Научная статья на тему 'Қадимги бақтриянинг тарихининг маҳаллий ва қадимги Эрон манбашунослигида ёритилиши'

Қадимги бақтриянинг тарихининг маҳаллий ва қадимги Эрон манбашунослигида ёритилиши Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
2963
168
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Қадимги Бақтрия / “Авесто” / Персепол / Нақши Рустам / Суза ёзуви / Беҳистун / Ригведа / Рамаяна / Аҳамонийлар / Кавийлар / Ancient Bactria / “Avesta” / Persepol / Nakshi Rustam / Suza writing / Behistun / Rigveda / Ramayana / Ahamonids / Kavis.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шаҳноза Тошқулова

Ушбу мақолада Ўзбек давлатчилигининг илк бошланғич пойдеворларидан бўлган Қадимги Бақтрия кавийлиги (подшолиги) ҳақида милоддан олдинги асрларда маҳаллий ва Қадимги Эрон манбаларида келтирилган маълумотлар кенгроқ баён этилган ва илмий янгиликлар ҳам қўшилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COVERAGE OF THE HISTORY OF ANCIENT BACTRIAN AT THE SOURCE OF LOCAL AND ANCIENT IRAN

In this article, information about the ancient kingdom of Bactria, which was one of the first foundations of the Uzbek statehood, is widely presented in local and ancient Iranian sources in the centuries BC, and scientific news is also added.

Текст научной работы на тему «Қадимги бақтриянинг тарихининг маҳаллий ва қадимги Эрон манбашунослигида ёритилиши»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (SI) II/2020 ISSN 2181-063X

ЦАДИМГИ БАЦТРИЯНИНГ ТАРИХИНИНГ МАХДЛЛИЙ ВА КАДИМГИ ЭРОН МАНБАШУНОСЛИГИДА ЁРИТИЛИШИ

Шахноза Тошкулова Узбекистон Миллий университети

Аннотация: Ушбу мацолада Узбек давлатчилигининг илк бошлангич пойдеворларидан булган Цадимги Бацтрия кавийлиги (подшолиги) уацида милоддан олдинги асрларда мауаллий ва Цадимги Эрон манбаларида келтирилган маълумотлар кенгроц баён этилган ва илмий янгиликлар уам цушилган.

Калит сузлар: Цадимги Бацтрия, "Авесто", Персепол, Нацши Рустам, Суза ёзуви, Беуистун, Ригведа, Рамаяна, Ауамонийлар, Кавийлар.

COVERAGE OF THE HISTORY OF ANCIENT BACTRIAN AT THE SOURCE OF LOCAL AND ANCIENT IRAN

Shahnoza Toshqulova National university of Uzbekistan

Abstract: In this article, information about the ancient kingdom of Bactria, which was one of the first foundations of the Uzbek statehood, is widely presented in local and ancient Iranian sources in the centuries BC, and scientific news is also added.

Keywords: Ancient Bactria, "Avesta", Persepol, Nakshi Rustam, Suza writing, Behistun, Rigveda, Ramayana, Ahamonids, Kavis.

Давлатларинг пайдо булиши инсоният тарихида мухим урин эгаллайди. Зеро, хар бир халкнинг уз цивилизацияси боскичини утган ёки утмаганлиги унинг уз давлатчилик тизимига эгалиги ёки эга эмаслиги билан белгиланади. Шундай экан, халкимизнинг уз давлатчилик тизимига качон эга булганлигини билиш тарих фани олдида турган мухим вазифалардан биридир.

Узбекистон худудида милоддан аввалги VIII - VI асрларда дастлабки давлат бирлашмалари (Хоразм, Бактрия, Сугдиёна) вужудга келган. Бу давлатлар узига хос ривожланиш жараёнидан утган.

Урта Осиёдаги кадимий давлатчилик тузилмаларидан бири Кадимги Бактрия давлатидир. Кадимий манбалар шундан далолат берадики, милоддан аввалги VIII аср урталарида йирик Бактрия подшолиги мавжуд булган. "Авесто" да унинг номи Бахди, Бехистун ёдгорликларида Бактриш, антик давр адабиётларида Бактриана сифатида кайд этилган.

Бактрия - Амударёнинг юкори хавзасида, яни Урта Осиёнинг жануби-шаркида жойлашган тарихий-маданий улка булиб, бугунги кун дунё сиёсий харитасида Узбекистоннинг жануби, Тожикистоннинг жануби-гарбий ва Афгонистоннинг шимоли-шаркий худудларини уз ичига камраб олган. Бактрия Урта Осиё халкларининг моддий хамда маънавий хаётида уз урнига эга булган худуд. Шу боисдан унинг шаклланиш тарихи катор манбаларда учрайди. Бактрия Урта Осиё халкларининг моддий хамда маънавий хаётида уз урнига эга булган худуд. Дадимги Бактрия билан уша давр дунёсининг бошка давлатлари - Оссурия, Янги Вавилон, Мидия, Х,индистон князлиги уртасида алокалар хам мавжуд булган. Буни бугунги манбалар тасдикламокда.

Авесто - Урта Осиё халкларининг мил. авв. VII - VI асрлардаги мукаддас диний китоби булиб, у оркали зардуштийлик динининг асосий карашлари ва шу билан бирга, уша даврнинг ахолиси, давлат ва шахарлари хамда ижтимоий-иктисодий хаёти хакида маълумотлар келтирилган. Авесто Эрон ва Кадимги Урта Осиё халкларининг кадимий маданиятини (эътикоди, тили, адабиёти) ва кисман иктисодий-сиёсий тарихини урганишда асосий манба хисобланади.

Маълумотларга кура, Авесто ун икки минг хукиз терисига кучирилган ва улар жами уч нусхани ташкил этган. Бирок улардан хеч бири тулик холда сакланмаган. Жумладан, унинг бир нусхасини Александр Македонский буйругига кура ёкиб юборишган. Иккинчи нусхаси Юнонистонга олиб кетилган булса, учинчи нусхаси эса зардуштийлик динига ута эътикоди кучли булган уша давр кишилари кулида сакланиб колган. Бирок хеч бир нусха тулик холда эмас. Бизгача унинг Ясна, Виспрат, Яшт, ва Видевдат кисмлари сакланиб колган.

"Авесто" га асос солинган юрт унинг тарихий географиясига кура, Маргиёна, Бактрия, Сугдиёна, Хоразм ёки Урта Осиёга чегарадош шимолий-шаркий Эрон худудлари булиши мумкин. Чунки, Авестонинг энг кадимги географик номлари айнан шу вилоятлардан бири эканлигидан далолат беради. Авестода бир катор уша давр мамлакатлари (Сугуда, Маури, Хороева, Тур), хусусан, Бактрия хакида хам маъломотлар урин олган. Жумладан, Авестонинг Видевдат китобида Кадимги Бактрия "энг яхши мамлакатлар ва улкалардан бири булган, баланд байрокли, гузал улка" сифатида айтилади.

"Авесто" да номлари келтирилган худудларда сиёсий хокимият тизимининг шахобчали тизимига эга булган давлатчиликнинг илк шаклларини куриш мумкин булади. Хусусан, Авесто жамияти турт ижтимоий боскичдан иборат: патриархал оила жамоаси - нмана, патриархал уруг жамоаси - вис, кабила жамоаси - занту ва кабилалар иттифоки - дахью. Дахъю вилоят, мамлакат маъносини хам англатган. Оила, уруг, кабила бошлигини англатиш учун "пати" (ота) сузи ишлатилган. Демак, оила бошлиги - нманапати, уруг оксоколи -виспати, кабила бошлиги - зантупати, мамлакат сардори - дахъюпати деб

юритилган. Мамлакатни идора килган шахс "кави", яъни диний, дунёвий хокимият эгаси булиб, унинг харбий саркардасига "састар" сузи ишлатилган. Састар одатда даъю пойтахтининг хокими булган, мамлакат харбий холатда булган кезларда унинг зиммасига харбий кумондонлик вазифаси юклатилган. "Авесто"да ёзилишича, састар дахъю округларидан бирини бошкариши хам мумкин булган. Демак, унинг вазифасига мамлакат харбий кучларига кумондонлик килиш ва пойтахт ёки улкани бошкариш кирган. Састар ва кави атамалари иктисодий хаёти дехкончилик хужалиги асосида курилган мамлакатлар бошкарув тизимида учрайди.

"Авесто" да Кадимги Бактрия подшолигига асос солган ва сиёсий бошкарувни амалга оширган вакиллар номлари куйидагича келтирилади:

• Кавий Кават ("Яшт" 13.132; 19.72);

• Кавий Апивох ("Яшт" 13.132; 19.72);

• Кавий Усан ("Яшт" 13. 121, 132; 14.39; 19.71);

• Кавий Аршан ("Яшт" 13.132; 19.71);

• Кавий Пишин ("Яшт" 13.132; 19.71);

• Кавий Бияршан ("Яшт" 13.132; 19.71);

• Кавий Сияваршан ("Яшт" 9.18; 13.132;19.71);

• Кавий Хишрав ("Яшт" 5.49; 9.17-23; 13.137);

• Кавий Арватасп ("Яшт" 5.105);

• Кавий Виштасп ("Яшт" 5.105, 108, 117; "Ясна" 12.7).

Бизнинг фикримизча, Кадимги Бактрия подшолигини "Кавийлар" пошолиги номи билан муомалага киритса максадга мувофик булади.

Бу даврда Бактрия худудида утрок ахолидан ташкил топган Балхоб, Сурхон, Кундуз, Кофирнихон, Вахш ва Панж вилоятлари булиб, улар узида 30 та вохани бирлаштирган. Бу вилоятлар ахолисининг маданий муносабатлари, хужаликлар ривожланишининг бир-бирига ухшашлиги, ишлаб чикарувчи кучлар ва ижтимоий-иктисодий муносабатларининг якинлик даражаси, умумий жойлашув худуди сиёсий вазиятга боглик булган худудий уюшмалар, вилоятга караганда кенгрок булиб, улар ёзма манбалардаги "мамлакат"га тугри келиши тахмин килинади. Аммо бундай уюшмаларга унча катта булмаган маъмурий худудий ташкилотлар пойдевор булганлиги сир эмас.

Бронза давридаги ижтимоий-иктисодий ривожланиш (Сополли, Жаркутон, Олтинтепа ва бошкалар) кейинги даврларда янада жадаллик билан ривожланган. Натижада мил. авв. IX - VIII асрларда Бактрия худудида харбий ахамиятга эга булган сиёсий бирлашмалар ташкил топади. Мил. авв. VIII - VII асрларда Кадимги Бактрия давлати Шаркдаги кучли давлатлардан бирига айланиб борган.

Кадимги Бактрия бир неча вилоятларни бирлаштирган уша даврнинг узига хос давлати булган. Шунинг учун хам мил. авв. VII - VI аср давлатчилик

тизимига марказий ва махаллий бошкарув турлари хос булган. Мисол учун, Бактрия подшосининг кароргохи давлат пойтахти Бактра шахрида жойлашган, вилоят ва туманларни махаллий хокимлар бошкарган. Аммо ёзма манбаларда ана шу даврнинг сарой унвонлари ва харбий-маъмурий мансаблари хакида маълумотлар келтирилмаган. Бунга сабаб сифатида махаллий тарихчиларнинг бу даврга оид бирорта китоби учрамаслигини келтириш мумкин.

Ригведа ва Рамаяна - ушбу икки кадимги хинд манбаларида хам Кадимги Бактрия хакида бир катор маълумотларни учратишимиз мумкин. Кадимги санскрит тилида ёзилган ва бир канча даврлардан бери авлоддан авлодга утиб келаётган ушбу хинд манбалари бизга Кадимги Бактрия ва Х,индистон уртасида савдо-иктисодий ва кисман сиёсий хамкорликнинг доимо амалда булгани исботидир.

Ахамонийлар (На^Ьатошу)нинг миххат ёзувлари оркали хам Бактрия ва уша давр бошка давлатлари хакида кимматли маълумотлар учрайди. Жумладан, Бехистун, Накши Рустам, Суза ва Персеполдаги буртма тасвирлар ва миххат ёзувларида мухим манбалар мавжуд. Бу китоба Доро I даврида Кирманшох ва Хдмадон шахри уртасидаги йулда баланд коятошда кадимги форс, элам ва аккад тилларида битилган. Ёзувда шох Доро I хабар килади: "Мен-Доро, улуг подшо, шаханшох, мамлакатлар подшоси, Виштасп угли, Аршан невараси, Ахамоний. Ахурамазда иродаси билан куйидаги давлатларни кулимга киритиб, уларнинг подшоси булдим: Форс, Элам, Бобил, Оссурия, Арабистон, Миср, Лидия, Мония, Арманистон, Каппадокия, Парфия, Дрангиёна, Арья, Хоразм, Бактрия, Сугдиёна, Гандхара, Сака, Саттагадия, Арахозия, Мака. Хдммаси булиб 23 давлат". Шох Доро I давом этиб, "Мен Бобилда булганимда, куйидаги давлатлар мендан ажралиб чикиб кетганлар: Форс, Элам, Мидия, Оссурия, Миср, Парфия, Маргиёна, Саттагодия, Сака". Бехистин ёзувида яна куйидаги хабарларни укиймиз: "Маргиёна номли давлат мендан ажралиб чикиб кетди. Маргиёналик Фрада исмли бир одам узини вилоятнинг хокими деб эълон килди. Кейин мен, Бактрия сатрапи, буйсунувчи одамим форс Дадаршишни чакириб, унга гапирдим: "Менга буйсунмаганларни тор-мор килиш керак". Дадаршиш кушинлари билан отланиб, маргиёналиклар билан жанг килди. Ахурамазда менга ёрдам курсатди. Ахурамазда иродаси билан менинг кушинларим кузголончиларни бутунлай маглубиятга учратди... Мана мен Бактрияда нималарни килдим".

Бехистун коятошларида сугдийлар, хоразмликлар билан бирга Кадимги Бактрияликларнинг хам форс подшосига солик олиб бораётгани тасвирланган.

Накши Рустам. Доро I Бехистун ёзувларида Ахамонийлар давлатининг гарбий вилоятларини курсатиб берган булса, Накши Рустам ёзувларида мамлакатлар руйхати Мидия ва Эламдан сунг шаркий вилоятлардан бошланади.

Доро сузи: "Мен - Доро, улуг подшо, шаханшох, куп кабилалар мамлакатларнинг подшоси, кенг сайхон ерларнинг подшоси, Виштасп угли, Ахамоний, форс, форснинг угли, орийлар уругидан келиб чиккан орий. Форс вилоятидан ташкари куйидаги мамлакатларни мен буйсундирганман, менга хирож туловчи булган, менинг сузимни ижро этган, менинг конунимга асосланиб ривожланаётган: Мидия, Элам, Арья, Бактрия, Сугдиёна, Хоразм.... Сака Хаумаварка, Сака Тиграхауда денгиздан нариги ердаги саклар" каби хабарлар битилган.

Суза ёзуви. Доро I нинг Суза шахридаги подшох саройида урнатилган хайкалидаги ёзувларда Бактрия, Сугдиёна ва Хоразмдан ташкари "балчик ва тупрок улкаси саклари" тилга олинади. Суза саройи курилишига доир уша даврдан сакланган тахтачада сарой курилишига ишлатилган материалларнинг турли хил улкалардан келтирилгани хакида кискача маълумот сакланган. Жумладан, Бактриядан олтин келтирилгани кайд этиб утилгани айни хакикат. Сузадаги ёзувда Доро I эълон килади: "Сузадаги саройни мен бино килганимда унинг безаклари узок юртлардан олиб келинган. Улка ёгочи - Ганхарадан, олтин - Сард ва Бактриядан, ялтирок тошлар ва ложувард - Сугдиёнадан, фируза-Хоразмдан, кумуш ва бронза - Арахозиядан, тош устунлари - Эламдан етказиб берилган".

Персепол деворларидаги буртма расмлар. Персепол (Тахти Жамшид) шахрида Доро ва Ксеркс саройига олиб борувчи тош пилла поя деворларига Эрон ахамонийларига тобе мамлакатлардан хирож олиб келган вакиллар суратлари буртма услубда ишланган. Хдйкалтарош хар бир мамлакатдан келган вакилларни совга-саломлари билан шунчалар аник тасвирлаганки, уларни кайси бир халкка тегишли эканлигини аниклаш кийин эмас. Чунки, суратларда уларнинг киёфаси, кийим-бошлари, куроллари, хатто, уларга хос анъанавий хайвон суратлари хам уз аксини топган. Масалан, Ун бешинчи каторда бактрияликларнинг беш вакили асл металлдан ишланган кимматбахо идишларни кутариб ва икки уркачли туяни (бактрианани) етаклаб бормокда. Бу манбаларнинг узига хос тарихнинг булаги сифатида хамон яшаб келаётганлиги хам буюк утмишга ёркин ишора була олади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ахмедов Б. Узбекистон тарихи манбалари. Тошкент: Укитувчи, 2001.

2. Сагдуллаев А. Кадимги Узбекистон илк ёзма манбаларда. Тошкент: Укитувчи, 1996.

3. Ливщиц В.А. Общество Авесты // ИТН.-т.-1.-М., 1963.

4. Сагдуллаев А., Мавлонов У. Узбекистонда давлат бошкаруви тарихи. Тошкент: Akademiya, 2006.

5. Shamsutdinov R., Mo'minov X. O'zbekiston tarixi. Toshkent: Akademnashr, 2019.

6. Abdullayeva H. O'rta Osiyo xalqlari tarixining xorijiy mamlakatlar manbashunosligida aks etishi. Urganch - 2015.

7. 3ne A. Y3ÖeK gaBnarnHnnrH Tapnxn. TomKeHT: fflapK, 2000.

8. https://hozir.org/mezolit-orta-tosh-davri.ht:ml?page=28

9. http: //xorazmiy.uz/oz/pages/view/23 8

References

1. Akhmedov B. Uzbekistan's history sources. Tashkent: Ukituvchi, 2001.

2. Sagdullaev A. Ancient Uzbekistan in the first written sources. Tashkent: Ukituvchi, 1996.

3. Livshits V.A. Society Of The Avesta // HTH.-t.-1.-M., 1963.

4. Sagdullaev A., Mavlonov U. History of Public Administration in Uzbekistan. Tashkent: Akademia, 2006.

5. Shamsutdinov R., Muminov X. History Uzbekistan. Tashkent: Akademnashr, 2019.

6. Abdullaeva H. Reflection of the history of the peoples of Central Asia in the source studies of foreign countries. Urgench - 2015.

7. Ziyo A. History of Uzbek statehood. Tashkent: Shark, 2000.

8. https://hozir.org/mezolit-orta-tosh-davri.html?page=28

9. http: //xorazmiy.uz/oz/pages/view/23 8

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.