Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ХАЛҚ ЧОЛҒУЛАРИДА ИЖРОЧИЛИК ТАРИХИ'

ЎЗБЕК ХАЛҚ ЧОЛҒУЛАРИДА ИЖРОЧИЛИК ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
2144
102
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Мақом / мусиқа / чолғу / асбоб / дойра / най / сурнай / танбур / дутор / рубоб / ғижжак / қўбиз

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Есанов Музаббар Омарович

Ўрта аср мусиқа ижрочилиги маданиятининг ўзига хос хусусиятларидан бири шунда эдики, чолғучилар нафақат бир неча турдаги мусиқа асбобларини чала олган, балки ўзлари ҳам мусиқа басталаганлар. Чолғучилар ўз даврининг етук мусиқачилари ва шоирлари ҳам бўлишган. Ўрта аср шароитида мусиқий ихтисослашув махсус мусиқий устахоналарнинг пайдо бўлишига олиб келди. Бу ерда устоз-шогирд анъаналари қарор топди ва ривожланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ХАЛҚ ЧОЛҒУЛАРИДА ИЖРОЧИЛИК ТАРИХИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 1 / March 2022 ISSN 2181-063X

УЗБЕК ХАЛК ЧОЛГУЛАРИДА ИЖРОЧИЛИК ТАРИХИ

Есанов Музаббар Омарович Узбекистан давлат санъат ва маданият институти Нукус филиали

Аннотация: Урта аср мусика ижрочилиги маданиятининг узига хос хусусиятларидан бири шунда эдики, чолгучилар нафакат бир неча турдаги мусика асбобларини чала олган, балки узлари хам мусика басталаганлар. Чолгучилар уз даврининг етук мусикачилари ва шоирлари хам булишган. Урта аср шароитида мусикий ихтисослашув махсус мусикий устахоналарнинг пайдо булишига олиб келди. Бу ерда устоз-шогирд анъаналари карор топди ва ривожланди.

Калит сузлар: Маком, мусика, чолгу, асбоб, дойра, най, сурнай, танбур, дутор, рубоб, гижжак, кубиз

HISTORY PERFORMANCE ON UZBEK FOLK INSTRUMENTS

Esanov Muzabbar Omarovich Nukus branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: One of the peculiarities of the culture of medieval music performance was that the musicians not only played several types of musical instruments, but also composed music themselves. The musicians were also mature musicians and poets of their time. In the Middle Ages, musical specialization led to the emergence of specialized music workshops. Here the teacher-student tradition was settled and developed.

Keywords: Maqom, music, instrument, instrument, doyra, nay, surnay, tanbur, dutor, rubob, gijjak, kobiz

Халк чолгулари узок утмишда пайдо булган. Маълумотларга караганда, дастлабки мусика чолгулари эрамиздан аввалги XIII минг йилликда дунёга келган, деб тахмин килинмокдa. Мусикачиликда дастлаб урма зарбли чолгулар пайдо булган. Чунки энг кадимги мехнат кушиклари ишнинг ритмик тузилиши билан бевосита боглик булган.

Ундан кейин шовкинли чолгулар пайдо булди, ижрочилар карсак чалиб ритмни таъкидлаган, шовкинли чолгулар таъсирини купайтирганлар. Ижрочи аёлларнинг чапак зарблари узига хос, такрорланмас гузал холатни вужудга келтирар эди.

Кадимги шарк маданияти багрида, узбек халк чолгулари шаклланди. Улар

куп асрлик тараккиёт давомида узига хос хусусиятларни, товуш тусини сакдаб колди. узига хос тузилиши туфайли, най, сурнай, танбур, дутор, рубоб, гижжак, кубизлар анъанавий шаклларда бизгача етиб келди.

Кулдорлик тузими даврида Мароканд, Нисо, Тупроккалъа, Термиз ва бошка шахарлар мавжуд эди. Ушбу шахарлар худудида олиб борилган казилма ишлар чогида бадиий хунармандчилик буюмлари, турли хил чолгуларининг тасвирлари топилди. Кулдорлик жамияти Урта Осиё халкдари маданияти ривожида мухим боскич булди. Халк мусикаси янада юксалиши билан бирга, чолгулар хам такомиллашди. [1.Б.140]

Асримизнинг 30-40-йилларида уюштирилган археологик экспедициялар (С.Л.Толстов, В.А.Вяткин, М.Б.Массон ва бошкалар рахбарлигида) натижасида кимматли маълумотларга эга булинди. Топилган маданий ёдгорликларда турли хил мусика асбоблари: танбур, рубобсимон чолгу, конун, уд, най, сурнай, карнай, доирасимон чолгулар чалаётган машшоклар тасвирланган.

Халк чолгулари Урта Осиё ахолисининг турмуши ва мехнат фаолиятининг ажралмас таркибий кисмига айланди. Чолгулар журлигида кушик, уйин ва куйлар халкнинг катта-катта маросимлари ва оилавий байрамларида ижро этилгани бизга маълум. Байрамлар купрок йил фасллари билан боглик булган. Урта Осиёда «Навруз», «Лола сайли», «Хосил байрами», «Ковун сайли», «Узум сайли» каби мавсумий байрамлар кенг таркалган. Бундай оммавий байрамларни халк чолгу ансамбллари, хонанда ва созандалар хамда раккосаларсиз тасаввур килиш кийин. Байрамларда, маданий маросимларда айникса карнай, сурнай, доира, ногора ва урма зарбли мусика чолгулари кенг кулланилган.

IX аср охирида Сомонийлар махаллий феодал сулоласи Урта Осиёнинг каттагина кисмини бирлаштиришга муваффак булди. Сомонийлар давлатининг пойтахти Бухоро йирик маданий марказга айланди. Бу ерда адабиёт ва мусика тараккий этди. Х,аёт шароитининг узгариши туфайли мусика санъатининг ижтимоий ахамияти ошди. Шахарликлар ва юкори табака синфлари турмушида мусиканинг роли сезиларли кучайди. Уша пайтлардаёк якканавоз, ансамбль мусикачилиги ва раксни уз ичига олган вокал чолгу мусика туркумлари мавжуд эди.[2.Б.360]

Урта аср мусика ижрочилиги маданиятининг узига хос хусусиятларидан бири шунда эдики, чолгучилар нафакат бир неча турдаги мусика асбобларини чала олган, балки узлари хам мусика басталаганлар. Чолгучилар уз даврининг етук мусикачилари ва шоирлари хам булишган. Урта аср шароитида мусикий ихтисослашув махсус мусикий устахоналарнинг пайдо булишига олиб келди. Бу ерда устоз-шогирд анъаналари карор топди ва ривожланди. Айни шу пайтда ансамбль ижрочилиги такомиллашди, мусика санъатининг асосий куринишлари шаклланиб чолгу асбобларининг янги намуналари кашф этишди.

fflapK onuMnapuHuHr Ha3apufi Kapamnapu MaB^yg u^ponunuK caHtaru Ta^puSacu acocuga maKnnaHraH SynuS, ynap y3 puconanapuga MycuKaHuHr ^aMHATga TyTraH ypHH Ba axaMuaTu xa^uga aTpo^nuna MatnyMoT SepraHnap.

OopoÖHHHHHr (873-950) "Karra Mycu^a khtoöh" ("KutoS an-Mycu^a an-KaSp"), uöh CuHOHuHr (980-1037) "^aBonam kutoöu" ("KutoSu ym-mu|o") KOMycugaru "MycuKa xaKugaru pucona", an-XopasMufiHuHr (X acp) "EunuMnap KanuTu", Cafi^ygguH YpMoBufiHuHr (1216-1294) "Onu^aHoSnuK xa^uga kutoöu" eKu "fflapo^ua kutoöu", ^OMuHHuHr (1414-1492) "MycuKa xa^ugaru pucona" KuTOÖnapuga Mycu^a u^ponunuru Ba xanK nonrynapu xaKuga MyxuM MatnyMoTnap SaeH этнnraн. Cafi^ygguH YpMaBufi ucTetgognu yg HonryHucu, xoHaHga, Mamxyp co3aHga cu^arnga TaHunraH. Y Озap6aн®;oннннr YpMaBua maxpuga TyrunraH. Cafi^ygguHHuHr энг KaTTa WTyru nag (Moguyc)napHuHr MyKaMMan cucTeMacuHu umnaS nuKKaHnurugagup. Höh 3afinuHuHr (1044 fiunga Ba^OT этraн) "MycuKa xa^ugaru TynuK кнтo6"н ("Kutoö yn-KaSup ^un-My^M^") yHuHr MycuKa unMugaru aroHa Ba SeSaxo KuToSugup. Y aHru ycynHu - MycuKaga nagnapHu xap^nap SunaH u^oganam ycynuHu umnaS nuKgu. ASgyKogup Maporufi (XV acp), ASgyKogup н6н-Рofiн6нfi (Maporufi) Озap6aн®;oнннr Mapor maxpuga TyrunraH, neKuH xaeTuHuHr ukkuhhu apMu TeMyp capofiuga-CaMapKaHgga yTraH Ba XupoTga Ba^oT этraн. "MycuKa unMuga oxaHrnap TynnaMu" ("^aMu an-anxaH $u-unM an-My^M^") puconacuga MycuKa xaKugaru TatnuMoTHu-KaMoHna, erra Topnu ru^^aK KaSu Sup Typgaru MycuKa nonrycu Sopnuru xaKugaru MatnyMoTnap SunaH SofiuTgu. An-XycafiHHuHr (XV acp) "MycuKufi KaHoHnap" puconacuga acocaH YpTa Ocue xanKnapu opacuga KeHr TapKanraH ukku Topnu MycuKa nonrycu-gyTop xaKuga MatnyMoT SepunraH. K^TSugguH am-fflepo3ufi (1236-1310) 3poHnuK MycuKa нaзapнeтннcн cu^araga TaHunraH SynuS, y3 puconacuga KaMoHnanu TaHÖyp xaKuga uöpaTnu Mynoxa3anap SungupraH xaMga uhcoh obo3uhu MycuKa acSoSnapu unuga энr eKuMnucu geS xucoSnaraH. XVII acpga amaraH SyxoponuK MycuKamyHoc ^apBum Anu y3 puconacuga TaHÖyp, naHr, KoHyH, pyöoö, Kyöu3, ru^^aK KaSu MycuKa nonrynapu xaKuga Öara^cun MatnyMoTnap SepraH.

EywK fflapK MyTa^aKKupnapuHuHr Mepocu xanK nonrynapuHu ypraHum coxacuga xaM Tapuxufi KufiMaTra эra. ASy Hacp MyxaMMag OopoöufiHuHr Mamxyp acapu «Kutoö an - MycuKa an -KaSup» («MycuKa xaKuga KaTTa kutoö») ynKaH axaMuaTra эra. YpTa acp onuMu Sy KuToSuga ukku xun MycuKa u^ponunuru: oxaHrHu uhcoh obo3u (KymuK caHtaTu) Ba nonrynap BocuTanapuga KafiTa TuKnamra a^paTagu. OopoSufi Moxup u^ponu cu^aTuga MycuKa nonrynapuHuHr ^aMuaT xaeTugaru ponuHu ypraHumra axaMuaT Sepagu Ba y: «... ^aHry - ^agannapga, paKcnapga, Tyfi - ToMomanapga, KyHrun onap Sa3Mnapga xaMga umK - MyxaSSaT KymuKnapuHu Kyfinamga nanuHaguraH y3ura xoc nonrynap Sop» geS e3raH эgн. [3.E.111]

Форобийнинг юкоридаги фикри чолгуларнинг нафакат сарой аъёнлари, балки шахар ва кишлок ахолиси, хунурмандлар орасида шунингдек, мусика маданиятида етакчи роль уйнаганлигини исботлайди.

Китобнинг иккинчи кисми бошдан-охир уша давр мусика чолгуларига багишланган. Унда лютня, танбур, най, рубоб, чанг, конун ва бошка мусика чолгулари изчил ва батафсил таърифланади. Форобий торли, мизробли лютняни уша даврда энг кенг таркалган чолгу хисоблаган. Лютня узига хос мизроб (чертма) воситасида чалинган, дастасида эса лигатура (ладо)лар жойлашган.

1Х-Х асрларда лютня арабча уд номини олади. Бу чолгу купгина Шарк мамлакатларида, Кавказ орти халклари орасида хозирги кунгача сакланиб келяпди. Замонавий уд намуналари Тошкент Давлат консерваториясининг сохавий-тажрибавий синовхонасида мавжуд.

«Мусика хакидаги катта китоб»да Форобий яна бир чолгу асбоби-танбурни хам таърифлайди. Олимнинг фикрича, танбур (дилни тирнаш) удга энг якин турдаги чолгулардан биридир.

Танбурда торлар нохун (металдан ясалган махсус чертмак-тирнок) ёрдамида чертилади. Танбур худди уд каби кенг таркалган ва халк севган чолгудир. Танбурнинг икки ёки уч жез тори булган. Унинг икки тури маълум: Хуросон ва Багдод танбурлари. Багдод танбурларининг макомлари камрок (бешта), чолгу дастаси калтарок булган. Хуросон танбурининг макомлари куп булган, дастасида чолгу бугзидан то дастанинг ярмигача оралигида пардалар жойлашган. Танбурнинг бу тури шу кунгача уз шаклини йукотмай, мусика ижрочилиги амалиётида якканавоз хамда ансамбль чолгуси сифатида амалиётда фойдаланиб келиняпти.

Форобий, шунингдек, найни хам таърифлайди. У турли хил дамли чолгуларини овоз хосил килиши принципига кура пайсимон гурухга киритади.

Улардан бири оддий най ёки бир йуналишда жойлашган куп тешикли най. Бу турдаги найлар ёки турлича аталувчи найлар хозирги кунда хам Шарк халклари орасида мавжуд. Уни ветнамликлар сао, тожиклар тутек, татарлар кавал, козоклар сибизга, озарбайжонлар ней (жуда кам учрайди), кдргизлар уоо, чоор (чупонларнинг чолгу асбоби), узбеклар най деб атайди. Олим купинча тут дарахтидан ишланадиган кенг таркалган сурнай хакида хам тухталади. [4.Б.315]

Форобий, шунингдек, дунай (мизмар)ни хам тилга олади. Дунай хозирги кушнай ёки туркман халк чолгуси гоша-дилли тюй дюк (куш камиш найчалардан тузилган чолгу)га ухшайди.

Форобий рисоласида узи яшаган даврда мавжуд булган рубобни хам батафсил таърифлайди. Уша даврдаги рубоб хам хозирги Кашкар рубобига ухшаб, резанатор ва анча узун дастадан тузилган. Икки хил чертма торли рубоб

мавжуд булган. 1 ёгоч декали ва асосий кисми ёгочдан, 2 пастки кисми чармдан ишланган декали.

Форобий шаходат беришича, чанг очик торларнинг тебраниши оркали оханг хосил килувчи мусика чолгулари туркумига киради. Уша даврдаги чангнинг 15 тори булган, улар диатоник созланган ва икки октава оралигига тенг товушкаторга эга булган. Рисолада таърифланган барча чолгулар ашула, ракс, якканавоз ва ансамбль ижрочилигига жур булишда фойдаланилган. Форобийнинг гувохлик беришича, уд чолгуси ансамбль ижрочилигида етакчи роль уйнаган. «Чолгу асбоблари хакида китоб» да олим танбур, рубоб, чанг каби чолгуларини удда чалинаётган куйга ёки якканавоз хонандага уйгун жур булиш учун созлаш усулларини тушунтиради. Шундай килиб, Шаркнинг улуг алломаси мусика илмининг бир булими сифатида чолгуларни урганувчи чолгушунослик сохасига асос солди.

Яшаган даврига кура Буюк олим ибн Сино Форобийга жуда якин. Унинг "Даволаш китоби" деб номланган йирик комуснинг "Мусика хакида рисола" бобида уша даврнинг мусикачилигига оид илмий-фалсафий билимлари баён этилган. Бу рисолаларда чолгулар таърифига анчагина урин ажратилган. Ибн Сино уз даври мусикаларини икки гурухга булади: мизробли, нохунли (барбод, танбур, рубоб) ва бутун резанатор копкоги буйлаб тортилган очик торли чолгулари (шохрух, чилтор, лира, чанг, арфа).

Уша даврда Шаркнинг таникли мутафаккири Сайфиуддин Урмавий мусика илми тизими (системасини) ривожлантирди. У уста чолгучи, хонанда ва мохир бастакор сифатида машхур эди. Удда олиб борган тажрибаларига таяниб, олим уз назарий коидаларини баён этди. Урмавийнинг "Таквадорлик китоби"да чолгу асбоблари ичида уд энг машхур ва энг замонавийидир деб таъкидлаганлар. [5.Б.428]

XIII-XVII асрларда яратилган рисолаларда чанг, конун, нузха, рубоб, танбур каби торли чолгулар, шунингдек, дамли чолгу найнинг таърифлари берилган.

Дарвиш Алининг (XVII асрда) Бухорода яратилган мусикага доир рисоласи анъанавий чолгулар хакидаги маълумот манбаи сифатида хизмат килиши мумкин. Унда мусика маданияти, чунончи, Урта Осиёнинг йирик шахарларида мавжуд булган чолгулар хамда мохир ижрочилар хакида нодир маълумотлар мавжуд.

Дарвиш Алининг рисоласи XVI-XVII асрлар Урта Осиё мусикасини урганиш учун кимматбахо манбадир. Мазкур асарда машхур хонанда ва чолгучилар, бастакорларнинг ижодий таржимаи холлари баён этилган.

Маълумки, Шарк адабиётида утмишда шоирлар асарларига жавоб ёзиш («назира») системаси кенг кулланилган. Куплаб «Хамса» лар хам шу йусинда

яратилган. Навоий узининг «Сабъаи сайёр» («Хамса» достонларининг бири) достонида Бахром Гур хакидаги кадимий афсонани, янгича талкин этди. Асар кахрамони - чанг чолгучиси Дилором деб аталган. Шоир унинг чолгусини мусика тимсоли сифатида гавдалантирган.

XV-XVII аср ёзма ёдгорликлари маълумотларини киёслаб шундай хулосага келиш мумкинки, бу даврга келиб, Урта Осиёда халк чолгуларида ижролик маданияти уз камолотига етди. Узбек халк чолгулари ижрочилари айни чогда узлари хам мусика асарлари яратганлар. Уша пайтдаёк мохир чанг, уд, гижжак, конун, най, танбур, буламан ижрочилари ва етук хонандалари булган, улар узига хос ансамбллар тузишган. Шунингдек, якканавоз ижрочилик хам ривожланган.

Восифий уз «эсталиклар» ида трелдек ажойиб услуб уйлаб топган конун чолгучиси Х,ожи Абдулло Марварид номини келтиради. У басталаган куй ва кушиклар халк орасида кенг таркалган. Шундай килиб, XIV-XVII аср тасвирий санъатида ва адабий меросида илдизлари узок утмишга бориб такалувчи мусика чолгулари асосий типларининг баркарорлигини тасдикловчи бой материал булган. [6.Б.143]

Дойра асбоби. Доира - узбек, коракалпок, тожик ва уйгур халклари орасида кенг таркалган, товуш баландлиги ноаник урма чолгу асбоб. Доира гардишига бузок ёки балик териси копланади, киркдан ортик халкачалари такилиб, булар доирани чалганда кушимча садо беради. Доирада иккита асосий товуш бор. Бири паст "Бум" иккинчиси баланд "бак" деб юритилади. Кетма-кет келган иккита киска товуш «бакко" ёки "бакка" ёки "баха" деб юритилади.Доира кенг таркалган чолгу асбоблардан. Доира ижрочилигидаги ракслар узбек ва тожик халклари орасида жуда кенг таркалган. Шошмаком доира усулисиз ижро килинмайди. Бухорода хар бир маком айтувчи хофиз маком усулларини доирада усталик билан узлаштирган ва уз ашулаларига жур булган. Доира товушлари нотада пуфлама ва симфоник оркестрдаги урма чолгу асбоблариникидек бир чизикка ёзилади.

Фойдаланган адабиётлар

1. Вызго Т., Петросянц А. Узбекский оркестр народных инструментов / Т. Вызго, А. Петросянц. Ташкент: Гос. лит. изд-во. Уз ССР, 1962. - 140 с.

2. Кароматова Ф.М. Узбекская инструментальная музыка / Ф.М. Кароматов. - Ташкент: Изд-во им. Г. Гуляма, 1972. - 360 с.

3. Ковбас М., Лейсек В. в Узбекистане / М. Ковбас, В. Лейсек. // Вопросы музыкальной культуры Узбекистана. Вып. Т.2. - Ташкент: Изд-во Худ. лит. им. Гафура Гуляма, 1969. - 111 с.

4. Ковбас М. Некоторые вопросы развития музыкального образования в Узбекистане / М. Ковбас // Вопросы истории и теории узбекской советской музыки. Ташкент: Гос. изд. Узбекской ССР, 1976. - 215 с.

5. Кари-Ниязов Т. Очерки культуры Советского Узбекистана / Т. Кари-Ниязов М.: Гос. изд. Узбекской ССР, 1955. - 428 с.

6. PetrosyansA.I. Cholg'ushunoslik 3-nashri. - Toshkent: «Sariat», 1990. - 143

Ь.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.