Научная статья на тему 'Господство кавиев в раннем территориальном государственносте Древней Бактрии'

Господство кавиев в раннем территориальном государственносте Древней Бактрии Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
88
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Авесто / Древняя Бактрия / Кавий / Виштаспа / Яшт / Зороастризм. / Avesta / Ancient Bactria / Kavi / Vishtaspa (Goshtasp) / Yasht / Zoroastrianism.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нозим Икромов

В период ахеменидов титул кави в Бактрии не использовался, как на территории всей империи. В империи также была установлена должность сатрапа и во времена господства Ахеменидской империи, которая продолжалась двести лет. В то время в империи был предан забвению и сам термин кави. В последующие периоды после господства ахеменидов, в частности во времена Александра Великого, селевкидов, Греко-Бактрии, Кушанской империи на монетах перестают чеканить титул кави.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Kavi's reign in the first territorial statehood of Ancient Bactria

During the Achaemenid period, the title of Kavi was not used in Bactria, as in the entire empire. The post of satrap was also established in the empire during the reign of the Achaemenid Empire, which lasted two hundred years. At that time, the term kavi itself was forgotten in the empire. In subsequent periods after the rule of the Achaemenids, in particular during the time of Alexander the Great, the Seleucids, the Greco-Bactria, the Kushan Empire, the title of Kavi was no longer minted on coins.

Текст научной работы на тему «Господство кавиев в раннем территориальном государственносте Древней Бактрии»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Kavis' reign in the first territorial statehood of Ancient Bactria

Nozim IKROMOV1

Termez State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords:

Avesta,

Ancient Bactria, Kavi,

Vishtaspa (Goshtasp), Yasht,

Zoroastrianism.

During the Achaemenid period, the title of Kavi was not used in Bactria, as in the entire empire. The post of satrap was also established in the empire during the reign of the Achaemenid Empire, which lasted two hundred years. At that time, the term kavi itself was forgotten in the empire. In subsequent periods after the rule of the Achaemenids, in particular during the time of Alexander the Great, the Seleucids, the Greco-Bactria, the Kushan Empire, the title of Kavi was no longer minted on coins.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp127-135 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Кадимги Бактрия илк худудий давлатчилигида кавийлар хукмронлиги

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

Авесто,

Кддимги Бак;трия, Кавий, Виштаспа, Яшт,

Зардуштийлик.

Ма;олада кавийлар тарихи, атаманинг мох,ияти ёритилади. Ахамонийлар даврида Ба;трияда Кавий унвони кулланилмаган, империянинг барча худудида булгани сингари бу ерда хам сатраплик жорий этилган ва икки юз йил давом этган Ахамонийлар империяси даврида Кавийлик бош;аруви билан бирга, Кавийлик ибораси хам унутилган. Ахамонийлар хукмронлигидан кейинги давр-ларда, хусусан, Буюк Александр, Салавкийлар, Юнон-Ба;трия, Кушонлар салтанати даврида зарб килинган тангаларда кавий титули кулланилмаган.

1 PhD, Termez State University. Termez, Uzbekistan.

Господство кавиев в раннем территориальном государственности Древней Бактрии

АННОТАЦИЯ_

В период ахеменидов титул кави в Бактрии не использовался, как на территории всей империи. В империи также была установлена должность сатрапа и во времена господства Ахеменидской империи, которая продолжалась двести лет. В то время в империи был предан забвению и сам термин кави. В последующие периоды после господства ахеменидов, в частности во времена Александра Великого, селевкидов, Греко-Бактрии, Кушанской империи на монетах перестают чеканить титул кави.

"Авесто"да кавий сузи кох,ин-шох,ларга, хукмдорларга нисбатан ишлатилган. Хукмдорларнинг купчилиги аввал Зардушт таълимотига ;арши булишган ва "Авесто"да девпараст, каззоб каби сузлар билан таърифланган: Менга шундай бер омад, Мукаддас Ардви Сура. Газабкор Тентравантни, Девпараст Пэшанувни Каззоб Арежатаспни Эзгулик учун жангда, Енгиб мен голиб булай.

"Авесто"нинг жуда куплаб наскларида Кавийлар золимлар, деб таърифланган. Авестошунос олимларнинг аксарияти, жумладан М. Исхо;овнинг фикрича, "Кавийлар" сузи ор;али берилган бу тушунча Зардуштга ;адар хукмдор хамда кохин вазифасини узида бирлаштирган ижтимоий ;атламни ифодалаган. Кавий-кохинлар аввал Зардушт таълимотига душман булишган. Кейинро;, Виштаспа Зардушт таълимотини кабул ;илгач, муносабат узгариши керак эди. Лекин "Авесто" га кириб ;олган эски анъана - Кавийлар душман , деган ;араш са;ланиб ;олаверган. Бу хол "Авесто" китобининг турли ;атламлари Зардуштдан аввалги даврлар махсули булган, деган фикрни яна бир бор тасди;лайди.

Маълумки, Кавийлар ичида биринчи булиб, ба;триялик Виштаспа зардуштийликни кабул ;илган. Шунинг учун "Авесто"да Виштаспа тугрисида фа;ат ижобий иборалар ишлатилган. Жумладан, "Цудратли Виштаспа", "Куп билимдон Виштаспа", "Пахлавон Виштаспа" каби. Уни таърифлаганда пайгамбар Зардушт бисотидаги барча яхши сузларни ишлатганлиги куринади: Ки, Кавий Виштаспа Бошига кунган эди, Чин имонли булсин деб, Имон сузин десин деб, Эзгу ишлар килсин деб, Шунда Кавий Виштаспа Бехдинни кабул этиб, Юз угирди ушанда

Ключевые слова:

Авесто,

Древняя Бактрия, Кавий, Виштаспа, Яшт,

Зороастризм.

Дeв-y жин инoнчидaн (Кутулди у тoaбaд Этиб дeвлap динин paд).

Ушбу тaъpифдaн кypинaдики, Виштacпa зapдyштийликни ^бул к;илмacидaн oлдин xaM Kaвий титyлидa бултн. X,yкмдopлик, caлтaнaт, aмaл xaMMara xaM нacиб ;илaвepмaйди. '^e^o^a caлтaнaт, бaхт ;уши хвapнo дeб aтaлгaн. ^мгаки, хвapнo (фapp) ;yнмaй тypиб шoxликни, xyкмдopликни дaъвo цил^, нo;oнyний химб-лaнгaн, Kaвийликни Aхypa Maздa aTO ;илaди, дeгaн тyшyнчa xyкмpoн булган: Kaвийчa Xвapнoдиp, Maздaдaн у aтoдиp.

Юpт xoкимлapи, пoдшoxлap, Kaвийлap кучли ;yдpaтгa эгaлиги, yлapгa хвapнo тасиб этгaнлиги, нaфa;aт yлapгa, бaлки yлapнинг aвлoд-aждoдлapигa, вopиcлapигa XaM бу ;yдpaт Mepoc экaнлиги кyйлaнгaн: Юpт xo^M^ пoдшoxлap Эгa бултн Улapнинг вopиcлapи Hacибдop ул Kaвийycaндa 6op эди, Kaвийycaнгa ëp эди.

Дeмaк, Kaвийлик титули нacлдaн-нacлгa, aвлoддaн-aвлoдгa утиши, Aхypa Maздa тoмoнидaн тacди;лaб цуйилтн вa Axaмoнийлap импepияcигa K^ap Бa;тpиядa вa Дpaнгиaнaдa xyкмpoнлик ;илган.

Kaвий титyлидaн тaшк;apи '^e^o'^^ энг к^димги Гaт вa Яшт к;иcмлapидa бoшк;apyв тизимини ифoдaлaгaн биp rça^p титyллap caк;лaниб ^л^нки, yлapни apхeoлoгик мaълyмoтлap билaн тaк;к;ocлaб, ижтимoий мyнocaбaтлap тapихини тиклaш имкoнияти тyFилмoк;дa. Шyндaй aтaмaлapдaн биpи '^a^ap" булиб, aвecтoшyнoc oлим B.A. Лившицнинг фикpигa к;apaгaндa, улга (oaзиc) вa унинг мapкaзи xyкмдopи мaнcaбидa булган. Худди шу фи^ни Э.В. Ртвeлaдзe xaM кyллaгaн вa '^e^o^a™ cacтap тyшyнчacини apхeoлoгик мaнбaлap билaн, яъни Бaндихoн ^л^сини cacтap cифaтидa тaн oлaди вa улганинг мapкaзи cифaтидa Бaндихoн I ëдгopлигини кypcaтиб yтaди. Олимнинг фикpичa, ул^ни бoшк;apгaн xyкмдop Xapбий бoшлик вaзифacини xaM бaжapгaн.

^димги Бaк;тpиядa шyндaй yлкaлapнинг нeчтacи aник;лaнгaн, yмyмaн, oa3^-ул^ни^ кaндaй тapихий мaънocи, axaмияти 6OP? Фикpимизчa, yзбeкчa ифoдaлaгaндa, "дexкoнчилик ул^си" дeб aтaлcaгинa тapихий мaънo кeлиб чи^ди. Macaлaн, Бaндихoн дexкoнчилик ул^си дeб aтaлca, шу улгани сув мaнбacи билaн тaъминлaйдигaн дapë ëки кaнaл, дexкoнчилик килитадитн, cyFopилaдигaн ep мaйдoни, ëдгopликлap мaжмyacи, кeнг чopвa яйлoвлapи , мaйдoнлapи тyшyнилaди. Шу дexкoнчилик улгани бoшк;apгaн xyкмдopни '^eCTo^a cacтap дeб aтaлгaн булиши мумкин.

"Дaхиюпaти" aтaмacи э^ "вилoят xyкмдopи" мaънocини aнглaтaди. Э.В. Ртвeлaдзe бу вилoятлapни юнoн мaнбaлapидa эcлaнaдигaн Гaбaзa, Пapeтaкa вa Бyбaкeнa мaмлaкaтлapигa тaк;к;ocлaйди. Apхeoлoгик жиxaтдaн биp нeчa дexкoнчилик yлкaлapи биpикиб, вилoятни тaшкил этгaн. Жyмлaдaн, Улaнбyлoк;coй вa Шepoбoд дexкoнчилик yлкaлapи Пapeтaкaни, пoйтaхти Шepoбoддaги Жoндaвлaттeпa ëдгopлиги, Бaндихoн, Mиpшoди, Caнгapдaк дexкoнчилик yлкaлapи

Бубакена вилоятини-мамлакатини, Сурхондарёнинг урта ва куйи о;им дехкон-чилик улкалари эса Габаза вилоятини ташкил этган. Дахъюлар дахъюпатиси эса вилоятлар бирикмасини - Ба;трияни ташкил этган.

Маълумки, Урта Осиё халклари тарихидаги энг кадимги йирик давлатлардан бири Ба;трия кавийлигидир. У мил. авв. VIII асрда Амударёнинг ю;ори о;ими худудларида вужудга келган булиб, хозирги Жанубий Тожикистон, Шимолий Афгонистон, Жанубий Узбекистан худудларини уз ичига олган.

Ба;трия Ватанимиз тарихига "подшохлик" сифатида кириб келган. Аммо уни подшохлар эмас, ю;орида тахлил килганимиздек, Кавийлар, Ахамонийлар империяси даврида эса сатраплар бошкарган. Урта Осиё халклари тарихида Бактриянинг подшохлик сифатида кулланишининг асосий сабаби рус адабиёт-ларидан таржима натижасида кириб келганлигидадир, яъни "Древнебактрийское царство" ибораси "Цадимги Бактрия подшохлиги" деб таржима килинган. Европа халклари тарихига хос булган "царь" сузини "подшо" деб таржима килганмиз ва ишлатганмиз (царство-подшохлик). Бу ибора нафакат Бактрия, балки Хоразмга хам тегишлидир, яъни "Древнехорезмское царство" "Цадимги Хоразм подшохлиги" сифатида кулланиб келинмокда. Тарихимиз рус тилида ёзилган такдирда хам "царь" сузини ишлатиш тугри эмас, негаки узбек давлатчилиги тарихида "царь" бошкаруви булмаган.

Тарихимиздаги бу чалкашликни ойдинлаштириш максадида кадимги Кавийлар ва Бактриянинг хукмдорлари хакидаги маълумотларни келтириб утамиз. "Авесто"нинг Яшт кисмида илк Кавийлардан булган Усан ва Хаусравнинг «бутун арийлар мамлакати устидан хукмронликка интилганлиги" тугрисида маълумотлар бор. Ёки пахлавон Хаусравнинг "Арийлар мамлакатини ягона хукмдорликка бирлаштирган кахрамон" сифатида куйланиши илк Кавийларнинг мустахкам давлат курганлигини курсатади.

Кавийлар мамлакати ёки Кавийлар давлати масаласи илк маротаба А. Кристенсен ва И.М. Дьяконов томонидан фанга киритилганлиги юкоридаги маълумотлардан ойдинлашди. Хозирги пайтда бу гояни ривожлантираётган, янги фикрлар билан бойитаётган олим И.В. Пьянковдир. Пайгамбар Заратуштрани кабул килган, унга зардуштийлик таълимотини яратишда кумак берган хукмдор Кавий Виштаспадир (Гуштасп). Виштаспа унинг исми булса, Кавий титули, яъни хукмдорлик белгисидир. Демак, Бактрияни подшохлар эмас, балки Кавийлар бошкарганлиги маълум булади. Шунга асосланиб, "Бактрия подшохлиги" ибораси урнига "Бактрия Кавийлиги" иборасини куллаш максадга мувофик, деб хисоблаймиз.

Кавий титули кандай унутилганлиги тугрисида хам мушохада килсак. Маълумки, Шохлар шохи Доро I Ахамонийлар давлатчилигида янги ислохотларни амалга оширган. У бошкарув ва молия ишларини янги погонага кутарган, бутун империя худудини сатрапликларга булиб бошкариш усулини жорий этди. Сатраплик худудлари собик махаллий давлатлар ва ахолининг этник гурухлар яшайдиган чегаралари асосида булиб чикилган. Кир ёки Камбиз даврида босиб олинган ерлар махаллий хукмдорлар томонидан бошкарилган булса, янги ислохотга биноан, сатраплик бошликлари форсийлардан тайинланадиган булган.

Сатраплар ва ундаги харбий бошликлар шохлар шохи ва марказий давлат бошкарувининг доимий назоратида булган. Сатраплик бошкаруви ва текширувлар Хазарапат (мингбоши) томонидан амалга оширилган. У бир вактнинг узида шохлар шохининг шахсий гвардиясини хам бошкарган.

Жoйлapдaги caтpaпликлapни бoшк;apиш усули вa дeвoнxoнa тapкиби Cyзaдaги бoш дeвoнxoнa тузилишини aйнaн тaкpopлaгaн, яъни дeвoнxoнa бoшлиFи, xaзинaбoн, тaшaббycни бyFyвчилap, xиcoбчилap, cyдьялap, xa^o^ap вa бoшк;aлap.

Axaмoнийлap Уpтa Ocиëнинг бoшк;a куп^та xyдyдлapи cингapи Бaк;тpияни Xaм бocиб oлгaндaн кeйин Kaвийлap мycтaк;илликни кyлдaн бepгaнлиги тaбиий xoл, aлбaттa. Kиp бocк;ини дaвpидa Бaк;тpия xyкмдopи Taниoкcapк (Oкcиapт) булган. Бу Xa;^a ишйнчли ëзмa мaълyмoтлap caк;лaниб ^лган. Диoдop уз acapидa Occypия шoxи Ниннинг Бaк;тpиягa к;apши жaнг тaфcилoтлapини ëзгaн. Acap бoшидa Ниннинг Ceмиpaмидaгa yйлaниш тaфcилoтлapи тacвиpлaнгaн. Диoдopнинг ëзишигa Kapaгaндa, Нин Бaк;тpияни мaFлyб этиш oFиpлигини, axoлиcининг куп ганли экaнлигини вa жaнгдa мoxиpлигини, к;aлъaлapининг куплигини билгaн. Шyнгa Kapaмaй, у куп ганли ;ушин йиFaди вa биpинчи жaнгдa Бaк;тpия Kaвийcи Oкcиapтдaн тoF йyлдaн тeкиcликкa чик;aдигaн жoйдa мaFлyбиятгa yчpaйди. Нин Бaк;тpия билaн бyлaдигaн янги жaнггa тaйëpлaнaди.

Диoдop Бaк;тpия пoйтaxти Бaк;тp шaxpини кyйидaгичa тaъpифлaйди, "... Бaк;тp-йиpик шaxapлapдaн биpи, у гyзaл, эгaллaб бyлмac к;aлъa". Нин Бaк;тp шaxpини yзoк вaк;т к;aмaл к;илaди. Шaxap Ceмиpaмидaнинг aйëpлиги нaтижacидa ишFoл ^ли^ди. Бaк;тpликлap мaFлyбиятгa yчpaйди. Бaк;тpия Kaвийcи yлдиpилaди. Нин Бaк;тpиянинг бoйликлapини тaлaйди.

Бу вoк;eaлapни Пoмпeй Tpoг, Appиaн вa Kceнoфoнтлap xaм уз acapлapидa ëpитгaн. Aммo вoк;eaлap тaфcилoтлapидa, xyкмдopлapни тaъpифлaшдa aйpим чaлкaшликлap 6op. Kceнoфoнт уз acapидa Бaк;тpия вa Occypия ypтacидaги ypyш Occypия xyкмдopи Kиaкcap зaмoнидa булган дeб ëзaди.

Taдк;ик;oтчилap ypтacидa Occypия билaн Уpтa Ocиë, xycycaн, Бaк;тpия opaлиFи-дaги yзoк мacoфaни хи^бга oлиб, юк;opидaги мaълyмoтлapни тapиx caxифacидaн чик;apиб тaшлaш кepaк, дeгaн мyнoзapaлap xaм yчpaйди. Maълyмки, бу мacaлaгa И.M. Дьякoнoв oйдинлик киpитгaн. Унинг излaнишлapи тyфaйли тoпилгaн Occypия aЙFoк;чилapининг уз шoxигa ëзгaн нoмacидaги кyйидaги мaълyмoтдaн сунг aнтик дaвp тapиxчилapи мaълyмoтлapи уз кучини caк;лaб ^лди: "... лeкин мeн лaзypитни oлиб кeтгaнимдaн сунг мaмлaкaтдa бyнгa к;apши кyзFoлoнлap бoшлaнди, шyндaн сунг ra^a xapбий куч юбopишни илтимoc ;илдим". Maълyмки, Я;ин Шapкдa Бaк;тpия лaзypитлapи юк;opи бaxoлaнгaн. Шу тapик;a тapиx фaнигa ^димта Бaк;тpия кaвийcи тyFpиcидaги мaълyмoтлap киpиб кeлгaн.

Энди ^димта Бaк;тpиянинг Axaмoнийлap дaвpидaги xyкмдopлapи тyFpиcи-дaги мaълyмoтлapни кeлтиpиб yтмoк;чимиз. Бу бopaдa E.A. Moнчaдcкaянинг тaдк;ик;oтлapи дик;к;aтгa мoликдиp.

Бoшк;apyв дaвpи мил. aв. йиллap Caтpaпнинг исми Taйинлaгaн шäx,aншox, Tapиxий мaнбa

529 - 522 Taниoкcapк (Ta^o^ap-Cмepдиc- Бapдия) ^p, Kaмбнз Гepoдoт, III, 30 Бexиcтyн ëзyвн III, 3

522 - 486 Дoдapшиш Kaмбнз, Дopo I Бexиcтyн ëзyвн III, 15

486 - 480 ApHaHeB Kcep^ Плyтapx, 173

480 - 465 MacHcxa Kcepкc Гepoдoт, VII, 82

465 - 423 ApxanaM, Гнcтacп ApтaкcepкcI Днoдop, XI, 69

423 - 335 Maълyмoтлap йу;

335 - 329 Бecc Дopo III Диoдop, XVII, 74

Келтирилган жадвалдан маълум буладики, Ахамонийлар даврида Бактрияда Кавий унвони кулланилмаган, империянинг барча худудида булгани сингари бу ерда хам сатраплик жорий этилган ва икки юз йил давом этган Ахамонийлар империяси даврида Кавийлик бошкаруви билан бирга, Кавийлик ибораси хам унутилган. Ахамонийлар хукмронлигидан кейинги даврларда, хусусан, Македония-лик Александр, Салавкийлар, Юнон Бактрия, Кушонлар салтанати даврида зарб килинган тангаларда Кавий титули кулланилмаган.

Э.В. Ртвеладзе давлат титуллари тарихига багишланган тадкикотларида, Кавий бошкаруви тизимига уз муносабатларини билдириб, Кавий титули махаллий Урта Осиёда пайдо булган бошкарув усули булиб, деярли бир ярим минг йил давомида кулланиб келган , деган фикрни билдирган. Бу фикрга асос килиб, Бухоро худудидан топилган, VI-VII асрларга оид Бухорхудот тангаларидаги к'ш' сузининг учрашини асос килиб олади. Бухорхудот хукмдорлар номлари олдига к'ш', яъни "шох" сузи ёзилган деб хисоблайди. Бухорхудот тангалари мутахассислар томонидан яхши урганилган. к'ш' сузи "Кавий" эмас, балки "кава" сифатида укилган, негаки иккита харфдан (кш) кейин куйилган тутук белгилар бир хил ифодаланган ва бир хил товушни беради. Бухорхудот ёзувларида Ш ва N харфларининг бир хиллигини ёки жуда ухшашлигини инобатга олиб, тадкикотчилар ушбу ёзувни "кана" деб хам укишган ва титул эмас, балки Бухорхудот хукмдори исми эканлигини хам тадкикотчилар ёзишган.

Келтирилган маълумотлар ва мулохазаларга таяниб таклиф килмокчимизки, ёзилаётган тарихларимизда Цадимги Бактрия подшохлиги атамаси урнига Цадимги Бактрия кавийлиги атамасини кулласак, тарихимиз бир кадар тугри ёритилган булар эди.

Маълумки, ёзувсиз замонларга оид тарихимизни урганишда археологик манбалар ёки моддий маданият буюмлари улкан ахамият касб этади. Утган асрнинг урталаридан бошлаб, Урта Осиё археологияси буйича изланишлар ва кашфиётларнинг кулами нихоятда кенгайиб, бугунги кунда бу йуналишда узига хос мактаблар яратилганлигини купчилик забардаст олимлар эътироф этадилар. Масаланинг эътибор берилиши лозим булган томони шундаки, археологик маълумотларни тарихга йуналтириш Узбекистан тарихининг очилмаган хамда бахс-мунозарали купгина жихатлари хакидаги тасаввурларимизни нихоятда бойитади. Сунгги ун йилликларда бу йуналишдаги тадкикотлар фаоллашиб бормокда. Мисол учун, А. Аскаров археологик маълумотлар билан узбек халкининг этногнезисига купгина ойдинликлар киритган булса, Ш. Шайдуллаев узбек давлатчилиги тарихини Бактрия мисолида ёритишда, Б. Эшов эса Урта Осиёда илк шахар маданиятининг шаклланиши ва ривожланишида археологик маълумотларни фаоллик билан тарихга йуналтирганлар.

Биз ушбу анъанани давом эттирган холда, Бактрия кавийлиги хакидаги бизга кадар маълум булган баъзи археологик манбаларни кавийлар сулоласининг мавжудлиги борасидаги бахс-мунозараларга тортишга харакат киламиз. Аммо, таъкидлаш лозимки, бу жараёнда киёсий тахлиллар мух,им ахамият касб этади.

Демак, келтирилган маълумотлар асосида Кавийлар тугрисида шундай хулоса килишимиз мумкинки, улар милоддан аввалги IX асрлар охирида Шаркий Эрон ва Бактрия худудларида пайдо булган ва Эрон Ахамонийлари боскини давригача хукм сурган.

Уларнинг фаолияти икки, илк ва сунгги Кавийлар даврига булинади. Бу бирлашма гохида таркалиб, гохида кучли сиёсий бирлашмага айланиб турган. Унинг илк даврида Зардуштийлик дин сифатида шаклланмаган. Иккинчи даври, яъни Зардуштнинг фаолияти билан боглик. Шу даврдан бошлаб, пайгамбар Зардушт Кавий Виштаспа томонидан куллаб-кувватланган, "Авесто" бунёд этилган. Шу даврдан бошлаб, диний карашлар, таълимотлар жанги бошланган. Кавий Виштаспанинг куллаб-кувватлаши, хомийлиги натижасида Заратуштра таълимоти бутун Бактрия буйлаб таркала бошлайди. Шу даврдан бошлаб, Цадимги Бактриянинг Цадимги Шарк дунёсида уз урнига эга була бошланганлиги кузатилади.

Цадимги Бактрия кавийлиги ахолиси тарихини антропологик жихатдан урганишнинг имконияти йук. Бир жихатдан, уларни Сополли маданияти ахолиси-нинг авлодлари, деб хисоблайдиган булсак, улар Мургоб, Марказий ва Шимолий Эрон ахолиси билан бир этник гурухни ташкил этган ва кадимги Шаркий Эрон тили лахжаларидан бирида гаплашган. Шу тил асосида "Авесто" яратилган.

Хинд-европа тиллари оиласининг шаклланишида Бактрияликларнинг хиссаси катта, санскрит, лотин, славян тилларида учрайдиган сузларни "Авесто" атамалари билан таккослаш натижасида айтиш мумкинки, Бактрия ва унга туташ худудлар Х,инд-Европа тилларининг шаклланишида асосий учок вазифасини бажарган.

Тарихий топонимика нуктаи назаридан хулоса киладиган булсак, Бактрияда Хинд-Европа, индоарий, эроний каби куплаб тилларга оид атамалар учрайди. Бу Бактриянинг жойлашган географик урни, кадимги цивилизацияларнинг пайдо булиши ва узаро алокаларида маданий куприк вазифасини бажарганлигини курсатади.

Хинд-Европа тилларидаги ухшашликнинг асосий сабабини арийларнинг буюк кучишидан излаш керак. Арийларнинг илк ватани ва уларнинг Осиё ва Европага таркалиш йули куйидагича: "Авесто"да эсланадиган, ун ой киш буладиган "Арианам Ваэжо", Андроново маданияти таркалган Сибир, Олтой, Цозогистон, Цуйи Амударё худудларини уз ичига олади. Ундан Урта Осиё - Эрон - Хиндистон - Кавказ оркали Европа худудларига таркалган.

Цадимги Бактрияни "подшохлик" сифатида ёритиб келмокдамиз. Аммо уни подшохлар эмас, юкорида тахлил килганимиздек, Кавийлар, Ахамонийлар империяси даврида эса сатраплар бошкарган. Кавийлик титули наслдан-наслга, авлоддан-авлодга утиши Ахура Мазда томонидан тасдиклаб куйилган ва Ахамонийлар империясига кадар Бактрияда ва Дрангианада хукмронлик килган. Урта Осиё халклари тарихида Бактриянинг подшохлик сифатида кулланишининг асосий сабаби рус ва инглиз тиллардаги адабиётлардан таржима натижасида кириб келганлигидир. Ахамонийлар даврида Бактрияда Кавий унвони кулланилмаган, империянинг барча худудида булгани сингари бу ерда хам сатраплик жорий этилган ва икки юз йил давом этган Ахамонийлар империяси даврида Кавийлик бошкаруви билан бирга Кавийлик ибораси хам унутилган. Ахамонийлар хукмронлигидан кейинги даврларда, хусусан, Буюк Александр, Салавкийлар, Юнон Бактрия, Кушонлар салтанати даврида зарб килинган тангаларда Кавий титули кулланилмаган. Келтирилган маълумотлар ва мулохазаларга таяниб таклиф килмокчимизки, ёзилаётган тарихларимизда Цадимги Бактрия подшохлиги атама-си урнига Цадимги Бактрия Кавийлиги атамасини кулласак, тарихимиз тугри ёритилган булар эди.

I SC 16 ПС 6 Жамият ва инновация лар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 10 (2021) / ISSN 2181-1415

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Авесто. Яшт китоби. М. Исхо;ов таржимаси. - Т., 2001. - Б. 31.

2. Лившиц В.А. Общество Авесты // История таджикского народа. Т.1. - М., 1963. - С. 147.

3. История государственности Узбекистана. Том 1. Ташкент, 2009. - С. 334.

4. Пьянков И.В. Древнейшие государственные образования Средней Азии // Древние цивилизации Евразии. История и культура. (Материалы Международной научной конференции, посвященной 75-летию действительного члена Академии наук Таджикистана, Академика РАЕН, доктора исторических наук, профессора Б.А. Литвинского (Москва, 14-16 октября 1998 г.). - М., - 2001. - С. 334-348;

5. Арриан. Поход Александра. Пер. М.Е.Сергеенко. - М.: - Л., 1962;

6. Квинт Курций Руф. История Александра Македонского. Пер. В.С. Соколова. -М.: МГУ, - 1963.

7. Сагдуллаев А.С. Цадимги Узбекистон илк ёзма манбаларда. - Тошкент. У;итувчи, 1996.

8. Botta. Monuments de Ninive. - Paris, 1850, Vol.5; Layard. Monuments of Nineveh.

- London, 1851

9. Дьяконов И.М. Истории Мидии. - М.: Л., 1956. - С. 169.

10. Дьяконов М.М. Очерк истории Древнего Ирана. - М.: 1961.

11. Массон В.М. Проблема древней Бактрии и новый археологический материал // СА. - М.: 1958, №2, - С. 49-65.

12. Грантовский Э.А. Иран и иранцы до Ахеменидов. Основные проблемы. Вопросы хронологии. - М.: 1998. - С. 106-107.

13. Грантовский Э.А. Бактрия и Ассирия (в связи с проблемой древнебактрийского «царства») // Бактрия-Тохаристан на древнем и средневековом востоке. Тезисы докладов конференции посвященной десятилетию Южно-Таджикистанской археологической экспедиции. - М.: 1983. - С. 27-30.

14. Дьяконов И.М. Восточный Иран до Кира (К возможности новых постановок вопроса). История Иранского государства и культуры. - М. 1971. - С. 138-141.

15. Пьянков И.В. Древнейшие государственные образования Средней Азии ... -С. 334-348.

16. Фрай Р. Наследие Ирана, М., 1972. - С. 271.

17. Диодор. Историческая библиотека. Кн. 17. II, 2-7. Пер. М.Е. Сергеенко; Арриан. Поход Александра. М. - Л., 1962.

18. Помпей Трог. I, 1,2.

19. Арриан. VI, 24.

20. Ксенофонт. I, 5, 2.

21. Дьяконов И.М. Ассиро-вавилонские источники по истории Урарту // ВДИ.

- М.:1951. - № 2. - С. 335-336.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

22. Мончадская Е.А. О правителях Бактрии и Согдианы VI-IV вв. до н.э. // Труды Государственного Эрмитажа. - Л., 1961. Том 5. - С. 110-116.

23. Ртвеладзе Э.В. Титулатура правителей // История государственности Узбекистана. - Ташкент, 2010. - С. 334.

24. Смирнова О.И. Очерки из истории Согда. - М., 1970. - С. 24.

25. Ас;аров А.А. Узбек хал;ининг этногенези ва этник тарихи. Тошкент, 2007.

26. Шайдуллаев Ш.Б. Узбекистан худудида давлатчиликнинг пайдо булиши ва таракдиёти босцичлари ... Автореф. дисс. т.ф.д. Самарканд, 2009.

27. Эшов Б.Ж. История формирования и развития раннегородской культуры Средней Азии. Автореф. дисс. ... докт. ист. наук. Т., 2008. - С. 42.

28. Kushakov S., & Akhmedov S. (2021). The Ethnic History And Composition Of Uzbek People: On The Example Of Two Languages, Settlement And Livestock Tribes. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 3(02), 24-27.

29. Abdulloev S.B. (2021). Positive Attitudes To "Dev" In Central Asian People. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(01), 275-279.

30. Rayimovich A.A. (2020). EARLY SETTLEMENTS OF CENTRAL ASIA AS A FACTOR OF FORMATION OF FIRST SOCIETIES (ON EXAMPLE OF THE SETTLEMENT OF SARAZM). European science review, (5-6).

31. Yusupovich K.S. "The Emergence Of Religious Views Is Exemplified By The Southern Regions". The American Journal of Social Science and Education Innovations 2.10 (2020): 143-145.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.