Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИДА МИЛЛАТ ТИЛИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ ЎРНИ (ТАҲЛИЛИЙ ШАРҲ)'

ЗАМОНАВИЙ ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИДА МИЛЛАТ ТИЛИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ ЎРНИ (ТАҲЛИЛИЙ ШАРҲ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
252
44
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тил / маданият / жамият / миллат / мулоқот маҳорати / урф-одат / миллатлараро мулоқот / глобаллашув жараёни / ақл-заковат. / язык / культура / общество / нация / коммуникативная компетенция / традиция / межкультурная коммуникация / глобализация / процесс глобализации.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ирисқулов Мухамадавас Турсунович, Нурматова Назира Адхамджановна

Ушбу мақола миллат тили ва маданияти ўртасидаги узвийликни, тилнинг миллат ривожига, унинг истиқболига қўшган ва қўшаётган ҳиссасини ифодалашга оид муаммоларни ёритишни ўз олдига мақсад қилиб қўйган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОГО ЯЗЫКА И КУЛЬТУРЫ В ПРОЦЕССЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ (АНАЛИТИЧЕСКИЙ ОБЗОР)

Данная статья посвящена раскрытию роли языка в развитии национальной культуры, традиции и взаимосвязи между ними.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИДА МИЛЛАТ ТИЛИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ ЎРНИ (ТАҲЛИЛИЙ ШАРҲ)»

Ириск,улов Мухамадавас Турсунович,

Узбекистон Давлат жахон тиллари университети хузуридаги Чет тилларга укитишнинг инновацион методикаларини ривожлантириш республика илмий-амалий маркази "Таълим стандартлари ва меъёрий-услубий хужжатларни ишлаб чикиш, татбик килиш ва такомиллаштириш" булими бошлиFи, филология фанлари номзоди, доцент Нурматова Назира Адхамджановна, Узбекистон Давлат жахон тиллари университети хузуридаги Чет тилларга укитишнинг инновацион методикаларини ривожлантириш республика илмий-амалий маркази "Таълим стандартлари ва меъёрий-услубий хужжатларни ишлаб чикиш, татбик килиш ва такомиллаштириш" булими катта илмий ходими

ЗАМОНАВИЙ ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИДА МИЛЛАТ ТИЛИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ УРНИ (ТАЩЛИЙ ШАРХ)

УДК: 81

ИРИСКУЛОВ М.Т., НУРМАТОВА Н.А. ЗАМОНАВИЙ ГЛОБАЛЛАШУВ ЖАРАЁНИДА МИЛЛАТ ТИЛИ ВА МАДАНИЯТИНИНГ УРНИ (ТАХЛИЛИЙ ШАРХ,)

Ушбу макола миллат тили ва маданияти уртасидаги узвийликни, тилнинг миллат ривожига, унинг истикболига кушган ва кушаётган х,иссасини ифодалашга оид муаммоларни ёритишни уз олдига максад килиб куйган.

Таянч суз ва тушунчалар: тил, маданият, жамият, миллат, мулокот мах,орати, урф-одат, мил-латлараро мулокот, глобаллашув жараёни, акл-заковат.

ИРИСКУЛОВ М.Т., НУРМАТОВА Н.А. РОЛЬ НАЦИОНАЛЬНОГО ЯЗЫКА И КУЛЬТУРЫ В ПРОЦЕССЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ (АНАЛИТИЧЕСКИЙ ОБЗОР)

Данная статья посвящена раскрытию роли языка в развитии национальной культуры, традиции и взаимосвязи между ними.

Ключевые слова и понятия: язык, культура, общество, нация, коммуникативная компетенция, традиция, межкультурная коммуникация, глобализация, процесс глобализации.

IRISQULOV M.T., NURMATOVA N.A. THE ROLE OF LANGUAGE AND CULTURE IN THE EPOCH OF GLOBALIZATION (ANALYTICAL REVIEW)

The article is devoted to the interrelatedness between language and the culture of a society. Key words and concepts: language, culture, society, communicative competence, traditions, cross/intercultural communication, modern, globalization.

Кириш. "Тил" деб аталувчи ходиса дунё илму-фани намоёндаларининг асосий урганиш муам-моси булиб келган ва хозир хам унга булган к,изик,иш давом этмокда. Барча олимлар томо-нидан тан олинаётган нарса - тил, жамият, мада-ният, миллат урф-одатлари, кадриятлари узаро узвий боFланган, уларни бир-биридан ажратиб булмайди. Кейинги ута мухим масала бу - дунё-даги барча тиллар уз миллатига бир хил кам-кустсиз хизмат килади. Демак, бой, камбаFал, ривожланган, ривожланмаган тиллар йук. Тил-лардаги сузлар микдори турлича булса хам, уларни "бой" ёки "камбаFал" дейишга хеч ким-нинг хакки йук, чунки хар бир тил уз миллатига бир хил, тула тукис хизмат килади. Агар бирорта тил сохиби уз фикрини ифодалашда кийинчиликка дуч келса, у ё уз тили асосида янги суз яратади, ё кушни тиллардан суз узлаштиради. Кейингиси, яъни суз узлаштириш - глобаллиза-ция шароитининг фаол махсулидир.

Мавзунинг долзарблиги. Замонавий жадал глобаллашув жараёнида халкаро муносабат-ларнинг бетухтов ривожланиши барча миллат вакилларидан уз она тилисидан ташкари бошка миллатлар тилини, айникса, халкаро тил вази-фасини утаётган тилларни талаб даражасида узлаштиришни такозо этмокда.

Мацсад. Замонавий глобаллашув жараёнида миллат тили хамда маданиятининг урни буйича илмий манбаларни тахлил этиш ва тавсиялар ишлаб чикиш.

Асосий цисм. Замонавий тилшунослик жадал одимлар билан ривожланмокда. Бугунги кун глобаллашув жараёни натижаси булса керак, тилларни киёсий урганишга эътибор кучаймокда.

Киёсий-типологик тилшунослик туFрисида гап борганда, икки ё ундан ортик тилларнинг фоне-тик, грамматик ва лексик хусусиятиларини кайд этишнинг узи етарли эмас, чунки киёсланаётган тиллар таркиби, узига хос хусусиятлари ушбу тилларда фаолият юритувчи халкнинг, юкорида кайд этилганидек, турмуш тарзи, урф-одатлари, маданияти билан узвий боFланган. Халкаро хамжамиятда ижтимоий тилшуносликнинг тез одимлар билан ривожланаётгани хам ана шу масала билан боFлик. Маколанинг илмий мохияти ана шу масалалар билан боFлик.

Тилшунослик фанининг асосий предмети тилдир. Купчилик тилшунос олимлар томони-дан кайд этилишича, тил - миллат тарихи, унинг акл-идроки, маданияти кузгусидир. Миллат туFрисида гап борганда, унинг урф-одати, турмуш тарзини эътироф этмай булмайди, чунки миллат алока воситаси вазифасини утаётган

тил - ундан фойдаланаётган халкнинг узок утмишини, унинг илм-фан ривожига кушган ва кушаётган хиссасини хеч ким инкор эта олмайди. Жамиятни тил бошкаради, инсон акл-идроки тил оркали шаклланади ва такомиллашади.

Акл-заковатли, истикболига бефарк булмаган, жамият томонидан хурматга сазовор булишни, яшаётган юртини, ватандошларини порлок истикболини уйлайдиган, унга виждонан хизмат килишни уз олдига максад килиб куйган инсон, даставвал уз она тилисига ва, колаверса, бошка миллатлар тилига чукур садокат хамда хурмат билан карайди ва уларни уринли ишла-тиш лозимлигини хисобга олиб, талаб даражасида мулокот махоратига эришишни уз олдига максад килиб куяди, чунки инсон акл-идрокига бахо берилаётганда унинг тилига асосий эътибор каратилади.

Инсон акл-идроки, унинг заковати, у яшаган / яшаётган жамияти тарихи, олдинги авлод томонидан кулга киритилган тажриба, дунёкарашга ва бу ута мухим тажриба замонавий авлод томонидан урганилаётганлик даражаси, унга амал килинаётгани ва унинг истикболидаги риво-жини талаб даражасида таъмилланаётганига куп жихатдан боFликдир.

Шундай экан, тил ва тилшунослик туFрисида гап борганда мазкур тил сохиблари маданиятини кайд этмай булмайди. Инсон тили ривожи унинг маданияти, урф-одатларига бевосита алокаси бор, миллат маданиятининг ривожи эса тилсиз амалга ошмайди. Хар бир тил миллат томонидан дунёни, уни ураб турган мухитни кай даражада тушунишини узида акс эттиради, бу нарса уз навбатида тингловчининг кайд этилган масала-даги, яъни, уни ураб турган мухит буйича хаётий тажрибасининг даражаси курсатгичига боFлик.

Susan C. Barfield ва Joelle Ozarks тил ва мада-ният юзасидан кизик бир ухшатишни илгари суришади. Уларнинг фикрича, "Тил далада усадиган утларнинг бир кисмидир, яъни, ёнFин содир булганда, утлар ёниб кетади, лекин уларнинг илдизи ер остида сакланиб колади. Ана шу илдизлар инсон маданиятини эслатади"1. Демак, тил турли сабаблар билан йук булиб кетса-да, инсон маданияти сакланиб колади: ё янги тил, ё чет тиллар ёрдамида маданиятни тиклаш мум-кин. "Дунё тили, яъни, халкаро тил вазифасини утаётган инглиз тили ёрдамида тилини йукотган миллатларнинг урф-одатлари, кадриятлари,

1 Susan C. Barfield and Joelle Ozarks Integrating Indigene Nous Cultures into English Language Teaching. (2009) (Келтирилган матн узбек тилига муаллифлар томонидан таржима килинган)

маданиятини йуколиб колишини олдини олиш мумкин"1. Бу нарса бугунги кунда уз она тили-сини йук килиб, баъзи чет тилларини мулокот воситаси сифатида кабул килаётган миллат-лар хаёт тажрибасидан келиб чикиб, яратилган, ривожлантирилаётган фикрлардан биридир.

CJoseph, M.Winzar ва V.Pollard каби олимлар-нинг фикрича, АК.Ш, Буюк Британия ва Австра-лияда инглиз тилини укитишда на махаллий тилларга, на уларнинг маданиятига хеч кандай ахамият берилмаётганлиги ачинарли холдир. Бу нарса майда махаллий миллатларнинг конуний хукуклари поймол килинаётганлигининг гувохидир, лекин шу билан бирга Мексика, Эквадор ва Перу каби мамлакатларда эса, уз махаллий укитиш давлат дастурларига тил ва маданият масаласи давлат талаби даражасига кутарилиб, улар фаол укитилмокда2. Бу мамлакатларда инглиз тилини укитишга муносабат сал-бийдир. Халкаро хамжамиятда инглиз тилига берилаётган ахамият хисобга олинса, кайд этил-ган мамлакатлардаги чет тил сиёсатини ижобий бахолаб булмаса керак. Замонавий глобалла-шув даврида миллатлар ижтимоий, сиёсий муно-сабатларни йулга куйиш, глобал тинчликни таъ-минлашда ягона халкаро мулокот воситаси вази-фасини бажарадиган тил булиши лозимлигини инкор этиб булмайди. Халкаро музокараларда хал килинаётган муаммоларни ижобий ечимига эришишда ушбу тадбирда иштирок этаётган томонлар маданияти, урф - одатларига, замон талаблари асосида амал килинмаса, максадга эришиш осон кучмайди.

Демак, аввал кайд этилганидек, тилни мада-ниятдан, маданиятни эса, тилдан ажратиб булмайди. Асрлар давомида кулга киритилган миллат маданияти, урф-одатлари, кадриятлари тилда уз аксини топади ва бу нарса авлоддан авлодга тил оркали етказилади.

Тилшунослар, она тили ва чет тил укитувчилари томонидан маданиятни таъриф-лашга турлича ёндашилади. Уларнинг баъзилари куйида келтирилади.

Таникли олим Б.Малиновский фикрича, "Маданият барча ижтимоий фанлар учун асосий, етакчи муаммодир"3.

N.Brooks ёзишича, "Маданият - бу кун-далик хаётда руй берадиган вокеа ва ходисаларда инсоннинг узини тутишидир. Инсон ёшлигиданок имкон даражасида турли хаётий холатларни узига мослаштиради хамда атрофда-гиларни хам бу ёндашувга амал килишга ва узи яшаётган жамият урф-одатлари сифатида унга буйсунишга чакиради"4.

P.Harris ва R.Moran "Маданият - хар бир мил-латнинг турмуш тарзи" деб бахо берадилар5.

C.Franke кайд этишича, "Маданият - бу бирорта мамлакатнинг географик картасини тузишга мулжалланган курсатмалар ва навигация йулланмаларига ухшаган нарсадир. Турли маданиятлар кемаларнинг сувдаги навигацион йуналишларини белгилаб берувчи навигацион карталарни эслатади"6.

"Узбек тилининг изохли луFати" да "маданият"га куйидагича изох берилади: 1. "....жамиятнинг ишлаб чикариш, ижтимоий, маънавий-маърифий хаётида кулга кирит-ган ютуклари мажмуаси"; 2. "Бирор ижтимоий гурух, синф ёки халкнинг маълум даврида кулга киритган ютуклар даражаси"; 3. "Укимишлилик, таълим-тарбия курганлик, зиёлилик, маърифат"7.

Тил билан маданият уртасидаги узвийлик чет тилларни урганувчиларга хам узига хос таъси-рини утказа бошлади, чунки мулокот махоратига эришиш учун чет тилининг фонетикаси, грам-матикаси ва суз бойлигини билишининг узи кифоя эмаслиги нутк жараёнида сезила бош-ланди. E.Sapir, N.Brown, M.Byram, C.Morgan ва Y.H.Tseng фикрича, тилда равон гаплашиш юкорида кайд этилган билим, куникма ва мала-

1 Susan C. Barfield and Joelle Ozarks Integrating Indigene Nous Cultures into English Language Teaching. (2009) (Ke.nTMpM.nraH MaTH y36eK TM^ura Mya.MM$.nap TOMOHMgaH Tap^MMa K,u^MHraH)

English Teaching Forum. 47. Number 1.

2 C.Joseph, M.Winzar and V.Pollard. 2006.»Schooling in Australia: The interplay of education politics, and culture». In schooling around the world: Debates, Challenges, and practices, ed.

3 Bronislaw Malinowski, The group and the individual in functional analysis. American Journal of Sociology. 1939. (Келтирилган матн узбек тилига муаллифлар томонидан таржима килинган)

4 N.Brooks. Teaching culture in the foreign language classroom. Pathways to culture warmout Intercultural Press. 1997.

5 P.Harris & R. Moran. Managing cultural differences. Houston: Gulf Publishing. 1979. (Келтирилган матн узбек тилига муаллифлар томонидан таржима килинган)

6 C.Franke. Plying frames can be dangerous. Some reflections on methodology in cognitive anthropology. In R. Caisson (Ed.) Language, culture and cognition. New York: Macmillan. (Келтирилган матн узбек тилига муаллифлар томонидан таржима килинган)

7 Узбек тилининг изохли луFати «Узбекистан миллий энциклопедияси». Давлат нашриёти, 2006 й. 2 - жилд. 521 - бет.

калардан ташкари, ушбу тил эгаларининг турмуш тарзи билан боFлик маданиятидан хам бохабар булиб, уз миллий урф-одатлари, кадриятлари билан бир каторда узлаштирилаётган тил эгаларининг маданий-маиший томонларидан хабар-дор булишлари, уларга нутк жараёнида талаб даражасида амал килган холда мулокот килиш бугунги кун талаблари хисобланади. Халкаро микёсда хозирда амал килаётган хорижий тилни урганиш амалиётида "Culture - specific meanings\ communicative or cultural competence", яъни, "маданиятнинг узига хос маънолари, мулокот ё маданий махорат" деган иборалар кенг куламда кулланилмокда1.

C.Ovando, V.Collier ва N.Brooks миллат мада-ниятини икки турга булиб урганишни тавсия эти-шади, яъни, "кичик "с" билан ифодаланган мада-ният" ва "катта "С" билан ёзиладиган маданият" (culture with a small "c" and culture with capital "C")2. Кичик "с" билан ёзиладиган маданият" атамаси хар бир миллатга хос байрамларни назарда тутади, масалан "янги йил байрами", "мустакиллик куни" ва бошкалар.

Катта "С" билан ифодаланадиган маданият деганда миллатларга хос кенг куламли урф-одатлар, яъни, кенг камровли маданият назарда тутилади, хусусан: миллатга хос рассомчи-лик, яратилган адабий асарлар, мусика, кийим-кечаклар, катта ва кичик ёшдаги инсонлар ора-сидаги муносабат ва бошкалар. Юкорида номи тилга олинган олимларнинг деярли хаммаси миллат маданияти доимо ривожланишда, дунёда, халкаро хамжамиятда котиб колган, ривожланиш, янгиланишдан тухтаб колган хеч нарса йуклигини алохида кайд этадилар.

Маданиятнинг узига хос хусусиятлари-дан яна бири - турли хаётий шароитлар миллат вакилини жиддий, хар томонлама фикр юритишга, туFри карор кабул килиб, анъана-ларга амал килган, уларга суянган холда узини тутиши кераклигидир. Хар бир миллат мада-нияти, аввал айтиб утилганидек, ушбу миллат томонидан асрлар давомида кулга кирит-ган урф-одатлар йиFиндисидир. Инглиз тилшу-

1 E.Sapir. Culture, language, and personality. Bekeley, C.A.: University of California Press. 1949.

N.Brown. Principles of language learning and teaching. Englewood cliffs, N.J. :Prentice. Hall. 1987.

M.Byram, C.Morgan. Teaching - learning - language - and - culture. - Clevendon, UK.1994.

Y.H.Tseng. A Lesson in culture. ELT Journal, 56. 2002.

2 C.Ovando, V.Collier. Bilingual and ESL classrooms. New -York: McGraw - Hill. 1985.

N.Brooks. Teaching culture in the foreign language classroom. - Yarmouth, ME: Intercultural Press, 1997.

нос олими N.Fairclough куйидаги фикри кайд этилган ёндашувнинг яхши тасдиFидир, яъни, "To teach (or learn) a second language one must teach (or learn) the culture of that language. In fact, disregarding aspects such as pragmatics and sociolinguistics in teaching foreign languages can only cause misunderstanding and lead to cross - cultural miscommunication. Thus, language is not an "autonomous construct, but a set of social practices"3, яъни, "иккинчи тилни урганиш ё уни укитиш учун ушбу тил сохиблари маданиятини хам укитиш/урганиш лозим. Агар прагматика ёки ижтимоий тилшунослик эътибордан четда колса, бу нарса узаро тушунмовчиликка сабаб булади хамда маданиятлараро мулокотда пароканда-ликни вужудга келтиради".

Баъзи олимларнинг фикрича, чет тил сохиб/ сохибалари маданияти тил урганувчиларга сал-бий таъсир утказиши мумкин. M.Zaid ёзишича, мусулмон динига мансуб талабалар истикболда содир буладиган иш-харакат туFрисида гапи-ришганда "иншо - оллох" суз бирикмасини ишлатмай иложи йук. Агар укитувчилар бошка дин вакили булса, улар "талаба инглиз тилида нотуFри гапиряпти" деб, уларга панд бериши мумкин4.

Яна бир мисол: дунёдаги купчилик тил-ларда куришиш, сурашишда биринчи навбатда инсон соFлиFи билан боFлик суз бирикмалари ва гаплар ишлатилади. Масалан, узбек тилида "Яхшимисиз?", "СоFлигингиз яхшими?", рус тилида "Здравствуйте", "Как Ваше здоровье?" инглиз тилида: "How are you?". Лекин замона-вий малай тилида "Овкатландингизми?" (инглиз тилидаги таржимаси "Have you eaten yet?") деган савол билан мулокот бошланади. Бошка миллат вакиллари учун бундай куришиш кулгили булиши мумкин, чунки "Овкатим билан уларнинг нима иши бор?" ёки "Корним оч-туклиги билан уларнинг иши нима?" деган саволлар тугилиши мумкин. Лекин XXI аср укитувчи ва талабала-рида биз баFрикенгликни, миллат урф-одатлари ва кадриятига хурмат билан ёндашишни таъмин-лашимиз керак.

Бу нарса замонавий глобаллашув даври-нинг асосий талабларидан биридир. Бу ерда яна бир ута мухим нарсани кайд этмай булмайди. Республикамиз мустакилликни кулга кирит-гандан кейин, халкаро ташкилотлар билан

3 N.Fairclough. Language and power. - London: Longman, 2001.

4 M.Zaid. Cultural confrontation and cultural acquisition in the EFL classroom. International Review of Applied Linguistics in Language Teaching. 1999.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 5 (90)

хамкорликни йулга куйди. Хусусан, 2008 йилда ЮНЕСКОнинг "Inernational Partnership Programme for Safegarding of Intangible Cultural Heritage"1 лойихага аъзо булиб, мил-латимиз кадриятлари, урф-одатлари, мадани-ятини халкаро хамжамиятга такдим эта бош-лади. Истикболи порлок булган ушбу ута мухим кадам, юртимиз обрусини янада кутаришга уз хиссасини кушишига шубха йук. Юкорида кайд этиб утилганидек, дунё халклари тилларининг яхши - ёмони йукдир, барча тиллар уз милла-тига тула-тукис хизмат килади, ушбу тилларда уз аксини топган миллатлар маданиятининг хам яхши - ёмони йукдир, барча миллатлар мада-ниятлари бир-бирига тенглигини тилшунослик, маданиятшунослик мутахасислари уз аудитори-яларида укувчи талабаларга бу ута мухим нар-сани ургатиб боришлари ва ушбу масалага уларнинг ижобий ёндашишларини таъминлашлари керак булади. Бу нарса инсонларнинг халкаро хамжамиятда содир булаётган вокеа ва ходиса-лардан бохабар булиб, уларга туFри муносабатда булишларини хамда уз дунёкарашларини янада кенгайтиришга хизмат килади. Хар эхтимолга карши маданиятлараро мулокотда салбий хато-ларининг олдини олиш чет тил укитувчилари уз машFулотларига танкидий ёндашиб, тушун-мовчиликлар келтириб чикарадиган матери-алларидан имкон даражасида узокрок юриб, х^ам тил, хам маданият борасида ёшларимизни раFбатлантирадиган мавзуларни дарс жараё-нига олиб кириб, улардан унумли фойдаланиш замон талабидир. Маданият тил оркали инсон-ларга етказилар экан, тил маданият хамдир. Хар бир инсон уз миллати мутахассиси ва чет тил мутахассиси билан гаплашаётганда узини кандай тутиши кераклигини, нутк жараёнида уз хамсухбатининг ёшини, жинсини, мулокот содир булаётган жараёнининг, яъни, учрашувнинг рас-мий - норасмийлигини хисобга олиши лозим.

Бугунги жадал глобаллашув жараёнида таъ-лимнинг кайси сохасини эгаллаётган булишидан катъий назар, замон талабига жавоб беришни олдига максад килиб куйган мутахассис - замо-навий тилшунослик фани томонидан тилга бери-лаётган куйидаги таърифларни билиши ва уларга амал килиши давр талабидир.

Тилшунослик фанининг объекти, предмети тилдир. Фикримизча, тил туFрисида гап борганда куйидагиларни кайд этиб утиш лозим:

1 «Inernational Partnership Programme for Safegarding of Intangible Cultural Heritage». Asia \ Pacific Centre for UNESCO. 2009.

1. Тил - бу умумбашарий ходиса. Хар бир миллат уз тил тизимига эга. Миллат аъзолари, вакиллари узаро алока килиш максадида ушбу ходисани урганишади.

2. Тил тизимли хусусиятга эга. Хар бир тил ушбу тилни ташкил этувчи товушлар, сузлар ва гапларни узаро боFлашга оид конун-коидалар ва воситаларга эга.

3. Бирорта тил тизими ягона конун - коидаларга амал килмайди. Умумий тил коидаларига тула-тукис буйсунудиган тил дунёда йук. Хар бир тилнинг узига хос истиснолари бор. Бундай истиснолар тилнинг фонетик-фонологик, грамматик ва суз бойлиги, яъни, лексикологик ярусларда етарли даражада уз аксини топган.

4. Хар бир тил янги фикрларни ифода кила олиш имкониятига эга. Лекин хар кандай янги фикрни ифодалайдиган гаплар асрлар давомида такомиллашиб келаётган тил коидаларига, ушбу тилда мулокот юритаётган миллат вакиллари тажрибасига амал килиши мукаррар.

5. Тил доимий ривожланишда - унинг тараккиётини чеки йук. Бунинг асосида инсон онги ётади. Инсон онги уни ураб турган мухит билан чамбарчас боFлик. Инсонлар уртасидаги тил ёрдамида амалга ошириладиган мулокот бизни ураб турган табиий мухитни урганишга хизмат килса, тил ёрдамида аникланган, урганилган янгиликлар тилнинг ривожлани-шига, унинг тараккиётига уз хиссасини кушиб боради. Ушбу жараён кайд этилганидек, икки томонлама булиб, инсон билими ва унинг тили тараккиётининг узвийлигини таъминлайди.

6. Миллат дунёкарашининг тараккиёти, аникланган янгиликлар тилда уз аксини топ-май колмайди. Янги вокеа ва ходиса тилда янги суз ва ибораларнинг пайдо булишига хизмат килади. Шу йул билан тил илмий ва замонавий технология ривожига уз хиссасини кушади, ва тилнинг узи хам ривожланиб, бойиб, такомилла-шиб боради.

7. Инсон томонидан тилни узлаштиришда табиий эхтиёж билан бир каторда табиий имконият, табиий ички кобилият мавжуд. Агар инсонда жисмоний, неврологик муамол-лар булмаса, ундай инсонда тил ривожланмай колмайди.

8. Тилнинг вербал ва новербал шаклла-рининг мавжудлиги хаммага маълум. Тилнинг вербал куриниши бевосита нутк оркали амалга оширилса, новербал шакли юз, куз ва турли бадан харакатлари ёрдамида ифодаланади. Тилнинг новербал ифодаланишида узига хос мил-лий хусусиятлари бор.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 5 (90)

9. Миллат тили ва маданияти узаро узвий боFланган булади. Урф-одатлар, анъа-налар, кадриятлар, хикоя ва латифалар, диний карашлар тарих ва миллий хусусиятларнинг бошка куринишлари авлоддан авлодга асосан тил оркали етказилади.

10. Тил ва тафаккур узаро узвий боFланган ходисалардир. Мулокот килувчилар фикр айри-бошлашда, фикрларга аниклик киритишларида тилдан, тил воситаларидан унумли фойдалана-дилар.

11. Тил - миллат кузгусидир. Инсоннинг дунёкараши унинг тилида шаклланади. Тил -уларнинг дунёкарашини кузгуда куринишидир. Атроф мухит манзараси тил оркали урганилади ва шу йусинда ушбу нарса тилда уз аксини топади.

12. Тилнинг хаётда намоён булиши турлича-дир. Унинг асосий функциялари куйидагилардан иборат:

- фикр билдириш;

- илтимос килиш;

- фикрни рад этиш;

- ваъда бериш;

- куришиш;

- келишувни ифодалаш;

- хис-хаёжонни ифодалаш;

- огохлантириш;

- иккиланишни ифодалаш;

- каЙFу-аламни ифодалаш;

- норозилик билдириш.

13. Жамиятни тил бошкаради. Тилсиз жамият йук. Жамиятнинг истикболи тил билан. Тилнинг истикболи факат унда мулокот юритувчи жамиятга боFлик, чунки инсон онги ривожи тил билан. Тилнинг ривожи эса, аввал кайд этилга-нидек, инсон онги билан. Инсон, жамият бирли-гини таъминловчи омил - тилдир. Тилнинг риво-жини таъминловчи восита - инсон онги, жамият бирлигидир.

14. Гарчи инсон онги, акл-заковатини ривожлантириш манбаи, омили тил экан, имкон даражасида илму-фан ривожига хисса кушаётган бошка етакчи тилларни хам билиш, уларда равон гаплашиш - мулокот равнакига уз хиссасини кушади.

15. Дунё халклари битта тилда мулокот юри-тишмайди. Хар бир миллатнинг уз она тилиси бор. Шу билан бирга миллатлараро мулокот жараёни натижасида амалдаги тиллар бир-бирига уз таъсирини утказади. Бу эса, уз навба-тида тилларнинг такомиллашиб боришини таъ-минлайди.

Замонавий глобализация, ахборот-коммуникатив технологияларининг катта одим-лар билан ривожланаётгани дунё тиллари-нинг такомиллашиб боришига уз хиссасини кушмокда. Бу туFрида бобомиз Алишер Наво-ийнинг узбек тили туFрисида айтиб утган фик-рларини кайд этиб утиш максадга мувофикдир: «Арабийлашган, форсийлашган узбек тили». Инсон тили такомилининг чеки йук1. Буюк сиймо - Алишер Навоий хазратларининг юкорида кел-тирилган фикрларида чукур маъно ётибди. Дунё тарихидан хабардор булган инсон, буюк аждо-димиз яшаб утган даврларида араб, узбек ва форс тилларининг, ушбу тилларда гаплашувчи халкларнинг халкаро жамиятда тутган урнини, мавкеини яхши билади. Узбекларнинг хам уша даврдаги Осиё минтакасидаги тарихий мавкеи дунё тарихида узига хосдир. Бизнинг ватандош-ларимиз томонидан дунё илм-фани ривожига кушилган хиссалар фикримиз далилидир.

Тил инсон онги тараккиётини шаклланишида асосий восита экани юкорида кайд этиб утилди. Бу жараён бир тилнинг уз воситалари асосида ривожланишни таъминлаш билан бир каторда бошка ривожланган мамлакатлар тиллари-дан хам керакли воситаларни узлаштиришни талаб килади. Узбек тилига форс ва араб тил-ларидан кабул килинган воситалар табиий равишда илм-фан эхтиёжининг кондирилиши билан боFлик эди. Бугунги кунда республикамиз рахбарияти томонидан чет тилларга, хусусан, инглиз ва рус тилларига ажратилаётган эъти-бор, бир томондан, улар халкаро хамжамиятда мулокот воситаси вазифасини утаётгани булса, иккинчи томондан, дунё илм-фани кулга кирита-ётган барча янгиликлар уларда уз аксини топа-ётганидир. Кайд этилган тилларни талаб даражасида урганиш республикамизни дунёда содир булаётган янгиликлардан бохабар килиб бори-шимизни таъминлайди.

Агар буюк бобомиз узлари яшаган давр нуктаи назаридан ушбу фикрни айтиб утган булсалар, бугунги глобализация даврида, инфор-мацион технологияларнинг тараккиёти жараёни бу нарсани, яъни, тилларнинг такомиллашиб боришига кай даражада узининг ижобий хиссасини кушаётганига шубха йуклигини кайд этмай булмайди.

Юкорида айтилганларни хисобга олиб, акл-заковатли, истикболига бефарк булмаган жамият томонидан хурматга сазовор булишни, униб

1 Алишер Навоий. Мухокаматул луFатайн. Нашрга тай-ёрловчи Порсо Шамсиев. / www.ziyouz.com kutubxonasi ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 5 (90)

усаётган уз юрти, жамиятига садокатли булиб, унга виждонан хизмат килишни уз олдига максад килиб куйган инсон, авваламбор, уз она тили-сига ва бошка тилларга хурмат билан карайди ва уларни уринли ишлатиш лозимлигини хисобга олиб, талаб даражасида мулокот махоратига эришишга интилади, бу эса, уз навбатида, барча сохаларда юртимиз ривожини таъминлашга узининг ижобий хиссасини кушади.

Юкорида айтиб утилган фикрларнинг хуло-саси сифатида куйидагиларни кайд этиб утиш уринлидир.

Бугунги кунда республикамизда она тили-мизга ва хорижий тилларга, айникса, инглиз

тилига ажратилаётган эътибор барчага маъ-лум. Бунинг асосий сабаби - она юртимиз истикболини, порлок келажагини таъминлаш-дир. Юртимиз равнаки ёшларимизнинг барча сохалардаги билим даражаларига боFлик. Халкаро муносабатларнинг катта одимлар билан ривожланишида юртимиз ёшлари уз тилини яхши узлаштирган булиши, дунёда халкаро мулокот воситаси вазифасини утаётган тил-ларни талаб даражасида билиши хам фарз, хам карздир. Барча таълим муассасалари юкорида кайд этилган фикрларни хисобга олиши максадга мувофикдир.

Адабиётлар руйхати:

1. Susan C. Barfield and Joelle Ozarks. Integrating Indigene Nous Cultures into English Language Teaching. English Teaching Forum. 47. Number 1. (2009)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. C.Joseph, M.Wi nzar and V.Pollard. «Schooling in Australia: The Interplay the education politks, and culture in schooling around the world: Debates, Challenges, and Practices». 2006.

3. Bronislaw Malinowski, The group and the individual in functional analysis. American Journal of Sociology. 1939.

4. N.Brooks. Teaching culture in the foreign language classroom. Pathways to culture warmout Intercultural Press. 1997.

5. P.Harris & R.Moran. Managing cultural differences. Houston: Gulf Publishing. 1979.

6. C.Franke. Plying frames can be dangerous. Some reflections on methodology in cognitive anthropology. In R. Caisson (Ed.) Language, culture and cognition. New York: Macmillan.

7. Узбек тилининг изохли лугати. 2-жилд. - Т.: «Узбекистон миллий энциклопеди-яси» Давлат нашриёти, 2006. 521 - бет

8. E.Sapir. Culture, language, and personality. University of California Press. 1949.

9. N.Brown. Principles of language learning and teaching. Englewood cliffs, N.J.: Prentice. Hall. 1987.

10. M.Byram, C.Morgan. Teaching - learning - language - and - culture. - Clevendon, UK. 1994.

11. Y.H.Tseng A Lesson in culture. - ELT Journal, 56. 2002.

12. C.Ovando, V.Collier. Bilingual and ESL classrooms. - New-York: McGraw - Hill. 1985.

13. N.Brooks. Teaching culture in the foreign language dassroom. - Yarmouth, ME: Intercultural Press, 1997.

14. N.Fairclough. Language and power. - London: Longman, 2001.

15. M.Zaid. Cultural confrontation and cultural acquisition in the EFL classroom. -International Review of Applied Linguistics in Language Teaching. 1999.

16. «Inernational Partnership Programme for Safegarding of Intangible Cultural Heritage». Asia \ Pacific Centre for UNESCO. 2009.

17. Алишер Навоий. Мухокаматул лугатайн. Нашрга тайёрловчи Порсо Шамсиев / www.ziyouz.com kutubxonasi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.