молиявий ресурсларни жалб килишнинг кулайлигидир.

Шу уринда корпоратив бошкарув субъекти хисобланадиган акциядорлик жамиятлари (АЖ) тузилмасига кискача тухталиб утсак:

АЖ корпоратив бошкарув тузилмасига куйидагилар киради:

• АЖ нинг юкори бошкарув органи булган акциядорларнинг умумий йиFилиши;

• АЖ фаолиятига умумий рахбарлик ва узок муддатли ривожланиш стратегиясини белгилашни амалга оширадиган кузатув кенгаши;

• жорий фаолиятни кундалик бошкаришни амалга оширадиган ижро этувчи орган.

Узбекистонда корпоратив бошкарув тамойил-лари ва усулларини жорий этишнинг ахамияти хакида гап кетганда, куйидаги ижобий натижа-ларни келтириш мумкин.

- АЖ жозибадорлигини ва акциядорларнинг кизикишини ошириш;

- Акциялар кийматининг ошиши ва жалб килинган капитал нархининг пасайиши;

- акцияларнинг номинал киймати бирли-гига жалб килинган капитал хажмининг усиши; дивидендлардан тежаш имконияти (акциядор-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

✓-

50

лар - акцияларнинг бозор кийматининг усиши хисобига фойда куришади);

- АЖ ва унинг акциядорларининг фойдали ва бакарор ривожланиши манфаатлари учун опе-ратив самарадорлик ва капиталдан фойдаланиш самарадорлигини ошириш, компания ва мамла-кат обрусини ошириш.

Барча корпоратив бошкарув тизимлари турт асосий тамойил атрофида айланади: халоллик, хисобдорлик, жавобгарлик, ошкоралик.

Хорижий мамлакатларда амалда жорий килинган корпоратив бошкарув моделларини тадкик киладиган булсак, турли давлатлар дои-расида кабул килинган бошкарув моделлари бир катор фаркларини кузатишимиз мумкин. Бу фарклар асосан, директорлар кенгаши ва рахбарлар уртасида функцияларни ва ваколат-ларни таксимлаш, бошка манфаатдор томонлар-нинг иштироки даражасида намоён булади. Корпоратив бошкарув моделлари аксарият холларда маълум бир мамлакатда шаклланган иктисодий вазият таъсирида шаклланади. Бунда миллий-иктисодий муносабатлар, фонд бозорининг ривожланиши хам мухим ахамият касб этади. Демак дунё мамлакатларида шаклланган корпоратив бошкарувнинг куйидаги учта моделларини мисол сифатида келтириб утишимиз мумкин: Булар Америка (Англия-Америка) модели, Германия (Европа) ва Япония модели.

1. Англия-Америка модели айрим адаби-ётларда аутсайдер модели деб хам юритилади ва бунда бозор назорати тизими асосий рол уйнайди. Бу моделда акциядорларнинг хукуклари устуворлиги инкор этилмайди, назорат эса капитал бозори томонидан амалга оширилади. Модел узининг динамиклиги билан ажралиб туради ва биринчи навбатда акциядорларнинг молиявий манфаатларини кондириш назарда тутилади. Унинг асосий жихати кам сонли акциядорлар манфаатларини ифодаловчи куплаб мустакил кичик инвесторларнинг мавжудлиги хисобланади. Бундай муносабатлар тизимида фонд бозорининг таъсири кескин кучаяди, бу эса корпорация бошкаруви фаолиятини назорат килиш воси-таси булиб хизмат килади.

Назарий жихатдан, Англия-Америка моделида учта асосий томонлар иштирокини кузатиш мумкин. Булар менежерлар, директорлар ва акци-ядорлардир. Уларнинг узаро таъсири "корпоратив бошкарув учбурчаги" деб аталади. Ушбу модел АК.Ш, Буюк Британия, Австралия, Канада,

Янги Зеландия. мамлакатлардаги компаниялар учун хосдир.

1-расм. Англия-Америка моделининг бошкарув учбурчаги.

2. Германия (Европа) ёки инсайдер модели.

Моделнинг асосий мазмуни корпоратив назо-ратни йирик акциядорлар кулида жамлаш тизи-мига асосланади ва банклар фаолиятида купрок акс этади. Чунки банклар корхоналарнинг мулк-чилик таркибида максимал салмокка эга булиб, шу билан бирга, уларнинг вакиллари директорлар кенгашида мухим роль уйнайди. Корпорация муваффакиятидан манфаатдор томонларнинг узаро масъулиятига урFу берилади. Немис модели корпоратив бошкарувда баркарорлик стандарти хисобланиб, унинг Англия-Америка моделидан асосий фарки фонд бозори корхона фаолиятига ва унинг кимматли ^озлари кийматига катта таъсир килмаслигидадир.

Немис моделининг асосий корпоратив субъ-ектлари булиб Германия банклари, махаллий корпорациялар хисобланишади. Бунда банк бир вактнинг узида бир нечта ролларни бажаради. Биринчидан, у акциядор ва кредитор, кимматли ^озлар ва облигациялар эмитенти, депозитарий ва акциядорларнинг хар йили утказиладиган йиFилишларида овоз берувчи вакил хисобланади. Иккинчидан, икки палатали бошкарув шакли мавжуд булиб, Германия корпорациялари куза-тув кенгаши ва бошкарув кенгаши томонидан бошкарилади. Кузатув кенгаши таркибига кирувчи шахсларнинг таркиби ва сони конунчилик даражасида тартибга солинади ва ходимларнинг тенг хукуклилигини белгилайди. Ушбу конунлар ходимлар томонидан сайланган вакиллар сонини

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

с

ч.

2-расм. Корпоратив бошцарувнинг Германия моделида узаро алоцалар тизими.

ва акциядорлар томонидан сайланган вакиллар сонини тартибга солади. Юкорида тавсифлан-ган моделнинг схемаси 1.2-расмда курсатилган. Немис модели Марказий Европанинг бир кисми булган мамлакатлар, Скандинавия мамлакатлари учун хосдир ва Бельгия ва Франция учун камрок характерлидир.

3. Япония модели миллий маданий хусусият-ларга асосланган булиб, бунда корпоратив мада-ният, ижтимоий сиёсат, ижтимоий хамжамият ва бирдамликнинг ахамияти юкори бахоланади. Миллий кадриятларга юкори эътибор каратилади. Шу билан бирга, банкларнинг етакчи роли, моли-явий ва ишлаб чик,ариш тармок,ларининг мавжуд-лиги ва ходимларни умрбод ишга кабул килиш тизими каби хусусиятлари мавжуд. Норасмий бирлашмалар дустона, ишончли муносабат-ларни саклашда мухим роль уйнайди ва узаро алокада булган турли компанияларнинг топ-менежментлари уртасида маълумот алмашишни осонлаштиради. Ижтимоий кадриятлар тизими узаро таъсир ва ишончга асосланади. Капитал бозори нисбатан ликвид ва капитал к,иймати паст. Устав капитали йирик ва урта акциядорлар кулида тупланади. Инвестицияларни жалб килишнинг арзон, инвесторлар узок муддатли хамкорликка чорланади.

Япон моделининг асосий иштирокчилари сифатида Япониядаги куплаб корпорациялар асосий банк билан мустахкам алокаларга эга булади. Банк корпоратив мижозларга ссуда-

лар ва облигациялар, акциялар чикариш, жорий хисобваракларни юритиш билан боFлик хиз-матлар курсатади. Шунингдек, у консалтинг хиз-матларини такдим этади. Асосан банк, аксарият холларда, корпорация кимматли коFOЗларининг асосий эгаси хисобланади. Бошк,а томондан, аксарият махаллий корпорациялар нафакат товар-ларни сотиш, балки хизматлар курсатишга ихти-сослашган яхлит корпоратив тузилмалар билан мустахкам молиявий алокаларга эга булади. Ишбилармонлик алокалари расмий ёки норасмий булиши мумкин. Бундай корпорациялар «кэйрэцу»1 деб аталади.

Япония моделининг Англия-Америка модели-дан асосий фарки шундаки, унда мустакил акциядорлар корпорация фаолиятига таъсир утказа олмайди.

Куйидаги жадвалда корпоратив бошк,арувнинг келтириб утилган уч модели ва уларнинг асосий жихатлари таккосланган.

Хулоса ва таклифлар. Тадкикотларга асосла-ниб, корпоратив бошкарувнинг муайян тизими ёки моделини мутлак устунликларга эга дейиш мушкул. Бу борада хар кандай корпоратив бошкарув тизимининг самарали фаолият юри-тиши учун зарур шарт-шароитлар яратилганлиги, унинг самарадорлигини бахолашнинг замонавий

1 Кэйрэцу - Япониядаги йирик молиявий-саноат гурухлари булиб, корпоратив тузилманинг эски шакли -дзаибацу меросхурлари булиб, улар иктисодий кластер куришинида бир-бири билан тубдан боFланган. (https:// ru.wikipedia.org/wiki/Кэйрэцу)

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

3-расм. Япония корпорацияларида узаро алок,алар тизими.

усуллари ва амалиётининг йулга куйилганлиги купрок ах,амиятга эга. Бинобарин, корпора-тив бошкарув тузилмасида фарклар булишига карамасдан, мамлакатлар миллий корпора-тив бошкарув тизимини шакллантиришда кор-поратив бошкарувнинг халкаро тамойилла-рига риоя килиш, хусусан, миллий корпоратив бошкарув кодексларини ишлаб чикишда айнан шу халкаро тамойилларни х,исобга олишга х,аракат килишади. Бундан келиб чикадики, тузилма-нинг кандай булишидан катъи назар, корпоратив бошкарувнинг умумкабул килинган тамой-или, усули ва механизмларини самарали жорий этиш устувор ах,амият касб этади.

Умуман олганда, Узбекистонда икки потонали кенгашга асосланган корпоратив бошкарув тизими самарадорлигини ошириш буйича куйидагиларни амалга оширишни максадга мувофик, деб х,исоблаймиз:

Биринчидан, корпоратив бошкарув тизимини мустакил бах,олашдан ташкари кузатув кенгаши фаолияти самарадорлигини бах,олаш мезон-ларини ишлаб чикиш ва улар асосида умумий кенгаш фаолияти, унинг кумиталари ва х,ар бир аъзоси фаолиятини бах,олаш амалиётини жорий этиш талабларини Корпоратив бошкарув кодекси билан мустах,камлаб куйиш.

Иккинчидан, кузатув кенгаш аъзоларига туланадиган мукофотлар х,ажмини кенгаш фаолиятини бах,олаш натижаларига ботлаш ва х,ар бир аъзони кенгашнинг умумий фаолияти самарадор-

лигига кушган х,иссасига караб ратбатлантириш сиёсатини куллаш.

Учинчидан, кузатув кенгаши таркиби-даги мустакил аъзоларнинг нафакат минимал микдорини таъминлаш, балки уларнинг улуши ортишини ратбатлантириш чораларини куриш.

Туртинчидан, кузатув кенгашининг мустакил аъзосини ким курсатиши масаласига аниклик киритиш, уларнинг маълумотлар базасини шак-ллантириш, малакасини ошириш тизимини шак-ллантириш. Айни пайтда, жамиятлар кузатув кен-гашига мустакил аъзони ким курсатиши маса-ласи куплаб мунозараларга сабаб булмокда. "Акциядорлик жамиятлари ва акциядорларнинг Хукукларини х,имоя килиш тутрисида"ги конунга мувофик, Кузатув кенгашига номзодни курсатиш жамият овоз берувчи акцияларининг х,аммаси булиб камида бир фоизига эгалик килувчи акци-ядорлар томонидан амалга оширилади. Кузатув кенгашга мустакил аъзо х,ам кенгаш аъзоси булганлиги туфайли юкоридаги конун нормаси уз кучини саклаб колаётганлигини куриш мумкин. Бирок бу уринда мустакил аъзонинг уни Кузатув кенгашига номзод сифатида курсатган акциядор-дан том маънода мустакиллиги виждон ва этика масаласи булиб колмокда.

Бешинчидан, ижроия органи (бошкарув ва бош директор) фаолияти самарадорлигини бах,олашда танлаб олинадиган самарадорлик-нинг энг мух,им курсаткичларининг (КР1) муво-занатлашган х,олда булишини таъминлаш ва

ИК.ТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1-жадвал. Корпоратив бош^арувнинг асосий моделлари ва уларнинг фар^ли жихатлари

Модель жорий этилган мамлакатлар Америка модели Япон модели Немис модели

АКШ, Янги Зеландия, Австралия, Буюк Британия, Канада Япония Германия, Австрия, Нидерландия, Швейцария, Скандинавия мамлакатлари

Мухим характерли жихатлари Якка тартибдаги акциядорларнинг мавжудлиги ва мустакил акциядорлар сонининг тобора ортиб бориши билан тавсифланади Бу «банк-корпорация» схемаси буйича акциядорлар сифатида банклар ва турли корпорацияларнинг юкори улуши билан тавсифланади. Банклар корпорациянинг узок муддатли акциядорлари булиб, уларнинг вакиллари доимий асосда директорлар кенгашига сайланадилар.

Хал килувчи иштирокчилар Менежерлар, директорлар, акциядорлар Банклар, корпоратив акциядорлар. Банклар, корпорациялар хам акциядорлар хисобланади. Ходимлар конуний равишда бошкарув таркибига киритилади.

Тузилиши, мулклар, улушлар Институционал инвесторлар - 60%, индивидуал инвесторлар -20% СуFурта компаниялари -50%, корпорациялар - 25%, хорижий инвесторлар - 5%. Банклар - 30%, корпорациялар - 45%, пенсия жамFармалари - 3%, якка тартибдаги акциядорлар - 4%

Моделнинг афзалликлари Фонд бозори оркали шахсий жамFармаларнинг юкори даражада мобилизацияси; инвесторларни юкори даромад келтирадиган сохаларни излашга йуналтириш; Бизнеснинг асосий максади компания кийматини оширишдир. Сармояни жалб килишнинг паст нархи; стратегик максадларга эътибор каратиш; компанияларни юкори ракобатбардошликка йуналтириш; компания баркарорлигининг юкори даражаси Сармояни жалб килишнинг арзонлиги; инвесторларни узок муддатли максадларга йуналтириш; компаниялар баркарорлигининг юкори даражаси; бошкарув ва назорат функцияларини аник ажратиш

Моделлар камчиликлари Олинган капиталнинг юкори киймати (юкори дивидендлар); фонд бозори томонидан активларнинг реал кийматининг сезиларли даражада бузилиши; бошкарув ва назорат функцияларини аник ажратишнинг йуклиги Инвестициялар киритишда кийинчилик; инвестициялар рентабеллиги ва банк молиялаштиришнинг мутлак устунлигига етарлича эътибор бермаслик; компанияларнинг ахборот шаффофлиги пастлиги; миноритар акциядорларнинг хукукларига кам эътибор. Назоратнинг ташки воситаси сифатида фонд бозорининг ахамиятсиз роли; капиталнинг юкори даражада концентрацияси ва миноритар акциядорларнинг хукукларига етарлича эътибор бермаслик

уларнинг умумий йиFма (интеграл) курсаткични шаклланишидаги салмоFини белгилаш жара-ёнларини тартибга солиш зарур. Чунончи, халкаро амалиёт курсатишича, фак,атгина моли-явий курсаткичларни самарадорликнинг мухим курсаткичи сифатида танлаб олиш билан менеж-ментни туFри йуналтириш ва фаолияти сама-радорлигини таъминлаш мумкин эмас. Маз-кур мезонларни шакллантиришда молия-вий курсаткичлардан ташк,ари бизнес жараён-лари, мижозлар билан муносабатлар, персо-нални устириш жихатлари хам к,амраб олиниши

максадга мувофик,. Шунингдек, самарадорликнинг мухим курсаткичларига бириктириладиган салмок хам корхона фаолият юритадиган тармок хусусиятларидан келиб чикиши ва менежерларга хеч нарсани узгартирмасдан хам юкори мукофот олиш имконини таъминлайдиган (кайси курсаткич буйича меъёр бажарилган ва режа курсаткичига эришиш мумкин булса, шу курсаткич салмоFини хаддан ташкари юкори белгилаш амалиёти) килиб урнатилишига йул куймаслик зарур.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

QoftAa.naHM.nraH aga6MeT^ap:

1. Y36eKUCTOH Pecny6nuKacu npe3MAeHTUHUHr 2017-tfun 7-$eBpa-nflaru "Y36eKucToH Pecny-6nuKacuHM aHaga puBoxnaHTupuw 6ytfuMa x,apaKaTnap crpaTeruacu TyFpucMAa"ru nO-4947-coh OapMOHM.

2. Y36eKMCTOH Pecny6nuKacuHMHr 2019 Mun 29 oKTa6pAaru "M-M-^aH Ba u-mum ^aonuaT TyfpucuAa"ru YPK-576-coh KoHyHU.

3. Y36eKucTOH Pecny6nuKacu npe3UfleHTUHMHr 2020-tfu-n 29-oKTa6pflaru "MnM-^aHHU 2030 Munra^a puBoxnaHTupuw кoнцenцмacмнм TacflUKnaw TyFpucufla"ru n0-6097 - coh OapMOHM.

4. Э.Мeтpuк (Wharton School of Business), n.ToMnepc Ba X.Mwuu (Harvard University) tomo-HugaH AKWHUHr 1500 Ta KoMnaHuanapu 6yMuma onu6 6opurnraH Ba HaTuxanapu 2003 Mu-fla Quarterly Journal of Economics xypHanuHuiHr ^eBpanb coHuga Hawp этunгaн.

5. Berle A.A., Means G.C. The Modern Corporation and Private Property. Commerce Clearing House, Chicago, IL, 1992- pp. 68-87

6. PacynoB H.M. KopnopaTUB 6owK,apyBHUHr uktucoaum MexaHM3MnapMHM TaKoMumnawTU-puw Hem3M,ga KopxoHanap puBoxnaHuw caMapaflopnuruHM owupuw (Y36eKucTOH Pecny6nu-Kacu caHoaT KopxoHanapu MaTepuannapu MMconuAa).08.00.13 - "MeHexMeHT Ba MapKeTUHr" uxTucocnuru. m.^.h. u-mum flapaxacuHu onuw y^yH é3urnraH gucc. - T., 2010. - 161 6.

7. CaugoB M.C. Ta6uuM MOHononuanap coxanapuga MeHexMeHTHUHr 3aMOHaBuM ycynnapMHM xopuM этuw Macananapu ("Y36e^Hepro" flaB-naT aK^agop-nuK KoMnaHuacu Muconuga). mxtu-cocnuK: 08.00.13 - "MeHexMeHT Ba MapKeTUHr". m.^.h. u-mum flapaxacuHM onuw y^yH é3un-raH gucc. - T., 2009. - 176 6

8. MyMUHoBa Э.А. KopnopaTUB 6owKapyB acocugaru KopxoHanapga MoflepHM3auuanaw xapa-éHnapuHu aManra owupuw xycycuaTnapu. "M^McoguéT Ba UHHoBa^oH TexHonoruanap" u-mum эneктpoн xypHanu. № 6, Hoa6p-geKa6p, 2020 Mun

9. CywHoB fl.X. KopnopaTuB 6owKapyB Mogen-napu: KoH^nTyan xux,aTnap, 3aMoHaBuM TeH-AeHuuanap Ba KoHBepreHuua UMKoHuaTnapu. "M^ucofluéT Ba UHHoBaurnoH TexHonoruanap" u-mum эneктpoн xypHanu. № 4, uronb-aBrycr, 2017 Mun.

10. XawuMoB A.A. KopnopaTuB 6owKapyB waK-uflaru Ty3unManapHu puBoxnaHTupuw ucTuK6onnapu. - T.: OaH, 2003. - 111 6.

11. flyweB P.M. CocroaHue u npo6neMbi ynpaBneHua rocygapcTBeHHbiMU naKeTaMu a^utf кopпopaцuM// KopnopaTuBHoe ynpaB-eHue B Y36eKucTaHe. MaTepuanb Hay^Ho-npaKTurnecKoM KoH^epeHuuu.-T.: 2004. C.15.

12. XaMMflynuH M.B. - KopnopaTUB MagaHuaT Ba KopnopaTUB 6owKapyB.- T.: AKageMua, 2007. -224 6

13. W.ATaMypagoB. Typnu MuHTaKanapga BeH^yp UHBecT^uacu Myx,UTU Tax-unu xaMga BeH-^yp 6u3HecuHM Y36eKucToH MKTucoAuéTura xopuM btuw MyaMMonapu. MKTucofluéT Ba uHHoBa-ljuoh TexHonoruanap" u-mum эneктpoн xypHanu 2019 Mun № 6 (00044) 69-79 6eTnap

14. Ashurova N.B. Tax policy with favorable investment climate establishment in the republic of Uzbekistan №11 2015. SAARJ Journal on Banking & Insurance Research Year : 2016, Volume : 5, Issue : 3 Pages 30-36 Online ISSN : 2319-1422 https://cyberleninka.ru/article/n7zbekiston-respublikasi-soli-siyosati-va-soli-so-asidagi-izhtimoiy-amkorlikni-amalga-oshirish-y-nalishlari

15. N. Ashurova, Sh Atamuradov. Analysis of the Venture Investment Environment in the United States, Europe and Asia and the Problems of Uzbekistan in This Region "TEST: engineering and management" USA. 2020/5/6 Vol. 83 pages: 592-600

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2023, 4 (164)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.