Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МУСИҚА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ҲАМДА УНИ ЎРГАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ'

ЎЗБЕК МУСИҚА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ҲАМДА УНИ ЎРГАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
247
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
археология / ёзма ёдгорликлар / этнографик материаллар / халқ оғзаки ижоди / формация / концепция / “Авесто” / миллий қадриятлар / маънавият. / archeology / written monuments / ethnographic materials / folklore / formation / concept / "Avesto" / national values / spirituality

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Исаков Улуғбек Тўхтасинович

Мазкур мақолада ўзбек маданияти ривожланиш жараёнларини акс эттирган илмий изланишлар, соҳани ўрганишда муҳим аҳамият касб этаётган методологик асослар таҳлил қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL AND METHODOLOGICAL FOUNDATIONS, SOURCES AND SIGNIFICANCE OF STUDYING THE DEVELOPMENT PROCESS OF UZBEK MUSICAL CULTURE

This article analyzes the scientific research that reflects the development of Uzbek culture, the methodological framework that plays an important role in the study of the field.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МУСИҚА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ҲАМДА УНИ ЎРГАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ»

УЗБЕК МУСЩА МАДАНИЯТИ РИВОЖЛАНИШ ЖАРАЁНЛАРИНИНГ НАЗАРИЙ-МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ, МАНБАЛАРИ ХДМДА УНИ УРГАНИШНИНГ АХДМИЯТИ

Исаков УлуFбек Тухтасинович

Фаргона давлат университети укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.6529117 Аннотация. Мазкур мацолада узбек маданияти ривожланиш жараёнларини акс эттирган илмий изланишлар, соуани урганишда мууим ауамият касб этаётган методологик асослар таулил цилинган.

Калит сузлар: археология, ёзма ёдгорликлар, этнографик материаллар, халц оззаки ижоди, формация, концепция, "Авесто", миллий цадриятлар, маънавият.

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ, ИСТОЧНИКИ И ЗНАЧЕНИЕ ИЗУЧЕНИЯ ПРОЦЕССА РАЗВИТИЯ УЗБЕКСКОЙ МУЗЫКАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ Аннотация. В данной статье анализируются научные исследования, отражающие развитие узбекской культуры, методологическая база, играющая важную роль в изучении данной области.

Ключевые слова: археология, письменные памятники, этнографические материалы, фольклор, формирование, концепт, «Авесто», национальные ценности, духовность.

THEORETICAL AND METHODOLOGICAL FOUNDATIONS, SOURCES AND SIGNIFICANCE OF STUDYING THE DEVELOPMENT PROCESS OF UZBEK MUSICAL CULTURE Abstract. This article analyzes the scientific research that reflects the development of Uzbek culture, the methodological framework that plays an important role in the study of the field.

Keywords: archeology, written monuments, ethnographic materials, folklore, formation, concept, "Avesto", national values, spirituality.

Introdaction

Мамлакатимизда амалга оширилаётган янгиланиш ва ривожланиш сиёсатининг стратегик максади мустахкам маънавий-ахлокий кадриятлар негизида янги жамият барпо этишдир. Мусикий маданиятни юксалтириш, олиб борилаётган ислохотлар самарадорлигини оширишда, мамлакатда демократик тамойилларни карор топтиришда хамда ижтимоий-сиёсий жараёнларни бошкаришда мухим ахамият касб этади.

Узбек халкининг тарихий-маданий ва диний-маърифий кадриятларини кайта тиклаш ва буюк аждодларимизнинг маънавий-ахлокий, маданий меросини урганиш бугунги куннинг долзарб масалаларидан биридир. Бунда Урта Осиёда яшаб, ижод килган санъат намоёндаларининг илмий-маданий мероси, шунингдек, соглом маънавий-ахлокий мухитни шакллантиришга ёрдам берадиган миллий мусика санъати мухим ахамият касб этади. "Нега деганда, агар инсоннинг кулогига енгил елпи, тумтарок охангларга урнашиб колса, бора-бора унинг бадиий диди, мусика маданияти пасайиб кетиши, унинг оламини сохта тушунчалар эгаллаб олиши хам хеч гап эмас. Охир-окибатда бундай одам "Шашмаком" сингари миллий меросимизнинг ноёб дурдоналарини... кабул килиши кийин булиб колади"[1:143].

Халкимиз узининг куп асрлик тарихи давомида узига хос ривожланиш боскичини, турмуш тарзини, фалсафа ва узига хос маданиятни яратди. Ана шу узига хос миллийлик, айникса, унинг мусика маданиятида тула намоён булгандир. Шунинг учун хам миллий мусикасиз халк рухини кутариб, унинг калбига йул топиб ва уни бунёдкорлик ишларига сафарбар этиб булмайди, чунки миллий мусикада у халкнинг асрлар оша туплаган хиссий билим ва тажрибалари, кувонч ва ташвишлари, дард ва аламлари уз ифодасини топгандир.

Бугунги кунда миллий мусикамизнинг комил инсон шахсини шакллантиришдаги ахамияти ва ролига янгича ёндашиш нихоятда зарур

булиб колди. Мусика оламни билиш, хис килиш, идрок этиш ва унинг гузалликларидан лаззатланишнинг алохида бир шаклидир.

Халкимиз узининг куп асрлик тарихи давомида узига хос ривожланиш боскичини, турмуш тарзини, фалсафа ва узига хос маданиятни яратди. Ана шу узига хослик миллийлик, айникса, унинг мусика маданиятида тула намоён булгандир. Шунинг учун хам миллий мусикасиз халкимиз рухини кутариб, унинг калбига йул топиб ва уни бунёдкорлик ишларига сафарбар этиб булмайди, чунки миллий мусикада у халкнинг асрлар оша туплаган хиссий билим ва тажрибалари, кувонч ва ташвишлари, дард ва аламлари уз ифодасини топгандир[1:143].

Сунгги йилларда олиб борилаётган археологик тадкикотлар натижасида шу нарса аник булмокдаки, Ватанимиз худудида кадимги цивилизациянинг пайдо булиши ва шаклланиши узок асрларни уз ичига олади. Ватанимизнинг энг кадимги даврларига - илк тош асрига оид булган Селунгур, Кукбулок, Кутирбулок, Учтут каби маконлар очилдики, улардаги топилмаларга караб, хакли равишда Марказий Осиё одамзоднинг илк аждодлари пайдо булган минтакага киради, деган гояни илгари суриш имконияти тугилади. Бу минтакада яшаган кадимги кабилалар баликчилик, хунармандчилик, дехкончилик ва чорвачилик маданиятларини эгаллаганлар[2:6]. Эслатиб утамиз илк мусикий фольклор намуналари асосан утрок халклар ижтимоий хаётида учраган.

Узбек халкига хос Марказий Осиё икки дарё оралигидаги иркнинг шаклланиш даври, макони ва тарихи масалаларида фанда якингача ягона фикр йук эди. Бир гурух олимлар бу ирк бундан 6-8 минг йил илгари, иккинчи гурух мутахассилар 3 минг йил илгари шаклланган деса, учинчи бир гурух олимлари эса XVI асрда шаклланди деб хисоблар эдилар. Антропологик изланишлар натижасида муаллифлар икки дарё оралиги иркининг шаклланиши, жуда бой антропологик маълумотлар асосида, бундан 2200-2300 йил илгари бошланганини исботладилар. Катор илмий асарларда

y3ÖeK xanKHHHHr maKmaHumuga caKKu3 MyxuM gaBp caHaö yrunapgu. Eynap Karopuga AxMoHufinap, HcKaHgap, Apaönap Ba Myrynnap hcthhoch runra onuHagu. X,aKKKargaH, 6y 3a6r эrнmпap MapKa3HÖ Ocue xa^Kgapu MagaHuarara, runura, TypMym rap3ura anöarra my öunaH öupra a^gognapuMro MycHKa MagaHH^TH maKnnaHum Ba pHBO^ ronum OMHnnapura y3 ratcupuHu yrKa3raH. AMMO 6y wpumnapHHHr Ma^amuS xa^KgapHu HPKHÖ Ba этннк rapuxura öynraH ratcupu KaM öynraHHHH aroxuga ratKugnaö yTMOKHHMH3.

Materials and Methods

EeBOCHTa MapKa3HÖ Ocuega höthaohh ®;aMoa ry3yMu gaBpura oug TagKHKOTnap xycycuga ryxrap экaнмнз, A.OKnagHHKOB, B.MaccoH, B.PaHOB, ^.FynoMOB, y.HcnoMOB, A.AcKapoB, M.^OCHMOB Ba öomKa onuMnapHHHr MapKa3HÖ Ocue xygyguga höthaohh ogaMHHHr rapKanum ^apaeHH, KaguMru MaKOHnapHHHr reorpa^uK ^ofinamyBH, romgaH Kyponnap acam ycnyönapu xy®;anHKHHHr puBO^naHumu Ba ounanapHHHr naögo öynumH, höthaohh Ma^Kypa, xy®;anHK rypnapu, MerarnHuHr xyHapMaHgnunuKKa Kupuö Kenumu Macananapura öarumnaHraH ragKuKornapHu Kypcarnö yrum MyMKHH. Ey gaBpHH ypraHumHHHr y3ura xoc xycycu^TH, yHH KaguMru Myarnu^nap KongupraH e3Ma MaHÖanap acocuga ypraHuö öy-rnMaHguß: 11].

fflyHuHr ynyH xaM 6y gaBp rapuxuHu ypraHumga apxeonorua, aHTpononorua, этнorpa$нa Kaöu ^aHnapHuHr a^Mu^ru Karragup. Ey ^aHnap rynnaraH MarepuannapHu conumrupum ycynu öunaH y3OK yrMumgaru Mogguö Ba MatHaBuö MagaHutfrauHr KynruHa roMoHnapuHu ruKnam MyMKuH.

AKageMuK A.MyxaMMag^moB e3umuHa Ypra Ocue xa^KgapuHuHr, MapKa3uH Ocuega энr KaguMru gaBnar yromManapHuHr naögo öy^umu ^yga MyxuM Macanagup. H.A.KapuMoBHuHr "^o3upru gaBp gaBnarnunuK rapнxнмнз ryö öypunum narnacura KupraH öup naörga yзнмнзнннr 3aMoH Ba MaKoHgaru ypHuMroHu aHuK öenrunaö onumuMro ho3um" geraHnapu MuHr 6op xaKuKargup. ^yHKu MapKa3uH Ocuegaru uhk gaBnar yromManapu x,aKugaru e3Ma MatnyMornap ^yga KaM caKgaHuö KonraH. Eat3u öup uhmuh agaöuernapga

Марказий Осиёда Эрон ахмонийларигача кадимги давлат уюшмалари булганми ёки бундай давлат уюшмалари мавжуд эмасмиди деган муаммо хозиргача тула ечимини топган эмас. Маълумки, Марказий Осиёда илк давлат тузуми вужудга келишини ёритиб берадиган асосий ёзма манба "Авесто" ва кадимги дунё муаллифлари колдирган маълумотлардир. Мавжуд ёзма манбалар, археологик тадкикотлар билан солиштирилганда бу маконда кадимги давлат уюшмалари булганлигини исботловчи ишончли далил, ашёлар мавжуд эканлиги илмий асосда тахлил килиб берилади. Утган асрнинг охири ва асримизнинг бошларида Авестодаги маълумотлар, Герадот ва Гекатей асарлари "Катта Хоразм" шунингдек, Ктесийнинг Кадимги Бактрия подшолиги хакидаги маълумотлари Марказий Осиёда илк давлат уюшмаларининг пайдо булиши ва ушбу давр мусика маданиятига оид муаммоларини урганиш учун асос булиб хизмат килади. Тадкикотчиларимиз илмий хулосаларида бу давлатларнинг шакланиш жараёни Эрон ахмонийларигача булган даврда, деб хисоблайдилар ва уни милоддан аввалги 9-7 асрлар билан боглайдилар (М.Дункер, В.Томашек, Ф.Алптхайм, С.П.Толстов, М.М.Дьяканов, И.М.Дьяканов, Б.Г.Гофуров, А.Сагдуллаев ва бошкалар). Юнон олими Герадотнинг маълумотларига караганда, Марказий Осиёда "Х,ар томони адрлар билан уралган текисликда качонлардир хоразмийлар яшаган". Купчилик тадкикотчилар бу марказни хозирги Хоразм урнида булмасдан, жануброкда, Марв (Туркманистон) ёки Хирот (Афгонистон)да булган - дейишади. Бирок, мил.авв. 2 минг йилликнинг урталарига якин даврда "Катта Хоразм" давлати мавжуд булганлигига шубха килмаса булади. Сополлитепадаги яна илк давлат уюшмаси Кадимги Бактрия давлатидир. Баъзи маълумотларга караганда, унинг таркибига Сугд ва Маргиёна хам кирган. Юнон муаллифи Ктесий Бактрия хакида кимматли маълумотлар беради. Тарихчи олим Бактрия давлатидаги куплаб шахарлар, мустахкам пойтахт шахар Бактро (Балх), Бактрия подшоси Оксиарт, унинг битмас туганмас бойликлари хакида хикоя килади. Геродот Бактрияни Миср

ва Бобил каби йирик давлатлар каторида тилга олади. Бактриянинг табиий бойликлари ундан ташкари худудда ёки Олд Осиёга кадар хам машхур эди.

Discussion

Саймали тош дарасидаги коятош суръатларини биз урганаётган давр санъатининг илк намунаси, деб аташ мумкин. Фаргона тизма тогларининг Кукигарт давони якинидан топилган бу коятошлардаги суръатлар мажмуаси кадимги Фаргона ахолисининг бой маънавий маданиятидан яккол далолат беради. Саймали тош коя суръатларининг илк даврига хос жуда куп кисмини шакли мажмуалар ташкил этади ва улар нихоятда аник нукталар билан график тарзда ифода этилган. Археологик тадкикотларни урганиш оркали шу нарсалар аён булдики, сарой расмий тантаналари ва турмушда мусика катта ахамиятга эга булган. Най, уд, ногора, арора, кайрилган шох шаклидаги карнай, камонча билан чалинадиган асбоблар мавжуд булган. Кушикчилар, раккослар, кузбуямачилар булган. Афросиёб шахарчасидан топилган лойдан ясалган хайкалчалар, шаклли тасвирлар, мойчироклар ва бошка буюмлар узига алохида эътиборни тортади. Бу даврда Хинд дарёсининг юкори окимидаги вилоятлар ва Марказий Осиё халклари давлат ишларида оромий ёзувидан фойдаланганлар. Кейинрок эса оромий ёзувидан туртта ёзув ажралиб чикди. Булар парфия, сугд, бактрия ва Хоразм ёзувлари булиб, улар Марказий Осиё худудида салкам минг йил (араблар келгунга кадар) сакланиб колди.

Бу даврнинг узига хос хусусияти шуки, Марказий Осиё, Месопатамия, Миср, Эрон, Юнонистон, Хитой, Хиндистон маданиятларининг бир-бирига узаро таъсири ижобий рол уйнайди. Омухталик бу давр маданияти ва санъати учун хос хусусият булиб, махаллий белгиларнинг Хиндистон, Хитой, Миср, Юнонистон маданияти унсурлари билан аралашиб кетганлигини узида ифодалайди. Бу борада Эрон, Хитой, Хиндистон билан махаллий халкларнинг тижорат-иктисодй алокалари хам катта рол уйнаган. "Ипак йули" - Вахш Коратегин ва Олой водийси оркали Кашкарга, Гарбий йул

Парфиядан Эрон оркали Сурияга олиб борган. Бошка йул куйи Амударё буйлаб давом этган. "Олтин йул" Давон (Фаргона) оркали Иссиккулдан утиб Сибирга томон чузилган. Хиндистондан зираворлар, мушканбарлар, Хитойдан ипак матолар, темир, никел ва муйна келтирилган. Шундай килиб, Марказий Осиёдаги моддий ва маънавий маданиятни шаклланиши ва ривожланишида Урта ва якин Шарк халкларининг узаро таъсири катта булган. Демак, тарихимизнинг мана шундай олтин зарваракларини урганишимиз юртбошимиз таъкидлаганларидек, "... аждодлармизнинг бебахо мероси ва замонавий тафаккурга таяниб яшайдиган баркамол шахс - комил инсонни тарбиялашдан иборат".

Results

Узбек халкининг шаклланишидаги иккинчи мухим давр бу IX-XII асрлар хисобланади. Бу даврда Марказий Осиёда, жумладан, Узбекистонда хозирги узбекларга хос киёфа махаллий ахолининг асосий кисмини ташкил этади. Илгари биз бу жараённи XI-XII аср этник жараёнлари билан боглар эдик. Кейинги йилларда шу давр материалларини икки тарихий даврга 1Х-Х ва XI-XII асрларга ажратиш муваффак булинди. Натижада Узбекистон худудида IX асрда, бизнинг тадкикотлар буйича, ахолининг антропологик киёфасида кескин узгаришлар юз берганлигини кузатдик. Марказий Осиёда, жумладан, Узбекистонда махаллий ахолининг тили уч марта узгарди Шаркий эрон тиллари урнига гарбий эрон тиллари (форс тили) ва эрамизнинг биринчи асрларидан туркий тиллар кенг таркала бошлади. Узбек халкининг шаклланишида учинчи мухим давр XV аср охири ва XVI аср хисобланади. Бу даврда Марказий Осиёга Дашти Кипчок узбеклари кириб келади ва улар махаллий ахолига уз номини беради.

Тарихимизнинг фахрли даврларидан яна бири шарк Ренессанс даври булиб, бу давр бобокалонимиз Амир Темур хукмронлиги ва асос солган буюк салтанатида фан, санъат, маданият гуллаб яшнаши учун яратилган омиллар асосида вужудга келган цивилизацияни эътироф этмай булмайди. Ушбу

даврда мусика маданияти сохасида жадал ривожланишлар Темурнинг сарой мусикачиси Абдулкодир Марогий, унгача булган макомлар тушунчасини алохида ладлар тушунчасидан дуваздахмаком яъни бир туркумга жамлаштирилган макомлар тизими каби юксак мусика санъатига тегишли монументал асар вужудга келди. Маданий хаёт гуллаб яшнади.

Узбек хонликлари даврида, кейин, Россия мустамлакачилиги ва Шуроларнинг Кизил Империяси даврида узбек халки пароканда булиб кетди. Миллийлик йуколди. Айникса, Шуролар даврида "ягона совет халки"ни шакллантирмокчи булган ноилмий шовинистик сиёсат даври кийин кечди. Шунинг учун хам узбек халкининг миллат булиб ривожланиш янги даври 1991 йилдан-Республикамиз мустакилликка эришган кундан бошланди.

Халкимиз сиёсий мустакиллик ва озодликни кулга киритгач, уз такдирини чинакам эгаси, уз тарихининг ижодкори, узига хос миллий маданиятининг сохибига айланди.

Тарихдан маълумки, мусика ижрочилик санъати кадим даврлардан буён мавжуд булиб, бизгача узок, тараккиёт йулини босиб утган холда, узининг хозирги мукаммал куринишида етиб келди. Юкорида таъкидлаганимиздек, Фаробий узининг "Катта мусика китоби"да, Сафиуддин Урмавийнинг мусикий рисоласида, Абдулкодир Марогийнинг "Жами ал-алхон фи-илм ал-мусикий" рисоласида, Ахмадийнинг "Созлар мунозараси" номли асарида, Зайнуллобиддин Хусайний "Рисолаи дар баёни конуни ва амалий мусикий" рисоласида, Амулий "Мусикий рисола"ларида мусика чолгуларини урганиш билан бирга, уни тадкик этиш масалалари хам тухталиб утганлар ва уз даврларнинг мусикий чолгулари хакида маълумотлар беришган.

Conclusions

Хозирги кунда ижро этилаётган ялла, ашула, катта ашула, достон, чолгу куйлари ва макомлар миллий мусиканинг етук жанрлари хисобланади. Мумтоз мусика деганда, миллатга, яъни, узбек халкига мансуб, унинг етук

co3aHga SacraKopnapu roMoHugaH acpnap gaBoMuga aparunaraH Mycu^a caHtaru HaMyHanapu Ky3ga ryrunagu. YmSy Mycu^a Som^a MycuKa u^ogueru HaMyHanapugaH Sup Hena y3ura xoc xycycuarnap SunaH ^apKnaHagu.

Y3ÖeK aHtaHaBuö MycuKacu yrMumgaH ukku HyHanum, atHu Sup-SupugaH naögo SynyBnu Ba Sup-SupuHu ryngupyBnu, my SunaH Supra y3uHuHr anoxuga xycycuarnapu Ba cu^araapura эra SynraH HyHanumnapgaH ramKun ronraH. Eynap SupuHHucu, Mycu^a ^ontKnopu Synca, ukkuhhucu u^ogKopnapHuHr MycuKufi ra^aKKypu SunaH ryngupunraH MyMro3 Mycu^a HyHanumugup. Xap ukku HyHanumHuHr y3rana ycnySu, HyHanumu, xucoSu Sop.

1. OF3aKu u^ogKopnuK MyMro3 MycuKa xanK roMoHugaH aparunuS, oru3gaH oFrora, aBnogaH aBnogra, ycro3gaH morupgra yruS KenraH u^og Maxcynugup. K^aguM 3aMoHnapga unK Sop Mycu^a HaMyHanapu oMMa (xans;) roMoHugaH u^og KunuHraH.

2. AHtaHaBufinuK MyMro3 Mycu^a HaMyHanapu aHtaHa cu^araga caKnaHuS, puBo^naHuS KenMoKga.

OF3aKu aHtaHagaru npo^ecuoHan Mycu^a geraHga MypaKKaS xonarga puBo^naHraH KymuK Ba amynanap, MaKpMnapHu uHoSarra onaMu3. AHtaHa geraHga y3oK Ba^r gaBoMuga xanK ra^puSacugaH yruS, ogar rycura KupraH ragSup eKu xycycuar rymyHunagu. AHtaHa y3ura xoc um^ouM xoguca SynuS, KumunapHuHr oHruga, xaeruga y3 ypuHHu ronraH, aBnoggaH aBnogra yraguraH, raKpopnaHaguraH, xaerHHur Sapna coxanapuga KatSyn KunuHraH rapruS Ba Kouganap cнncнnacнgн[3:8]. Y KumunapHuHr rypMymura cuHruS KerraH, MatnyM Myggyrga raKpopnaHuS rypyBnu xarru xapaKargup, KynnunuK roMoHugaH KaSyn KunuHraH xynK arBop Kouganapu Ba KyHuKManap, yp$ ogar Ba MapocuMnap HuFuHgucugaH uSopargup.

AHtaHaBuö xaer rap3u, axnoK Metepnapu xaMga MycuKaHuHr MatHaBuö o3yKacu SynraH Munnufi MaKoM caHtaruga uhcohhu KaMonorra yHgafiguraH gyHeKapamnapgaH KenuS hu^bhu Soö MeHranurer MaB^yg. "MaKoM - oxaHrra

жойлашган тафаккурдир. У когозга битилмаган, тошга уйилмаган китоб ... унинг оханглари она заминга мехр уйготади"[4:35].

Анъанавий мусика бадиий жараён булиб, унга халк томонидан яратилаган, асрлар оша устоз шогирд анъанаси асосида бизгача етиб келган халк мусика ижоди ёки мусика фолклори ва етук созанда бастакорлар томонидан ижод этилган мумтоз мусикаси киради. Бу ижодиёт намуналари огзаки анъанада сакланиб, сайкал топиб, баркамол мусика асари сифатида ривожланиб келмокда.

Узбек мумтоз мусикаси утмишдан узининг теран маънога эга эканлиги, мураккаб ва мукаммаллиги хамда бекиёс анъаналарни узида мужассам этганлиги билан узга халклар мусикасидан тубдан ажралиб туради. Мазкур мусика ижодиётида халкининг утмиш анъаналари, бой ва теран маъноларга асосланган тарихи мухрланган. Уларнинг хар бир намунаси тарихдан бир садодир. Бинобарин, уларни канчалик урганмайлик, канчалик сирларидан вофик булмайлик, шунчалик янги кирралари очилиб, узининг беназир хусусиятларини намоён этади.

Фойдаланилган адабиётлар рущати:

1. Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. -Тошкент.: Маънавият. 2008. Б- 143

2. Узбекистон тарихи фанининг предмети, назарий-методологик асослари, манбалари ва уни урганишнинг ахамияти.

3. https://uz.denemetr.com/docs/768/index-280649-1.html

4. Саид Ахмад. Илохий неъмат. -Тошкент.: Тафаккур журнали. 1994. № 1-сон. Б- 35

5. Madina Nasretdinova, Ulug'Bek Isakov, & Rustam Orziboyev (2022). XALQ IJODIYOTINI RIVOJLANTIRISH ISTIQBOLLARI. Scientific progress, 3 (2), 851-856.

6. 11. Kambarav, A. A. (2020). ATTITUDE ТО SCIENTIFIC AND RELIGIOUS VALUES IN THE POSTMODERN WORLD AND ITS

DIALECTICAL FOUNDATIONS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(9), 158-165.

7. Toshaliev, D. (2021). A BRIEF PHILOSOPHICAL-SCIENTIFIC ANALYSIS OF MAKOMS. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(12), 91-95.

8. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New Age Generation.

9. Камбаров, А. А., & Нажметдинова, М. М. (2019). НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ РЕЛИГИОЗНЫХ ЦЕННОСТЕЙ В ФОРМИРОВАНИИ ЗДОРОВОГО ОБРАЗА ЖИЗНИ МОЛОДЕЖИ. In Условия социально-экономического развития общества: история и современность (pp. 148-151).

10.Ahadjonovich, K. A. (2021, January). SCIENTIFIC AND SPIRITUAL IN THE RISE OF SCIENCE THE IMPORTANCE OF HERITAGE. In Euro-Asia Conferences (Vol. 1, No. 1, pp. 369-372).

11.Kakharovna, A. M., Tadjimatovich, Y. M., Rakhmatovich, S. O., & Mirzahamdamovna, Q. B. (2021). Modern Approaches to the Teaching of Fine Arts. Solid State Technology, 64(2), 4250-4254.

12.Nasritdinova, M. (2021). PEDAGOGICAL COMPONENTS AND STAGES OF HEALTH OF DEVELOP CHILDREN THROUGH MUSIC EDUCATION. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(05), 251-258.

13.Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

14.Курбонова, Б. (2017). РОЛЬ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА В РАЗВИТИИ ДУХОВНОГО МИРОВОЗРЕНИЯ ЛИЧНОСТИ. Ученый XXI века, 48.

15.Курбонова, Б. М. (2016). Роль перспективы в создании образца изобразительного искусства. Учёный XXI века, (7 (20)), 29-31.

16.Akhadjonovich, K. A. THE CLASSIFICATION, CONTENT, ESSENCE AND FUNCTION OF VALUES.

17.Madina Nasritdinova, Mansurova Nigora, & Durdona Murodova. (2022). UZBEK FOLK ART AND ITS PLACE IN PUBLIC LIFE. Archive of Conferences., 44-48. Retrieved from https://www.conferencepublication.com/index.php/aoc/article/view/1888

18.Madina Nasretdinova, Ismoil Rustamov, & Oybek Karimov (2022). MUSIQA SAN'ATINING HOZIRGI KUNDAGI O'RNI. Scientific progress, 3 (2), 841-845.

19.Qurbonova, B. (2017). FINE ARTS ROLE IN DEVELOPMENT SPIRITUAL МИРОВОЗРЕНИЯ PERSONS. УЧЕНЫЙ XXI ВЕКА, (2-3), 50.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.