Научная статья на тему 'Шарқ маданияти ривожида ўзбек халқ мусиқа меросининг тутган ўрни'

Шарқ маданияти ривожида ўзбек халқ мусиқа меросининг тутган ўрни Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
1709
146
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
маданият / мусиқа / мақом / санъаткор / рисола / соз / устоз / созанда / маҳорат

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — С. Маннопов

Мазкур мақолада ўзбек халқ мусиқа маданияти ва ижрочилик санъатининг ривожланиш тарихи, уни акс эттирувчи тарихий манбалар, тарихий шароитда янги ижро йўллари, мусиқа илми тўғрисида Ўрта Осиёнинг қомусий олимларининг фикрлари тўғрисида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Шарқ маданияти ривожида ўзбек халқ мусиқа меросининг тутган ўрни»

Шарк маданияти ривожида узбек халк мусика меросининг

тутган урни

С.Маннопов, Фаргона давлатуниверситети

Аннотация - Мазкур маколада узбек халк мусика маданияти ва ижрочилик санъатининг ривожланиш тарихи, уни акс эттирувчи тарихий манбалар, тарихий шароитда янги ижро йуллари, мусика илми туFрисида Урта Осиёнинг комусий олимларининг фикрлари туFрисида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар - маданият, мусика, маком, санъаткор, рисола, соз, устоз, созанда, майорат.

Буюк Турон заминида мусика маданияти ва ижрочилик санъатининг ривожланиши кадим замонларга богланиб кетади. Буюк шарк алломалари Мудаммад Ал-Хоразмий, Абу Наср Форобий, Адмад ал-Фаргоний, Абу Али ибн Сино, Падлавон Мадмуд, Умар Х,айём, Мирзо Улугбек, Задириддин Мудаммад Бобур, Абдурадмон Жомий, Алишер Навоий, Падлавон Мудаммад, Нажмиддин Кавкабий, Дарвиш Али Чангий ва бошка улуг бобокалонларимиз узларининг рисолаларида ижрочилик санъати, мусика илми ва тарихи, чолгу созларининг тузилиши, ижровий услублари, санъат-корлик конун - коидаларига оид кимматли маълумотларни баён этиб кетганлар. Машдур дидактик асар «Кобуснома»да дам дофизлик ва санъаткорликнинг коидаларига багишланган алодида боб урин олган.

Заминимизда утказилган тарихий казилма-лар натижасида топилган дуторга, сурнай, конунга, найга ухшаш созлар, тошларга уйиб битилган созандаларнинг соз чалиб тургани-даги тасвирлари, миниатюра асарларидаги созанда ва дофизларнинг расмлари улкамиз-да ижрочилик санъати кадимдан ривожланиб келганлигидан далолат беради. Шарк халк-ларининг мусикий мероси булмиш Маком, Мугом, Дастгох, Навба, Рага, Кюи каби ижрочиликнинг мураккаб туркумлари авлод-дан - авлодга огзаки равишда утиб келган. Тарихий манбалар, билимдон устоз санъат-

корларнинг фикри дамда илмий тадкикот-ларга караганда, XIII-XVII асрларда Урта Осиё, Хуросон ва Озарбайжон халклари мусикасида куйидаги ун икки (Дувоздах) маком мавжуд булган. Булар «Ушшок», «Наво», «Бузалик», «Рост», «Хусайний», «Хижоз», «Родавий», «Зангула», «Ирок», «Исфадон», «Зирофканд», «Бузург».

Яна бир тарихий манбага мурожаат киладиган булсак, улуг олим Мирзо Улугбек Тарагайнинг «Рисола дар илми мусика» (Мусика илми дакида рисола) китобининг «Дар баёни дувоздад маком» (ун икки маком зикрида) бобида шундай фикрлар келти-рилади: Хожа Абдулкодир ибн Абдурадмон Марогий, Хожа Сайфидин Абдулмумин, Султон Увайс Жалоирийларнинг сузларига караганда, аввалда макомлар еттита булгон: «Макоми рост», «Макоми Ушшок», «Макоми Наво», «Макоми Родоо», «Макоми Хижоз», «Макоми Ирок», «Макоми Хусайний». Яна ушбу рисолада улуг бобомиз Улугбекнинг узи танбур ва ногорани жуда яхши чалганлигини, «Булужий»,

«Шодиёна», «Ахлокий», «Табризий», «Усули равон», «Усулий отлиг» сингари куйларни ихтиро килганлигини таъкидлаб утади.

Юкоридаги фикрларга суянган долда, шундай хулоса килиш мумкинки, тарихий шароитда янги ижро йуллари сайкалланган куринишлари билан жилоланиб келган. Кейинчалик халкнинг этник жойлашиши, яшаш шароитлари, турмуш тарзига караб уларнинг турлича маданий ривожланиш даврига асосланиб дар хил маком йуллари дам уз урнини топганлиги эдтимолдан холи эмас.

Натижада XVIII асрга келиб Бухоронинг «Шашмаком» (Олти маком)и: «Бузрук», «Рост», «Наво», «Дугод», «Сегод», «Ирок» макомлари узининг наср ва мушкулот кисм-лари билан ривожланган булса, Фаргонанинг «Чор маком»и (Турт маком), «Дугод

хусайний»нинг еттита йули, «Чоргох»нинг олтита ижрочилик йули, «Шахнози Гулёр» нинг олтита ижрочилик йули хамда «Баёт» йулларининг савти ва тароналари билан жилоланиб, ижро этиб келинган.

Хоразм макомларида хам юкорида таъкидланган олти маком ижросини алохида услубий ва узига хос йуналишини кузатиш мумкин. Бунда факат кейинчалик еттинчи маком сифатида чертим йулидаги «Панжгох» макоми киритилган. Шунинг учун авлоддан авлодга утиб келган бебахо мусикий бойлиги саналмиш Бухоро, Хоразм ва Фаргона-Тошкент макомлари, бетакрор ашула ва катта ашулалар сингари дурдоналар бизга берилган улуг неъмат сифатида ардокланади.

Халк санъатининг улкан билимдони устоз Юсуфжон кизик Шакаржонов: «Миллий мусика санъатимиз бамисоли бир дарахт булиб, унинг томири Хоразм, танаси Бухоро, шохлари Фаргона-Тошкентдир», - деб таърифлаган эканлар. Устознинг бу сузлари-да катта маъно ётади.

Мусикий ижрочилигимизнинг яна бир йуналиши достончилик санъати Сурхондарё, ^ашкадарё, Хоразм вохаларида жуда ривож-ланган булиб, халк бахшилари томонидан севиб ижро этиб келинади.

Тарихий манбаларга мурожат этадиган булсак, мусикий маданиятимиз узок тарих билан богланганлигини гувохи буламиз. Бунга кадимшунослар томонидан топилган ашёвий далиллар тош деворларга чизилган мусикий созлар ва созандалар суратлари, миниатура куринишидаги шохлар сарой-ларидаги базмларда созандалар тасвири, мусикий ижрочилигимизнинг садолари асрлар оша бизга етиб келганлигидан далолат беради.

IX-XII асрларда Урта Осиё мусикий маданиятида узгаришлар даври булганлиги манбаларда курсатиб утилади. Лекин X-XII асрларда ижод килган созандалар, хофизлар ва бастакорларнинг номлари ва уларнинг ижодий фаолиятлари хакида жуда кам маълумотлар сакланиб колган. Устоз мусика-шунос олимларнинг ёзма манбаларига асос-ланиб баъзилари устида тухтаб утишни

лозим топдик.

VI-VII асрларда яшаб ижод этган Урта-Осиёлик Фахлобод Борбад хакида маълумотларга караганда мусикашунослик, бастакорлик, созандалик ва хофизлик борасида тенги йук санъаткор булганлиги эътироф этилади. Афсонавий ижрочилик махоратига эга булганлиги хакида ёзган устоз мусикашунос олим Ар-Розий Борбад-нинг буюк ижрочилик махорати билан биргаликда мусикий созларнинг хам яратувчиси булганлигини айтиб утади. Борбад яратган мусика асбоби X-XII асрларда Хуросон ва Туронда кенг таркалганлигини ва унинг 4 торли булганлигини ёзади.

^адимий кулёзмаларда X-XII асрларда ижод килган Абубакр Рубобий, Бунаср, Буамир ва чангчи Лукорий ва бошка созанда ва хофизларнинг номлари эслаб утилади.

IX-X асрда яшаган буюк шоир Абу Абдулло Рудакий уз замонасининг чанг соз-ларини чалишда мохир булганлиги, айникса «Буйи жуйи мулиён» шеърини ушшок куйида айтилгани кадимги кулёзмаларда курсатилган. Адабиётшунос олим Натан Маллаев кадимий кулёзмалар асосида X-XII асрларда танбур, рубоб, кус ногора, кубиз, табл, танбурок, зир, най, чагона, шайпур, сурнай, карнай, аргунан, конун каби торли, зарбли ва пуфлаб чаладиган чолгу асбоблари улкамизда кенг таркалганини ва ун икки маком тараккий топиб такомиллашганини курсатиб утган.

Уша даврнинг буюк олими Мах,муд ^ошгарийнинг «Девони луготит турк» асарида кадимий туркий халкларнинг халк огзаки ижоди ва кушиклари, байрам ва маросимларидаги мехнат кушиклари, кахра-монлик кушиклари хдкида намуналар берилган булиб, уша замонда кушикчилик жанри ривож топганини курсатади.

X-XII аср мусика ва ашула санъатига доир баён этилган ноёб маълумотлар Юсуф Хос Хожибнинг «^утадгу билиг» асарида хам учрайди. X асрнинг буюк комусий олими, мусикашунослик фанининг улуг кашфиётчи-си Абу Наср Ал Форобий (873-950) булиб, унинг мусика сохасида яратган асарлари

acocuga eBpona onuMnapu x,aM KaTop acapnap apaTraHnap. OapoöuH y3 ^aonuaraga MycuKa h^mhhh TagKHK этнm öunaH Öupra $H3HonorHK acocnapuHH um^am ycruga H«og Kungu Ba KOHyH, FH®«aK Kaöu aHru MycHKHH co3napHH Kam$ этgн. YHHHr MycuKa cox,acugarH Ha3apuH acapnapugaH «Khtoö yn MycuKa an-Kaöup» («Karra MycuKa khtoöh»), «KanoM ^aKynreT un MycuKH» («MycuKa x,aKuga cy3»), «Khtoö uxcoan hökoo» («KyHnap TacHH^H x,aKHga khtoö»), «khtoö $hh HaKpa My3o$a unan hökoo» («PuTMra KymuMna KunuHaguraH cHn«Hmnap x,aKuga khtoö») KHToönapu MatnyM. ÄKageMHK My3a$$ap XaHpynnaeB-HHHr «OopoÖHH» acapuga yHHHr MycuKa H«ogu x,aKHga KHMMaTnu Mat.nyMoT.nap öepunagH.

OopoÖHH TypKucToHHHHr Oapoö (YTpop) maxpuga TyrunraH öynuö, yHHHr oTacu My^aMMag TapxoH TypKuH KaöunanapgaH эgн. ÄBBan Yrpopga, yKHÖ, cyHrpa Eorgogra öopuö yHga $anca$a, TaöueT, MycuKa ^aHnapu öunaH nyKyp myrynnaHagu. ^aguMru Mhoh ^aMnacy^napugaH Ä^noTyH (HnaTOH), Äpacry (ÄpucToTen) napHHHr gyHe KapamnapuHH nyKyp ypraHHÖ, ynapHHHr TatnuMoTnapuHH KaHTagaH umnaö nuKgu. Ey эca yHra ÄpucToTengaH KeMuH «YcTog cohhh» (Hkkhhhh ycrog) homhhh Öepagu. Y yma gaBpHHHr энг yTKup co3aHgacu, öacraKopu, ypra Ocuega Ba ^khh fflapKga MycuKa MagaHuaTHHHHr HupuK apöoöu cu^aTuga TaHungu. OopoÖHH yma gaBp H«ponunHK caHtaTuga x,aM öeHHx,oa KaTTa myxpaT Ko3oHgu. YHHHr MycuKa MyHanumugaru Ha3apuH acapnapu Kena«aKga YpTa Ocue xanKnapu MycuKa $aHH TapaKKueTura acoc Öyngu Ba my öunaH Öupra gyHe MycuKa $aHH pHBo«ura x,aM KaTTa x,ucca Öynuö Kymungu.

^Ha Öup ynyr annoMa Äöy Änu Höh Chho (980-1037) x,aM MycuKa Ha3apuacu öunaH myrynnaHraH öynuö, 1931 Hunga MaxMyg an XaB^HHHr EepnuHga Hamp этнnгaн Höh CuHoHHHr MycuKa H«ogHra öarumnaHraH KHToöuga Äöy Änu Höh Chhohh KaTTa MycuKa Ha3apueTHHcH Ba KaTop MycuKa acöoönapu Kam^ueTHucu öynraHnurH Tyrpucuga Matny-mot Öepagu. ^Ha my KHToöga ynyr onHMHHHr MycuKa xaKHgaru «Khtoö yH Ha«oT»

acapuHHHr apaönagaH HeMucnara Tap«HMacu öepunraH. Äöy Änu Höh Chho THÖÖHeT, ^anca^a, MycuKa co^acuga «ÄnKoHyH ^ht-thö» («Thö KoHyH»), «Khtoö yn mu^o» («fflu^o khtoöh»), «^oHumHoMa», «Pucona ^uan MycuKHH caHp mo^h an mu^o» («MycHKa Tyrpucuga mu^oga öepunraHgaH öomKa pucona») Kaöu KaTop acapnapHH e3gu. Höh CuHoHHHr MycuKara goup Myno^a3anapu «Khtoö am mu$o» acapura ano^uga Öup khcm Kh.hö KupuTunraH. MKopugaru acapnapga Höh chho MycuKaHHHr эcтетнк ax,aMHATH Ba Tatcup Kynura эtтнöop öepuö, aHpuM «hcmohhh Ba py^HH KacannuKnapHH MycuKa BocuTacu öunaH mu^onam ycynnapuHH y3 aManueTuga «opuM Kunagu. Ey aHa yma gaBpga MycuKa caHtaTHHHHr WKcaKnuKKa эpнmгaнн-hh ^aM KypcaTagu. Äöy Änu Höh Chho EyxopoHHHr Ä^moHa Kumnoruga TyrunraH öynuö, oTacu Äögynno^ acnu EanxnHK gaBnaTMaHg Ba MagaHHaTnu Kumu öynuö, yrnHHH emnurugaH KoöunuaTH, ucTetgoguHH, 3e^HHHH Kypa öunraH ^onga yHHHr yKHmura KaTTa эtтнöop Öepagu. Höh Chho Eyxopoga amaraH gaBpuga CoMoHHHnapHHHr öoh KyTyöxoHacugaH ^oMganaHagu Ba mhoh KHToönapuHH THHMaM KupoaT Kunagu. 999 Munga ^opaxoHHHnap ToMoHHgaH CoMoHuMnap gaBnaTH KynaTunran, YpraHnra Kenuö Xopa3M onHMnapu KaTopugaH «oM onagu. KeMuHnanuK Ma^Myg Fa3HaBHH Ta3HHKH ocTHga Kyn ma^apnapHH Ke3HÖ 1037 Hunga ^aMogoHga Ba^oT этagн.

X acpga amaö H«og KunraH My^aMMag Höh Än Xopa3MHH MycuKa ^aKuga acap e3HÖ, y3HHHHr «Ma^oTHx yn ynyM» geö aTanraH KoMycuH acapura acocuH öoönapgaH kh.hö KymraH. Xopa3MnuKnap KaguMgaH MycuKa Ba paKc ^aMga kh3hkhh.hk maHgocu öynraHnHK-napura Änumep HaBouH ^aM mo^ugnuK Öepagu. Y y3HHHHr «Caötau caHep» gocToHuga Öup MycuKamyHocHH Xopa3MgaH KenTupuö ranra conraHnuruHH KyHugaru Mucpanapga H^oganaMgu:

Hyu dyo ^nöu, öeön $ap30Ha, Ku öeü y3 KypzouuMÖau afaoHa, MeHKU mymMum 6yeH ny3op Mema, MynK Xopa3M эрyр öuep Mema, CawbamuM ouöa co3 hormovi urnu.

К^илмойин мен каби ишимни киши,

«Илм адвор» фан мусщий

Мендин ул, илм булди тахциций.

Шундан куринадики, кадимги замонлар-дан бери мусикий санъат дунёсида Хоразм юксак уринда булган. XI-асрда дунёга келган «Кобуснома» асарининг 36-боби хам мусика санъатига багишланган булиб, унда китоб муаллифи Кайковуснинг чолгучи ва хофиз-ларга кандай куй танлаш ва качон, каерда ижро этиш хамда санъаткор одоби ва маданиятлари тугрисидаги насихатлари, уша даврда мусикий санъатнинг тараккиёти юксак даражада кутарилганлигидан далолат беради.

XII асрдан бошлаб Ал-Форобий, Абу Али Ибн Сино мусика назариялари замирида махаллий тилларда мусика фани хакида катор асарлар майдонга кела бошлади. Хоразмлик олим Ар-Розий узининг XII асрда ёзган «Жомеоул -улум» комусининг бир булимини мусика фанига багишлаган. XIII асрда Мухаммад Ибн Маъсуд аш- Шерозий (1236-1310) «Дар илмий мусикий», Сайфутдин Абдул Муъмин ал Урмавий (1294 йилда вафот этган) нинг «Рисолатун Шарафия» каби асарлари хам мусикага багишланган. Мусика илми билан урта аср олими Мухаммад ал Амулий хам шугул-ланган. Замонамизнинг атокли мусикашунос олими санъатшунослик доктори Исхок Ражабов (1927-1982) XIII асрда майдонга келган ал-Урмавийнинг «Рисолатун Шарфия», Аш-Шерозийнинг «Дар илмий мусикий» асарларига илова килинган ва уд сози учун ёзилган кадимий мусика ноталарини шартли белгилар билан хозирги замон нотасига угиришда тажрибалар утказди. Мухим ахамиятга эга булган бу тадкикотда XIII асрда нотага олинган кадимий мусика тузилишини хозирги замон узбек куйларига жуда якинлиги аникланган.

Тарих зарваракларига назар солганимизда улуг бобомиз Амир Темур даврида хам маданият ва санъат ривожланганлигини гувохи буламиз.

Айникса Абдулкодир Марогийнинг Шом давлатидан олиб келиб сарой мусикачи-ларининг рахбари этиб тайинлаганлиги хам

унинг мусика санъатига ихлосманд булган-лигидан далолат беради. XVII аср мусика тарихчиси Дарвиш Алининг маълумотига караганда Хожа Абдулкодир Марогий исфахонлик булиб, уша давр Шаркининг буюк мусика олими, бастакор ва назариёт-чиси эди. У Самаркандга келгач, сарой театри ва мусикасига рахбарлик килди. Самаркандда уз мактабини яратди, куплаб шогирдлар тайёрлади ва мусикий тараккиёт-га катта хисса кушди. Унинг каламига мансуб «Зубдатул адвор», «Макосидул илхон» номли китоблар ёзилганлиги тугрисида маълумотлар мавжуд булиб, Дарвиш Али яна «Миатайин» номли мусика туплами яратгани хакида маълумот беради.

Амир Темур уз тузукларида унинчи тоифа хунар-санъат эгаларидир. Уларнинг давлат-хонага келтириб урдада уринлар белгилан-ган, деб таърифлайди. Ёзма манбаларда яна шу даврнинг йирик бастакор созандаларидан Сайфитдин Найи ва Кутби Найи, Саид Юсуф (кубуз), Дарвиш бек каби мусика сохасида машхур булган санъаткорлар каламга олинади.

Мовароуннахр маданияти ва санъати айникса Улугбек (1394-1449) замонасида юксакликка кутарилди.

Профессор Абдурауф Фитрат Улугбек даврида Самаркандда ижод килган Дарвиш Ахмадий Конуний, Султон Ахмад Найи, мусикий рисола ёзган коракуллик Х,исорий, Хоразмлик Абу Вафо, мусикашунос олим мавлоно Сохиб Балхий, шахрисабзлик баста-кор Абул Барака, машхур созанда Навоий-нинг муаллими Хужа Юсуф Бурхон, Навоий-нинг тогаси Мухаммад али Гарибийлар каби уша замоннинг машхур санъаткорларини каламга олиб утади. Машхур мусикашунос Х,офиз Дарвиш Алининг каламига мансуб «Тухфатус сурур» асарида айтилишича Улугбек Мирзонинг узи хам мусикий олимлардан саналган.

Улугбек вафотидан сунг санъатдаги ривожланиш даври хиротга кучди. Бунинг бевосита рахбарлигида улуг бобомиз Алишер Навоий турди, подшох ва шоир хусайн Бойкаро хомийлик килди. Навоий бутун Мовароуннахр, Хуросон санъат ва

адабиёт, маданият ахлининг сарбони булиб янги тараккиёт погонасига олиб чикди. Шу давр ичида узбек халкининг мусика маданияти юксак чуккига кутарилди. Буюк мусика устозларни энг истеъдодли талаба-ларни уз тарбиясига олди. Янги куйлар, кушиклар, мусика назариясига оид асарлар майдонга келди, талантли созандалар, бастакорлар, хофизлар етишиб чикди. Устози ва дусти буюк шоир Абдурахмон Жомий хам бу борада калам тебратиб «Рисолал мусикий» асарини ёзди. Бу асарда узбек халкининг кадимий ун икки макоми хакида кимматли маълумотлар берилди. Яна бир замондош олим Зайнобуддин Ал Хусайний «Конуни илми ва амали мусикий» номли мусикий дарслик ёзиб, уни Навоийга багишлади. Нуритдин Маргилонийнинг «Максадул адвор» («Мусика илмини максади») рисоласи хам майдонга келди. Навоий факат санъаткорларнинг хомийси булибгина колмай, у мусика олими ва бастакори хам булган. Захириддин Мухаммад Бобур унинг бир катор мусика асарлари яратганини, жумладан «Накши» (ашула)лари, «Пешрав» (мусика)лари бор-лигини «Бобурнома» асарида хикоя килади. Узларининг тахаллуслари хам «Наво»га богланганликлари замирида мусикага якин-дан ошно булганликларини курсатади.

Навоий «Махбубул-кулуб» асарининг иккинчи мутриб (ашулачи), муганний (созанда) фаслида мутриб ва муганнийлар ижроларини таъсирчанлиги ва тарбиявий ахамияти хакида суз юритади ва най, гижжак, танбур, чанг, уд, рубоб, кубуз, конун, чагона, каби мусика асбобларини фазилатларини хам таърифлайди. «Мезонул авзон» асарида Навоий туюк чанги, туркий, орзуворий, мухаббатнома, мустаъзод каби халк кушикларининг 8 тури, уларнинг вазн хусусиятлари хакида маълумотлар беради. «Хамсатул-мутахаййирин» асарида эса Навоийнинг мусика назариясига катта эътибор бергани намоён булади. Бу асарда Мавлоно Али Уохнинг тенги йук созанда, назариётчи эканини ва унга бир назарий дарслик ёзишни топширганини айтади. Бундан ташкари устод Кулмухаммад, Хужа

Шахобиддин, Абдулло Марваридий, Мавлоно Биноий каби мусикашуносларнинг мусикага оид асарлар ёзганларини курсатиб утади. Навоий «Холати Пахлавон Мухаммад» асарини уз даврининг буюк бастакори, ун икки макомнинг такомил-лашувида катта хисса кушган Пахлавон Мухаммаднинг мусика ижодига багишлади.

Уша давр мусика маданияти хакида Захриддин Мухаммад Бобур хам кимматли маълумотлар берган. Унинг ёзишича устод-лар Кулмухаммад, Абдулло Марворидий, Хусайн Удий, Дарвишбек, Юсуф углоки (кубиз), Гулом Шоди, Шайхи найи, Шайх кули (гижжак)лар Навоийнинг ёрдами ва гамхурлиги туфайли шухрат топганлар.

Алишер Навоийнинг шогирди ва кичик замондоши машхур мусикашунос олим ва бастакор Зайниддин Восифий узининг «Бадоео ул-вакоео» асарида Навоий даврида халк санъатини накадар ривож топганлиги тугрисида ёзиб, подшох Хусайн Бойкаро саройидаги базмлардан бирини шундай таърифлайди: "Деворларга кокилган ва ерга кетма - кет тушалган гиламлар фаранг кофуридек, суратли пардалар мунаккаш ва етти рангда товланиб туради. Хонандалардан Хофиз Басир, Хофиз Мир, Хофиз Хасанали, Хофиз Хожи, Хофиз Султон, Махмуд Айший, Шох Махмуд хонанда, Сияхча хонанда, Хофиз Убахий, Хофиз Турбатий, Хофиз Чарогдон, созандалардан Устод Хасан Балабоний, Устод Али, Мавлоно Хонакохий, Устод Мухаммадий, Устод Хожи Кухастий Нойий, Устод Саидахмад Еижжакий, Устод Али Кучак Танбурий, шоирлар, надиму мажлисоролардан Мавлоно Биноий, Х,ожа Осафий, Амир Шайхим Сухайлий, Мавлоно Сайфий Бухорий, Мавлоно Комий, Мавлоно Хасаншох, Мавлоно Дарвеш Рузангар Машхадий, Мавлоно Мукбилий, Мавлоно Шавкий, Мавлоно Завкий, Мавлоно Халаф, Мавлоно Наргисий, Мавлоно Хилолий, Мавлоно Риёзий Турбатий, зарифлардан Мир Сарбарахна, Мавлоно Бурхон Гунг, муаррих Мирхонд, Мавлоно Мухин, Мавлоно Хусайн Воиз, Саййид Еиёсиддин Шарфа, Мавлоно Мухаммад Бадахший, Мавлоно Халил Саххоф, Мавлоно Мухаммад

X,a$oBHH xaTToT...napHH yma Ma«nucra nopnagunap."

3aHHHggHH Bocu^HHHHHr MatnyMoTnapura KaparaHga xupoT Ca^aBuHnap ToMoHugaH umron KunHHraHga Öem ro3ra aKHH caHtaT axnu MoBapoyHHaxpra Kynum KunraHnuru, Öynap opacuga ^ochm ä.h KoHyHHH, amynanu Ba co3aHga aen (TyraHHua) HaKapXoHHM, Caug ÄxMag Fu««aKHH, MyxuÖH Änu Eo.oöohhh, xacaH Ygu, xycaH Ygu, XycaMH KynaK HaMu, X,o$H3 MapxoHaHga, paKKocnapgaH MaKcyg Änu Kaöunap Öopnuru aMTHÖ yTHnagu.

XIX acpga mapKuH TypKucroHga amaö H«og KunraH HcMaTynnox höh HetMaTynnox My«H3HH «TaBopuxH MycuKuHyH» acapuga yn MyxHM HyKTa: MycuKa, metp( agaöueT) Ba MatHaBHH KaMonoT a«HÖ Öup yMryHnuKga TanKHH этнnagн. MycuKamyHoc Myannu^ MycuKa TapuxHHH o.hm Ba agaÖHeTnunap ^aonuaTHgaH Ky3aTHÖ, Öy coxaHHHr yH erru ycTo3H xaKuga xHKoacuMoH My^accannHKga MatnyMoTnap Öepagu. MaHa yma MycuKa ycTo3napuHHHr My«a3 pyHxaTu:

1. Xapu3 (Äöy-T-TypK)

2. Oucorypc (nu^arop)

3. Äöy Hacp OapoÖHH

4. MaBnoHo Änu mox

5. X,o«a fflaxoöuggHH

6. Äögynnox MapBapug

7. HypugguH ÄögypaxMoH ^omhh

8. Hh3omhaahh Änumep HaBouH

9. MyxaMMag Xopa3MHH

10. MaBnoHo HytMoH CaMapKaHguH

11. MaBnoHo Coxhö EanxuH

12. maHx Ca^oHu CaMapKaHguH

13. ^ogupxoH EpKaHguM

14. naxnaBoH MyxaMMag KymTHrup

15. MaBnoHo YöaHgynnox HyT^uH

16. Xa3paT rocy$ CaKKoKuH

17. ManHKa Omohhhco

Myannu^ my acapuga MaBnoHo Änu ffloxHH MycuKa Ha3apueTnucH, öacTaKop Ba gyTopHH Kam^ этгaн öyroK chhmo cu^aTHga Tatpu^naHgu. «Hynu HpoK» MaKoMHKHM, ^unxon MyraHHuMnap unpa Mamxypgyp, Xa« ca^apura öopraHga HpoK nynugaH yTHÖ KeTHÖ öopuö H«og kh.hö «Hynu HpoK» ot KyHgunap. GyTopHH xaM Kam$ Kungunap. X,aM metp Öy Tym, xaM MycuKHH Taxnun Kunumga y3 3aMoHa-

cuHHHr öeöaganu эpgнnap.

npo^eccop Äögypay^ OmpaT xaM XV-acpga MoBapoyHHaxp Ba XupoTga u«og KunraH. «HmpaT» hcm.h nonry co3hhh nanagu-raH ycTog ÄöynKocuM Ba xycaMH EoMKapoHHHr MycuKHH MyannHMH, aHgu«oHnHK MaBnoHo rocy^ EaguHH, (xycaMH EoHKapo xaM MycuKa öunaH myrynnaHraHnuru myHgaH KypuHagu), TaHÖypra Öup chm KymHMna kh.hö H«po этгaн. MaxMyg fflaMöoHHH, ÄögyKogup

MapFHnoHHH, XaÖHÖynnouH naHru, MyxappaMHH naHrnu, Änu myHKap, MexTap fflaMcuggHH HoFopanu, MexTap Hmom HoFopanu, ä.h«oh FH««aKuHnap KaÖH yma 3aMoHHHHr MycuKHH ycro3napH xaKuga MatnyMoT Öepagu.

XIV acp oxupu XV acpga OapFoHa, TomKeHT, Eyxopo, Kem Ba XeBa KaÖH MoBapoyHHaxpHHHr öomKa BunoaT Ba maxapnapuga xaM MagaHuH xaeT, «yMnagaH MycuKHH MagaHHaT puBo« Tongu. OapFoHa xyKMgopu YMapmaHx (EoöypHHHr oTacu) y3 noMTaxTH öynMHm ÄHgu«oHra caHtaT axnHHH HHFumra xapaKaT KunraH. Yma gaBp caHtaT paBHaKH xaKuga «EoöypHoMa»ga MapnyMoTnap Öepunagu. Eoöyp yma gaBp ähah«oh MycHKHH MyxHTHHHHr ycTo3napugaH Xy«a Mcy^HH, boch^hh эca TomKeHTnuK ÖacTaKop, co3aHga mox XycaMHHH эcnaö yTagunap.

XVI-XVII acp MycuKHH caHtaTHHHr TapaK-KueTura Ha3ap concaK, ypTagaru Öup KaHna y3HnumnapgaH cyHr, onguHra cun«Hmnap pyH öepraHHHH ryBoxu öynaMH3. XVI-acpHHHr HupuK moupu Ba MycuKamyHoc o.hmh Ha«MHTguH KaBKaöuH (1576 Hunga Ba^oT этгaн) paxöapnuruga yH hkkh MaKoM aHaga MyKaMManamgu. ^apBHm ÄnHHHHr xHKoa Kunumuna, XupoTga Taxcun KypraH MaBnoHo Ha«MHTguH KaBKaöuH YöaMgynnoxoH ToMoHHgaH Eyxopora ongupuö KenHHraH Ba Öy epga y3 MaKTaÖHHH apaTHÖ, y3ÖeK MycuKacu TaKoMHnu ycTHga um onuö öopraH. Y Xy«a MyxaMMag MaBnoHo PH3O CaMapKaHguH, Xy«a xacaH HucopuH, MaBnoHo xacaH KaBKaÖHH, Eokh «appox KaÖH MycuKamyHoc-napHH TaMepnaraH. KaBKaöuH «Puconau MycuKHH» acapuHH apaTHÖ MycuKa Ha3apuacu ^aHura KaTTa xucca KymraH.

XVI acp oxupu XVII acpga maMöoHHMnap

хукмдорлиги даврида Бухорога турли ерлардан санъаткорларни олиб келиб туплаш давом эттирилади. Убайдуллохон (узи шоир сифатида девон колдирган) хиротни босиб олганда машхур Хрфиз Ахий Гаравийни Бухорога олдириб келади ва Гаравий Бухоро-да маком ижрочилари мактабини ташкил килади. Дарвиш Алининг шохидлик бериши-ча Ахий Гаравий мактабида Хужа Х,амза Тошкандий, Хужа Бобо чангий, Дарвиш Махмудий Андижоний, Хрфизи Ушшокий каби Мовароуннахрнинг турли жойларидан келган хофизлар тарбияланганлар.

ХУ11-асрнинг йирик созандаси, мусика тарихчиси ва назариётчиларидан бири Дарвиш Али Чанги булди. У 12 булимдан иборат «Рисолаий мусики» асарини яратди. Бу асар уша давр мусика тарихини урганиш-да мухим манба булиб хизмат килади. Унда макомлар, макомларнинг шуъбалари, усул-ларига ва мусика назариясига кенг тухтайди. Дарвиш Али рисоласига турли даврларда яшаган созандалар хакида ва уша замон мусика асбоблари танбур, чанг, най, кушнай, конун, уд, барбад, рубоб, кубуз, руд, гижжак, ишрат, кунгура, дутор, сетор, сурнай, болобон, ногора, карнай, доира каби созлар тугрисида кенг маълумот беради. Бу даврда яна номаълум муаллифлар томонидан «Рисолатун фиилмил мусикий», «Присолаи карамия» каби мусика назариясига оид асарлар хам ёзилади.

ХУ11-асрнинг иккинчи ярмига келиб мусика санъати яна тушкунликка тушади. Мовароуннахрнинг уч хонлик ва амирликка булиниб кетилиши сезиларли таъсирини курсатади. Бунинг натижасида маданий-мусикий хаётда ажралишлар руй беради. Шунга карамасдан Хива хонлигида, Бухоро амирлигида, ^укон хонлигидаги мусикий санъат мухити уз холича давом этди ва бирмунча муваффакиятларга хам эришилди.

Утмишда нота ёзуви булмаганлиги сабаб-ли огиздан огизга утиб келган мавжуд халк мумтоз куй ва кушиклари эндиликда нотага олинган булиб, бу хайрли ишни В.А.Успенский, Е.Е.Романовская,

И.А.Акбаров, М.Юсупов, академик Юнус Ражабий сингари алломалар амалга ошир-

дилар. Бу борада, айникса, устоз Юнус Ражабийнинг хизматлари бекиёсдир. Натижада юкорида тилга олинган устозлар-нинг мехнатлари натижасида «Узбек халк музикаси», «Шашмаком», «Хоразм маком-лари», «Гулёри Шахноз» сингари куп жилдли катор мусикий тупламлар дунёга келди ва халкимизнинг чинакам маънавий бойлигига айланди.

Ушбу тупламларда макомларни ва халк анъанавий кушикларини наср ва мушкулот, айтим ва чертим йулларини устоз хофизлар ва мохир созандалар ажойиб сайкаллар бериб ижро этишиб келмокдалар. Яна шуни айтиш жоизки, халкимизнинг улкан мусика мероси-ни, фолъклор санъатини илмий тахлил килиб, уни халкка етказиш борасида мусика-шунос олимларимизнинг хам хизматлари катта булиб, узларининг китоб ва моно-графияларида, кулланма, дарсликларида, макола ва чикишларида илмий нуктаи назар билан асослаб бермокдалар. Бу борада Файзулла Кароматли, Илёс Акбаров, Исхок Ражабов, Тухтасин Гофурбеков, Рустамбек Абдуллаев, Абдуманнон Назаров, Окилхон Иброхимов, Отаназар Матёкубов, Равшан Юнусов, Ботир Матёкубов, Соибжон Бегматов сингари таникли мусикашунос-ларимизнинг мехнатлари бекиёсдир. Сунги йилларда яратилган Окилхон Иброхимов мухаррирлиги остида нашрга тайёрланган йирик макомшунос олим санъатшунослик фанлари доктори Исхок Ражабовнинг «Макомлар», рус тилида чоп этилган «Фаргона - Тошкент макомлари» моно-графиялари, Отаназар Матёкубовнинг илмий изланишлари натижасида яратилган «Макомот» китоби мусикашунослик фанида катта вокеа булди. Бундай изланишлар хозирда ёш мусикашуносларимиз томонидан хам давом эттирилмокда.

Сунгги йилларда юртимиздаги узгариш-лар натижасида миллий мусика меросимизга булган муносабат тубдан янгиланганлигини гувохи булмокдамиз. Утказилаётган маком, бахшичилик, фольклор санъатига багишлан-ган анжуманлар бутун жахон оммасини узига жалб килмокда. Натижада миллий мусика меросимиз узининг бой маънавий тарихига

эгa экaнnнгн ucöoTnaHMoKga. Kena«aKga xaM öyHgaM ynyFBop umnap gaBoM этнnнmнгa HmoHnHMH3 KoMHngup.

OüH^AnÄHHnrÄH ÄAÄEHET^ÄP

[1] B.PaxMoHoB, Taeopuxu Mycu^uüyu, TomKeHT, MyMTo3 cy3, 2010

[2] 3.Boch^hh, Eaöoe yn-ea^oe, TomKeHT, Fa$yp FynoM, 1979

[3] H.Pa«aöoB, Ma^OM, TomKeHT, MatHaBHaT

[4] H.Pa«aöoB, Ma^Mnap Macananapusa öoup, TomKeHT, 1993

[5] ü.HöpoxuMoB, V3ÖeK xan^ Mycu^a uwoöu, TomKeHT, 1994

[6] C.MaHHonoB, V3ÖeK xan^ Mycu^a Maöauunmu, TomKeHT, ^Hru aBnog, 2004

[7] ü.MaTaKyöoB, Ma^OMom., TomKeHT, 2004

[8] H.magMoHoB, Pucona-u Mycu^uü, TomKeHT 1994

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.