Научная статья на тему 'ТИЛ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИНИНГ КЎРКИДИР'

ТИЛ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИНИНГ КЎРКИДИР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
187
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўзбек тили / қонун / мустақиллик / маданият / давлат тили / миллат / Uzbek language / law / independence / culture / state language / nation

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шерхон Тўрабой Ўғли Рахимов

Ушбу мақолада Ўзбекистон Республикаси давлат тили-ўзбек тилининг тараққиёти, буюк аждодларимизнинг маънавий мероси, ўзбек тилининг жаҳон цивилизациясида тутган ўрни, мустақилликдан сўнг эришган ютуқлар тўғрисида мулоҳаза юритилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LANGUAGE IS THE BEAUTY OF THE SPIRIT OF THE NATION

This article discusses the development of the state language of the Republic of Uzbekistan the Uzbek language, the spiritual heritage of our great ancestors, the role of the Uzbek language in world civilization, the achievements since independence

Текст научной работы на тему «ТИЛ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИНИНГ КЎРКИДИР»

ТИЛ МИЛЛАТ МАЪНАВИЯТИНИНГ КУРКИДИР

Шерхон Турабой ^ли Рахимов

Республика Маънавият ва маърифат маркази Янгиарик туман булинмаси бош

мутахассиси

АННОТОЦИЯ

Ушбу маколада Узбекистон Республикаси давлат тили-узбек тилининг тараккиёти, буюк аждодларимизнинг маънавий мероси, узбек тилининг жахон цивилизациясида тутган урни, мустакилликдан сунг эришган ютуклар тугрисида мулохаза юритилади

Калит сузлар: узбек тили, конун, мустакиллик, маданият, давлат тили, миллат LANGUAGE IS THE BEAUTY OF THE SPIRIT OF THE NATION

ABSTRACT

This article discusses the development of the state language of the Republic of Uzbekistan - the Uzbek language, the spiritual heritage of our great ancestors, the role of the Uzbek language in world civilization, the achievements since independence

Keywords: Uzbek language, law, independence, culture, state language, nation

КИРИШ

Она тилимизга 1989- йил 21- октябрда давлат тили макоми берилди. Бу юртимиз хаётидаги тарихий вокеа булди. Узбек тилига давлат тили макомининг берилиши халкимизнинг миллий мустакилликка эришиш йулидаги мухим кадамларидан эди. Узбек тилининг халкаро микёсда обру-эътибори ошди. "Давлат тили хакида" ги конун она тилимизнинг гузаллиги ва жозибасини намоён этди.

Узбек тилига давлат тили макоми берилиши унинг ривожланишида, маънавий-маданий мерос, умуммиллий бойлик, олий кадрият сифатида шаклланишида кучли омил булаяпти. Шу билан бирга, бошка тилларнинг хам изчил тараккий топишини хар томонлама кафолатламокда. Жумладан, давлат тилини урганиш учун фукароларга шарт-шароит яратиш, шунингдек, юртимизда яшовчи миллат хамда элатларнинг тилларига иззат-хурмат билан муносабатда булиш Конуннинг алохида моддасида мустахкамлаб куйилган. Конунда Узбекистон Республикасининг конунлари давлат тилида кабул килиниб, шу тилда ва бошка тилларда эълон килиниши белгилаб куйилган. Бу эса мамлакатимизда яшовчи турли миллат хамда элатларнинг нафакат уз тилларидан эркин фойдаланиши, балки юртимизда олиб борилаётган ислохотларнинг хукукий

асосларидан уз вактида бохабар булиши, конун нормаларини тугри талкин этиш

имкониятларини кенгайтирмокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тил ва маданият масаласи жуда кадимдан ута долзарб мавзулардан бири булиб келган. Чунки тил оркали хар бир миллатнинг хулки, одоби, маънавияти, маданияти, колаверса, миллат сифатидаги урни маълум булган. Улуг аждодимиз Юсуф Хос Х,ожиб "Одобнинг боши тилдир" деб бежиз айтмаган. Буюк Навоий бу тилда "Хамса"ни битиб, она тилимизни кадр-кимматини юксакликка кутарган.Устоз Навоий айтганидек, "Тилга эътибор — элга эътибор"дир. Тил хар бир миллатнинг кузгуси, унинг хакикий сарчашмасидир. Тил бор экан, миллат бархаётдир. Тилни Онага киёсланиши бежиз эмас, инсон уз онасини курмасдан, унинг мухаббатини, мехрини туймасдан яшай олиши мумкин эмас. Бу фикримизнинг исботи сифатида Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан Узбек тилига давлат тили макоми берилганлигининг 30 йиллиги муносабати билан сузлаган нуткини келтиришимиз мумкин: «Кимда-ким узбек тилининг бор латофатини, жозибаси ва таъсир кучини, чексиз имкониятларини хис килмокчи булса, мунис оналаримизнинг аллаларини, минг йиллик достонларимизни, улмас макомларимизни эшитсин, бахши ва хофизларимизнинг сехрли кушикларига кулок тутсин». Демак, хар биримиз уз она тилимизга эътиборли булишимиз, уни ардоклашимиз, келажак авлодга нафосат ва назокатли тилимизни бутун

гузалликлари билан етказишимиз лозим. Бу вазифа хар бир ватандошимизнинг мукаддас бурчидир. Бугун юртимизда хар бир сохада буюк узгаришлар, ислохотлар амалга оширилмокда. Давлатимиз рахбарининг бевосита ташаббуслари билан Узбекистоннинг буюк келажагини таъминлаш борасида катта марралар сари интилмокдамиз. Бу юрт, бу улка кадимдан жахон маданияти ривожига катта улуш кушиб келган. Манбаларда айтилганидек, "Цивилизация, жумладан, Юнонистонда нафосат, ^индистонда дин, Оврупада моддий-техника тараккиёти, Туронда эса ахлок шаклида вужудга келган... Кддимий Туронда ахлокка катта эътибор билан карашган. Юксак инсоний фазилат, инсонни миллатидан катъи назар, барча мавжудотларнинг сарвари сифатида кадрлаш, маънавий камолот ва етуклик, адолат, инсоф, диёнат ва имон каби хусусиятлар тирикликнинг бош мазмуни сифатида тушунилган". Бизга маьлумки, юртимизда ахлок масаласи бенихоя серкамров, маънавий камолотнинг юксак намунаси, киёси йук тушунча сифатида каралади. Демак, тил ва нутк масаласи кадимдан миллат маънавияти ва маданияти такомилининг бош омилларидан бири булиб келган. Она тилимиз келажагини таъминлаш - халкимиз маданиятини асрашдир, унинг бокийлигини таъминлаш учун хар биримиз муносиб хисса кушмогимиз даркор.

Дунёдаги барча халклар узларининг миллий расмий тилига эга деб булмайди. Чунки бу халкнинг миллий мустакиллиги билан боглик. Маълумотларга кура, хозирги кунда хар икки хафтада битта тил йуколиб бормокда. Бу эса уша тилда сузлашувчи халкларнинг йуколишини англатади. ЮНЕСКО вакилларининг сузларига Караганда, качонлардир одамлар сузлашадиган тилларнинг сони

7 мингдан 8 мингтагача етган булса, бугунги кунда сайёрамизда 6 мингта тил мавжуд булиб, уларнинг 90 фоизи йуколиб кетиш арафасида. Мазкур ракамлардан куриндики, хар бир миллат, ёки халк уз она тилининг ривожи учун амалий харакат килмаса, вакт утиб уша миллат уз она тилини йукотиши мумкин. Тил бенихоя мукаддас ва муътабардир. У инсонни шакллантирган, тараккиётга етаклаган, тафаккур гулшани дарвозаларини очган кудратли куролдир.Тарихга назар ташласак, узбек тилининг шу давргача омон колишида канча мехнат, канчалик машаккатли йул босиб утилган. Тил — миллатнинг рухи, дейилади, тил улса, миллат хам тамом булади. Бунга мисол килиб Сибирь халкларини курсатиш мумкин. Уларнинг тиллари йук булиши билан бирга исмлари хам узгариб кетган. Бутун Европа тилларининг шаклланишида етакчи тил булган буюк лотин тили, Шарк тилларининг бобоси булмиш санскрит тили тугаб битди.Ёки сугд тили, пахлавий, парфиён тилларини мисол килиш мумкин. Ёки Шимолий Америкадаги алгонкин тиллари микрооиласига кирувчи массачуси хамда могикан тилларининг такдири хам йуклик билан якунланди. Дилимизда юксак фахр ва ифтихор билан айтишимиз мумкинки,бизнинг тилимизни бугунги ривожи ва жахон тиллари орасидаги муносиб урни учун буюк аллома аждодларимиздан миннатдор булмогимиз ва уларга муносиб авлод булиш учун харакат килмогимиз даркор. Тилимизнинг бугунга кадар омон-эсон келишининг асосий сабаби халкимизнинг уз она тилини, миллати ва ватанини жонидан севиши, ардоклашидир. НАТИЖАЛАР

Бундан минг йил аввал буюк бобокалонимиз Махмуд Кошгарийни фикрларини келтириб утамиз: "Худо давлат куёшини турклар (узбеклар - И.Й.) буржида яратди. Фалакни хам шулар мулкига мослаб айлантирди. Уларни турк (узбек) деб атади, мулкка эга килди, уларни замонамизнинг хоконлари килиб кутарди. Замон ахлининг ихтиёр жиловини шулар кулига топширди, халкка бош килди, буларни тугри йулда юришга кодир килди. Буларга карашли кишиларни голиб килди. Уларга карашли кишилар максадларига етиб, бебошлар халокатидан кутулди. Уларнинг укларидан сакланмок учун уларнинг хатти-харакатларини махкам тутмок хар аклли кишига лойик ва муносибдир. Буларга якин булиш учун энг асосий йул — уларнинг тилларида сузлашишдир, чунки улар бу тилда сузлашувчиларга яхши кулок соладилар, узларини якин тутадилар, уларга зарар

бермайдилар. Хдтто улар тил туфайли уз панохида турган бошкаларнинг гунохини хам кечиб юборадилар".

1989 йил 21 октябрь... Айнан шу кунда узбек тилининг хакикий жозибасини англашни бошлашга имконият берилди. Узбек миллати учун дунёга туйнук очилди.

2021 йил 21 октябрь... Роппа-роса узбек тилига давлат тили макоми берилганлигига 32 йил тулди, ва бу санани бутун ахли Узбекистон катта байрам сифатида нишонламокда.

Халкимиз азалдан уз тилини мукаддас билиб, ардоклаб келган. Халкимизнинг ана шу хусусиятлари туфайли тилимиз тарихнинг барча синовларидан омон-эсон утиб, бугунги ёруг кунларга етиб келди. Миллатимиз табиатидаги куп минг йиллик тил севгисини бугун хам тулик кузатишимиз мумкин. Биз тарихан тилимиз шайдосимиз. Шундай булиши хам керак. Узбек тилининг юрти, ватани — Узбекистон. Давлат сифатида уни химоя киладиган, тараккиётини, конуний асосларини тулик таъминлайдиган хам шу юртдир. Эндиги вазифамиз, асрлар давомида халкимиз томонидан куз корачугидек асраб келинган тилимизни бутун борлиги билан келажак авлодга етказишдир. Чунки тил — миллатнинг рухи, тил яшаса, миллат хам яшайди. Тил ходисаси - ажойиб ходиса. Х,ар

кандай тил унинг сузлари билан гузал. Газал мулкининг султони буюк мутафаккир бобомиз: "Бошга балони тил келтирар ёки балони даф килишга кодир хам тил " деб бежизга айтмаганлар.Негаки, суз яратилишдан муъжиза. Аввал суз булган, дейилади мукаддас китобларда. ... Сузнинг илдизига етган киши дунёнинг тагига етгандек бахра топади. Инсоният тарихи сузлар кисматида яшириниб ётар экан.

Демакки, суз ва унинг маъно-мохияти шунчаки эътиборсиз колдирадиган ходиса эмас. Тил масаласи, унга эътибор ва эъзоз курсатиш миллат маданияти ва миллат маънавияти учун бефарк булмаган хар бир юртдошимизнинг мукаддас ва беминнат бурчи эканлигини таъкидлашимиз лозим.

ХУЛОСА

Хулоса киладиган булсак, хар биримиз давлат тилига булган эътиборни мустакилликка булган эътибор деб, давлат тилига эхтиром ва садокатни она Ватанга эхтиром ва садокат деб билишимиз, шундай карашни хаётимиз коидасига айлантиришимиз лозимлигини чукуррок англамогимиз даркор. Бундай ватанпарвар харакатни барчамиз узимиздан, уз оиламиз ва жамоамиздан бошлашимиз биланок узбек тилини ривожлантиришга бевосита улкан хисса кушган буламиз.

Буюк маърифатпарвар бобомиз Абдулла Авлоний ёзганидек: «Х,ар бир миллатнинг дунёда борлигини курсатадургон ойинаи хаёти тили ва адабиётидур. Миллий тилни йукотмак миллатнинг рухини йукотмакдур».

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:

1. Mirziyoyev Sh.M. Milliy taraqqiyot yo'limizni qatiyat bilan davom ettirib, yangi bosqichga ko'taramiz. - Toshkent: "0'zbekiston",2017.178-bet.

2. Ona tili o'qitish metodikasi / K. Qosimova, S. Matchonov, X. G'ulomova, Sh. Yo'ldosheva, Sh. Sariyev. -T: "NOSHIR", - 2009

3. Abdullayeva, O. O. (2021). ABAY IJODINI O'RGANISHDA SAVOL VA TOPSHIRIQLAR USTIDA ISHLASH. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(3), 4-9.

4. Abdullayeva, O. O. (2021). IBROYIM YUSUPOV IJODI ASOSIDA O'QUVCHILARNING VATANPARVARLIK TUYG'ULARINI O'STIRISH. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(3), 176-180.

5. Botirboyev, F. P., Abdullayeva, O. O., & Shermatova, U. S. (2021). O'LJAS SULAYMONOV IJODINI O'RGANISHDA SAVOL VA TOPSHIRIQLAR USTIDA ISHLASH. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(4), 20132018. https://doi.org/10.24411/2181- 1385-2021-00834

6. Abdullayeva, O. (2021) BADIIY ASARLARNING INSON RUHIYATIGA TA'SIRI. Scientific progress, 1(5), (pp. 272-275)

7. Abdullayeva, O. O. Q. (2021). O'ZBEK TILINI O'QITISHDA ZAMONAVIY TEXNOLOYIYALARNING O'RNI. Scientific progress, 1(5)

8. Abdullaeva O. O. K, Tadjibaeva D. SH. K, Shermatova U.S. (2021). From Interactive Methods In Mother Tongue Classes Use. International Journal of Academic Pedagogical Reserch (IJAPR), 5(4)

9. Abdullaeva O. O. K, Kurbanova M. F. (2021). The Role of International EGRA and EGMA Reserch in Increasing Educational Efficiency. International Journal of Academic Pedagogical Reserch (IJAPR), 5(4)

10. Abdullayeva, O. O. Q. (2021). ADABIYOT DARSLARINI TASHKIL ETISHDA INTERFAOL METODLARDAN FOYDALANISH. Студенческий вестник, 16(161)

11. Abdullayeva, O. O. Q. (2021). OTLARNING BIRLIK VA KO'PLIKDA QO'LLANILISHINI O'RGATISH. Scientific progress,.2(1)

12. Abdullayeva, O. O. Q. (2021). XALQARO TADQIQOTLAR VA ULARNING ADABIYOT FANIDA TUTGAN O'RNI. Scientific progress,2(1)

13. www.ziyouz.com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.