Научная статья на тему 'Социальная защита военнослужащих в узбекистане: национально – исторические основы'

Социальная защита военнослужащих в узбекистане: национально – исторические основы Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
57
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
история / военнослужащий / социальная защита / жилое помещение / земельный участок. / History / Serviceman / Social protection / Land plot / Living quarters.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шохрух Газиев

Данная статья посвящается научному изучению некоторых вопросов национально – исторического развития социальной защиты военнослужащих в Узбекистане, в связи с чем, более подробно приводятся конкретные исторические факты и теоретические основы реформ осуществляемых на сегодняшний день в данной сфере.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Social protection of military services in Uzbekistan: national and historical bases

This article is devoted to the scientific study of some issues of the national historical development of social protection of military personnel in Uzbekistan. In this regard, specific historical facts and theoretical foundations of the reforms carried out today in this area are given in more detail.

Текст научной работы на тему «Социальная защита военнослужащих в узбекистане: национально – исторические основы»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Social protection of military services in Uzbekistan: national and historical bases

Shakhrukh GAZIEV 1

Military-Technical Institute of the National Guard

article info

abstract

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 November 2020 Accepted 30 November 2020 Available online 15 December 2020

Keywords:

History Serviceman Social protection Land plot Living quarters

This article is devoted to the scientific study of some issues of the national - historical development of social protection of military personnel in Uzbekistan. In this regard, specific historical facts and theoretical foundations of the reforms carried out today in this area are given in more detail.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Узбекистонда х,арбий хизматчиларни х,имоялаш: миллий - тарихий асослар

_ аннотация_

ижтимоий

Калит сузлар:

Тарих

Х,арбий хизматчи Ижтимоий х,имоя Ер участкаси Уй-жой.

Ушбу ма;ола ижтимоий х,имояга оид Узбекистон миллий тарихий тажрибасининг айрим жих,атларини урганишга, хусусан узок; утмиш даврларида х,арбий хизматга жалб этилган шахсларни ижтимоий мух,офазалаш буйича миллий асосларни илмий тад;и; этишга, шулар оркали ушбу сохддаги х,озирги ва;тда амалга оширилаётган ислох,отларнинг тарихий фактларини ва манбаларини янада кенрок; ёритишга багишланган.

1 PhD, Associate Professor, Department of "Legal Sciences", Military-Technical Institute of the National Guard of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan

Социальная защита военнослужащих в Узбекистане: национально - исторические основы

_ аннотация_

Узбек хал;ининг шаклланган жамоавий турмуш тарзи, узаро мехр-шаф;ат ва саховат сингари ноёб ;адриятлари, мумтоз дурдона асарлари ижтимоий химоя борасидаги улкан хаётий тажрибаси, миллий давлатчилик анъаналаридан сузлайди.

Жумладан, "Авесто"даги сиёсий ва ху;у;ий гоялар, урта асрларда вужудга келган ислом таълимотлари, Абу Наср Фаробий, Ибн Сино, Абу Райхон Беруний, Навоий сингари алломаларнинг таълимотлари, Жалолиддин Мангуберди, Темур Малик, Шайх Нажмиддин Кубро, Махмуд Таробий, Амир Темур, Бобур сингари лашкарбошиларнинг баходирликлари, айримларининг кушин тузиш ва уни бош;ариш, таъминотини ташкил этиш борасидаги харбий санъатларидан куплаб мисоллар мавжуд.

Олимларимизнинг ;айд этишича, Урта Осиёда илк давлатчилик уюшмалари уруг-;абила муносабатларининг шаклланиши даврида юзага келиб, ;адимги Ба;трия, Сугдиёна, Хоразм худудларида ижтимоий муаммолар уруг-жамоа зиммасига узига хос вазифалар юклаган. Ижтимоий эхтиёжлар хаётий заруратга айланиб, узаро ёрдам, мехр-шаф;ат курсатиш каби ;адриятларнинг шаклланишига туртки булган. Ижтимоий сиёсат буйича хал;аро мутахассис, профессор К.Грифин таъкидлаганидек, бу мослашувчан ва унчалик ;имматга тушмайдиган тизим узо; муддатли анъанавий, тарихий ривожланишга асосланган ва махаллий ахоли ишончини ;озонган.

Олимларимиз таъкидлашича, айни;са диний гоялар инсоний фазилатларни руёбга чи;арилишига имкон берадиган энг ;улай шароит булган. Дунё динларидан булмиш мусулмон дини, христианлик, иудаизм, буддизм гоялари харакатлантирувчи кучни ташкил ;илган. Масалан, ;адимги давлатлардан Миср давлатида кохинлар билан бир ва;тда харбийлар имтиёзли таба;а саналган. Месопотамияда булган "Х,амураппи ;онунлари"да эса агар жангчи асирга тушса, унинг ери ёки мулки вояга етмаган углига хизмат уташ шарти билан утказилган. Агар угил вояга етмаган ёки хизмат ;ила олмайдиган булса, мулкнинг учдан бир ;исми угилни жангчи ;илиб тарбиялагани учун онасига берилган.

Цадимги Х,индистон "Ману ;онунлари"да хам армия катта роль уйнаганлиги, урушдан келган нарсалар подшохдан кейин жангчиларга та;симлаб берилганлиги ха;идаги маълумотлар мавжуд. Антик Юнонистон давлатларидан Спартада, айни;са харбий хизматга ;атти; эътибор берилган. Угил болалар 7 ёшдан харбий таълимга олиниб, 60 ёшгача жангга киришган. Армиянинг авангарди "Уч юз

Ключевые слова: История

Военнослужащий Социальная защита

Данная статья посвящается научному изучению некоторых вопросов национально - исторического развития социальной защиты военнослужащих в Узбекистане, в связи с чем, более подробно приводятся конкретные исторические факты и теоретические основы реформ осуществляемых на сегодняшний день в данной сфере.

Земельный участок, жилое помещение.

суворий" отлик аскарлар булиб, уруш вактида подшохларни куриклаган. Тинчлик вактида эса мамлакат ичкарисида хавфсизликни таъминлайдиган узига хос гвардия булиб, таъминоти хам ю;ори даражани ташкил этган.

Армия тузиш ва унинг таъминоти борасида Рим империясининг тарихи айни;са жуда ;изи;арли. Х,арбийлар давлат, шунингдек принцепсларнинг (махаллий амалдорлар) шахсий хазинаси хисобидан хам таъминланган. Рим легионлари кушинлари 20 йил хизмат давомида маош олиб, хизматдан бушагандан кейин махсус тортик ер (донатива) булиб берилган. Ёши ва хизмати куп харбийлар ветеран унвони билан бушаб, мол-мулки хисобига провинциал зодагонларга айланиб кетишган. Жангчиларнинг энг оддий отрядлари эса ахоли орасидан 25 йил хизматга олинган ва уларга легионерлар маошининг учдан бир ;исми туланган. Император Октавиан армияга катта эътибор берганидан Рим армияси турт юз йил яшаган ва тарихда биринчи мунтазам армия ма;омини олган.

Тарихшунос олимларимиз узбек миллий давлатчилик тарихида хам мамлакат харбий кучлари ва унинг асоси булган кушинни хар томонлама ривожлантириш, уни таъминлаш, жанговар кобилиятини ошириш, кушинни муайян тартиб -интизомга буйсундириш ва идора этиш борасида ;атор ишлар амалга оширилганлигини кайд этишади.

Масалан, Урта Осиёдаги дастлабки давлат уюшмалари хакидаги ёзма манбалардан булган "Авесто"да кадимги жамият турт тоифага ажратилиб, кохинлар, чорвадорлар, хунармандлар билан харбийлар тилга олинади. Зардуштийлик акидасига кура оилалар жамоа оксоколи томонидан химоя килиниб, у хазинадан доимий нафака олганлиги хакида маълумотлар бор.

Ёки масалан, Урта Осиёда хукмронлик килган Кушон давлатининг Канишка подшохлик даврида мамлакат харбий кудрати жуда салохиятли булганлиги айтилади.

Урта Осиё араб халифалиги томонидан фатх килингач, ахоли устидан назоратни таъминлайдиган кушин жойлаштирилиб, уни таркибига махаллий ахолидан куплаб эркаклар хам сафарбар килинади. Шу йул ва куч оркали кушин от-улов, кийим-кечак, озик-овкат, куллар ва бошка нарсалар билан таъминлаб турилган.

Газнавийлар даврида армия кушини аскар ва гуломлардан иборат булган. Руломлар хизмат эвазига хазинадан йиллик маош ва озик-овкат махсулотларини олган. Руломлар яхши хизмат учун озодлик олишлари, ер, махсулот олишлари, катта мансабларга эришлари мумкин булган, аммо барибир султоннинг кули булиб колаверган.

Миллий тарихимизда Сомонийлар давлати бошкарувидаги харбий маъмурий амалдорларнинг мавкеи катта булган. Хусусан, Исмоил Сомоний харбий ислохот утказиб, турк сипохларидан иборат миллий гвардия хамда мунтазам кушин тузганлиги давлатнинг харбий-сиёсий кудратини таъминлаган. Сомонийлар даврида хар бир улка ва вилоятлар хокимлари уз хузурида озод ва бой дехконларнинг угилларидан иборат булган кунгиллилардан ташкил топган кушин саклаган. Бу кушин харбий холат вужудга келган вактда йигилган хамда вилоят ва давлат даромади хисобига сакланган.

Тарихий манбаларга кура Хоразмшохларнинг хам куллардан тузилган шахсий гвардияси (харас) булган. Лекин шу билан бирга яхши тайёргарлик курган доимий

apмиягa эта эди. Дoимий apмия acocaн тypкийлapдaн тyзилгaн булиб, ^ушии бyлинмaлapи кaбилaчилик acocидa тyзилгaн эди. X,aммa yнвoндaги xapбийлapгa мaoш вa бoшк;a тyлoвлap (apзaк) тyлaнгaн, зapyp aнжoмлap билaн тaъминлaнгaн.

Xopaзмшoxлap дaвpидa xaм Цopaxoнийлap дaвpидaгидeк мyлклap и;тaъ-мyлк тapи;acидa xapбий мaъмypий aмaлдopлapгa инъoм этилен. бу ишлap билaн бeвocитa Xopaзмшoxлap дaвлaтининг xapбий дeвoни шyFyллaнгaн. У кушиннинг xapбий тaйëpгapлиги вa жaнгoвapлик xoлaтини тaъминлaш, xapбийлapнинг бapчacи - ypтa вa юкopи xapбий мapтaбa эгaлapигaчa мaиший xaëти - oйликлapини бepиш, юкopи xapбий мapтaбa эгaлapигa oйликдaн тaшкapи фaвкyлoддa xизмaтлapи учун xapбий xизмaти дaвoм этaëтгaн дaвpдa Сyлтoн тoмoнидaн бepилaдигaн Иктo - яъни кyчмac мyлклap, yлapдaн кeлaдигaн дapoмaдлapи, кypoл-acлaxa, oзик-oвкaт, кийим-кeчaк, oтлap, eм-xaшaк инвeнтapизaцияcини юpитгaн. Macaлaн, кушиннинг acocий ;исми булган oтликлap тaъминoтидaн фapкли paвишдa acкap-cyвopийлap (пиëдa киcмлap) фaкaт xapбий cтpaтeгик мaкcaд ëки тaктикa тaкoзo этгaн вaктдa axoлини xapбий caфapбap ;илиш йули билaн вyжyдгa кeлтиpилгaнлиги бoиc ynap кУPoл-acлaxa, yлoв, кийим-кeчaк, oзик-oвкaт билaн тaъминлaнгaн бул^^, мyнтaзaм мaoш oлмaгaн вa acocaH ypyш xapaкaти кeтaëтгaн жoй, минтaкa axoлиcи xиcoбигa yлжaдaн улуш oлгaн, xapбий юpиш тyxтaтилгaч эca тapкaтилгaн.

Tapxичи oлим Ж.Рaxимoв дaвp кaxpaмoни булти cyлтoн Жaлoлиддин Maнгyбepдининг capкapдaлик мaxopaти xaкидa ëзиб, "Цушинни кypикдaн утгазиш тaдopиги" бyлимидa y xaкдa кyйидaгилapни кeлтиpaди: "Цaлблapи мyFyллapгa кapши нaфpaт pyxи билaн тулган yшa кишлoклapнинг op-нoмycли йигитлapи oxypидaги oтлap жилoвини eчиб, Жaлoлиддин Maнгyбepди лaшкapлapи caфигa кyшилдилap. Kypик якyнидa Жaлoлиддин кeлгycи yзoк дaвoм этaдигaн жaнглapдa oтлик кушин учун eм-xaшaк, oзик-oвкaт зaxиpaлapини тyплaш вa яpaдop жaнгчилapгa Faмxypлик ;илиш мacaлaлapини xaл этишни вaзиpи Шapaфyлмyлк зиммacигa юклaди. Xopaзмшox xaзинacидaн бу мyaммoлapни xaл этиш учун eтapли микдopдa мaблaFлap aжpaтилди. Шyнингдeк yлapнинг ypнини тyлдиpиш учун Эpoн вa ^o^ara тoбe мyлклapдaги вaзиятлapни xиcoбгa oлиб, aдoлaтли coликлap yндиpиш, yлapни фaкaт жoнини Вaтaн йyлидa фидo килишга axд килгaн жaнгчилapгa capфлaш кapopи кypикдaн кeйинги мaшвapaтнинг диккaт-мapкaзидa булди".

Tapиxчи oлим уз acapидa бyндaндa кизикapли лaвxaлapни xaм тaкдим этaди. Жyмлaдaн: «Жaлoлиддин Maнгyбepдини xo;oh xyзypигa тиpик тутиб кeлтиpгaн xapбий бyлинмaнинг бapчa жaнгчилapи MyFyл дaвлaти apдoFидa булиб, oилa aъзoлapи билaн coликлapдaн yмpбoд oзoд килиниши, Чингизxoннинг кyлидaн бyндaй ëpликни oлиш умиди 300 мингдaн opтик кушин умидини кyчaйтиpгaни, Жaлoлиддин Maнгyбepдининг бoши учун текил^н бoйлик микдopи xap биp мyFyл вa Xитoй acкapлapи ypтacидa xиpcни oшиpиб, дaвлaти apдoFидa булиш, eтти пушти кeлaжaгини тaъминлaш илинжини кyчaйтиpгaнлиги»гa oид мaълyмoтлap кeлтиpилaди.

Бизнингчa фикpимизчa, capкapдa Жaлoлиддин xapбий caнъaти, юpтпapвapлиги, мyFyллap бocкинигa фaoл кapшилик ^pca^aH Teмyp Maлик, Haжмиддин Kyбpo cингapи acocий paкиблapдaн бyлгaнлиги Чингизxoн тoмoнидaн унинг жoни эвaзигa кaттa мyкoфoт эълoн килиши уз кушинини тaъминoтини

рагбатлантириш омили булибгина колмай, уз ниятига эришишнинг асосий восита ва усулларидан бири хисобланган.

Олимларимизнинг кайд этишича, мугуллар даврида харбий кушин алохида урин тутган ва тартиб-интизомнинг жуда каттиклиги билан характерланган. Маълумотларга караганда, Чингизхон шахсий гвардияси - номи «Кешиктан» булиб, 9 минг кишигача кушиндан таркиб топган ва уларнинг ишини шахсан хон назорат килган. Анаш у харбий бошкарув ва катъий тартиб-интизом 1206 йилда мугуллар курултойида кабул килинган "Ясо конунлари" билан жорий килинган.

Узбек давлатчилиги тарихида "Темур тузуклари" муаллифи, давлат ва харбий бошкарув борасида улкан намуна яратган Амир Темурнинг уз салтанатида харбийлар, сипох ва кушинларнинг ижтимоий мухофазаси ва таъминоти буйича килган юксак намунали ишлари хусусида тухталиб утмасликнинг иложи йук, албатта. Зеро, давлат арбоби ва саркарданинг хаётига булган кизикишлар натижасида хозирги даврга кадар бир ярим мингдан зиёд илмий иш ва изланишлар олиб борилган.

Шулар каторида хукукшунос олималаримиздан М.Т.Ахмедова уз илмий ишида Амир Темур давлатида хавфсизлик масалаларини тадкик килиб, харбий санъат тарихи Амир Темурни харбий билим сохасида етук билимдон сифатида жахоннинг энг буюк саркардаларидан бири деб тан олинганлигини кайд этади ва: "У уз фарзанд, набира авлодларнинг харбий тарбияси тугрисидаги карашларида очкуз, локайд, зикна, ёвуз ва нафси ёмон кишиларни хизматга чакирмасликни уктирган" дейди.

Умуман олганда "Темур тузуклари"да сипохдан хабардор булиб туриш, сипохни саклаб туриш, унга улуфа, танхох бериш ва таксимлаш тузуки, амирлар ва лашкарларга мартаба ва инъом бериш тузуклари муфассал баён этилган.

Хукукшунос олимлардан Р.Хакимов "Амир Темур уз лашкарига юксак даражада эътиборли эканини, узокни кузлаб сиёсат юритганини" айтиб, "Яна бир буюк бобокалонимиз, мохир лашкарбоши, ун икки минглик кушини билан ракибнинг юз минглик кушинини маглуб этган Захириддин Мухаммад Бобурнинг сипохийларига курсатган намунаси, туни билан биргаликда курикчилик килгани, аскарлари билан бирга корда кумилиб ухлагани, огир паллаларда кушинини кандай рухлантиргани хакидаги маълумотлар тарихий манбаларда битиб куйилган"лигини таъкидлайди.

Дархакикат Захириддин Мухаммад Бобур (1483-1530) тарихда-ёзувчи ва шоир, етук олим ва саркарда сифатида эътироф этилади. Олимларнинг кайд этишича, бобурий подшохлар катта ва кудратли лашкар саклардилар. Жангда артиллерияни ишлатишни Бобур бошлаб берган булса хам, доимий харбий кушин тизимининг такомиллаштирилиши Акбаршохга тааллукли.

Уша вактда Мовароуннахрда хукмронлик урнатган Шайбонийлар уз кушинини таркибини, унинг жанговор сафланиши ва жанг килиш тартибини Чингизхон ва Амир Темур кушинлари харбий тузилиши, уруш тактикасига асослаган. Цушин маошини тулаш ва бошка ташкилий ишлар билан махсус амалдор

- тавочи шугулланган. Харбий амалдорлар ва навкарларга хазинадан бериладиган йиллик маошдан ташкари харбий юришлар пайтида кулган киритиладиган улжадан хам бериб турилган. Давлат олдидаги хизматлари учун харбийларга танхо

- ер мулки берилиб, улар факат мерос тарикасида авлоддан-авлодга утмаган.

Х^бий бoшликлapгa э^ cyюpFoл epлap бepилиб, xизмaти эвaзигa инъoм Xиcoблaнгaн. Бyндaй cyюpFoл эгaлapи кeйинчaлик мoлиявий вa мaъмypий имтиëзлap oлгaн.

Mиллий дaвлaтчилигимиз тapиxидa мaнFитлap cyлoлacи xyкмpoнлик килган 1753-1920 йиллapдa Бyxopo aмиpлиги дaвpи бyйичa aмиp Хaйдap, aмиp Hacpyллo, aмиp Myзaффap, aмиp Aбдyлaxaд, aмиp Сaид Oлимxoн xyкмpoнлиги дaвpидa xapбий-cиëcий тузилиш вa кушин тaъминoти бyйичa иcлoxoтлapгa oид мaълyмoтлap дaвлaт вa хукук тapиxидa yчpaйди.

Macaлaн, пpoфeccop З.Myкимoв aмиp Oлимxoн дaвлaтни бoшкapишгa киpишгaн дaвpдaëк мaмлaкaтдa xapбий иcлoxoт утгазиб, xap epдaн бaxoдиp йигитлapни тyплaб, yлapни уз xизмaтигa oлиб, "гaлa бaxoдиp" нoми билaн лaшкap тузиб, кучли мyнтaзaм xapбий кушин тyзгaнини aйтca, xУKУKшyнoc oлимлapдaн Ж.Шoдиeв aмиpликдa мyдoфaa вa xapбий мacaлaлap билaн шyFyллaнyвчи вaзиpлик тузилиб, бу идopa тyпчибoшийи лaшкap (xapбий вaзиp) тoмoнидaн бoшкapилгaнлиги, aмиp Хaйдap бoшкa мaнFит xyкмдopлapидaн фapкли paвишдa уз кyшинидaги acкapлapгa мyнтaзaм paвишдa яxши мaoш тyлaб бopгaнлиги, aмиp Сaид Oлимxoн эca уз xyкмpoнлиги дaвpидa "Ёш бyxopoликлap"нинг тaлaблapи acocидa xapбийлap oйлик xaкини oшиpгaнлиги (пиëдa xизмaтчилapгa oйидa 3-9 pyблгaчa, oтлик кyшинлapгa 6-20 pyблгaчa), ëши ynyF булган xapбий xизмaтдaн oзoд этилгaнлapгa oйидa 3 pyблгaчa нaфaкa тaйинлaнгaнлигигa дoиp мaълyмoтлapни бepaди.

Tapиxчи oлимлapдaн Б.Typcyнoв, узит xoc шaxcий гвapдия - Ку^н xoни xoнaдoнининг шaxcий кypикчилapи, yлapнинг тapкибий жиxaтдaн булиниши xaмдa тaъминoти xaкидaги aйpим мaълyмoтлap XIX acp мyaллифлapи Гp.Aндpeeв, A.П.Xopoшxин кaби тapиxчилap acapлapидa бopлигини aйтaди. Myaллиф Ку^н xoнлигини тapиxини ypгaниш бopacидa oлимлap кaтop ишлap килганлигини, yлap opacидa yзбeк дaвлaтчилиги тapиxини кeнгpoк ëpитиш имкoниятини бepyвчи мaxaллий тapиxчилapнинг acapлapи мaвжyдлигини кeлтиpaди. Acocий мaълyмoтлapни бepyвчилap кaтopидa Mиpзooлим Myшpиф, Myллa Oлим Maxдyм Хoжи, Myллo Юнycжoн Myнший, Ибpaт Иcxoкxoн Жyнaйдиллoxoжa, Myxaммaд Aзиз MapFилoний тypaди.

Macaлaн, Умapxoн дaвpидa илк 6op энг юкopи xapбий мaнcaб - мингбoши жopий килиниб, мингбoши xapбий ишлapгa бoшчилик килиши, кушин тaъминoти билaн шyFyллaниши, ypyш дaвpидa эca бoш кyмoндoнлик вaзифacини бaжapиши aйтилaди. Xyдoëpxoн эca кушин тaъминoтигa aлoxидa эътибop бepиб, xap йили xapбий бoшликлapгa capno кийгизиш пaйтидa xap биp пoнcaдгa 1000 тaнгa (200 pyб.), кoлгaнлapнинг xap биpигa 500 тaнгaдaн 80 тaнгaгaчa пул бepгaнлиги, ypyш дaвpидa юзбoшигa xap oйдa икки тиллa, элликбoшигa биp яpим тиллaдaн, oддий нaвкapлapгa эca биp тиллaдaн aкчa бepилгaнлигигa oид мaълyмoтлap мaвжyд.

XIX acpнинг иккинчи яpмидaн бoшлaб Mapкaзий Ocиë дaвлaтлapи 4op импepияcи тoмoнидaн бocиб oлингaч, тapиxий илдизлapнинг кeйинги бocкичи шypoлap импepияcи вa coбик иттифoки ижтимoий тaъминoт тизимининг pивoжи билaн бeвocитa бoFлик бyлaди.

Пpoфeccop M.Уcмaнoвaнинг кaйд этишичa, Mapкaзий Ocиë 4op импepияcи тoмoнидaн 6o^6 oлингaнидaн кeйин илгapи aмaлдa мaвжyд булган ижтимoий тaъминoт тизими ^^т) дeяpли aмaл килмaй куйди. Сaбaби, мaълyмки зaкoт гapчи

ихтиёрийлик асосида берилса хам уни йигиш, таксимлаш давлат томонидан амалга оширилиб, тегишли ташкилий-хукукий тадбирлар хам давлат томонидан таъминланар эди. Маълумки, чор Хукумати бу ишда хеч кандай мажбуриятларни уз устига олмади. Айни ва;тда махаллий ахоли купро; шариат хукуки таъсири доирасида эканлиги сабабли шуролар империясида уша даврда амал килувчи чала-ярим ва номукаммал ижтимоий таъминотга оид тизим хам Узбекистонда деярли ;улланилмас эди.

Олимларимиздан Ж.Тошкуловнинг таъкидлашича, я;ин вактларгача купчилик совет олимлари (шу жумладан муаллифнинг узи хам) асосан Урта Осиёнинг Россияга ;ушиб олинишининг ижобий томонларини бурттириб курсатишга, унинг салбий томонлари ха;ида камро; суз юритишга харакат ;илиб келишган. Одатда бу ходисанинг ижобий о;ибатлари ха;ида суз борганда, биринчи навбатда Урта Осиё худудида кулчиликка ва узаро феодал урушга бархам берилгани курсатиларди.

Унинг ;айд этишича, ;ушиб олишнинг ижобий о;ибатлари сифатида капиталистик ишлаб чи;ариш муносабатларининг Урта Осиёга кириб келиши, завоб, фабрика, темирйулнинг курилиши, телефон-телеграф, босмахоналар, рус тузем мактаблари, турли хил илмий жамиятларнинг ташкил килиниши, рузномалар нашр этила бошланиши кабилар ха;ида гап борганда масалага хар томонлама ва холисона бахо бериш лозим. Бу тадбирий чоралар, амалга оширилган ишлар нима ма;садда килинганлиги, о;ибат натижада кимлар учун хизмат килганлигини назардан четда колдирмаслик хам зарур.

Тугри фикр. Лекин, Узбекистоннинг Биринчи Президенти Ислом Каримов Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг 1992 йил 2 июл кунидаги сессиясида килган маърузасида бир хакикатни айтиб утган эди: "Шуролар даври, на; 74 йил изсиз йуколди, деб уйлаганлар хато килади ва у даврда шаклланган муайян кадриятлар бор".

Хохлаймизми-йукми уша давр ренессансини таъкидламасликнинг иложи йук, деб хисоблаймиз. Зеро, замонавий харбий хизмат асослари, Узбекистонда харбий хизматни ташкил этиш, уни уташ тартиби, харбий конунчилик негизлари куп жихатдан уша ХХ аср давридаги ислохотларга бориб такалади. Бу даврдаги харбий хизматни белгилаб берадиган конун-коидаларнинг, харбий хизматчиларнинг пенсияси ва бошка пул таъминотига оид айрим масалаларнинг назарий гоялари ишлаб чикилиши, харбийлар соглигини мухофазалаш тизимининг йулга куйилиши, харбий таълим муассасаларининг курилиши, мудофаа ва харбий саноат ривожланиши жараёнларининг хар бири илмий жихатидан алохида-алохида тадкик этиладиган, келгусида олимларимиз ва илмий изланувчиларимиз томонидан янада кенгрок урганиладиган мавзулардан деб хисоблаймиз.

Хулоса килиб айтадиган булсак, тарихий шаклланиш мохиятига кура харбий хизмат ва кушин таъминоти масалалари Узбекистонда хар доим диккат-эътиборда булган, харбий хизматчилар эса доимо ижтимоий мухофазаланган. Бинобарин, хозирги вактда мамлакатимизда бу сохадаги амалга оширилаётган узгаришлар ва ислохотлар жараёни биз учун янгилик булмасдан, уларнинг чукур ва бой миллий тарихий илдизлари борлигини хеч биримиз унутмаслигимиз лозим.

HiiSripnrp

lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 2, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Каримов И.А. Истщлол йули: муаммолар ва режалар. Т., Узбекистон, 1992 йил. 12-б.

2. Бобоев Х., Хасанов С. «Авесто-маънавиятимиз сарчашмаси». - Т.: Адолат, 2001 йил. - Б 103.

3. Рахимов Ж. Буюк саркардаларимизнинг жах,он харбий санъатида тутган урни. Дарслик. - Т.: ХТИ, 2019 йил. - 740 б.

4. Рахимов Ж. Жалолиддин Мангуберди - мардлик ва жасорат тимсоли. - Т.: У;итувчи, 2019 йил. - Б. 410.

5. Хидиров З.М. Хоразмшохлар давлатининг ташкил топиши, давлат тизими ва хукуцчилиги: юрид.фан.номз...дисс. - Тошкент, 2006 йил. - 97.

6. Шодиев Ж. Бухоро амирлигининг ташкил топиши ва давлат тузуми: юрид.фан.номз...дисс. - Тошкент, ТДЮИ, 2008 йил. - 178 б.

7. Шукуриллаев Ю.А. Бухоро амирлигида ;ушин ва харбий иш (1756-1920 йиллар): тарих фан номз... дисс. - Тошкент, 2008 йил.

8. Турсунов Б.Я. Ку;он хонлигида харбий иш ва ;ушин: холати, бош;аруви, анъаналари (асрнинг 70-йилларигача). - Тошкент. 2006 йил. - 11 бет.

9. Усманова М.А. Узбекистон Республикасида ижтимоий химояни ташкил этишнинг фу;аролик-ху;у;ий муаммолари: юрид. фан. д-ри. ...дис. - Тошкент: ТДЮИ, 2006. - Б. 57.

10. Ахмедова М. Амир Темурнинг ху;у;ий ва харбий тарбия тугрисидаги ;арашлари. - Т.: "Импресс-медиа" нашриёти, 2020 йил. - 40 бет.

11. Хакимов р. Ислохотлар самараси: замонавий армия, мустахкам мудофаа, салохиятли аскарлар. // www: parliament. gov.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.