Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ВА ҚОРАҚАПОҚ МУСИҚА МАДАНИЯТИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА БАСТАКОРЛАРНИНГ ҚЎШГАН ҲИССАСИ'

ЎЗБЕК ВА ҚОРАҚАПОҚ МУСИҚА МАДАНИЯТИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА БАСТАКОРЛАРНИНГ ҚЎШГАН ҲИССАСИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
117
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Халқ амалий санъати / маданият / меъморлик / халқ мусиқаси / мерос / ёғ / бахши / қубиз / домбра / баламон / чинқобиз / рассом / эстрада жанри / опера

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Лола Махамматдинова

Қорақалпоқ мусиқа услублари одамларнинг кундалик ҳаёти, минтақанинг географик хусусиятлари ва бевосита ижтимоий-тарихий тараққиёт жараёнида шаклланишига асосланади. Уларнинг мусиқий жанрларига эътибор қаратсангиз, улар ҳам жуда ранг-баранг, айниқса, “Жиров бахшилик” услубида алоҳида ўрин тутади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ВА ҚОРАҚАПОҚ МУСИҚА МАДАНИЯТИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА БАСТАКОРЛАРНИНГ ҚЎШГАН ҲИССАСИ»

УЗБЕК ВА КОРАКАПОЦ МУСИНА МАДАНИЯТИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА БАСТАКОРЛАРНИНГ КУШГАН ^ИССАСИ

Лола Махамматдинова Узбекистан давлат санъат ва маданият институти Нукус филиали

Аннотация: Коракалпок мусика услублари одамларнинг кундалик хаёти, минтаканинг географик хусусиятлари ва бевосита ижтимоий-тарихий тараккиёт жараёнида шаклланишига асосланади. Уларнинг мусикий жанрларига эътибор каратсангиз, улар хам жуда ранг-баранг, айникса, "Жиров бахшилик" услубида алохида урин тутади.

Калит сузлар: Халк амалий санъати, маданият, меъморлик, халк мусикаси, мерос, ёг, бахши, кубиз, домбра, баламон, чинкобиз, рассом, эстрада жанри, опера.

THE CONTRIBUTION OF COMPOSERS TO THE DEVELOPMENT OF UZBEK AND KARAKAK MUSIC CULTURE

Lola Maxammatdinova Nukus branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: Karakalpak musical styles are based on the household economy of people's lives, geographical features of the region and formation in the process of direct socio-historical development. If you pay attention to their musical genres, they are also very diverse, especially in the style of " Jirov bakhshilik" has a special place.

Keywords: Folk art, culture, architecture, folk music, heritage, jirov, bakhshi, kobyz, dombra, balamon, chinkobyz, artist, variety genre, opera.

VIII аср охири-IX аср бошида халифаликни ларзага келтирган огир сиёсий вазият аббосийларнинг Мовароуннахр ва Хуросонда олиб бораётган сиёсатини узгартиришга мажбур этди. Бирин-кетин Урта Осиёда тохирийлар, саффорийлар, сомонийлар давлатлари ташкил топди. Мамлакатда содир булган бундай сиёсий узгаришлардан сунг Мовароуннахр Хуросондан ажралиб уз мустаккиллигини тула тиклаб олиш имконига эга булди. Мовароуннахрни бирлаштириб мустахкам давлат тузган давлат арбоби Исмоил Сомоний, 900 йилда Хуросонни хам саффорийлардан тортиб олиб улкан дав-лат барпо этди. Халифа сомонийлар давлатини тан олишга ва унга хукмронлик ёрлигини юборишга мажбур булди. Шу тарика !Х аср охирларига келиб Мовароуннахр

халклари Араб халифалигидан абадий халос булади ва араб халифалигидан мустакил булган йирик феодал давлат-Сомонийлар давлати ташкил топади.

Сомонийлар мамлакатни бошкаришда давлат маъмуриятини ташкил этадилар. Мамлакат унта девон (девони вазир, девони мустафи, девони амир ал-мулк, девони сохиб аш-шурат, девони сохиби муайид ёки борид, девони мушриф, девони мумалликайи хос, девони мухтасиб, девони авкоф, девони казо аз-зия) бошкарувида идора этилган. Сомонийлар хокимияти йирик заминдорларнинг манфаатини химоя килувчи мустакил феодал давлат эди («мулки султоний», «мулк ерлари», «вакф ерлари») Х аср охирига келиб мамлакатда авж олиб кетган узаро урушлар унинг иктисодий ва сиёсий кудратига катта путур етказди ва сомонийларнинг корахонийлар давлатидан маглубиятга учрашига олиб келди. XI аср бошларида сомонийлар давлати худудларида икки давлат: корахонийлар ва газнавийлар давлатлари пайдо булди.[1.Б.49]

Корахонийлар давлатни эл-юрт ва вилоятларга булиб идора килдилар. XI-XII аср-ларда Урта Осиёда мулкчиликнинг янги тури-иктаъ тартиботи урнатилади («мулки султоний», «иктаъ», «вакф ерлари», «мулк ерлари»). XII асрнинг 30-йиллари охирида Мовароуннахр Шаркдан келган кучманчи Корахитойлар хужумига дучор булди.

IX-XII асрларда мамлакат маънавий хаётининг асоси ислом мафкураси эди. Сомонийлар ислом мафкурасининг ривожига катта ахамият бердилар. Бухоро Шаркда ис-лом динининг энг нуфузли марказига айланди. Масжид, мадраса ва хонаколар куриш учун махсус жойлар ажратилди. Араб тили ва унинг имлоси жорий этилди.

Энг машхур маданият маркази шу даврда Багдод шахри эди. Багдодда «Байт ул хикма» (донишмандлар уйи) ташкил этилган эди. «Байт ул хикма»да Ахмад Фаргоний, Мухаммад ибн Мусо Хоразмий, Ахмад ибн Абдуллох Марвазийлар таълим олганлар. IX-X асрларда Урта Осиёда фан илмий асосларга эга эди. Унинг илдизлари Урта Осиё, айникса, Хоразм, шунингдек Бобил, Эрон, Х,индистоннинг антик дунёсига ва кадимги маданиятига бориб такалар эди.

IX-XII асрларда араб тилида асарлар ёз-ган энг машхур олимлар Ахмад Фаргоний, Мухаммад ибн Мусо Хоразмий, Абу Наср Фаробий, Абу Али ибн Сино, Абу Райхон Беруний, Абусалх Масихий, Абулхайр Хам-мар, Абуносир Аррон ва бошкалар эди. 1998 йил Ахмад Фаргонийнинг 1220 йиллиги нишонланди. Ахмад Фаргоний астроном, математик, географ эди. Багдод якинда Ракок номли мавзеда расадхона курилишига бошчилик килиб, астрономия мактабини ташкил этади. Унинг «Астрономия асоси», «Самовий харакатлар», «Юлдузлар хакидаги фан» номли асарлари машхурдир.

Мухаммад ибн Мусо Хоразмий машхур математик, астроном, географ, тарихчи эди. Ватандошимиз алгебра фанига асос солди.

Унинг «Ал-жабр», «Зиж», «Куёш соати хакида рисола», «Суръат ул-арз», «Устурлоб холати хакида рисола» каби асарлари Шарк ва уарб мамлакатларида илмий фикрларнинг ривожига самарали таъсир курсатди. Абу Наср Фаробий Шарк фалсафасининг улуг мутафаккири булиб, кадимги дунё фалсафий меросини саклашда ва ривожлантиришда катта хисса кушди. У 160 дан ортик асар ёзган, улардан «Аристотелнинг «Метофизика» асари максадлари хакида», «Мусика китоби», «Бахт-саодатга», «Сиёсат ал-мадония» шулар жумласидандир.

Абу Али ибн Сино икки сохага- медицина ва фалсафага кизикди ва бу сохаларда катта ютукларни кулга киритди. («Ал-конун фит-тиб», «Китоб уш-шифо», «Донишно-ма», «Рисолат ат-тайр»). XVII асрга кадар Европада тиббиёт тажрибаси ва фани Ибн Сино гоялари таъсири остида булган. Хоразм маданияти хоразмлик улуг олим Абу Райхон Берунийнинг номи билан богланган. Абу Райхон Беруний 150 дан ортик илмий асар ёзган булиб, «Утмиш авлодлардан колган ёдгорликлар», «Х,индистон», «Метеорология» каби йирик асарлари шулар жумласидандир. Беруний илм-фаннинг хамма сохаларини яхши билган комусий олим эди. У астрономия, геология, гидростатика, география, тарих фанларга катта хисса кушди.

XI-XII асрларда ижтимоий фанлар хам анчагина тараккий этди. Масалан, шоир Абу Абдулло Рудакийнинг прозаик асарлари, Абулкосим Фирдавсийнинг «Шохнома»си, Гардизийнинг «Зайн-ул-бахор» («Гузал хабарлар») асари, Мажидиддин Адмонинг «Тарихи мулки Туркистон» («Туркистон тарихи»), Низомулмулкнинг «Сиёсатнома»си, Юсуф Хос Хожибнинг «Кутадгу билик» асарлари шу даврга оид булиб, ундан ташкари шу даврларда Замахшарий, Махмуд Кршгарий, Амак Бухорий, Сузани Самаркандий кабилар хам ижод этдилар. [2.Б.43-44]

Бу давр Урта Осиёда меъморчилик санъати хам гуркираб ривожланди. Бухорода Дехгарон, Масжиди калон, Намозгох, Магоки Атторий масжидлари, Сурхондарёдаги Жаркутон минораси, Кухна Урганчда Фахриддин Розий макбараси, Марвдаги Султон Санжар макбараси, Талхожанбобо масжиди ва бошка ёдгорликлар меъморчилик санъатининг ёркин намуналари хисобланади.

IX-XII асрда дунёвий фанлар билан бирга диний билимлар хам кенг ривожланди. Исмоил Бухорий, Исо Термизий, Бурхонуддин Маргилоний, Абу Хафс Кабир Бухорий каби уламолар ислом таълимотининг ривожига улкан хисса кушдилар. Ислом дини таълимотининг равнаки ва таргиботининг кенгайишида Бухоро шахри марказий урин эгаллади.Тасаввуф таълимоти ривожланиб Урта Осиёда унинг турли хил йуналишлари (XII асрда

TypKucTOHga ^ccaBua, XIII acp oxupuga Xopa3Mga KySpoBua, XIV acpga Eyxopoga HaKmSaHgua) naögo Syngu Ba TapKangu.

Y3ÖeK Mycu;a MagaHuaTu KaguMuH Ba Soh Mepocra эгa экaнннгннн SyTyH gyHe TaH OHMOKga, myHuHrgeK, y y3HHHHr KaguMufinuruHH ca;naraH xonga, aHru 3aMOHaBHH ycnySnap, ^aHpnap Ba coxanap Syauna puBo^naHuS SopMo;ga. fflyHHHr ynyH xaM yMyMTatnuM MaKTaSnapu Mycu;a MagaHuaTu gapcnapu ^apaeHHga aManra omupunaeTraH umnap, muhhuh Mycu;a TatnuMuHuHr acocufi Ma;cagu xaM ycuS KenaeTraH em aBnogHu muhhuh Mycu;a MagaHuaraMroHu Ba ^axoH MycuKacuHu TymyHa onumu SunaH Supra yHu ^apKgafi SunaguraH maxc cu^arnga KaMOH Tonrapumra KaparanraHgup.

MatnyMKu, y3ÖeK xan; MycuKacuHu TamKun эryвнн MaxannuH MycuKuH ycnySnap Supu-Supura yxmaMaraH xonga paHr-SapaHrnuru SunaH anoxuga a^panuS Typagu. X,ap Sup Boxua, xap Sup BunoaTra xoc KymuKnap, pa;cnap, MycuKufi acSoSHap Ba muhhuh pa;cSon KufiuMnap xa;uga 6-7-cuH^ Mycu;a gapcnuKnapuga umkoh gapa^acuga MatnyMoT SepunraH Ba Sy MatnyMoTnap yKyBnu-emnap MatHaBuaTuHu SofiuTumga KaTTa axaMuaT KacS этagн. Eu3HuHr muhhuh MycuKa ycnySnapuMro xaKuga ran KeTraHga, acocaH TomKeHT-OaproHa, CaMapKaHg-Eyxopo, CypxoHgape-KamKagape Ba Xopa3M Mycu;a ycnySnapu anoxuga TatKugnaHagu. EomKa BunoaTnap Mycu;a ycnySnapu эca myHapra eHgomraH xoHga maKnnaHraH xucoSnaHagu.

EyHapgaH Tam;apu aHa Surra y3ura xoc ycHyS - Kopa;annoK MycuKuH ycnySu xaM y3SeK muhhuh Mycu;a MagaHuaTuga anoxuga ypuH TyTagu. Eu3 Sy xa;ga yMyMTatHuM MaKTaSHapu Mycu;a gapcnuKnapuga MatnyMoT SepMac экaнмнз, yKyBHu-emHap oHruga muhhuh MycuKaMu3 Tapuxu, yHuHr WKcaKHuru, gyHega yHuHr anoxuga ypHu SopnuruHu Ba энг acocuficu yHuHr Ha;agap paHr-SapaHrHuruHu TymyHTupumuMro aHna kuhuh KeHagu.[3.E.32-33]

KopaKannoK MycuKuH ycnySnapu Ma3Kyp xanKHuHr Maumui TypMym Tap3u, MuHTaKaBufi reorpa^uK xycycuaTnapHu y3uga My^accaM эrгaн SynuS, SeBocuTa н:m,нмoнн-rapнxнн TapaKKueT ^apaeHuga maKHHaHraH. Arap yHuHr MycuKuH ^aHpnapura Ha3ap concaK ynap xaM ^yga xunMa-xungup, aHHuKca, "^upoB-SaxmununuK" ycnySu anoxuga ypuHra эгa. ^upoB-Saxmu u^ponunuru ^yga KaguMufi SynuS, "KySro" Mycu;a acSoSugaH ^ofiganaHumagu. "KySu3"- Mycu;a acSoSu Fн^«;aкcнмoн acSoS SynuS, uKKuTa Topu MaB^yg Ba Koca kucmu ohuk, xen Hapca SunaH KonnaHMaraH xonaTga Synagu. YHuHr obo3u эca y3ura xoc SyFu; oxaHrga SynuS, KyfinoBnu xaM yHra ^yp oxaHrga SyFu; oBo3ga KyHnafigu. Eaxmunap Sy nonFy co3uga gocToH KymuKnapu Ba xan; TepManapugaH u^po Kunumagu.

^an; KymuKnapugaH "^umSoh", "^aM SepMec", "Ku3 MyHofiuM", "nommofiu KyfinaK", "Ey3aTOF" KaSu KymuKnap xan; opacuga oMManamraH SynuS, xo3upru

пайтда хам санъаткорлар томонидан севиб ижро этилмокда. Коракалпок миллий ракслари алохида уринга эгаки, йигит ва кизлар ракс тушганда уларнинг тез ва чаккон харакатлари эътиборни узига тортади. Мамлакатимизда кенг тус олган "Мустакиллик ва Навруз" байрамларида, айникса Тошкентда булиб утадиган бошка катта анжуманларда Коракалпок санъаткорларининг чикишлари умумхалк диккатига сазовор булмокда. Коракалпок санъаткорлари "эстрада" жанрида хам анча муваффакиятга эришмокдаки буни хам алохида таъкидлаш зарур. "Опера" жанрида хам кузга куринган санъаткорлар ижод килишмокда ва муваффакият козонмокдалар.

Коракалпок миллий чолгу ансамблларида - кубиз, думбира, буламон, чинковуз каби мусикий асбоблар мавжуд булиб, хозирда Коракалпок мусикачилари узбек чолгу асбобларидан рубоб, доира, гижжак, чанг, най ва бошка мусикий асбоблардан хам фойдаланишади. Шунинг натижасида бу мусикий асбоблар бири-бирига уйгунлашиб, улар таратаётган "оханг" хам узига яраша колоритда эшитилади.

Машхур кушикчилардан Узбекистон ва Коракалпогистон халк артистлари Ойимхон Шомуротова, Гулбарчин Сиримбетова, Илиш Ходжаметов, Тамара Душимова ва Байрам Матчановларни хаёти ва ижоди хакида алохида маълумот бериш мумкин. Бу кушикчи хонандаларни бутун Урта Осиё халклари танишади.

Таникли композитор Нажимаддин Мухаммеддинов бошчилигида Коракалпогистон бастакорлар уюшмаси ташкил килинган булиб, у ерда бир канча бастакорлар ижодий мехнат килишмокда ва уларнинг яратган асарлари мамлакатимизнинг тую-тантаналарида янграмокда. [4.Б. 115]

Хулоса килиб айтганда Коракалпок мусика услуби узига яраша хилма-хил ва ранг-баранглиги билан бошка мусика услублардан кескин фарк килади. Мана шу миллий ва маънавий бойлигимизни асраш ва уни келгуси авлодга бекаму-куст етказиш хар биримизнинг зиммамиздадир.

Коракалпок мусика услубини илмий тадкикот килиш ва уни кенг таргиб килиш, бизнинг маънавий дунёмизни янада бойишига олиб келади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Акбаров И. Мусика лугати, Гафур Хулом номидаги "Адабиёт ва санъат" нашриёти Т.

2. Ботиров Й., Тошмухамедова Д. "Укитувчи учун методик кулланма"

3. Кодиров Р. «Мусика педагогикаси»-Т.»Мусика» 2009 й.

4. Умумий урта таълимнинг Давлат таълим стандарти ва укув дастури «Таълим тараккиёти». -Т.: «Шарк» 1999 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.