Научная статья на тему 'ЧОЛҒУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР'

ЧОЛҒУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
576
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мусиқа / соз / ижро / мақом / маданият / санъат / ансамбль / чолғу. / music / lyrics / performance / status / culture / art / ensemble / instrument

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Б.Турсунов

Ушбу мақолада ўзбек халқ чолғу ижрочилиги ҳақида ҳамда узоқ ўтмишдаги унинг келиб чиқиш тарихи ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A LOOK AT THE HISTORY OF INSTRUMENTAL PERFORMANCE

This article tells about the performance of Uzbek folk instruments and the history of its origin in the distant past.

Текст научной работы на тему «ЧОЛҒУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР»

ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР

Б.Турсунов

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Ушбу маколада узбек халк чолгу ижрочилиги хакида хамда узок утмишдаги унинг келиб чикиш тарихи хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: мусика, соз,ижро, маком, маданият, санъат, ансамбль, чолгу.

A LOOK AT THE HISTORY OF INSTRUMENTAL PERFORMANCE

B.Tursunov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article tells about the performance of Uzbek folk instruments and the history of its origin in the distant past.

Keywords: music, lyrics, performance, status, culture, art, ensemble, instrument.

Донишманд халкимиз азалдан мусика ва кушикни уз ижтимоий ва маданий хаётларининг мухим булаги деб билган. Оилада фарзандни кушик айтишга, соз чалишга ургатиш ота-оналарнинг орзуси саналган, шу ният билан хонадонда бирон чолгу соз сакланиши одат килинган. Куй ва охангни бола калбига тез йул топа олиши, рухига ижобий таъсир курсатиши, хулк-одоби ва яхши фазилатларни шаклланиб боришида катта таъсир кучига эга булиши чукур англаб етилган.

Халк чолгуларининг тарихи узок утмишга бориб такалади. Маълумотларга караганда дастлабки мусика чолгулари эрамиздан аввалги XIII минг йилликда дунёга келган деб тахмин килинади. Тарихий маълумотларга караганда мусикачиликда энг дастлаб урма зарбли чолгулар, кейинчалик шовкинли чолгулар (ижрочилар карсак билан ритмни такрорлайдилар ва шовкинли чолгулар таъсирини кучайтирадилар), вактлар утиб эса аста-секин халк усталари томонидан найсимон хунггаклар, шикилдоклар, сурнай ва най (камиш ва бамбук пояларидан) каби созлар юзага кела бошлаган. Аста-секин торли-мизробли ва торли камончали мусика чолгулари пайдо булган. Тарихнинг далолат беришича Урта аср Шарк маданияти кучогида шаклланган чолгу созлари (най, сурнай, танбур, дутор, рубоб, гижжак, кобузлар) угган куп асрлар давомида узларининг товуш туслари ва хусусиятларини йукотмай бизгача етиб келган. Узбек халк чолгулари ижрочилигининг шаклланиши ва ривож топиши XIX асрнинг

ypTanapura Tyrpu Kenagu. ffly gaBpgaH SomnaS KynHunuKKa TaHuna SomnaraH gyropnunap, TaHSypnunap, goupanunap, HafiHunap Ba cypHafiHunap, pySoSnu Ba FH^«:aKHHnap u^og этa SomnaraHnuru, xanK xaeTHHH Typnu ^aS^anapuHH TapaHHyM этyвнн aHru Kyfi Ba KymuKnap nafigo SynraHnuru MatnyM. Ey fiunnapga KyKOH maxpu, Mamxyp HonFynunap TynnaHraH MapKa3ra afinaHraH SynuS, yHga y3ÖeK xanK HonFynapuga H^ponunuK caHtaTHHH эгanпam SyfiHHa y3ura xoc MaKTaS aparunraH. MaKoMnap u^pocuga xoHaHganap SunaH Sup Karopga TapKuSu Typnuna SynraH y3SeK xanK HonFy aHcaMSnnapu x,aM umTupoK этгaн. OapFoHa HonFyHHnapu xaM H^ponunuK MaxoparaHH $aon y3namTupa SomnaraHnap. ^onFyHunap aHcaMSnura Eyxopoga TaHSyp Ba goupa, Xopa3Mga эсa gyrop, Fu^^aK, SynaMoH, goupa eKH TaHSyp rapMoH, pySoS, goupa x,aM KupraH. OapFoHa Ba TomKeHT BunoaTnapuga HonFynunap aHcaMSnnapu 8- 10 KumugaH uSopar SynraH. AHcaMSnnap Hafi, KymHafi, HaHr, pySoS, gyTop, TaHSyp, goupa Ba Fu^^aK KaSu HonFynapgaH TamKun TonraH. TapuxHHHr ganonar Sepumuna XIX acpHHHr oxupura KenuS aHcaMSnnap SupMyHHa puBo^naHgu, ynapHHHr acocufi Typnapu maKnnaHgu, aHcaMSnnap TapKuSura aHru HonFynap KupmunraH, HonFynap ToBymnapuHH aHaga eKHMnu Kunum, guanasoHnapuHH KeHrafiTupum Ba u^po HMKoHuaTnapuHH TaKoMunnamTupum SyfiHHa KaTTa umnap aManra omupunraH.

XIX acpHHHr oxupu, XX acpHHHr Somnapuga xanK MycHKanunapu opacuga ycTo3-morupgnuK aHtaHanapuHHHr puBo^; Tonumu, uKTugopnu emnapra FaMxypnuK Kunum, ynapra MycuKa unMHHH yprarum Hara^acuga Y3SeKHCTOHga KynnaS Moxup co3aHganap eTumuS HHKKaHnHrH MatnyM. ^yMnagaH, Eyxopo Ba CaMapKaHgga OTa Fuec FaHueB, OTa ^anon HocupoB, .HeB EoSoxohob, Xo^h ASgypaxMoH YMapoB KaSu TaHSypnunap, Kppu KapoMaT, Xp^H ASgyna3H3 ASgypacynoB KaSu gyropnunap, OapFoHa Ba TomKeHTga goupaHH YcTa OnuM KoMunoB, HoFopaHH rocy^ kh3hk fflaKap^moB, KymHafiHunap AxMag^öH Ymp3okob, Xafipynna YSafigynnaeB, TaHSypHH Ky3H«:oH MagpaxuMoB, gyTopHH ASgycoaT Bax,oSoB, HafiHH ASgyKogup HcMounoB, Xopa3Mga эca, TaHSypnunap MaTnaHo oTa XygofiSepraHoB, MareKyS XappaToB, KypSoH Ha3ap ASgynnaeB (Eona-Eaxmu), Magpa^HM EKySoB (fflepo3u)nap muHaBaHganap opacuga Mam^yp SynraHnap. Y3SeKHCToHga Shphhhh Sop gaBnaT Tacappy^ugaru aHcaMSnHHHr TamKun этнnнmн MyxugguH ^opu EKySoB homh SunaH SoFnuK. YHHHr TamKunoTHunuru Ba SeBocuTa pa^Sapnuruga 1926 fiun y3SeK MycuKa MagaHuaTH Tapuxuga unK Sop 21 H^ponugaH uSopaT gaBnaT Ba cafiep кoнцepт-этнoгpa$нк Tpynnacu TamKun этнngн. Ma3Kyp aHcaMSnra OapFoHa BoguficHHHHr yma gaBpga Mam^yp SynraH ycTa HonFyHHnapu, xoHaHganapu, paKKoc Ba paKKocanapu umra TaKnu^ этнnгaн. ^onFynunap TapKuSu aHcaMSnHHHr энг Hy^y3nu khcmh SynuS, u^ogufi ®;aMoaHHHr y3aruHH TamKun Kunap эgн. AHcaMSn Mcy^^oH kh3hk fflaKap®;oHoB (Horopa, pa^Sap), YcTa OnuM KoMunoB (gofipa), TyxTacuH ^anunoB (ru^^aK), A^Mag^oH Ymp3okob (KymHafi),

Абдукодир Исмоилов (най), Ота Хужа Сайдазимов (дутор), Хайит-охун (танбур), Мухитдин Х,ожи (танбур), Мамат бобо (доира), Худойберди (сурнай), Мадаминжон Истоков (буламон) каби машхур созандалардан ташкил топган эди. Бундай мусикий-этнографик ансамблнинг ташкил булиши, унинг муваффакиятли концертлари ва кенг жамоатчилик орасида, оддий халк ичида хурмат козониши Узбекистонда миллий мусика санъатини чинакам ривожига катта туртки булди. Таникли созанда ва хонанда Юнус Ражабий 1927 йили Узбекистон радио кумитаси кошида 12 чолгучидан иборат халк чолгулари миллий ансамбли ташкил этади. Бу ансамблга Тошкентдаги уша даврнинг машхур мусикачилари-кушнайчи Хайрулла Убайдуллаев, дуторчилар Абдусоат Вахобов, Ориф Косимов, танбурчилар Рихси Ражабов, Максудхужа Юсупов, гижжакчилар Имомжон Икромов, Наби Хдсанов, Махмуд Юнусов, найчилар Дадали Соаткулов, Саид Калонов, чангчилар Нигматжон Дустмухаммедов, Фахриддин Содиков, Маматжон Расулов, доирачи Дадахужа Соттиевлар жалб этилган эдилар.

Ансамбл репертуарида узбек халк куйлари билан бир каторда замонавий бастакорларнинг, жумладан Ю.Ражабийнинг «Чоргох», «Кучабоги», «Баёт», «Бирлашингиз», «Илгор», «Мирзадавлат» каби асарлари бор эди. Кейинчалик бу ансамблда республиканинг машхур хонандалари, тошкентлик мулла Туйчи Тошмухаммедов, бухоролик Домла Х,алим Ибодов, самаркандлик Х,ожи Абдурахмон Умаров, хоразмлик Матёкуб Хдрратов, Сафо Муганний, тошкентлик Назира Ахмедова каби таникли санъаткорлар ишлаган. Йиллар давомида ансамбль усди, ижрочилик репертуари бойиди, халк эътиборини козонди. Тез фурсатда ансамбль Узбекистоннинг энг яхши мусикий жамоалари сафидан урин олганлиги мусика шинавандаларига яхши маълум. 1936 йили ташкил топган Узбек давлат филармонияси (директори Мухиддин Кори Ёкубов, мусика рахбари Тухтасин Жалилов) кошида 98 ижрочидан иборат «Этнографик унисон ансамбли», 30 ижрочидан иборат дуторчи кизлар ансамбллари тузилади. Ансамблда куплаб мохир созандалар, санъат усталари фаолият курсатадилар, жамоанинг куп йиллик ижодий фаолияти эса узбек мусика санъатини янада ривожланишига, уни кенг куламда таргиб килиниишига самарали хизмат килади. 1939 йилда эса найчи А.Исмоилов, А.Умрзоков ва чангчи Ф.Содиковлар Москвадв утказилган халк чолгулари ижрочилари Бутуниттифок куригида 2-даражали диплом билан такдирланганлар. Шундан кейинги йилларда Узбекистон радиоси ва телевидениеси кошида куплаб профессионал мусика жамоалари, вилоят ва туманларда, мактаблар, укув юртлар ва маданият уйларида унлаб, юзлаб чолгучилар ансамбллари ташкил этилди ва бугунда фаолият юритиб келмокда. Улар: Узбек телерадио компанияси кошида Ю.Ражабий номидаги макомчилар ансамбли (рахбари Абдухошим Исмоилов),

М.Тургунбоева номидаги «Бахор» халк ракс ансамбли (рахбари Маъмура Эргашева), филармония кошидаги «Шодлик» ашула ва ракс ансамбли (рахбари Кодир Муминов), «Тановар» ансамбли (рахбари Юлдуз Исматова), «Лазги» ашула ва ракс ансамбли (рахбари Рахматжон Курбонов), болалар «Булбулча» ансамбли (рахбари Шермат Ёрматов), Авиасозлар маданият саройи кошидаги «Парвоз» ансамбли (рахбари Шарип Жанайдаров), Хоразм вилояти Богот туманидаги «Калдиргоч» ансамбли (рахбари Шермат Файзуллаев), Коракалпогистон филармонияси кошидаги «Айкулош» ансамбли, Бухоро вилоятидан «Зарафшон» ансамбли каби куплаб ижодий жамоалар шулар жумласидандир. Узбекистоннинг мустакиллиги санъатни, жумладан мусика санъатини янада эркин ва кенг ривожланиши учун, миллий мусикий кадриятларимизни тиклаш учун барча имкониятларни яратиб берди. Булажак мусика укитувчиларимиз олдида турган асосий вазифалардан бири ансамбл машгулотлари жараёнида санъат сирларини янада чукур урганиш, ижрочилик махоратини пухта эгаллаш ва айни пайтда санъат оркали укувчи ёшларнинг дунёкарашлари ва маънавиятларини устириш, улар онгида миллий истиклол гоясини шакллантириш, уз ватанини севувчи, унинг равнаки учун астойдил хизмат килувчи кишилар килиб тарбиялаш сир-асрорларини пухта узлаштиришдан иборатдир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Х,.Нурматов. «Узбек халк мусикаси» Укитувчи T.1998

2. Х,.Нурматов. - Кашкар рубоби T. 2003.

3. Узбекистон республикаси маданият ишлари вазирлиги - Рубоб наволари T.1993.

4. Р.Косимов - Анъанавий дутор ижрочилиги Узбекистон 2000.

5. Ш.Рахимов - Дутор .T. 2005.

6. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

7. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

8. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

9. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

10. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

11. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

12. Усмонов Ш. Илм даргохдга бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

13. Умарова Х,., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

14. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

15. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №2. Conference. - С. 4-4.

16. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩ^АТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

18. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148-152.

19. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

20. Юлдашева С. Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

22. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

24. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

25. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

26. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

27. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

28. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

References

1. ХНурматов. «Узбек хал; мусикаси» Укитувчи T.1998

2. ХНурматов. - Кашкар рубоби T. 2003.

3. Узбекистон республикаси маданият ишлари вазирлиги - Рубоб наволари T.1993.

4. Р.Косимов - Aнъанавий дутор ижрочилиги Узбекистон 2000.

5. Ш.Рахимов - Дутор .T. 2005.

6. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. - №. 3.

7. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

8. Болтабоева У. Нут; санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

9. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

10. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

11. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

12. Усмонов Ш. Илм даргохига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

13. Умарова Х,., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

14. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

15. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №2. Conference. - С. 4-4.

16. A6gyHa3apoB 3. MHTTHH YHHH.TAPHMH3 HmTHPOKH^A Em AKTEPTAPHH TACABBYPH BA ^H^KATHHH ^APXTAm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

17. A6gyHa3apoB 3. THMCOTTAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

18. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148-152.

19. rongameBa C. KHTo6-KyHrnn Hnporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

20. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacHHH maKHnnanrapHmga KyTy6xoHaHHHHK ^aonnaTH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

22. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

23. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

24. AxMegoB P. Mnnnnn MycHKun h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

25. ro^garneB K., 3raM6epgneB X. Pe^nccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

26. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

27. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

28. AK6apoB T. OOTBKTOP BA AHLAHABHH MYCH^A MACATATAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.