Научная статья на тему 'ХАЛҚ ТИЛИНИНГ АДАБИЙ ТИЛГА БЎЛГАН ТАЪСИРИ'

ХАЛҚ ТИЛИНИНГ АДАБИЙ ТИЛГА БЎЛГАН ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
233
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тил / халқ тили / миллий тил / умумхалқ тили / адабий тил / меъёр / диалект / лаҳжа / оғзаки нутқ / ёзма нутқ / language / vernacular / national language / national language / literary language / standard / dialect / dialect / oral speech / written speech

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ибрагимов Хайрулла Ҳамдамович, Ширинова Гулхаё Истам Қизи, Бебитбоева Мадина Элмурод Қизи

Ушбу мақолада халқ тилининг ўзига хослиги ва унинг адабий тилга бўлган муносабати, адабий тил ва халқ тилининг ўзаро ўхшаш ва фарқли жиҳатлари ҳамда ушбу тилларнинг шаклланиб, тараққий этишида жамият, жамият аъзоларининг, яъни инсон омили асосий ўрин эгаллаши таҳлил марказига қўйилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF THE VERBAL LANGUAGE ON THE LITERARY LANGUAGE

In this article, the uniqueness of the vernacular language and its relationship to the literary language, the similarities and differences between the literary language and the vernacular language, as well as the main role of the society, members of the society, that is, the human factor, in the formation and development of these languages are put into the center of analysis.

Текст научной работы на тему «ХАЛҚ ТИЛИНИНГ АДАБИЙ ТИЛГА БЎЛГАН ТАЪСИРИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

ХАЛЦ ТИЛИНИНГ АДАБИЙ ТИЛГА БУЛГАН ТАЪСИРИ Ибрагимов Хайрулла Х,амдамович

ф.ф.ф.д. (PhD), УзМУ Жиззах филилали в.б. доценти xayrulla.ibragimov@inbox.ru, Тел: 94 575-44-84 Ширинова Гулхаё Истам кизи

abduhamidovoybek85@gmail.com, Тел: 94 219-96-97 Бебитбоева Мадина Элмурод кизи

Madinabebitboyeva5@gmail.com, Тел: 99 042-24-17 УзМУ Жиззах филилали Филология ва тилларни укитиш йуналиши талабалари https://doi. org/10.5281/zenodo.7373708

Аннотация. Ушбу мацолада халц тилининг узига хослиги ва унинг адабий тилга булган муносабати, адабий тил ва халц тилининг узаро ухшаш ва фарцли жщатлари уамда ушбу тилларнинг шаклланиб, тарацций этишида жамият, жамият аъзоларининг, яъни инсон омили асосий урин эгаллаши таулил марказига цуйилган.

Калит сузлар: тил, халц тили,миллий тил, умумхалц тили, адабий тил, меъёр, диалект, лаужа, огзаки нутц, ёзма нутц.

ВЛИЯНИЕ ВЕРБАЛЬНОГО ЯЗЫКА НА ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЯЗЫК

Аннотация. В данной статье рассматривается своеобразие просторечного языка и его соотношение с литературным языком, сходства и различия между литературным языком и просторечием, а также основная роль общества, членов общества, то есть , человеческий фактор в формировании и развитии этих языков поставлен в центр анализа.

Ключевые слова: язык, просторечие, народный язык, народный язык, литературный язык, норма, диалект, говор, устная речь, письменная речь.

THE INFLUENCE OF THE VERBAL LANGUAGE ON THE LITERARY LANGUAGE

Abstract. In this article, the uniqueness of the vernacular language and its relationship to the literary language, the similarities and differences between the literary language and the vernacular language, as well as the main role of the society, members of the society, that is, the human factor, in the formation and development of these languages are put into the center of analysis.

Key words: language, vernacular, national language, national language, literary language, standard, dialect, dialect, oral speech, written speech.

Хал; тили билан адабий тил кадимги даврларданок фаркланган. Макмуд Кошгарий туркий тилларнн текширар экак, аввал бор диалектлар билан адабий тил орасидаги фаркни курсатиб берди. Уларни чукур тах,лил килиб, илмий хулосалар чикарди.

Адабий тил тарихан шаклланган, суз усталари томонидан кайта ишланган, сайкал берилган, меъёрий ва жамиятда киши фаолиятининг хдмма сохдлари билан богланган бадиий-публицистик, илмий адабиёт тилидир. Бошкача килиб айтганда, адабий тил барча узбеклар учун намуна буладиган, умумхалк тилининг энг яхши ифода-имкониятлари мужассамланган тилдир.

Халкнинг тили - бу уларнинг маънавий хдётида мухим ахамиятга эга. Она тили -замондошларни, авлод ва аждодларни бирлаштирадиган восита. Замонавий одам учун инсонларни бирлаштирадиган эмас, ажратадиган нарсалар мух,имдек куринади. Эх,тимол,

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 уП 30 поуаЬг | 8о1епй818.и2

шунинг учун бизнинг купчилик замондошларимиз она тилларига унчалик эътибор бермайдилар, лекин билмайдиларки, тил биз учун хаво ва сув каби зарурдир.

Купинча биз атроф-мухит ва табиат экологияси хакида гапирамиз. Инсон яратган мухит эса табиат эмас, балки унинг маданиятидир. Х,атто айтиш мумкинки, замонавий инсоннинг табиати куп жихатдан унинг атроф-мухитига, маданиятига боглик. Тил эса маданиятнинг ажралмас кисмидир. Она тили уни йук киладиган тахдид киладиган хар кандай нарсадан химоя килиниши лозим. Янги булиб туюлган, хозиргина нуткда пайдо булган тилнинг аксарияти, аслида, тилнинг узи каби эскидир. Бизнинг тилимиз жуда мослашувчан булиб, суз усталари - ёзувчилар ва филологлар унга ишлов бериб, жозибали килишган.

Тил хозирни ва утмишни, келажак авлодларни бир бутунга бирлаштирадиган энг мухим, энг кучли ва энг бой воситадир. Тил йуколса, халк хам йуколади. Ва аксинча, халк уз тилини ишлатгунича яшайди. Донишмандларнинг айтишича, халкдан хамма нарсасини олиш мумкин, у барини кайтаради, лекин унинг тилини олиб куйсангиз, у кайтаролмайди.

Халк тили - адабий тилдан фаркли уларок, факат огзаки нуткда ёки халк огзаки ижоди асарлари сифатида маълум булган тирик тилдир.

Купинча, факат бир-бирига якин яшайдиган халклар уртасидаги алока воситаси булиб, халк тили худудий ёки махаллий лахжаларга булиниб, нисбатан кичик худуд билан чегараланган. Бундан ташкари, кундалик хаёт эхтиёжларига хизмат киладиган халк тили адабий тилга караганда умуман кашшокдир.

Шу билан бирга, халк тили диалектик парчаланиш тенденциясига эга, адабий тил, аксинча, текислаш, бир хилликни урнатиш тенденциясига эга. Халк тилини фарклашда географик принцип устунлик килади: индивидуал касбий ёки кундалик гурухларнинг (дехконлар, баликчилар, овчилар ва бошкалар) тили уртасида хар доим маълум булган фарклар мавжуд, аммо бу фарклар алохида жойларнинг лахжалари уртасидаги фаркларга караганда кучсизрок.

Ривожланган хар кандай тил, шу жумладан, хозирги узбек тили икки асосий функционал турга: адабий тил ва жонли сузлашув тилига булинади. Х,ар бир муайян тилнинг сохиби, ташувчилари булган элат (халк) ёки миллатнинг вакиллари томонидан жонли сузлашув тили болаликдан бошлаб эгалланади. Адабий тил, унинг меъёрлари ва конуниятлари эса балогатга етган, камолатга эришган кишининг шаклланиши жараёнида урганиб, узлаштириб олинади. Бунда, айникса, оила ва мактаб, олий укув юрти, адабий тилни эгаллаган щахслар, олимлар билан якин алокада булиб туриш ва улар кумагида турли жанрдаги адабиётларни укиш, урганиш мухим ахамиятга эга. Умумхалк тилининг юкори шакли хисобланган адабий тил аник ва муайян бир тизимда хар бир даврнинг тилига хос меъёр, тартиб-коидаларни ифодалайди. Миллий адабий тилни, унинг огзаки ва ёзма шаклларини аниклашда энг мухим ва асосий белги унинг муайян бир меъёрга, яъни аник бир маромга, тартиб-коидаларга солинганлигидир. Миллий тилгача булган даврдаги адабий тил билан миллий адабий тил орасида мухим тафовутлар булишига карамай, нормативлик адабий тил тараккиётининг барча даврларида — миллий тилларнинг ташкил топиш даврида хам, айникса, миллий адабий тиллар тула шаклланган даврларда хам — асосий белги булиб колади. Адабий тил тараккиётининг дастлабки даврларига тегишли ёдгорликларни урганиш унда бир катор меъёрлар мавжудлигини, эски меъёрлар йуколиб кетиши, янги меъёрлар юзага келишини, янги ва

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

эски меъёрларнинг мувозий (параллел) холда кулланганлигини курсатади. Демак, меъёр факат тилнинг хозирги холати, синхрония учунгина характерли булиб колмай, балки диахронияда хам вужудга келади.

Жонли халк тили уз ичига жаргонлар, диалектлар ва оддий сузлашув тилини камраб олса, адабий тил огзаки ва ёзма турга ажатилади.

Бадиий услубни шеърий, насрий ва драматик нутк услубларига, уларни яна, уз навбатида, жанрларга булиб урганиш мумкин.

Бадиий адабиётда шеърий нутк ва халк тили бир бутун холда намоён булса, асар укишли, тушунарли хамда халкона рухга бой булади. Адабий тил ва бадиий асар тилида халк тилининг мухим жихатлари умумлашади. Шоир тилининг индивидуаллиги мана шу муштаракликда ёркинрок намоён булади.

Бадиий асар матнларида хар бир ривожланган тилнинг икки асосий функционал куриниши - адабий тил ва жонли халк тилининг диалектик бирлиги, узаро узвий богликлиги очик намоён булади. Рус олимлари

В.В.Виноградов хамда А.И.Ефимовлар курсатишича, тил тараккиётининг маълум даврларига хос адабий тил меъёрлари кандай булганини уша даврларда яратилган бадиий асарларнинг матнларини тахлил килиш оркали белгилаш мумкин.

XIII-XVI асрларда эски узбек тили учун характерли булган адабий тил меъёрлари турли даврларда яшаган Хоразмий, Дурбек, Лутфий, Атоий, Саккокий каби шоирларнинг асарлари тилини урганиш, лингвистик тахлил килиш асосида аникланади. Уша даврларда яратилган ёдгорликларнинг тили тушунишининг енгиллиги жихатидан хозирги узбек адабий тили хамда жонли халк тилига анча якин туради.

Тилнинг хилма-хил бирликларини бадиий асарларда ишлатиш хамма вакт услуб жихатидан асосланган булади. Жумладан, юкорида тилга олинган шоирларнинг, айникса, Алишер Навоийнинг асарлари XIV-XV асрлардаги эски узбек адабий тилининг хусусияти, унинг огзаки ва ёзма шакллари, шунингдек, жонли халк тили хамда адабий тилнинг огзаки шакли кандай эканлиги тугрисида аник тасаввур бера олади. Ёзувчи ёки шоир уз асарларида турли даражадаги тил бирликларининг маълум колипга солинган, такомиллашган намуналарини, шаклларини ишлатади. Шунинг учун тил ифода воситаларининг нормативлиги, тартиб-коидалари бадиий асарларда купрок ва аникрок намоён булади. Демак, турли даврларга тегишли бадиий асарларнинг тил хусусиятларини урганиш уша давр тил тизимини тушуниб олиш имконини беради. Бадиий асар тилини урганиш бу хил лингвистик текширишларнинг икки жихатини бир-бири билан боглайди, унинг икки томонини белгилаш имконини беради, яъни бадиий асар матнларида адабий тил меъёрлари хамда маълум даражада жонли халк тилининг хусусиятлари акс этган булади.

Тилшунос олим С.Каримов уз тадкикотларида бадиий асарда тил воситаларининг кулланишини катъий бир колипга солиб булмаслигини, унда умумхалк тилидаги барча элементлардан фойдаланишда чеклов йуклигини, хуллас, бадиий матнда умумтил фондининг бирликлари учраши мумкинлигини таъкидлаб утган.

Х,акикатан хам, умумхалк тилининг куп унсурларидан шеърий нуткда фойдаланиш мумкин. Масалан, диалектизм, варваризм, вульгар, жаргон сузлардан бадиий нуткнинг керакли уринларида кулланилганлигини кузатиш мумкин. Халк тилининг бу мухим воситаларидан уз урнида фойдаланиш ижодкорнинг махоратини курсатади.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Шеърий нуткда халк тили унсурлари шоир ёки ёзувчининг бадиий ёндашуви асосида индивидуаллик касб этади. Ижодкор халк тилида мавжуд бирликка узининг образли тафаккури оркали янгича ёндашув асосида узгартириш киритиши, бойитиши мумкин.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, тил х,одисаларини тугри ва чукур тушунган х,олда кенг илмий тах,лил килиш, х,озирги жонли халк тили, сузлашув нутки хусусиятлари билан адабий тилнинг огзаки ва ёзма шакллари фактларини киёслаб урганиш натижалари утмищдаги жонли халк тилининг айрим хусусиятларини билиб олишда маълум даражада асос булади. Ёзма манбалар асосида утган асрлардаги жонли халк тили, сузлашув нутки хусусиятларини урганишда тарихий обидаларни, бадиий асарларнинг матнларини, айникса, уз даврига хос нутк амалиётини акс эттирувчи асарларни танлаш жуда катта ахдмият касб этади.

REFERENCES

1. Алиев А., Содиков Узбек адабий тили тарихидан. - Тошкент: Узбекистон, 1994. - Б. 52.

2. Будагов Р. А. Литературный язык и языковые стили. М., 1967 й. 5-бет.

3. https://ru.wikipedia.org/wiki

4. https://cyberleninka.ru/article/n/poeticheskiy-yazyk-kak-obekt-lingvisticheskih-issledovaniy

5. Ibragimov X. TURA SULAYMON 'S MASTERY OF THE ARTISTIC USE OF SYNONYMS //Архив Научных Публикаций JSPI. - 2020.

6. Ibragimov X. FEATURES OF PEOPLE'S LANGUAGE AND LITERARY LANGUAGE //Архив Научных Публикаций JSPI. - 2020.

7. Ibragimov X. THE PEOPLE IN THE POETIC RISE OF TORA SOLOMON'S WORK THE PLACE OF PROVERBS //Архив Научных Публикаций JSPI. - 2020.

8. Ibragimov, X. (2022). Dars mashgulotlarining samaradorligini oshirishda yangi pedagogik texnologiyalardan foydalanish. Zamonaviy Innovatsion Tadqiqotlarning Dolzarb Muammolari Va Rivojlanish Tendensiyalari: Yechimlar Va Istiqbollar, 1(1), 551-554. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/zitdmrt/article/view/5258

9. Hamdamovich I. K. TURA SULAYMON'S SKILLS OF USING ANTONYMS //CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758). - 2022. - Т. 3. - №. 03. - С. 71-75.

10. Ibragimov X. Tura Sulaymon ijodining poetik yuksalishi //Архив Научных Публикаций JSPI. - 2020.

11. ibragimov, xayrulla. (2021). ТУРА СУЛАЙМОН ШЕЪРИЯТИДА МЕТАФОРАНИНГ . FILOLOGIYA UFQLARI JURNALI, 4(4). извлечено от https://hp.jdpu.uz/index.php/hp/article/view/2052

12. Эрназарова, М., &Жабборова, Э. (2022). Педагогические технологии на уроках русского языка. Общество и инновации, 3(4/S), 251-256.

13. Эрназарова, М. (2022). Взаимоотношения родителей с растущим человеком. Zamonaviy innovatsion tadqiqotlarning dolzarb muammolari va rivojlanish tendensiyalari: yechimlar va istiqbollar, 1(1), 503-506.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.