Научная статья на тему 'ЁЗМА НУТҚ МЕЪЁРЛАРИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУҲИМ ОМИЛЛАР'

ЁЗМА НУТҚ МЕЪЁРЛАРИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУҲИМ ОМИЛЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
416
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ёзма нутқ / адабий меъёрлар / тил меъёрлари / юридик тил / юридик нутқ / юридик ёзма нутқ / ёзма нутқ меъёрлари. / written speech / literary norms / norms of language / legal language / legal speech / legal written speech / norms of written speech.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шерматова, Гузал Абдусаттаровна

Ушбу мақолада ёзма нутқ меъёрларини белгиловчи муҳим омиллар ҳамда уларни қўллашнинг ўзига хос масалалари ёритилган. Бундан ташқари ёзма нутқ меъёрларини белгиловчи муҳим омиллари юридик кадрларни тайёрлаш ҳамда юридик соҳага қўллаш масалалари таҳлил қилинган. Ушбу таҳлиллар натижасида ёзма нутқ меъёрларини юридик соҳага қўллаш юзасидан бир қанча таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPORTANT FACTORS DETERMINING THE NORMS OF WRITTEN SPEECH

This article discusses the important factors that determine the norms of written speech, as well as specific issues of their application. In addition, the most important factors determining the norms of written speech, issues of training legal personnel and their application in the legal field were analyzed. As a result of this analysis, a number of proposals and recommendations were developed on the application of the norms of written speech in the legal field.

Текст научной работы на тему «ЁЗМА НУТҚ МЕЪЁРЛАРИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУҲИМ ОМИЛЛАР»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЁЗМА НУТЦ МЕЪЁРЛАРИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУХДМ ОМИЛЛАР

Ушбу мацолада ёзма нутц меъёрларини белгиловчи мууим омиллар уамда уларни цуллашнинг узига хос масалалари ёритилган. Бундан ташцари ёзма нутц меъёрларини белгиловчи мууим омиллари юридик кадрларни тайёрлаш уамда юридик соуага цуллаш масалалари таулил цилинган. Ушбу таулиллар натижасида ёзма нутц меъёрларини юридик соуага цуллаш юзасидан бир цанча таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: ёзма нутц, адабий меъёрлар, тил меъёрлари, юридик тил, юридик нутц, юридик ёзма нутц, ёзма нутц меъёрлари.

ВАЖНЫЕ ФАКТОРЫ, ОПРЕДЕЛЯЮЩИЕ НОРМЫ ПИСЬМЕННОЙ

РЕЧИ

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматриваются важные факторы, определяющие нормы письменной речи, а также конкретные вопросы их применения. Кроме того, были проанализированы важнейшие факторы, определяющие нормы письменной речи, вопросы подготовки юридических кадров и их применения в юридической сфере. В результате этого анализа был разработан ряд предложений и рекомендаций по применению норм письменной речи в юридической сфере.

Ключевые слова: письменная речь, литературные нормы, нормы языка, юридический язык, юридическая речь, юридическая письменная речь, нормы письменной речи.

IMPORTANT FACTORS DETERMINING THE NORMS OF WRITTEN

SPEECH

ABSTRACT

This article discusses the important factors that determine the norms of written speech, as well as specific issues of their application. In addition, the most important factors determining the norms of written speech, issues of training legal personnel and their application in the legal field were analyzed. As a result of this analysis, a

Шерматова Гузал Абдусаттаровна

Ахборот-ресурс маркази рахбари Давлат тилида иш юритиш фани укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

number of proposals and recommendations were developed on the application of the norms of written speech in the legal field.

Keywords: written speech, literary norms, norms of language, legal language, legal speech, legal written speech, norms of written speech.

КИРИШ

Ёзув жуда кадимийдир ва вакт жихатидан чегараланмаган. Зеро, Хоразмий, Ибн Сино ва Навоийнинг асарлари ёзувда акс этгани учун хам шу кунгача сакланган. Ёзув макон ва худуд жихатидан чексиздир. Ёзув куриниб турувчи далилий ашёдир. Ёзув инсон тафаккурининг энг олий меваларидан бири хисобланади. Ёзув оркали биз аждодларимизнинг маънавий дурдоналаридан бахраманд булиш билан бир каторда, узимиз яратаётган маънавий бойликларимизни келажак авлодларга колдирамиз. Тил, яъни нутк учун зарурий курол-аслаха талаб килинмайди. Холбуки, ёзув учун калам, коFOЗ, ёруFлик талаб этилади. Нуткнинг ёзма ва OFзаки шакллари хам бор.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Юриспруденсия тармокларига оид орфографик, лексик, грамматик ва услубий хусусиятлар юридик тилдир. Таникли хукукшунос олим профессор А.Х.Саидов таъкидлаганидек, "Юридик тил - куп минг йиллик тараккиёт ва куп авлодлар тажрибаси махсули"1

"Хукук ривожланишининг тарихийтажрибаларини узида мужассам килган юридик тил инкор етиш мумкин булмаган кадрият, хукукий маданиятнинг ажралмас кисмидир".2

Юридик тил уз мохиятига кура бир неча турларга, яъни конун тили, илмий юриспруденсия тили, суд тили, хукукшунос-педагог тили, хукукшунос-публитсист тили, прокурор тили, адвокат тили каби гурухларга булинади.3

Юриспруденсия тармокларига оид лексик-грамматик хусусиятлар умумийлиги билан бир-бирига якин турса-да, лекин узига хос хусусийликларга хам ега булади. Масалан, фукаролик хукукида кулланиладиган (тараф, тарафларнинг тортишуви, даъво кузFатиш, хал килув карори, даъвони таъминлаш) терминлар жиноят хукукида кулланилувчи терминлар (фирибгарлик, генотсид, номусга тегиш, терроризм)дан тубдан фарк килади.

1 Саидов А., Саркисянс Г. Юридик тил ва хукукшунос нутки. Т.: Адолат, 1994, 5-бет

2 Саидов А., Юридик тил хусусиятлари. // Конун ва тил. Т.: 1997, 64-бет.

3 Саидов А.Саркисянс Г. Юридик тил ва хукукшунос нутки. Т.:Адолат, 1994, 5-бет

957

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ТАХ,ЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Ёзма нутк купинча монологик характерда булиб, батафсиллиги, мулохазамушохадага кенг урин берилганлиги, нутк маданияти меъёрларига риоя килиши билан ажралиб туради (бадиий адабиётдаги айрим индивидуал нутк намуналаридан ташкари). Ёзма нутк OFзаки нуткдан сунг ёзув таъсирида пайдо булган булиб, адабий тилнинг имловий, пунктуатсион, услубий конун-коидаларига буйсунувчи график шаклдаги нуткдир. Ёзма нуткнинг мазмуний булаклари, гаплар, уларнинг кисмлари турли хил тиниш белгилари оркали ажратиб курсатилади. Вактли матбуот, илмий-методик адабиёт (дарсликлар, кулланмалар, монографиялар, маколалар), бадиий адабиёт, расмий ёзишмалар, хужжатлар, хусусий ёзишмалар (хатлар) ёзма нуткнинг куринишларидир. Адабий тил меъёрларига риоя килиш, тил бойлигидан кенг ва ижобий фойдаланиш ёзма нуткка хос.

Ёзма нутк доирасига илмий нутк, бадиий нутк, шунингдек, хужжатлар, оммавий ахборот воситалари учун тузилган ёзма матнлар киради. Ёзма нутк маданияти хар бир кишидан уз фикр-мулохазаларини тилнинг имловий-грамматик коидаларига, адабий тил меъёрларига риоя килган тарзда ифодалашни талаб килади. Тилнинг барча мавжуд воситалари ва улар имкониятларидан максадга мувофик тарзда уринли, туFри фойдаланилган холда тузилган маданий нуткдир. Нутк маданияти эса ана шу тилни - алока-аралашув куролини ишлатишга булган муносабатдир. Ёзма нутк маданияти тилни, унинг конун-коидаларини онгли идрок этиш, аник, равшан, ифодали нутк туза олиш махорати, тилнинг ифодавий воситаларидан мазмун ва услубга кура нуткий вазиятга караб уринли фойдалана билишдир.

Ёзма нуткнинг юрист касбий фаолиятидаги урни.

Юридик тил адабий тилнинг таркибий кисми, узига хос куринишга ега тил булиб, асосан, конунчилик ва расмий доирада кулланади. Яъни юридик тил узига хос луFавий бирликлари, гап курилиши, услубий жихатлари хамда хукукка оид тушунчаларни ифодаловчи терминлари билан ажралиб туради. Барча хукук манбалари юридик тилда ёзилади. Тергов жараёни, суд, адвокат фаолияти, конунлар ифодаси хам юридик тил асосида уз инъикосини топади. Юридик тил хар хил беурин кайтариклар, суз такрорлари, тушунилиши кийин ифодалар хамда ортикча сифатлашлар, кучма маъноли сузлардан холи булиши лозим.

Мамлакатимиздаги юридик укув юртларининг укув режасига "Юристнинг ёзма нутки" фанининг киритилиши замон талабларига мос кадрлар тайёрлаш

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

MaKcagHHH Ha3apga Tyragu. OaHHHHr MaKcagu öyna^aK ropucTnapHHHr MatMypHH-xyKyKHH coxaga KacöuH Ba maxcnapapo MyoMana MagaHH^rn KyHHKManapuHH maKnnaHTHpum, myHHHrgeK, MatnyM xyKyKHH Ba3HATnapra MyBo^HK Kacö HyTKHgaH oHrnu ^oöganaHHm ManaKanapuHH TaKoMHnnamTupumgaH uöopar. Ey $aH ropucTnap ^aonutfra öunaH öoFnHK, pacMHH xy^^arnap (cypoK Kunum, cyg ^apaeHH öunaH öoFnHK npoTceccyan xy^^aTnap) Ty3Hm ManaKacHHH maKnnaHTHpumra xaM epgaM öepagu.

^Ha myHH anoxuga TatKHgnam ^oh3kh, MHnnHH xyKyKmyHocnHK MaKTaöuHH apaTHm, xyKyK MagaHHOTHHH TapFuö Kunum Ba emnap OHrHra cuHrgupum, ynapHH MHnnHH Ma^Kypa Foanapu öunaH KyponnaHTupum, xyKyKHH geMOKpaTHK ^aMH^T Kypum öeBOCHTa öynFycu ropucT-KagpnapHHHr caBogxoHnurura öoFnHK öynumu TaÖHHHgHp. fflyHgaö экaн, öynFycu ropucTnapHHHr HXTucocnuKKa oug öapna ^aHnap KaTopHga 'TOpucTHHHr e3Ma HyTKH" ^aHHHH xaM 3apyp gapa^aga ypraHHmHHH Ta^O3O этagн.

TyFpH, aHHK, H3HHn Ba TymyHapnH e3a onum ynyH Tun öoönHKnapugaH Ma3MyHra moc cy3HH TaHnaH onum KoöunHATHHH TaKoMHnnamTupum 3apyp. EyHHHr ynyH cy3HH ypHHCH3 TaKpopnaMacnHK, cy3 maKnHHH, ran TypHHH TyFpu Kynnam, xap ÖHp ycnyÖHHHr y3ura xoc öenrH Ba Me3OHnapHHH OHrnH ugpoK Kunum MaKcagra MyBo^HKgup. ropucrnap KOHyHnap MaTHnapugaru ropuguK TepMHHnap MOXH^THHH TyFpH aHrnaö eTHmnapH Ba ynapHH y3 ypHHga Kynnamra puoa Kunumnapu 3apyp.

Ymöy KOHganapra KyHHgarunapHH KHpHTHmHMH3 MyMKHH.

1. ropHCTHHHr e3Ma HyTKH ropuguK THnHH, yHHHr KOHyH-KOHganapHHH OHrnH HgpoK KHnHm acocuga ropucnpygeHCHA goupacuga caBognu HyTK Ty3a onHm MaxopaTHgHp.

2. ropHCTHHHr e3Ma HyTKH THn BocuranapugaH ypuHnu ^oöganaHraH xonga xyKyK coxacuga MaKcagra MyBo^HK e3a onHm caHtaTHgup.

3. ropHCTHHHr e3Ma HyTKH öy paBoH Ba Ma3MyHnH, oggHH Ba TymyHapnH e3um MagaHH^THgHp.

Eyna^aK ropHCTnapHMH3 HyTK MagaHHOTHHHHr roKopuga эcnaö yTHnraH TanaönapHra xap gouM puoa KHnHmnapH no3HM. ^yHKH xyKyK-TapTHÖoT opraHnapH xogHMnapu gaBnaTHHHr paM3Hgup. YnapHHHr MyoMana, e3Ma HyTK MagaHH^TH WKopH gapa^aga öynumu mapT. E3Ma HyTK ÖHnaH myFynnaHMaraH yKyBHHHHHr HyTKH hohop, ^HKpnam KoöunHflTH nacT öynagu. E3Ma Hm ^apaeHHga yKyBHH Mymoxaga KHnHmra, ^HKpnamra Ma^öyp öynagu. EyHgaH e3Ma Hmnap öHp ToMoHgaH, yKyBHHHHHr ^HKpnam KoöunHATHHH ycTupumra epgaM öepca, hkkhhhh

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

томондан, унинг мантилий изчил жумлалар, матнлар туза олиш махоратини ривожлантиради, суз танлаш малакаларини такомиллаштиради. Куп холларда аксарият укувчиларда мустакил жумлалардан матн туза олиш, бир фикрни иккинчи фикрга боFлай олиш малакалари суст булади. Суз бойлиги ночор, суз куллаш кобилияти ривож топмаган, тузаётган жумлалари Fализ ва норавон булади. Ёзма иш машклари айнан ана шу камчиликларни бартараф этади.

Ёзма нущнинг имловий меъёрлар.

1993-йил 2-сентабрда Узбекистон Республикаси Олий Кенгаши "Лотин ёзувига асосланган узбек алифбосини жорий этиш туFрисида" К,онун кабул килди. Бу алифбо 31 харф ва 1 тутук белгисидан иборат эди. Янги алифбодаги баъзи харфлар жахон алока-аралашув (коммуникация) тизимига киришимизда маълум кийинчиликлар туFдириши мумкинлиги хисобга олиниб, Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси 1995-йил 6-майда "Лотин ёзувига асосланган узбек алифбосини жорий этиш туFрисида"ги К,онунга узгартиришлар киритиш хакида карор кабул килди. Кдрорга биноан, лотин ёзувига асосланган янги узбек алифбоси 26 харф ва 3 харфлар бирикмасидан иборат этиб белгиланди. Янги алифбо асосида Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1995-йил 24- августдаги 339-сонли карорига илова тарзида "Узбек тилининг асосий имло коидалари" тасдикланиб, унда харфлар билан товушлар мутаносиблиги, асос ва кушимчалар имлоси, кушиб ёзиш, чизикча билан ёзиш, ажратиб ёзиш, бош харфлар имлоси, кучириш коидалари уз ифодасини топган.

Бу имло коидалари 1956-йил 4-апрелдаги "Узбек орфографиясининг асосий коидалари"дан тубдан фарк килади. Жумладан, товуш-харф муносабатига баFишланган кисм кайта ёзилган, морфологик тамойилга асосланиш нисбатан ортган: -гин, -гина кушимчалари уч хил ёзилиши коидалаштирилган; жуфт суз кисмлари орасида -у (-ю) боFловчиси келса, ундан олдин чизикча куйиладиган булган; тартиб сон араб ракамлари билан ёзилса, -нчи кушимчаси урнига чизикча (-) куйилиши йил ва ойларни курсатувчи араб ракамларига хам татбик этилган ва бошкалар. Иккинчи кисми турдош от булган географик номлар (K,оратоF), сифат ва атокли отлардан тузилган географик номлар (Шимолий Кавказ) ёзилиши каби айрим коидалар анча ихчамлашган.

Ёзма нущнинг пунктуатсион меъёрлар.

Ёзув маданиятини шакллантириш ва такомиллаштиришда пунктуатсиянинг - тиниш белгиларининг алохида ахамияти бор. Тиниш белгилари ёзувнинг бошка воситалари хамда тил бирликлари билан курсатиш мумкин булмаган турлича фикрий муносабатларни, психологик ва интонатсион

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

холатларни ифодалашда мухим ахамиятга эга. Пунктуатсия тилнинг синтактик курилиши билан узвий боFлик булиб, ёзма нуткни тyFри, ифодали, аник баён килишда, унинг услубий равонлигини, тез тушунилишини таъминлашда бенихоя зарурий воситадир.4

Ёзма нуткда термин куллаш меъёрлари/

Илм-фан, техника, кишлок хужалиги ва санъатга оид тушунчаларнинг аник номини билдирувчи бир маъноли суз ва бирикмалар терминлар дейилади. Суз куп маънога, яъни кушимча маъноларга эга булади, лекин термин бундай хусусиятга эга эмас. Термин хам суз, аммо у одатдаги сузлардан маъносининг аниклиги, бир маънолилиги билан фаркланади. Термин маълум сохада, шу соха вакиллари нуткида кулланилади. Масалан: даъво, айбланувчи, боскинчилик, ретсидив жиноят, генотсид, терроризм, васийлик, сенат, спикер каби терминлар юриспруденсия тармокларида учрайди.

Терминлар йиFиндиси ва шу терминларни урганувчи соха терминология дейилади. Термин грекча терминос сузидан олинган булиб, чек, чегара маъноларини билдиради. К,онун тили лексикасини, асосан, терминлар ташкил этади. Лекин хар кандай юридик тушунчаларни ифодалаш учун терминлар олдига маълум талаблар ва меъёрлар куйилади. Бу терминнинг мохияти ва табиатидан келиб чикади.

Терминларнинг умумистеъмолдаги сузлардан фаркланадиган узига хос хусусиятларини куйидагича изохлаш уринлидир:

1. Сузлар фан ва техниканинг маълум тармоFида кулланилиб, истеъмол доираси чегараланган маънода ишлатилса, терминларга айланади. Масалан, сув, туз, айлана, гувох, зарар, тухмат, куркитиш каби умумистеъмолдаги сузлар фан сохаларида илмий-расмий маъноларни ифодалаб, хозирги кунда терминлар тизимига кирган. Гувох сузи умумхалк тилида бирор вокеа-ходиса руй берган пайтда шахсан булган, уни уз кузи билан курган киши маъносини англатса, юридик терминлар тизимида жиноят иши буйича аникланиши лозим булган холатлар хакида конунда белгиланган тартибда сурок килинадиган шахс. Тухмат сузи умумистеъмолда бировни нохак айблаш ёки коралаш, номини ёмонга чикариш максадида уйлаб чикарилган 47 асоссиз даъво; бухтон. Масалан, Тухмат тош ёради, тош ёрмаса, бош ёради (Макол). Бу суз юриспруденсияда юридик термин сифатида шахснинг кадр-киммати ва ор-номусига килинадиган тажовуз маъносини англатадиган жиноят номидир (ЖК, 139-модда).

4 Узбек тили пунктуатсиясининг асосий коидалари., Т., "Узбекистан", 2015, 4-б.

961

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бундан ташкари жазо, жарима, куздан кечириш, мулк, омонат, топширик, карздор, хадя, шикоят, даъво каби умумистеъмолдаги сузлар хам юриспруденсиямизда юридик тушунчаларни билдиради. Бундай сузлар чегараланган сохада кулланилиб, терминологик маъно касб этади.

2. Термин номинатив вазифани бажаради. Терминнинг маъноси адабий тил меъёрлари доирасида тушунчага тенг булади. Чунки бир терминологик тизимда термин бир маъноли (моносемантик) булгани учун унинг маъноси тушунчага тенг келади. Яъни терминлар бир маънони ифодаловчи махсус расмий сузлардир. Куп маъноли биргина суз эса бир неча тушунчани ифодалайди. Масалан, куз - киши аъзоси; узукдаги безак; ёFOчдаги белги; булокнинг сув чикадиган жойи каби тушунчаларни англатади.

3. Термин аник, конкрет тушунчаларни билдириб, хис-хаяжон маъноларидан холи булади. Сузнинг маъноси мураккаб булиб, унда тушунча кушимча маъно ва услубий белгиларга эга булади. Шу боис тилда бир тушунчани англатадиган синонимлар турли маъно кирралари ёки услубий кулланилиши билан бир-бирларидан фарк килади. Масалан, инсон, одам, киши, шахс, башар, фукаро сузлари бир умумий тушунчани билдириб, синонимлар хисобланса-да, бирок турли маъно кирраларига кура бир-биридан фаркланади: давлат фукароси дейиш мумкин; давлат инсони ёки давлат шахси деб булмайди.

4. Бир суз бир неча соханинг термини булиши мумкин. Лекин бундай сузлар фаннинг хар бир сохасида алохида тушунчаларнинг номи булиб келади. Масалан, топширик термини педагогик терминологияда укувчилар ёки талабаларга бериладиган вазифа маъносини англатса, юридик терминологияда топширик термини хукук-тартибот тизимида фаолият курсатувчи ходимга юклатиладиган мухим вазифа маъноларини билдиради. Оператсия термини тиббиётда жаррохлик билан боFлик тушунчани англатса, юридик терминологияда бирор максад ёки махсус, махфий топширик юзасидан утказиладиган тадбир номини билдиради. Баъзан бир тармок терминологиясида хам омонимлик учрайди. Масалан, юриспруденсияда санксия термини икки маънони англатади: 1) прокурор рухсати; 2) жазо чораси.

5. Терминларнинг яна бир узига хос белгиси шуки, терминлар расмийлашган сузлар булганлиги сабабли республика микёсида, хатто дунё микёсида бир тушунчани англатади. Халкаро терминлар фикримизга мисол була олади: импичмент, демократия, республика, президент, парламент, амнистия, депутат, конститутсия, криминология ва хк. Бундай терминлар Йер юзининг барча китъаларида бир хил маънода кулланади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

6. Терминлар муайян бир сохага тегишли булиб, муайян мутахассислар томонидан махсус кабул килинган, расмийлашган сузлардир. Шунинг учун бир тушунчани ифодаловчи терминни бошка бир суз билан алмаштириб булмайди. Яъни бир тармок терминлари тизимида синонимия ёки дублетнинг кулланилишига йул куйилмайди. Масалан, хукук, бурч, шахс, субйект, юридик шахс, криминалистика, демократ, терговчи, модда, жиноят каби терминларга мукобил вариантлар излаш ножоиздир. Баъзан бошка терминология сохаларида булгани каби юридик терминлар тизимида хам синонимик холатлар кузга ташланади: судя-кози, прокурор-кораловчи, айбдорайбланувчи, гумондор-гумон килинувчи, адвокат-химоячи, окловчи, давлат айбловчиси-давлат химоячиси-давлат кораловчиси каби. Бирок бундай холат терминологиядаги нуксон хисобланади, чунки терминлар бир маъноли булганлиги учун синоним ва дублетлардан холи булиши лозим. Бундай холатнинг асосий сабаби халкаро терминларга узбек тилидаги мукобилини танлаш асосида юзага келади. Вахоланки, халкаро терминлар дунё микёсида бир хил кулланади.

7. Термин соха терминлари тизимининг бир элементи булиб, хар доим бир тизим доирасида кулланади: васийлик, оила, никохни кайд килиш, фарзандликка олиш, хомийлик, алимент, сохта никох кабилар боFланган холда бир тизимни ташкил этади. Бу терминлар тизими юридик терминология 49 занжирининг алохида халкаси хисобланиб, оила муносабатларини ифодаловчи терминлар тизимини юзага келтирган.

Ёзма юридик нуткнинг аниклиги. Ёзма юридик нуткнинг аниклиги дейилганда, ифодаланаётган фикрга, вокеликка суз ва терминларнинг мувофик келишидир. Яъни шакл билан мазмун мутлако мос бyлмоFи нуткнинг аниклигини 12 таъминлайдиган омиллардир. Нуткнинг аник булиши унинг шаклланишида иштирок этувчи нафакат лингвистик, балки экстралингвистик омилларга хам боFлик булади. Бу эса тил ва тафаккурнинг узаро алокадорлиги билан улчанади. Табиат ва жамиятдаги нарса-ходисалар хамда вокелик билан уларнинг нуткдаги инъикоси уртасидаги айнан мувофиклик нуткнинг аниклигини таъминлайди.

Ёзма юридик нуткнинг мантикий изчиллиги. Нуткда сузлар ва гаплар уртасидаги маъновий-мазмуний алокаларнинг ифодалаётган фикрдаги мантикий мохият ва унинг ривожланиб боришига мос келиши нуткнинг мантикийлиги саналади. Фикр, тафаккур килиш соFлом булса, нутк хам талаб даражасида булади. Фикр нотyFри булса, нутк мантикий жихатдан тугал булмаслиги аник. Грамматик жихатдан шаклланмаган нутк хам, нуткда ноурин

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

кулланилган луFавий бирликлар, грамматик шакллар хам мантикка путур йетказади. Агар юрист тилнинг бутун коидаларини яхши билса-да, узи фикр юритаётган мавзуни яхши билмас экан, нуткнинг мантикийлиги юкори даражада булмайди. Зеро, улуF мутафаккир Форобий туFри таъкидлаганидек, "Мантикнинг аклга муносабати грамматиканинг тилга муносабати кабидир. Грамматика одамлар нуткини тарбиялагани каби, мантик хам тафаккурни хакикий йулдан олиб бориш учун аклни туFрилаб туради".

Нуткда мантикийликка эришиш учун, аввало, бир фикрни иккинчи фикрга боFлай олиш, мавзунинг мукаддима, асосий кисм хамда хотима кисмини туFри жойлаштира олиш, фикр юритилган мавзу юзасидан тегишли хулосалар чикара олиш махоратини шакллантириш зарурдир. Х,ар кандай вокелик юзасидан айтилаётган мулохазалар юкорида санаб утилган зарурий кисмларга эга булади, агар бу кисмлар тартиби узгартирилса, мантик йуколиши, максад амалга ошмаслиги аник. Шунинг учун нуткий мантик талабига мувофик гаплар уртасида хам изчиллик булиши, уларнинг бирида баён этилган фикр иккинчиси оркали тулдирилиши керак. Бу холат маълум бир фикрнинг тугашига кадар давом эттирилиши лозим. Гаплар уртасида фикрий изчиллик йуколиши билан мантикийликка путур йетади.

Ёзма юридик нуткнинг таъсирчанлиги.

Нуткнинг тузилиши, гапнинг ифодали суз, жумла ва иборалардан таркиб топиши, бадиий-тасвирий воситаларига кура тингловчи диккатини жалб кила олиши нуткнинг ифодалилиги саналади. Сузнинг турли маъно кирраларини хам кура олишга интилиш, ёзма нуткдаги сузларнинг фавкулодда уЙFунлигини таъминлаш мутахассисдан катта мехнат талаб этади. Мулокот вазиятининг мохиятига чукур йетмасдан танланган тил бирликлари, хар канча гузал булмасин, нутк эгасининг максадини ифодалай олмайди.

Маълумки, узбек тили нуткий воситаларга ута бой тиллардан биридир. Нуткка ранг-баранглик бериш, нуткий бадиийликни кучайтириш максадида купрок турли хил тасвирий воситаларга мурожаат килинади. Ана шу тил воситаларидан уринли ва унумли фойдалана олган нотиккина киши калбида хислар туFёнини уЙFOта олади. Тил кишиларнинг фикр-мулохазаларини кенг ва хар томонлама ёритиб беришда чегарасиз имкониятларга эга. Лекин ифодаланиши лозим булган фикр-мулохазаларнинг юкори даражада булиши учун тилнинг тасвирий воситаларини, унинг турли хил маъно нозикликларини тинмай урганиш лозим булади. Ана шундагина киска жумлаларда, матнларда

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

олам-олам фикрларни ифодалай олиш мумкин, чунки суз хар кандай фикрнинг либосидир.

ХУЛОСА

Юкорида айтиб утилган меъёрларга амал килиш нафакат лисоний саводхонликнинг асосини ташкил этади, балки конунларимизда белгилаб куйилган моддаларга мувофик, жавобгарлик учун жазо куллашда хам ноаникликларнинг олдини олади.

Шуни алохида таъкидлаш керакки, ёзма нутк замонавий юристларга саводли ёзиш, ижодий фикрлаш, фикр махсулини нутк шароитига мос равишда ёзма шаклларда туFри, равон хамда мантикан изчил ифодалаш куникмаларини шакллантириш учун хизмат килади.

REFERENCES

1. Саидов А., Саркисянс Г. Юридик тил ва хукукшунос нутки. Т.: Адолат, 1994,5-бет

2. Саидов А., Юридик тил хусусиятлари. // К,онун ва тил. Т.: 1997, 64-бет.

3. Саидов А.Саркисянс Г. Юридик тил ва хукукшунос нутки. Т.:Адолат, 1994,5-бет

4. Узбек тили пунктуатсиясининг асосий коидалари., Т., "Узбекистан", 2015, 4-б.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Usmonov S. Yuristning nutq madaniyati. T., 2007

6. O'zbek tilining imlo lug'ati. Tuzuvchilar: Sh.Raxmatullayev, A.Hojiyev.

7. Usmоnоv S. Davlat tilida ish yuritish amaliyoti - T., 2008.

8. Mahmudov N, Rafiyev A., Yo'ldoshev I. Nutq madaniyati va davlat tilida ish yuritish. T., 2014.

9. А'lаmоvа M., Ziyamuxamedova Sh. Nutqdа аks etаr bir оlаm bоylik - T.,

10. Rafiyev A., Qo'nishev J. Hozirgi o'zbek adabiy tili., T.: 2012.

11. Bеgmаtоv E. vа bоshq. Nutq mаdаniyati vа аdаbiy nоrmа. T.: O'zbеkistоn,

12. Ko'chimоv Sh.N. O'zbеkistоn Rеspublikаsidа qоnunchilik tехnikаsi (til, uslub, huquqiy аtаmаshunоslik). T.: 1996.

13. Mаhmudоv N. Til. T.: Yozuvchi, 1998. 13. Mirtоjiyеv M. Mаhmudоv N. Til vа mаdаniyat. T.: O'zbеkistоn, 1992. 14. Nе'mаtоv H., Bоzоrоv О. Til vа nutq. T.: 1993

2009.

1987.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.