Научная статья на тему 'ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРДА КОНТАМИНАЦИЯ ҲОДИСАСИ'

ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРДА КОНТАМИНАЦИЯ ҲОДИСАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

165
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мультимедиа / интерфаоллик / электрон таълим / ресурс / замонавий ўқув воситалар / масофавий таълим / аудио-видео материаллар. / multimedia / interactivity / e-learning / resource / modern teaching aids / distance learning / audio-video materials.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Абдурахим Абдимуталипович Насиров, Ваҳобжон Шамшидинович Назаров

Ушбу мақолада француз тилини ўқитишда электрон таълимнинг хусусиятлари, афзалликлари, шунингдек мультимедиа ва интерактивлик тушунчаси, мультимедиа ресурслари ҳамда технологияларининг француз тилини ўқитиш жараѐнидаги аҳамияти тўғрисида гап боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes the features of media education in teaching French language, as well as the concept of multimedia and interactivity, multimedia resources and technology, we will talk about the importance of French language teaching.

Текст научной работы на тему «ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРДА КОНТАМИНАЦИЯ ҲОДИСАСИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРДА КОНТАМИНАЦИЯ ХОДИСАСИ

Абдурахим Абдимуталипович Насиров

Филология фанлари доктори, доцент, Вазирлар Махкамаси хузуридаги таълим сифатини назорат килиш давлат инспекцияси бошлоти маслахатчиси

Ва^обжон Шамшидинович Назаров

ТошДУТАУ "Хорижий тиллар" кафедраси каттауцитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада француз тилини укитишда электрон таълимнинг хусусиятлари, афзалликлари, шунингдек мультимедиа ва интерактивлик тушунчаси, мультимедиа ресурслари хамда технологияларининг француз тилини укитиш жараёнидаги ахамияти туFрисида гап боради.

Калит суз: мультимедиа, интерфаоллик, электрон таълим, ресурс, замонавий укув воситалар, масофавий таълим, аудио-видео материаллар.

ABSTRACT

This article describes the features of media education in teaching French language, as well as the concept of multimedia and interactivity, multimedia resources and technology, we will talk about the importance of French language teaching.

Keywords: multimedia, interactivity, e-learning, resource, modern teaching aids, distance learning, audio-video materials.

КИРИШ

Фразеологизмларнинг трансформацияланиши масалалари хам стилистиканинг урганиш объектига киради, чунки трансформациялашдан асосий максад, маълум бир стилистик эффект, ютукка эришишдир. Тилшуносликда фразеологизмларнинг структурал узгариши, умуман трансформацияланиш системаси умумхалк тили микёсида хам, окказионал планда хам шу вактга кадар уз ечимини тулик топмаган. Бунга сабаб, биринчидан, умумхалк тилидаги фразеологизмларнинг структур--семантик узгариш холларини камраб олувчи илмий тадкикотнинг яратилмаганлиги булса, иккинчидан, трансформацияланишнинг купгина назарий масалалари тулаконли ечилмаган ёки бу хакдаги карашлар турличадир. Чунончи, айрим тилшунослар асосий эътиборни фразеологизмлардаги структурал узгаришларни аниклашга каратиб, уларнинг стилистик ва функционал хоссаларини

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

эътибордан четда колдиришмокда. Албатта, фразеологизмларнинг структурал узгаришини лингвистик аспектда урганиш мухим, шундагина трансформацияга учраган фразеологизмнинг узига хослиги хам амалий, хам назарий жихатдан ойдинлашади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тилшуносликда фразеологизмларнинг структурал узгариши деформация (француз тилидаги déformer) форма бузилиши ходисаси сифатида каралса ички, яъни маъно узгариши модификация ходисаси сифатида -урганилиб келинмокда. Х,ар иккала турдаги узгаришларга ПФлар таркибидаги баъзи лексик компонентларнинг синонимик суз ёки суз бирикмаларига алмаштирилиши, баъзи компонентларнинг кушилиши, тушиб колиши, орттирилиши, узга компонентлар орасига киритилиши, уч тилда мавжуд булган ибораларнинг, макол, маталли фразеологизмларнинг ташки формаси узгариши ходисалари киради. Фразеологизмларда структурал узгариш ёзувчининг маълум бир вокеа-ходисани у ёки бу тарзда ифодалаши асосида ёки стилистик эхтиёж натижасида индивидуал-муаллиф иборалари вужудга келади. Бу иборалар нуткда кенг кулланилиб, адабий тилдан мустахкам урин олади. Шу аснода муайян тилнинг фразеологик фонди бойиб боради. ПФлар тадкикотчиси А.Маматов узбек фольклоридаги "Жон кийнамасанг жонона кайда, токка чикмасанг дулона кайда" маколига "уйланмасанг, кайнона кайда" кушилиб, янги макол пайдо булган", -деб тушунтиради.

Кдйсидир ижодкор анъанавий ПФ таркибини муваффакиятсиз тарзда узгартирмокчи булса, паремиологик мантик конунияти бузилади. Урни келганда таъкидлаш жоизки, бу масалада рус тилшуноси Н.М.Шанскийнинг "турFун бирикмаларнинг структурал узгариши стилистик вазифадан четда туриши мумкин эмас" деган угитини унутмаслик лозим. [1] Зотан, фразеологизмларда структурал узгариш маънонинг кучайиши, эмотив-экспрессивликка эришиш эхтиёжи асосида туFилади. Фразеологизмларнинг нуткда турли тарзда узгаришларга учраши оддий нарса эмас, яъни суз усталари уларни максадсиз узгартирмайди. Демак, фразеологизмлар бадиий нуткда такмилий (новаторона) максад билан структурал жихатдан узгартирилади. Узгаришга учраган фразеологизм нуткни безовчи ходиса булибгина колмай, балки матнга маълум стилистик колорит, эмотив, экспрессивлик, кушимча маъно бахш этади, умуман, асар мазмунини укувчига етказишни осонлаштиради.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

Тил материаллари шуни курсатадики, умумхалк тилида фразеологизмлар кенг маънода икки хил типдаги узгаришларга учрайди: умумхалк жонли тилидаги узгаришлар ва индивидуал-муаллиф узгартишлари. Умумхалк жонли тилидаги узгаришлар асосан фразеологизмлар семантикаси асосида юзага келган, тилдан мустахкам урин олган иборалар саналади. Индивидуал-муаллиф узгартишлари эса у ёки бу муаллиф бадиий тафаккурининг махсули булиб, улар хали тилда мустахкам урин олмаган, эндигина истеъмолга кириб келаётган иборалардир. Уларнинг умумхалк тилидан мустахкам урин олишини истеъмолдаги фаоллиги белгилайди ва юкорида айтилганидек, кенг омма томонидан кабул килинишига боFлик булади. Масалан, мархум ёзувчи ва драматург Саид Ахмад "Куёв" номли комедиясида куйидаги фразеологик афоризмни куллаган: "Бола эшак миниб оёк остини курганидан, туя миниб узокни кургани яхши дейдилар". [2]

Бу хикматли ибора ёзувчи фалсафий тафаккури ва ижодий махоратининг махсули булиб, Шуро замонида узбек уFлонлари пахта яккахокимлиги сиёсатига забун булиб, дунё кезмаганлиги, узокни кура билмаганлигидек тагдор маънони англатади. Шундай ачинарли кисмат ва куюнчак фикр Узбекистон Халк шоири А.Ориповнинг ХХ асрнинг 70-йилларида ёзилган "Шарк хикояси" ва "Тилла баликча" шеърлари мазмунида хам акс этган. Биринчи шеърда кекса бобо неварасини етаклаб кетяпти. Невара унинг кулидан чикиб, олис манзилларни кучгиси келади. Аммо бобо зинхор куйиб юбормайди. "Куйвор набирангни, отажоним Шарк" дея наъра тортади шоир. Иккинчи шеърдаги тилла баликча бир умр сассик ховузда яшайди ва бутун гузал олам шундан иборат деб тушунади. [3] Ундаги яширин тимсол туяда олис сафарларга бормаган, эшак миниб оёк остини курган бола билан бир хил. Шоир уша 70 -йилларда очик айтолмаган фикрига кура, сассик ховуз - чириб бораётган Шуролар тузуми, тилла баликча эса унинг тиканли симларидан ташкарига чиколмаган узбек халкининг тимсоли эди.

Машхур шоир ва ёзувчи Шухрат куйидаги фразеологизмни яратган: "Омади кетган кишининг аталадан тиши синади" [4]. Ушбу ибора узбек фольклоридаги "омад келса йигит кишига, тегирмоннинг тошин юргизар, омад кетса йигит кишидан, гуруч тоши тишин синдирар" деган макол мазмунининг стилизацияси негизида яратилган. Х,ар кандай бакувват йигит новдан катта тезликда окиб тушувчи анхор сувининг урнига тегирмон тошини айлантириши мушкул. Ана шундай OFир вазифа маколдаги доминант сема - омад

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

туфайлигина амалга ошиши мумкин экан. Акс холатда эса, Шухратнинг бадиий топкирлиги туфайли чайнамай ютса хам буладиган аталадан омадсиз одамнинг тиши синади.

Шуни хам таъкидлаш керакки, анъанавий ПФларга мукобил сифатидаги барча узгаришлар сузлашув нутки меъёри доирасида юз беради. Чунки муваффаккиятли чиккан вариантдош фразеологизмлар тил факти сифатида истеъмолдан мустахкам урин олади. Демак, узгаришга учраган фразеологизмларни тахлил этишда фразеологизмнинг умумхалк ёки индивидуал нуткка тегишлилиги эътиборга олиниши керак. Умумхалк тилидаги фразеологизмларни иккинчисидан фарклаш учун у ёки бу тилнинг адабий тил меъёридан келиб чиккан холда иш тутиш максадга мувофикдир. Лингвистикада тил элементларининг эллиптик ва плеонастик кулланиши ходисаси мавжуд. Яъни эллиптик - ПФ таркибидан бирор компонентнинг тушиб колиши булса, плеоназм жараёнида эса маълум бир элементлар кушилиши туфайли ПФлар кулами кенгаяди. Ушбу йуналишдаги илмий изланишлар шуни курсатадики, фразеологизмлар куп холларда плеонастик тарзда кулланилади. Адабий сузлашув нуткида узгармас холга келган ибораларнинг таркибини кенгайтириш, ибора компонентлари орасига суз ёки суз бирикмаларини киритиш, компонентлардан бирини алмаштириб ишлатиш, фразеологик конвергенция, фразеологизмларни актуаллаштириш ва шу каби стилистик узгаришлар кулланганлигини куриш мумкин. А.Г.Назарян уз тадкикотларида окказионал трансформацияларнинг 16 хилини курсатиб утган. (5) А. Маматов француз тилидаги фразеологик бирликлардаги окказионал трансформацияланишнинг 12 турини аниклаган [6].

Фразеологизмларни янгилаш, трансформациялашда кенг таркалган усуллардан бири контаминациядир. Контаминация натижасида (лот.contaminatic - туташтириш, аралаштириш) узаро боFлик булган икки суз ёки иборани бирлаштириш йули билан янги ибора хосил булади. Буюк адиблар халк яратган иккита анъанавий фразеологизмни ёки уларнинг кисмларини бирлаштирган холда, бир матн доирасида контаминация усулини намойиш этадилар. Бу, албатта, бадиий-стилистик эхтиёж хисобига амалга ошади. Иккита фразеологизм ёки уларнинг кисмлари бирлаштирилиб ишлатилиши туфайли трансформацияланган фразеологизмда маъно экспрессивлиги ошади ва стилистик имкониятлар янада юкори булади. Тил фактларининг тахлили шуни курсатадики, туташтирилган фразеологизмларнинг умумий маъноси оддий

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

фразеологизм маъносига нисбатан кучлирок, образлирок, стилистик жихатдан махсулдоррок булади.

А.Маматов "Фразеологик стилистика масалалари" рисоласида тилдаги контаминациялашган фразеологизмларни куйидаги типларга ажратади: 1. Маъно жихатидан якин булган иккита фразеологизмнинг бирлашуви; 2. Структура жихатидан тенг булмаган, маънодош булган икки фразеологизм компонентларининг бирлашуви; З.Маъно жихатидан якин, структура жихатидан турли хил фразеологизмларнинг бирлашуви.

Маъно жихатидан якин булган иккита фразеологизмнинг бирлашувида маъно ва структурасига кура бир-бирига якин булган фразеологизмларнинг маълум компонентлари бирлашиб, кушилиб, ягона шаклда ишлатилади. Бу холатда иккита фразеологизмдан бирининг таркибида маълум компоненти тушириб колдирилади. Масалан: "Агар ошкор цилиб цуйсам кур булай, шол булай, тил тортмай улай. Шу сузларни айтиб булгандан кейин уйлаб царасам, оц буйрада утириб, цип-цизил цасам ичиб цуйибман". (Г.Гулом) Парчадан куринадики, бир-бирига маъно ва структура жихатидан якин булган "кип-кизил касамхур" ва "касам ичмок" фразеологизмлари туташтирилган. Демак, контаминация килинган фразеологизмлардан бири структуравий узгаришларга учраган. Француз ёзувчиси М.Эменинг "Виувра" асаридан олинган куйидаги парчадаги .....je donnerais ma langue à couper que le cadavre du bouquiniste lorsque l'Assassin a quitté les lieux, était recouvert par la cape modèle Simoniperdre sa langue (тилини йукотмок) ва donner sa tête à couper (бошини кундага куймок) иккита алохида ибора муаллиф томонидан контаминацияланган. [7]

МУХОККАМА ВА НАТИЖАЛАР

Баъзи фразеологизмларнинг таркибига ухшатишли курилмалар кушилади: "Мирфайзнинг цармозига лацца балицдек илинганлар аксига олиб уша кунлари шу цадар купайишиб кетгандики, уатто биттасига нима иш буюришни билмай уйлаб цолганди. [8] Куринадики, умумхалк тилидаги "кармоFига илинмок" фразеологизми уз таркибига "лакка баликдек" ухшатишли курилмани бирлаштириб олган. Шу асосда маълум стилистик махсулдорлик юзага келган.

"Санжар Аловиддинни савоби фарзанд деб базрига босди ва Хоразм тахтига утцазди. "Тоза арицдан тиниц сув оцур, - дея умид цилди, оц бугдойнинг бошогида курмак не цилсун?". Ушанда Аловиддин ибн Кутбиддин

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

Отсиз уали уттизга %ам чицмаган норзул бауодир эди". [235:212] Ушбу мисолда хам муаллиф томонидан иккита макол, яъни "Тоза арикдан тиник сув окур" хамда "Ок буFдойнинг бошоFида курмак не килсун" маколлари муаллиф С.Сиёев томонидан усталик билан контаминацияланган холда бирга ишлатилган.

_Баъзан, маъно жихатидан якин, структура жихатидан турли хил

фразеологизмлар бирлашуви мумкин. Бунда кайси бир фразеологизмнинг компонентлари ва синтактик курилмаси куп сакланса, уша фразеологизмнинг маъноси хам куп сакланади. Иккинчи фразеологизм эса асосий фразеологизмнинг маъносини тулдириб келади. Демак, ёрдамчи фразеологизм стилистик актуализатор булиб хизмат килади. Масалан: "Хаммасини бир-бир уйлади, торозига солди, улчади, цирцди. [238] Келтирилган ушбу матнда "торозига солмок" фразеологизмининг маъноси доминант хисобланади. Умумхалк тилидаги тулик куриниши "торозига солиб улчамок" булиб, "обдон уйламок", "фикр килмок" каби маъноларни ифодалайди. Матнда иштирок этган "киркмок" компоненти бизнинг онгимизда жонли тилдаги "етти улчаб бир киркмок" фразеологизмининг образини эслатади. Шундай килиб, стилистик планда бу фразеологизмларнинг контаминацияси умумий маънода "охиригача ишонч хосил кил", "тулик текшириб ишонч хосил кил" каби маънони ифода этади. Шу асосда матннинг маъно куввати ошади ва стилистик махсулдорлиги кучаяди.

Француз ёзувчиси М.Эменинг "Виувра" асаридан олинган куйидаги парчада: L'huissier se lève et posant dans l'autre pièce sans intention précise. Tiens ! s'écria Gorgerin. J'allais parler du loup, et le voila qui sort du bois [96:105] контаминация килинган гап иккита провербиал фразеологизмдан ташкил топган, яъни француз тилидаги Parler du loup on en voit la queue - Бурини йуцласанг, цулоги куринади ва quand le loup a faim il sort du bois - бури оч цолса, урмондан чицар маколлари асосида яратилиб, муаллиф томонидан усталик билан контаминацияланган.

_Шунингдек, иккита фразеологизм структураси бузилмасдан, тул^ича

сакланган холда бир матн доирасида ишлатилади. Бунда иштирок этган провербиал фразеологизмлар бир-бирининг маъносини тулдириб келади. Масалан: кон ютмок-кон кечмок: Уларнинг дарди билан ёнмаса, фронтларда цон кечиб, лагерда зардоб ютиб, душман орцасидан жанг цилиб юрармиди. Шулар борки, унинг багри бутун, кунгли тинч. [8]

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

Султон... кулоуини олиб цуйиб тацир бошини силади. "Кичик калит катта эшик очибди. Ширин - ширинсузлай, урсанг эти цотади, суксанг бети цотади",- дерлар. Зора мажнунлиц феълини ташласа. Не цилиб булса-да, Кутбиддинни дарбадарлик биёбонидан оздириб, саройда олиб цолмоц керак. [9] Ушбу мисолда икки бир-бирига ухшаш фразеологизмлар структураси бузилмасдан, тулотича сакланган холда бир матн доирасида контаминация килинган.

Александр Дюманинг "Граф Монте Кристо" романидан олинган ушбу парчада ... Oh! si fait! je me battrais en duel pour tous cela: mais pour une douleur lente, profonde, infinie, éternelle, je rendrais, s'il était possible, une douleur pareille à celle que l'on m'aurait faite : oeil pour oeil, dent pour dent,comme disent les Orientaux, nos maître en toutes chose, ces élus de la création qui ont su se faire une vie de rêves et un paradis de réalité. [10] муаллиф иккита маколни бирлаштириб, контаминация усулидан мохирона фойдаланган холда матнга жойлаштирган. Яъни oeil pour oeil фразеологизми алохида (сузма-суз таржимаси: кузга-куз) dent pour dent (тишга-тиш) фразеологизми хам алохида ибора сифатида мавжуддир. Инжилдан цитата: Моисе конунидан. "Перелом за перелом, око за око, зуб за зуб;как он сделал повреждение на теле, так и ему должно сделать". Ушбу рус тилидаги мукобилларида хам контаминация ходисаси кузатилади.

Шундай килиб, бугунги кунда тилда окказионал трансформация ходисаларидан булган контаминациянинг уч хил: 1) маъно жихатидан якин булган икки фразеологизмларнинг бирлашуви; 2) структура жихатидан тенг булмаган, маънодош булган икки фразеологизм компонентларининг бирлашуви; 3) маъно жихатидан якин, структура жихатидан турли хил фразеологизмларнинг бирлашуви каби типларини мисоллар оркали кузатдик. Курсатилган бу типлар тукисликка даъво кила олмайди, албатта. Аммо улар фразеологик контаминациянинг типологик куламини лексик - фразеологик система структурасининг ривожланиш курсаткичларидан бири эканлигини объектив жараёнлигини исбот этади. Контаминациялашган фразеологизмлар маъно жихатидан умумхалк тилидаги фразеологизмга нисбатан кучли ифодаланиши билан характерланади, семантик хар хилликка эга булади. Шуни хам таъкидлаш керакки, контаминациялашган фразеологизмлар тил системасида индивидуал муаллиф новаторлиги сифатида каралиши лозим.

ХУЛОСА

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

Хулоса урнида айтсак, ПФлар ва ФБларнинг трансформацияланиш масаласи стилистиканинг урганиш объектига киради, ундан максад маълум бир стилистик эффект, ютукка эришиш булиб, у ёзувчининг маълум бир вокеа-ходисани у ёки бу тарзда ифодалаши асосида ёки стилистик эхтиёж натижасида юзага келади. Шу асосда вужудга келаётган индивидуал-муаллиф иборалари нуткда кенг кулланилиб, адабий тилдан мустахкам урин олади ва шу аснода муайян тилнинг фразеологик фонди бойиб боради.

Фразеологизмларда структурал узгариш маънонинг кучайиши, эмотив-экспрессивликка эришиш эхтиёжи асосида хам туFилади. Узгаришга учраган фразеологизм нафакат нуткни безовчи ходиса, шу билан бирга матнга маълум стилистик колорит, эмотивлик, экспрессивлик, кушимча маъно бахш этади, умуман, матнни укувчига етказишни осонлаштиради.

Окказионал усулларга доир изланишимиз доирасида ишлатилган француз, узбек ёки рус тилларидаги фразеологик бирликлар ва провербиал фразеологизмлар тилшунослик сохасида, стилистик хусусиятлар йуналишида тадкикот олиб бораётганлар, француз тилини урганаётган укувчи ёки талабалар ва укитувчилар учун амалий материал сифатида фойдаси тегади деб хисоблаймиз.

REFERENCES

1. Насиров А.А.Француз, узбек ва рус провербиал фразеологизмларида миллий-маданий хусусиятлар//Х,озирги замон тилшунослигида лингвома-даниятшунослик ва гендер тилшунослиги йуналишига доир масалалар: Республика илмий-амалий конференцияси маколалари туплами.-Тошкент,

2013. -Б.68-70.

2. Насиров А.А. Х,ар тилни билмок энди бани одами жондир.// Тил ва адабиёт таълими. -Тошкент, 2013. №5. - Б.11-14 (10.00.00. №9).

3. НасировА.А. Фразеологик бирликлар ва провербиал фразеологизмларда синонимлик ва вариантлилик // Умумтаълим фанлари методикаси. -Тошкент,

2014. № 3. -Б.9-11.

4. Насиров А.А.Национальное и интернациональное в провербиальных фразеологизмах французского, узбекского и русского языков // Россия, -Екатеринбург, 20-21 феврал 2015 г. VIII-Международная научно-практическая Конференция. -C.33-38.

5. Насиров А.А. Общие семантические особенности провербиальных фразеологизмов // Международная конференция на тему: М.Балакаев

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

окыулары. Бшм, FbrnbiM жане ондiрiстi интеграциялык концепцияси. К,ожа Ахмед Ясауи халыкаралык казак-турш университетi. -Турюстан, 2016. 17 наурыз. -Б.68-73.

6. Насиров.А.А.Провербиал фразеологизмларнинг миллий тиллар фразеологизмлари доирасидаги урни ва ахдмияти //. Uzluksiz ta'lim tizimida xorijiy tillarni o'qitishning yangi tendensiyalari real amaliyot va rivojlanish strategiyalari mavzusidagi ilmiy-amaliy masovafiy konferensiya (2016 yil 27 aprel-12 may)// Узбекистонда хорижий тиллар, илмий-методик электрон журнал.

7. Насиров А.А. Француз, езбек, орыс жэне казак тiлдеpiндегi ПФ дщ уксастынын салыстыру //К^амдик Fылымдap серияси. А.Ясауи aтындaFы Халыкаралык казак-турж yнивеpситетi хабаршысы.-ТурюсганДО^, №2.-Б.84-89.

8. Насиров А.А. Виды окказиональных трансформаций французских, узбекских и русских провербиальных фразеологизмов // Украшська мова i лггература в шти, - Киев, 2014. № 1. -С.43-47.

9. Abdurakhim Nasirov. Using Folk proverbs to develop English speaking skills // -Москва, Изд-во АПКиППРО, 2015. -90с. Аксиология иноязычного образования. Выпуск 2 -С.130-134.

10. Abdourakhim Nasirov. L'image de la nationalité des phraséologismes proverbiales dans la langue ouzbèke // «Intellectual Archive» multidisciplinary journal // -Ontario, Canada. 2016. -Volume 5, Number 2, mart/april. -P.77-82.

11. Аbdurakhim Nasirov. The role and impo rtance of proverbial phraseologies in the sphere of national languages phraseologisms. Global journal of human social science: G.Linguistic and Education. - USA. 2016. Volume 16. Issue 4 version 1.0. -P.29-34

12. Насиров А.А. Француз, узбек ва рус тилларида провербиал фразеологизмларнинг ифодаланиши // М.УлyFбек номидаги Узбекистон миллий университети. Илмий мунозара: муаммо, ечим ва ютук мавзусида Республика илмий-амалий конференцияси (2016 йил 26 май).

13. Насиров А.А. Хорижий тилни урганувчиларнинг коммуникатив компетенцияларини шакллантиришда провербиал фразеологизмларнинг урни // УзДЖТУ хузуридаги Чет тилларни укитишнинг инновациявий методикаларни ривожлантириш Республика илмий-амалий маркази, Чет тилларни укитишда мультимедиа ва ахборот коммуникация технологияларининг истикболи мавзусида илмий-амалий конференция (2016 йил 10 июн).

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

14. Насиров А.А. Узбекистонда болаларга чет тилларини ургатиш кандай амалга оширилмокда?//Узбекистонда хорижий тиллар, илмий-методик электрон журнал. -Тошкент, 2015. № 1.

15. M.Inoyatova, A.Nosirov va.b. Boshlang'ich ta'lim sifatini oshirishda zamonaviy pedagogiк va avbоrot texnologiyalarni qollash // Ingliz tili, alifbe, ona tili, matematika va tabiatshunoslik oquv fanlari misolida qollanma. -Toshkent, OzPFITI nashriyoti.2014.168 b.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16. Ш.Халилова, А.Носиров ва б. БошланFич синфларда чет тилини укитишнинг психологик асослари ва самарали технологиялари // Кулланма. -Тошкент, OzPFITI nashriyoti. 2015. 153 бет.

17. Насиров А.А. Бошлаетич синфларда чет тилидан дарс бераётган укитувчиларнинг роли ва вазифалари // Узбекистонда хорижий тиллар, илмий -методик электрон журнал. -Тошкент, 2015. -№ 4. -Б. 16-27.

18. Насиров А.А. Халк таълими тизимида чет тилини укитишнинг янги боскичлари// Best Practices in teаching Young Learners in Uzbekistan // National Conference Proceedings, - Tashkent, Juin 13-14, 2016.

19. Жалолов Ж. Носиров А. ва б. Умумий урта таълим мактаблари учун француз тили фанидан укув дастури. - Тошкент, Халк таълими илмий-методик журнали, 2013.№ 4. -Б.108-144.

20. А.Носиров,С.Мирсагатова,Т.Турдикулов, Д.Азимова. Bonjour la France. 5-синф дарслик мажмуаси (Дарслик 120 б, Машклар туплами 112 б, Методика 144 б, DVD). -Тошкент, Укитувчи, 2002, 2003, 2006, 2010, 2012, 2015.

21. А.Носиров. Le français // 9-синф француз тили укув кулланмаси. -Тошкент, Аср матбуоти, 2002, 2003.87 бет.

22. А.Носиров В.Бухин. Le français // 10-синф француз тили укув кулланмаси. -Тошкент, Аср матбуоти, 2003, 2004. -90 б.

23. Rakhmanov.S. Nosirov.A. D'un état à l'autre //9-синф француз тили дарслиги, -Тошкент, Шарк, 2006, 2009, 2013. -160 б.

24. Рахманов С., Носиров А. ва б. Hirondelle-1//1-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, Методика -160 б, DVD). -Тошкент, Укитувчи, 2013, 2014, 2015,2016.

25. Рахманов С., Носиров А. ва б. Hirondelle-2 // 2-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, -Машклар туплами 96 б, -Методика 160 б, DVD). -Тошкент, Укитувчи, 2014. 2016.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-1026-1036

26. Рахманов С., Носиров А. ва б. Hirondelle-3 // 3-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, -Машклар туплами 96 б, -Методика 160 б, DVD). -Тошкент, Укитувчи, 2015.

27. Рахманов С., Носиров А. ва б. Hirondelle-4 // 4-синф француз тили дарслик мажмуаси (Дарслик -128 б, Машклар туплами -96 б, Методика -160 б, DVD). -Тошкент, Укитувчи, 2015.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.