Научная статья на тему 'Ўзбек тилшунослигида замонавий ахборот-коммуникация терминларининг ўрганилиши'

Ўзбек тилшунослигида замонавий ахборот-коммуникация терминларининг ўрганилиши Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
272
170
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ахборот-коммуникация / лексик қатлам / терминология / омонимик ҳолат / сўз ва аффикслар / калькалаш / тараққиёт йўли / илмий изланишлар. / Information-communication / lexical layer / terminology / homonymous situation / words and affixes / way of development / scientific researches.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шаҳноза Зиямухамедова

Мазкур мақолада ахборот-коммуникация воситаларининг ҳаётимизга жадал кириб келаётгани ва бу ўзбек тилининг луғат бойлигида ўз аксини топаётгани ҳақида сўз боради. Маълумки, тилнинг луғат бойлиги доимий ўзгаришда бўлади. Ахборот-коммуникация соҳасининг ривожланиши билан бу соҳанинг терминологик қатлами ҳам бойиб бораётгани ҳамда бу терминларни ўрганиш замонавий тилшунослик талабларидан эканлиги таъкидлаб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF MODERN INFORMATION AND COMMUNICATION TERMS IN UZBEK LANGUAGE

This article discusses the rapid penetration of information and communication media into our lives, which is reflected in the richness of the Uzbek language. It is well known that the vocabulary of a language is constantly changing. It was noted that with the development of the information and communication sphere and terms of this sphere are also enriching and study these terms is one of the requirements of modern linguistics.

Текст научной работы на тему «Ўзбек тилшунослигида замонавий ахборот-коммуникация терминларининг ўрганилиши»

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

УЗБЕК ТИЛШУНОСЛИГИДА ЗАМОНАВИЙ АХБОРОТ-КОММУНИКАЦИЯ ТЕРМИНЛАРИНИНГ УРГАНИЛИШИ

Шах,ноза Зиямухамедова Тошкент давлат юридик университети

Аннотация: Мазкур мацолада ахборот-коммуникация воситаларининг уаётимизга жадал кириб келаётгани ва бу узбек тилининг лугат бойлигида уз аксини топаётгани уацида суз боради. Маълумки, тилнинг лугат бойлиги доимий узгаришда булади. Ахборот-коммуникация соуасининг ривожланиши билан бу соуанинг терминологик цатлами уам бойиб бораётгани уамда бу терминларни урганиш замонавий тилшунослик талабларидан эканлиги таъкидлаб утилган.

Калит сузлар: Ахборот-коммуникация, лексик цатлам, терминология, омонимик уолат, суз ва аффикслар, калькалаш, тарацциёт йули, илмий изланишлар.

STUDY OF MODERN INFORMATION AND COMMUNICATION TERMS

IN UZBEK LANGUAGE

Shahnoza Ziyamuhamedova Tashkent State Law University

Abstract: This article discusses the rapid penetration of information and communication media into our lives, which is reflected in the richness of the Uzbek language. It is well known that the vocabulary of a language is constantly changing. It was noted that with the development of the information and communication sphere and terms of this sphere are also enriching and study these terms is one of the requirements of modern linguistics.

Keywords: Information-communication, lexical layer, terminology,

homonymous situation, words and affixes, way of development, scientific researches.

500

http://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

Замонавий илм-фан - хар кандай давлатнинг бугунги куни ва келажагини белгилайдиган мухим омилдир. Узбекистон замини азалдан инсоният тамаддунига бекиёс хисса кушган, дунё илм-фани ва маданияти тараккиёти йуналишини муайян даражада белгилаб берган улуF алломалари, буюк мутафаккирлари билан шухрат козонган. Х,озирда хам Узбекистон олимлари буюк аждодлари анъаналарини муносиб давом эттириб, мустакил юртимизнинг илм оламидаги тараккиёти йулида кенг куламли илмий изланишлар олиб бормокда ва мамлакатимиз илм-фанини янада ривожлантириш учун мустахкам пойдевор яратмокда ва бу, хеч шубхасиз, оламшумул ютукларга эришишга хизмат килади.

Даврнинг узи хам олимларимиз олдига янгидан-янги вазифалар куймокда. Узбекистон илм-фанининг муваффакияти олимларимизнинг ушбу вазифаларни самарали хал этиши, тараккиётнинг янги йули ва шаклларини таклиф этишига боFлик.

1991 йилда Узбекистонимизнинг уз мустакиллигини кулга киритиши бутун халкимиз, жумладан, мамлакатимиз илмий ва ижодий жамоатчилиги учун хам улкан тарихий вокеа булди. Илм-фан ривожида мутлако янги даврни бошлаб берди ва холис илмий тадкикотлар утказиш учун кушимча имкониятлар эшигини очди. Хусусан, узбек тилимизга давлат тили макомининг берилиши биланузбек тилшунослиги тараккиётида хам бундай салмокли узгаришлар уз аксини топди.

Биламизки, хозирги кундагикомпьютер технологияларининг юкори ривожланиши ва илмий-техник ахборотнинг кенгайиши муносабати билан информацион технологияларнинг амалий ахамияти ошиб бормокда. Бугунги кунда информацион технологияларга булган эхтиёж туфайли узбек тилшунослигида мазкур сохалар терминлари системасини лингвистик тадкиккилиш, шу сохада тухтовсиз янги луFатлар тузиш каби муаммолар уз ечимини кутмокда.Информацион технологиялар тили узига хос хусусиятларга эга булиб, унда ишлатилаётган терминлар, кискартмалар халкнинг моддий ва маънавий хаёти билан алокадордир. Хусусан, узбек тили ахборот-коммуникация терминларининг турли жихатларини тадкик килиш, уларни мавзуий гурухларга таснифлаш, терминологиянинг бойиш манбаларини аниклаш ва терминларни тартибга солиш долзарб ахамият касб этади.

Мухтарам биринчи президентимиз И.Каримов “Юксак маънавият - енгилмас куч” асарида таъкидлаганидек: “Биз аждодлардан авлодларга утиб келаётган бебахо бойликнинг ворислари сифатида она тилимизни асраб-авайлашимиз, уни бойитиш, нуфузини янада ошириш устида доимий изланишимиз зарур. Айникса,

ГМ

501

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

фундаментал фанлар, замонавий коммуникация ва ахборот технологиялари, банк-молия тизими каби ута мудим содаларда она тилимизнинг кулланилиш доирасини кенгайтириш, этимологик ва киёсий лугатлар нашр этиш, зарур атама ва иборалар, тушунча ва категорияларни ишлаб чикиш, бир суз билан айтганда, узбек тилини илмий асосда дар томонлама ривожлантириш миллий узликни, Ватан туйгусини англашдек эзгу максадларга хизмат килиши шубдасиз”.1Ушбу теран мазмунли, чукур мантикли фикрлар тилшуносликка, хусусан, узбек тили ахборот-коммуникация терминологиясига бевоситаалокадордир. Тилшуносликда бугунги кунда яратилаётган катор тадкикотлар, изланишлар айнан шу талаблардан келиб чикади.

Дакикатан, Узбекистан даётида содир булаётган улкан узгаришлар она тилимизда уз лисоний ифодасини топмокда. Жумладан, ахборот-коммуникация содасининг юксак даражада ривожланиши ва илмий-техник ахборотнинг кенгайиши муносабати билан узбек тилида ахборот-коммуникация терминологияси шаклланди. Бугунги кунда ушбу терминологияни дар томонлама тадкик килиш долзарб муаммо дисобланади. Мазкур терминологик системага мансуб бирликларнинг уртасидаги семантик муносабатлар, терминларнинг семантик-структур хусусиятларини аникдаш, терминларни тартибга солиш муаммоларини махсус урганиш мудим адамият касб этади. Бу тилшунослар учун дам, ахборот-коммуникация-алока сода вакиллари учун дам бирдекадамиятлидир.

Терминлар тил лугат бойлигининг замонавий катламига хос, вазифаси ва истеъмолига кура илмий-техник услуб тили ва нуткига хос сузлар дамда суз бирикмалари булиб, аввало, номинативлик хусусияти билан ажралиб туради. Маълумки, тилнинг лугат бойлиги доим узгаришда. Замонга нисбатан ижтимоий тузум, фан, техника ва маданиятнинг усиб, ривожланиб бориши лексикада акс этганидек, содалар ва уларнинг терминологиясининг узгариб туришида дам уз ифодасини топади: терминлар дам эскириши ва янгиланиши, узаро синоним ва вариантли булиши, терминлараро омонимия ва гипонимия муносабатлари мавжуд булиши дам мумкин. Бу муносабатлар асосан матн, хусусан, гап доирасида яккол намоён булади2.

Ахборот-коммуникация содасининг янгилиги, лекин замон нафаси билан уйгун равишда жадал ривожланиб бораётганини, сода терминологиясини дам юкори даражада ушлаб туриш учун тил бойлигининг имкониятларидан фойдаланиш, бошка хорижий тиллардан сузларни узича кабул килиш, калькалаш йули билан узлаштириш ишлари дам олиб борилмокда. Ахборот-коммуникация содаси терминологиясини йулга куйиттт билан боглик долда

1 Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. -Тошкент:Маънавият, 2008.-Б.87.

2Бу дакда каранг: Узбек тили лексикологияси - Т., “Фан”, 1981; Лайонз Дж. Введение в теоретическую лингвистику - М., 1978; Новиков Л.А.. Семантика русского языка - М., 1982; Неъматов Д, РасуловР.Узбек тили систем лексикологияси асослари .- Тошкент: Укитувчи, 1995.

ГМ

502

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

юзага келган бу янги омонимик каторлар, шу кунгача тилимиздаги сузларнинг маъно кулами сохада кулланиш билан бекиёс кенгайиб, натижада омонимик холатлар хам купайиши учун асос булаётгани мутахассисларни уйлантирмокда. Ахборот-коммуникация сохаси терминлари ва омонимия муносабати урганилган кисм соха терминларини филология фанлари доктори, профессор Ш.Рахматуллаевнинг “Узбек тили омонимларининг изохли луFати” (1984) асосида тахлил килиш билан юзага келди. ЛуFатдаги бит, гамма, мижоз, пул, сим, тил, чоп, эквивалент, эфир, цурт шаклли омоним сузлар, вертикал, горизонтал, магистрал, параллел омофонлари, ток, тон омографлари урганилиб, тахлил килинди ва муносабат билдирилди. Шунингдек, луFатда учрамаган, хозирги замонавий сохада кулланаётган мууит, фон, калит шаклли сузларнинг омонимик ва полисемантик хусусиятлари ёритилди.

Х,озирги кунга келиб сохага булган эътиборнинг кучлилиги, узбек тилининг давлат тили сифатида фаолияти кенгайганлиги, кундалик турмушимизда замонавий алока воситалари, ахборотнинг Интернет каби куп каналли манбаси борган сари фаоллашаётгани, табиийки, янги-янги терминларни талаб килади. Уларнинг узбек тилига уз ички имкониятлари асосида купаяётгани маълум. Лекин бу йул билан терминларга булган эхтиёж хеч кайси тилда, жумладан, узбек тилида хам тула копланиши кийин. Демак, энди тилларнинг бир-бирига узаро таъсири, яъни соха лексикасини ташки манбалар хисобига бойитиш, узбек тилининг соха фаолияти буйича бошка тиллар билан контакти, улардан сузлар, аффиксал морфемалар олиши, узлаштириши масалаларини хам куриб чикиш лозим.

Мустакилликнинг дастлабки йилларида сохада рус тилидан суз ва аффиксларни, турли интернационал элементларни узлаштириш, узлашганларини куллашда давом этди. 2000 йилдан сунг жахон ягона алока тизимига утилиши, хориж билан муносабатларнинг мустахкамланиши, инглиз, немис, итальян, француз тилларини урганишга кизикишнинг ортиши узбек тилининг луFат таркибида, кундалик OFзаки нуткда бу хил хорижий тиллар сузларининг хам кенг урин олишига сабаб булди. Алока ва ахборотлаштириш сохасида хам хорижий сузларни узлаштириш тобора кенгайиб бормокда. Сохада янгиликнинг куплиги у билан боFлик тушунча, асбоб-ускуна, иш жараёнига доир амалларнинг хорижий ифодалари тайёр ном-термин сифатида соха лексикасидан урин олишига таъсир утказмокда.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. -Тошкент:Маънавият, 2008.-Б.87.

гм

503

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020 ISSN 2181-063X

2. Узбек тили лексикологияси - Т., “Фан”, 1981.

3. Лайонз Дж. Введение в теоретическую лингвистику - М., 1978.

4. Новиков Л.А.. Семантика русского языка - М., 1982.

5. Неъматов X,, Расулов Р. Узбек тили систем лексикологияси асослари .-Тошкент: Укитувчи, 1995.

6. Рах,матуллаев Ш.Узбек тили омонимларининг изошли луFати - Т., 1984.

504

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.