Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИДАГИ АСАРЛАР МУҲОКАМАСИ - ТИЛ ЎРГАНИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ'

ЎЗБЕК ТИЛИДАГИ АСАРЛАР МУҲОКАМАСИ - ТИЛ ЎРГАНИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
45
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТИЛ / АДАБИЁТ / ТАДқИқОТ / ФАРМОН / МУТОЛАА / ЎЗБЕК ТИЛИ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Абдуллажанова Н.Т.

Мақолада ўзбек тилининг ривожи, унда сўзлашувчиларнинг сўз бойлигини оширишга доир фикрлар ва таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DISCUSSION OF WORKS IN UZBEK LANGUAGE - AN IMPORTANT FACTOR OF LANGUAGE LEARNING

The article presents the development of the Uzbek language, ideas and suggestions to increase the vocabulary of speakers.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИДАГИ АСАРЛАР МУҲОКАМАСИ - ТИЛ ЎРГАНИШНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ»

УДК 17.31

Абдуллажанова Н. Т.

Ижтимоий фанлар кафедраси уцитувчиси Наманган му^андислик курилиш институти

УЗБЕК ТИЛИДАГИ АСАРЛАР МУХрКАМАСИ - ТИЛ УРГАНИШНИНГ МУХДМ ОМИЛИ

Аннотация: Мацолада узбек тилининг ривожи, унда сузлашувчиларнинг суз бойлигини оширишга доир фикрлар ва таклифлар берилган.

Таянч сузлар: тил, адабиёт, тадцицот, фармон, мутолаа, узбек

тили.

Abdullajanova N. T.

teacher

department of social sciences Namangan Engineering and Construction Institute

DISCUSSION OF WORKS IN UZBEK LANGUAGE - AN IMPORTANT FACTOR OF LANGUAGE LEARNING

Annotation: The article presents the development of the Uzbek language, ideas and suggestions to increase the vocabulary of speakers.

Keywords: language, literature, research, decree, reading, Uzbek.

Тил - миллатнинг кузгуси булиб, унда тарих - утмиш ва келажак жонланади. «Х,ар бир миллатнинг дунёда борлотин курсатадурган ойинаи хаёти тил ва адабиётидур», дея эътироф этади Абдулла Авлоний. Бир миллатни йук килиш учун унинг тилини йук килиш кифоя. Тилни йук килиш маънавиятни йук килиш билан баробардир. Тилимизга эътибор сусайиб бораётганлиги хакида Абдулла Авлоний узининг «Туркий гулистон ёхуд ахлок» китобидаги «Х,ифзи лисон» маколасида: «Миллий тилни йукотмак миллатнинг рухини йукотмакдур. Х,айхот! Биз туркистонликлар миллий тилни сакламак бир тарафда турсун кундан-кун унутмак ва йукотмакдадурмиз», дея бонг уради. Этибор беринг, юз йил аввал айтилган сузларнинг долзарблиги хамон йуколмаган. 1989 йилда узбек зиёли катлами она тилимизни ёклаб овоз берганлари туфайли халкимиз узбек тили макомини кайта тиклади.

Узбек тилининг халкимиз ижтимоий хаётида ва халкаро микёсдаги обру-эътиборини тубдан ошириш, униб-усиб келаётган ёшларимизни ватанпарварлик, миллий анъана ва кадриятларга садокат, улуF аждодларимизнинг бой меросига ворислик рухида тарбиялаш,

мамлакатимизда давлат тилини тулаконли жорий этишни таъминлаш максадида Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавкеини тубдан ошириш чора-тадбирлари туFрисида"ги Фармони эълон килинди. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси тузилмасида Давлат тилини ривожлантириш департаменти, Алишер Навоий номидаги Узбек тили ва адабиёти университети ташкил этилди.

Мамлакатимизда хамма тилларнинг орасида узбек тили давлат тили энг куп ишлатилади. Таълим муассасаларида, давлат ташкилотларида, кискаси хамма жойда алока биринчи навбатда давлат тилида булади. Узбек тилини уз она тилиси деб хисобловчиларнинг тилни билиш даражаси кай даражада эканлиги кизикарлидир. Бу борада утказилган кичик бир тадкикотга эътибо беринг: 2017 йилда Самарканд давлат университети ректорининг ташаббуси билан, университетнинг барча талабаларини узбек тили буйича саводхонлик даражасини билиш учун, улардан диктант, баён ва эркин мавзуда иншо олинди. Диктант ёзиш буйича биринчи уринда узбек тили ва адабиёти факультетининг талабалари, уларнинг 27 фоизи «2», 73 фоизи «коникарли». Иккинчи уринда биология-кимё факультетининг талабалари, уларнинг 67 фоизи утган, 33 фоизи «2» бахо олган. Бошка факультет талабаларининг такрибан ярми утган, ярми ута олмаган. Университет буйича 52 фоизга якин талаба утган, 48 фоизи эса диктантдан «2» бахо олишган. Бунга тегишли энг сунгги маълумотга кура, СамДУга укишга кабул килиш учун хужжат тошширган бир кисм абитуриентлар 5-6 мартадан ариза ёзган, битта шоввоз эса 59 марта ёзибди. Макола муаллифи ишлайдиган кимё булимида хам баъзи назоратлар ёзма шаклда утказилган. Баъзи талабалар «квант», «молекула» каби сузларни туFри ёзаолмайди. Вахоланки, бу сузлар урта мактабда, лицей ва коллежда физика ва кимё фанларида утилади. Иншо олган мутахассисларнинг гапига караганда, талабанинг она тилидаги суз бойлиги 500-1000 атрофида. Бундай суз захираси билан уз фикрини тингловчига (келажакда укувчига) хар томонлама тушунарли килиб етказиш мумкин эмас экан. Х,озир узбек тилига катта эътибор берилганга ухшайди, конун кабул килинган, тест синовларидаги битта фан албатта она тили, махсус институт ташкил килинди ва хоказо. Лекин шунга карамасдан талабалар уртасида утказилган кичик тадкикот шуни курсатадики, ахвол ачинарли. Муаллиф масалани ечишга доир бир канча таклифлар берган.

Фикримизча тилни ривожлантириш учун илмий асосланган тадкикот ва хулосаларга мурожаат килиш лозим. Шунга боFлик равишда тадкикотлар куламини хам кенгайтириш зарур. Улар давлат микёсида олиб борилаётган сиёсатни белгилашда мухим ахамиятга эгадир.

Мутахассислар эътиборни каратиши лозим булган яна бир жихат узбек тили дарсликларини барча учун тушунарли ва содда тилда нашр этишдир. Ана шунда узлаштириш курсаткичлари ортиши мумкин.

Тилни урганишда бадиий адабиётнинг, китобнинг урни бекиёс. Шунинг учун тилни айнан ёшликда урганиш ва ургатиш керак. Фикримизча, утилиши лозим булган фанлар каторига бадиий адабиёт мухокамасига баFишланган алохида фан жорий этиш максадга мувофик буларди. Ушбу фаннинг халк таълими, олий таълим тизимида хар йили хар бир синфда укитилиши зарур деб белгиланиши укувчиларнинг суз бойлиги ортишига олиб келади.

Фаннинг тахминий режаси куйидагича: бир ойда битта узбек тилида чоп этилган жахон ёки узбек адабиёти намунаси танлаб олинади (буни режада белгиласа яхши булади). Асарни укувчи укийди, мухокамага тайёрланади, тушунарли булмаган сузларнинг маъносини топади, асар маъноси ва ахамияти хакида иншо ёзади.

Албатта бу таклифга мутахассисларнинг фикрини урганиш мухим. Китоб мутолааси тилимизнинг мавкеи, сузлашувчиларнинг саводхонлигин ошириши шубхасиз.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1) Ибодова Н. К,албимизу рухимизга кузгу тил. https://yuz.uz/news/qalbimizu-ruhimizga-kozgu-til

2) Кувватов А. Узбек тилининг мавкеини ошириш: бунинг учун кандай чоралар курилиши керак? https://kun.uz/23717787

3) Ismoilov M. I. The status of intuitive forecasting in the environmental paradigm evolution //Scientific Bulletin of Namangan State University. - 2019.

- Т. 1. - №. 6. - С. 214-218.

4) Ismoilov M. I. A new environmental (ecological) paradigm an important factor in ensuring of sustainable development //Theoretical & Applied Science.

- 2019. - №. 10. - С. 666-668.

5) Ismoilov M., Shaydullayev N. Moral education: concept, essence, tasks //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 2. - С. 658-660.

6) Ismoilov M. Ecological paradigm and the present society //Теория и практика современной науки. - 2017. - №. 5. - С. 21-24.

7) Ismoilov M. I. Towards the environmental paradigm: from irrational to rational //Теория и практика современной науки. - 2017. - №. 5. - С. 24-27.

8) Шайдуллаев Н. Обеспечение информационно -психологической безопасности в открытых информационных системах //Теория и практика современной науки. - 2017. - №. 4. - С. 909-912.

9) Shaydullayev N. Formation of intellectual culture in youth-demand of period //Экономика и социум. - 2020. - №. 5-1. - С. 140-142.

10) Jo'rayev, X. teacher (2019) ""Turkistan collection" is an important resource in studying the history of the policy of the Russian Empire's population migration to Turkistan," Scientific journal of the Fergana State University: Vol.2, Article 17. DOI: 93/99+(-32)+(282.1)

11) Juraev N. T. Russia's educational policy in turkestan //Экономика и социум. - 2020. - №. 3. - С. 53-56.

12) Жураев Х. Т. Взаимосвязь политики и религии //Теория и практика современной науки. - 2017. - №. 5. - С. 298-301.

13) Abdulahadovich X. A., Egamberdiyevna D. S., Tuxliboyevich J. R. H. Innovative approach to improving the effectiveness of higher education //Journal of Critical Reviews. - 2020. - Т. 7. - №. 7. - С. 1074-1076.

14) Muxiddinova K. The role of a mother in raising young people in the spirit of love to books //Инновационные подходы в современной науке. - 2021. - С. 73-77.

15) Muxiddinova X. The role of women's in the education spiritual youth //Теория и практика современной науки. - 2018. - №. 3. - С. 42-44.

16) Мухиддинова Х. Г. Информация как средство психологического воздействия //Теория и практика современной науки. - 2017. - №. 4. - С. 625-628.

17) Мухиддинова Х. Г. РЕЛИГИЯ КАК СОЦИАЛЬНЫЙ ФЕНОМЕН //Теория и практика современной науки. - 2017. - №. 4. - С. 628-631.

18) Otaxonov A. The Importance Of Using Modern Pedagogical Technologies In Teaching Historical Sciences //Экономика и социум. - 2021. - №. 5-1. - С. 383-386.

19) Otaxanov A. The role of political and social views of the jaded thinkers in our national spiritual development //Экономика и социум. - 2019. - №. 6. - С. 57-59.

20) Khaydarov M. T., Otakhanov A. M. The role of ecological culture in family ceremony (as examples uzbeks in fergana valley) //Вестник современной науки. - 2015. - №. 11-1. - С. 42-44.

21) Otaxanov A. Relationship Between Politics And Religion // Экономика и социум. - 2019. - №. 6. - С. 54-56.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.