Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИДА ҲУЖЖАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ВА ТАКОМИЛЛАШТИРИШДАГИ ЭНГ МУҲИМ ВА ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАР'

ЎЗБЕК ТИЛИДА ҲУЖЖАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ВА ТАКОМИЛЛАШТИРИШДАГИ ЭНГ МУҲИМ ВА ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
289
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ўзбек тили / хужжат / хужжатшунослик / расмийлаштириш / такомиллаштириш / архив / кутубхона / сақлаш / тил / услубиёт / шакллантириш / таҳлил / анализ. / Uzbek language / documentation / documentation / formalization / improvement / archive / library / storage / language / methodology / formation / analysis / analysis.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шерматова, Гузал Абдусаттаровна

Ушбу мақолада ўзбек тилида ҳужжатларни шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг муҳим ва долзарб масалалар таҳлил қилинган бўлиб, ушбу таҳлилларда хужжатларнинг тили ва услуби масаласи, шунингдек хужжат тайёрлаш ва расмийлаштиришда, энг аввало, ўзбек тилининг барча асосий қонуниятлари ва қоидалари баён қилинган. Ўзбек тилида ҳужжатларни шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг муҳим ва долзарб масалалар таҳлил қилиш натижасида Ўзбекистон хужжатшунослигини ривожлантиришга оид бир қатор таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MOST IMPORTANT AND ACTUAL ISSUES IN THE CREATION AND IMPROVEMENT OF DOCUMENTS IN THE UZBEK LANGUAGE

In this article, the most important and urgent issues in the formation and improvement of documents in the Uzbek language are analyzed, and in these analyzes the issue of the language and style of documents, as well as in the preparation and formalization of documents, first of all, all the main laws and rules of the Uzbek language are described. As a result of the analysis of the most important and urgent issues in the formation and improvement of documents in the Uzbek language, a number of suggestions and recommendations were developed for the development of the document science of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИДА ҲУЖЖАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ВА ТАКОМИЛЛАШТИРИШДАГИ ЭНГ МУҲИМ ВА ДОЛЗАРБ МАСАЛАЛАР»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

УЗБЕК ТИЛИДА ХУЖЖАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ВА ТАКОМИЛЛАШТИРИШДАГИ ЭНГ МУ^ИМ ВА ДОЛЗАРБ

МАСАЛАЛАР

Шерматова Гузал Абдусаттаровна

Сурхондарё вилояти юридик техникуми

Ахборот-ресурс маркази директори, Давлат тилида иш юритиш фани укитувчиси Термиз, Сурхондарё, Узбекистон E-mail: g. shermatov@gmail. com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада узбек тилида уужжатларни шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг мууим ва долзарб масалалар таулил цилинган булиб, ушбу таулилларда хужжатларнинг тили ва услуби масаласи, шунингдек хужжат тайёрлаш ва расмийлаштиришда, энг аввало, узбек тилининг барча асосий цонуниятлари ва цоидалари баён цилинган. Узбек тилида уужжатларни шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг мууим ва долзарб масалалар таулил цилиш натижасида Узбекистон хужжатшунослигини ривожлантиришга оид бир цатор таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: узбек тили, хужжат, хужжатшунослик, расмийлаштириш, такомиллаштириш, архив, кутубхона, сацлаш, тил, услубиёт, шакллантириш, таулил, анализ.

THE MOST IMPORTANT AND ACTUAL ISSUES IN THE CREATION AND

IMPROVEMENT OF DOCUMENTS IN THE UZBEK LANGUAGE

Shermatova Guzal Abdusattarovna

Law college of Surkhandarya region Director of the Information Resource Center, Teacher of administrative science in the state language Termiz, Surkhandarya, Uzbekistan E-mail: g.shermatov@gmail.com

ABSTRACT

In this article, the most important and urgent issues in the formation and improvement of documents in the Uzbek language are analyzed, and in these analyzes the issue of the language and style of documents, as well as in the preparation and formalization of documents, first of all, all the main laws and rules of the Uzbek language are described. As a result of the analysis of the most important and urgent

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

issues in the formation and improvement of documents in the Uzbek language, a number of suggestions and recommendations were developed for the development of the document science of Uzbekistan.

Key words: Uzbek language, documentation, documentation, formalization, improvement, archive, library, storage, language, methodology, formation, analysis, analysis.

НАИБОЛЕЕ ВАЖНЫЕ И АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ СОЗДАНИЯ И

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ДОКУМЕНТОВ НА УЗБЕКСКОМ

ЯЗЫКЕ

Шерматова Гузал Абдусаттаровна

Юридический техникум Сурхандарьинской области Директор Информационно-ресурсного центра, Преподаватель административных наук на государственном языке Термез, Сурхандарьинская область, Узбекистан E-mail: g. shermatov@gmail. com

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализируются наиболее важные и актуальные вопросы в формировании и совершенствовании документов на узбекском языке, и в этих анализируется вопрос языка и стиля документов, а также в подготовке и оформлении документов, в первую очередь всего описаны все основные законы и правила узбекского языка. В результате анализа наиболее важных и актуальных вопросов формирования и совершенствования документов на узбекском языке был выработан ряд предложений и рекомендаций по развитию документоведения Узбекистана.

Ключевые слова: узбекский язык, документация, документация, формализация, совершенствование, архив, библиотека, хранилище, язык, методология, формирование, анализ, анализ.

КИРИШ

Узбек тилига давлат тили макоми берилган бугунги кунда хужжатчиликнинг шаклланиши учун бутун имкониятлар очилди. Муассаса, ташкилот, корхона ва бирлашмалардаги ишни ишлаб чикариш тараккиётига мувофик ташкил этишда, умуман, бошкарув сохасида хужжатларнинг урни ва ахамияти бекиёсдир. Айни пайтда хужжатлар матнини тузиш бошкарув аппарата фаолиятидаги энг сермехнат ва сермашаккат жараёндир. Бу жараённинг ок,илоналиги ва самарадорлигини оширмасдан туриб, умумий

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

бошкарув маданиятини юксалтириб булмайди. Жамият хаёти барча жабхаларининг жадал ривожи эса бошкарув маданиятининг даражасига бевосита боглик.

Шунинг учун хам замонавий рахбар хар кандай зарурий ахборотни расмий - иш тилининг тегишли шаклларида бемалол ифодалай олиши, идоравий иш юритиш малакаларини пухта эгаллаган булиши зарур.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Хужжатларни тайёрлаш, расмийлаштиришда тилнинг барча асосий конуниятлари ва коидаларини маълум даражада билиш зарур, шунингдек, тилнинг имло коидалари, тиниш белгилари ва услубий коидалар хам пухта эгалланган булиши керак. Шу маънода, узбек хужжатчилигида хам жиддий урганилиши, амалий ва назарий тадкик этилиши лозим булган айрим уринлар бор. Айникса, хужжат номларини узбек тилининг уз имкониятлари асосида шакллантира бориш, хужжатчиликдаги суз, суз бирликлари ва ибораларнинг узбекча мукобилини излаб топиш ва амалиётга киритиш мухим вазифалардан саналади.

Республикамизда расмий иш услубини урганиш буйича илк кадамлар куйилган, хусусан бир номзодлик диссертацияси химоя килинган. 1 Мустакиллик йилларидан кейин хам хужжатчилик сохасига оид бир канча адабиётлар ва кулланмалар яратилди. Жумладан, "Расмий услубнинг дипломатик ёзишмалар тури" (Мухиддинова Х.С., Абдуллаева Н.А.)2 , "Давлат тилида иш юритиш" (М.Аминов, А.Мадвалиев, Н.Махкамов, Н.Махмудов, Ё.Одилов)3 каби амалий кулланмаларни эътироф этиш жоиз. Бу кулланмаларда узбек тилидаги иш юритиш хужжатларига умумий таъриф ва тавсифлар берилган. Шунингдек, "Давлат тилида иш юритиш" кулланмасида иш юритиш хужжатлари каторида хизмат ёзишмалари турлари, шакллари ва мазмуни кабилар бирмунча кенгрок ёритиб берилган.

Хизмат хужжатлари оркали давлатлар, идоралар, ташкилотлар, турли муассасалар, корхоналар уртасида расмий алокалар урнатилади, турли мазмундаги хизмат алокалари амалга оширилади. Иш когозлари мазмунининг мукаммал, тулик, аник ва лунда булиши уни кабул килувчи томоннинг осон тушунишини таъминлайди. Хужжатшунос А.С.Головач шундай ёзади:

1 Бабаханова Д.А. Официально-деловой стиль современного узбекского литературного языка. Авторефарат дисс. на соискание уч. ст. канд. филол. наук. -Ташкент, 1987.

2 Мухиддинова Х.С., Абдуллаева Н.А. Расмий услубнинг дипломатик ёзишмалар тури. - Тошкент: Узбекистан Республикаси Халк таълими вазирлиги Республика таълим маркази, 1997.

3 М.Аминов, А.Мадвалиев, Н.Махкамов, Н.Махмудов, Ё.Одилов. Давлат тилида иш юритиш. Амалиий кулланма. "Узбекистон нашриёти", Тошкент-2020.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

"Бошкарув сохасидаги камчиликларнинг асосий сабабларидан бири айни соха ходимларининг купчилигида назарий ва амалий тайёргарликнинг бушлигидир, улар муассаса, ташкилот ва корхоналарда кабул килинган хужжатлар билан ишлаш йурикномалари, усуллари ва йуллари мажмуини етарли даражада билмайдилар"4 . Натижада хужжат матнида ва мазмунида турли гализликларга йул куйилади. Хужжатлар тилида хатоликларга йул куймаслик, холисликни таъминлаш учун юкорида таъкидланганидек, тилнинг барча асосий конуниятлари ва коидаларини маълум даражада билиш зарурдир.

Илмий маколани тайёрлашда умумлаштириш, дедуксия, тизимли ёндашув, киёсий-хукукий тахлил, статистик ва амалиёт материалларини урганиш каби усуллардан фойдаланилган.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбек тилида хужжатларни шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг мухим ва долзарб масалаларини ёритишдан аввал хужжат ва унинг кисмларига нисбатан асосий тушунчалар ва таърифдарга тухталиб утишимиз максадга мувофикдир. Хужжат кенг маънода маълумотлар кайд этилган моддий буюмлар (когоз, киноплёнка, фотоплёнка, магнитофон лентаси, перфокарта ва б.). Хужжатлар матн, тасвир, товуш ва бошка унсурлардан иборат булиши мумкин. Мазмунига кура, хужжат илмий-техника хужжатлари (маколалар, китоблар, патентлар, чизмалар, жадваллар ва хк.), хукукий хужжатлар (карорлар, фармонлар, шартномалар ва хк.), бошкарув хужжатлари (буйруклар, курсатмалар, карорлар ва х.к.)га булинади. Шаклланиш манбаига кура, бирламчи ва иккиламчи (рефератлар, аннотациялар ва хк.) хисобланади. Хужжатлар узаро фаркланади. Масалан идоранинг хужжатлар туплами, одатда, кириш, чикиш ва ички (хизматда фойдаланиш учун) хужжатларига булинади. Ёки булмаса, банк муассасасининг хужжатлари ичидаги мижозлар банкка такдим этадиган хужжатлар: тулов топширикномалари, чек ва бошка кириш хужжатлари; банк иштирокида расмийлаштириладиган ва мижозларга бериладиган хужжатлар чикиш хужжатлари хисобланади.

Узбек хужжатчилигини шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг мухим ва долзарб масалалардан бири хужжатларнинг тили ва услуби масаласидир. Хужжат тайёрлаш ва расмийлаштиришда, энг аввало, узбек тилининг барча асосий конуниятлари ва коидаларини маълум даражада тасаввур этиш зарур. Хар бир рахбар, бошкарув муассасаларининг ходимлари, умуман, фаолияти иш когозларини тузиш билан боглик киши узбек тилининг имлосини, тиниш белгилари ва услубий коидаларини эгаллаган булиши керак.

4 Головач А.С. Оформление документов. Киев-Донецк, 1983.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

Бусиз бугунги тараккиётимиз талабларига жавоб берадиган аник, лунда ва теран мантикли хужжатчиликни яратиб булмайди. Хисоб-китобларга Караганда, бошкарув сохдсидаги хизматчилар Уз иш вактларининг 80 фоизгача кдсмини хужжатлаштириш ишига сарфлар экан. Мазкур ходимлар узбек тили конуяиятларидан яхши хабардор булмаса, иш вактларининг бутун 100 фоизинибу ишга сарфлаганларида хам ижобий натижага эришиш кийин.

Узбек хужжатчилигидаги жиддий урганилиши, амалий ва назарий тадкик этилиши лозим булган Уринлардан бири айрим хужжатларнинг номланиши масаласидир. Бир неча тур хужжатлар рус тилида кандай номланса, узбек тилида хам шундайлигича номлаб келинган. Шуролар даврида идоравий иш юритиш, асосан, рус тилида олиб борилганлиги учун хам бунга эхтиёж булмаган.

Бундай хол хужжатларнинг номларида, матнида хам куп кузатилган. Узбек тилида узок вактлар кУлланишда булган «справка», «рапорт», «инструкция», «акт», «характеристика» каби куплаб хужжат номлари учун тегишли узбекча мукобил сузлар йУкмиди?! Изланса, тарихимизга, ноёб китобларимизга мурожаат килинса, топиларди. Юсуф Хос Х°- жибнинг «Кутадгу билиг» (XI аср) асарида «ёрлик, нома» маъносидаги «билдиргулук» сузи бор. Бу суз соф туркий «билмок» феълидан ясалган. Шуларни хисобга олиб, «рапорт» дейиладиган хужжатни узбек тилида «билдириш» сузи билан номлаш мумкин. «Справка» маъносини «маълумотнома» сузи бемалол ифода этиб келмокда.

«Акт» шундай хужжатки, унда аникланган муайян ходиса ёки бирон-бир фактнинг тугрилиги тасдикланади ва бунга бир неча кишининг гувохдиги келтирилади. Шундай экан, бу хужжатни узбек тилида «далолатнома» сузи билан атайвериш мумкин, бу суз мазкур хужжатнинг мохиятини тугри ва тулик акс эттира олади. Мазкур суздаги «нома» кисми хужжатнинг ёзма шаклда эканлигига ишора килади. «Инструкция» сузи Урнида узбекча «йурикнома» сузини бемалол ишлатиш мумкинлигини кейинги йиллардаги амалиёт курсатиб турибди. Кискаси, хужжат номларини узбек тилининг уз имкониятлари асосида шакллантира бориш, хужжатчиликдаги суз ва ибораларнинг узбекча мукобилини излаб топиш ва амалиётга киритиш бугунги куннинг талабидир.

Хужжатлар матнига куйиладиган энг мухдм талаблардан бири -холисликдир. Хужжатлар расмий муносабатларни ифодаловчи ва кайд этувчи расмий ёзма воситалар сифатида ахборотни холис акс эттирмоги лозим. Шунинг учун хужжатлар тилида суз ва суз шаклларини куллашда муайян чегараланишлар мавжуд. Хусусан, расмий иш услубида кичрайтириш-эркалаш кушимчаларини олган сузлар, кутаринки-тантанавор ёки бачкана, дагал сузлар,

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

meBara oug cy3nap, Top goupagaru KumunapruHa TymyHaguraH cy3nap, yxmarnm, ^öHnamupum, Myöonara, ucraopa, Tamxuc Kaöu o6pa3nu Ta^aKKyp u^ogacu ynyH xH3MaT KHnyBHH ycynnap umnaranMafigu. YnapHHHr umnaranumu xy::araap Maraugaru H^ogaHHHr Hoxonucnurura onuö Kenagu.

Xy::aT MaTHH aHuKguK, uxnaMnuK, nyHganuK, Ma3MyHufi TynuKnuK Kaöu Tanaönapra xaM :aBoö Sepumu KepaK. By Tanaönapra :aBoö 6epa onMafiguraH xy::aT HHHaKaM xy::aT öyna onMafigu, öyHgafi xy::aT urn wpuTum :apaëHura xanaKHT öepagu, yHHHr caMapagopnuruHH KecKHH nacafiTupagu. Xy::araap MaTHHHHHr xonucnuK, aHHKnuK, uxnaMnuK, nyHganuK, Ma3MyHHfi TynuKnuKgaH uöopaT 3apypufi cu^araapu xy^^aTnunuK TunuHHHr y3ura xoc ycnyöu, yHgaru Y3ura xoc cy3 Kynnam, Mop^onoruK Ba cuHTaKTHK xycycuaraap opKanu TatMHHnaHagu.

Xy::araap Tunuga ot TypKyMura oug cy3nap Kyn KynnaHagu. XaTro $etn öunaH u^oganaHyBHu xapaKaT Ba xonaraap u^ogacu ynyH xaM oTra a kuh cy3 rnaKmapu TaHnaHagu, atHu «xapaKaT homu» geö aTanyBnu cy3 maKrnapu $aon umnaranagu: «...тafiëpгapпнкнннг öopumu xaKg^», «..gapopHuHr öa^apunumu Tyrpucuga», «...ëpgaM öepum MaKcaguga», «...Kaöyn KunumuHrroHu cypafiMaH» Kaöu.

Oetn rnaKmapuHuHr KynnaHumuga xaM SupMyHna y3ura xocnuKnap MaB:yg. XycycaH, Ma^xyn HucSaTgaru 3-maxc öyfipyK-ucTaK Mafinugaru ëKu yTraH (ëKu xoзнpгн-кeпacн) 3aMoHgaru $etn maKmapuHuHr KYnnaHum gapa:acu aHna WKopu: TonmupuncuH, TacguKnaHcuH, öa^apuncuH, SymarancuH, TafiuHnaHcuH; эmнтнпgн, Kapop KunuHgu, Kypuö nuKungu, Kypcarnö yrangu Kaöu. Xy::araapgaru ran Kypunumu, ogarga, TacHu^narn, Mafiga KucMnapra a:paramra, Kafig этyвнн Ba Kapop KunyBnu KucMnapHuHr Supnurura, yMyMaH, caSaS-oKuSaT Ba mapT-oKuôar MyHocaöaraapura acocnarngu. fflyHuHr ynyH xaM xy::araapga HucöaTaH y3yH :yMnanap, MypaKKaönamraH, yromuK öynaKnu rannap Kyn KynnaHagu. .^kuh ran TapKuöuga ogaTgaru cy3 TapTuöura KaTtufi puoa KunuHagu, Saguufi Ba öomKa acapnapga MyMKuH öynraH rafipuogarafi cy3 TapTuöura fiyn KyfiunMafigu.

Xu3MaT xaraapu Ma3MyHuga ot TypKyMura oug cy3nap xy::araap TunuHuHr TyrnyHapnu Ba nyHga SynumuHu TatMuHnamu KepaK. X,y::aT MaTHuHuHr paBmaHnuru, ^uKpHuHr aHu^nuru, Ma3MyHHuHr Tynu^ Synumu ynyH ot TypKyMugaru cy3nap y3 ypHuga Ba Ma3MyHra moc paBumga umnaTunumu Ma^cagra MyBo^uKgup. ^y::aTnap Tunu - öy Myno^oTHuHr pacMufi xycycuaTuHu TatKugnamra ëpgaM öepaguraH neKcuK BocuTagup. MaTHga cy3 Ba maK^Hu TaHnam,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1), Jan., 2023

жумлалар тузиш, маълумотни тугри етказиш хужжатлар тилининг тулик ва тушунарли булишини таъминлайди.

Хужжатда келтирилган маълумот уни кабул килувчига хабарга кандай муносабатда булиш тугрисида хам сигнал беради. Хизмат ёзишмалари давлатлар, идоралар, ташкилотлар, корхоналар уртасида, шунингдек, бир томондан шахс, бошка томондан жамият, давлат, муассаса уртасида урнатиладиган расмий муносабатлар сохасига хизмат килади. Шунинг учун расмий маънога эга булган хар бир суз, хар кандай грамматик курилиш, манзил эгасига жуда мухим ахамиятга эга булган хабарни олганлигини, унга жиддий ва масъулиятли муносабатда булиши, у ёки бу вазифани бажариши кераклигини билдиради.

Хдмонки, хар кандай хужжат, энг аввало, ахборот ташувчи восита экан, унинг ахборот сигимини кенгайтириш, фикрнинг теран, мантикди булиши мухимдир. Шунинг учун хужжатда тилнинг ортикчалик принципини четлаб утиш, сузларни тежаш принципидан окилона фойдалана билиш керак. Бунинг учун кискартмаларни куллаш яхши натижа беради, бунда меъёрга катъий ва изчил амал килмок лозим. Чунки кискартмалар узбек тилининг табиатига у кадар мос эмас, шунинг учун хам кискартмалар узбек тилида унча куп кузатилмайди. Хрзирда бир кадар одатга кирган кискартмаларимиз бор: «проф.» (профессор), «км» (километр), «ш.к.» (шу каби), «ва х.к.» (ва хоказо) ва бопщалар. Айни пайтда тилимизнинг суз ва суз бирикмаларидаги ички маъновий имкониятларидан кенгрок ва унумли фойдаланмок зарур. Хужжатдаги фикрни аник, лунда баён килишда хатбошининг ахамияти хам катта. Х,аР бир янги, алохида фикр хатбоши билан ажратилиши, бир хатбошидан иккинчи хатбошигача булган матн 4-5 жумладан ошмаслиги максадга мувофик. Хужжатчиликда имло ва тиниш белгилари масаласига алохида эътибор килиш керак. Хужжатнинг номини ёзишда бизда хар хиллик мавжуд, хусусан, баъзан кичик харф билан, баъзан бош харф билан ёзилади. Хужжатнинг номи булганлиги учун уни бош харф билан ёзган маъкул, шунингдек, босма матнда бошка усул билан, масалан, мазкур номни тулигича бош харфлар билан ёзиш оркали хам ажратиб курсатиш мумкин. Лекин хужжатнинг номи булганлиги учун (сарлавхалардаги каби) ундан сунг нукта куйиш шарт эмас.

ХУЛОСА

Юкоридаги айтилган фикр ва мулохазалардан келиб чиккан холда хулоса киладиган булсак, расмий иш юритиш хужжатларининг узига хос тил хусусиятлари мавжуд. Шунингдек хужжат юритишда хар доим маълум бир тил

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

коидаларига амал килинади ва бунга катта ахамият берилади. Бундан ташкари бошкарув сохасида хужжатлар билан ишлаш йурикномалари, усуллари ва йуллари мажмуи мукаммал даражада эгалланган булиши лозим. Иш когозлари мазмунида бир хил лингвистик дизайнга эга булган тил бирликлари ишлатилиши табиийдир хамда хужжатларда лингвистик моделлар ва уларнинг нуткий вариантларидан тугри фойдаланиш хужжат мазмунини тушунишни осонлаштиради.

Узбек тилида хужжатларни шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг мухим ва долзарб масалаларига эътиборли булишимиз хужжатда тегишли гапга мос келадиган синтактик моделни ва унинг нутк вариантини тугри танлай билиш лозим. Жужжат матнларида баёнот, тавсифлаш, тасвирлаш холати устунлик килади, шунга мувофик матнларнинг мазмуни коида тарикасида куплаб тафсилотларни номлашни талаб килади.

Узбек тилида хужжатларни шакллантириш ва такомиллаштиришдаги энг мухим ва долзарб масалаларини тахлил килиб куйидаги амалий таклифларни беришимиз мумкин:

Биринчидан, хужжатнинг мазмуни тулик ва мукаммал булишини таъминлашда тил бирликларидан тугри фойдаланиш;

Иккинчидан, хужжатларнинг расмий хусусиятидан келиб чикиб матнда суз ва шаклни танлаш, жумлалар тузиш, маълумотни тугри етказиш;

Учинчидан, хужжатлар тилининг тулик ва тушунарли булишини таъминлаш;

Туртинчидан, расмий маънога эга булган хар бир суз, хар кандай грамматик курилишни танлашда холисликка таяниш, хужжат юритишда жиддий ва масъулият билан муносабатда булиш талаб этилади.

REFERENCES

1. Аминов М., Мадвалиев А., Махкамов Н., Махмудов Н., Одилов Ё. Давлат тилида иш юритиш. Амалиий кулланма. - Тошкент: "Узбекистон нашриёти", 2020.

2. Бабаханова Д.А. Официально-деловой стиль современного узбекского литературного языка. Авторефарат дисс. на соискание уч. ст. канд. филол. наук. -Ташкент, 1987.

3. Мухиддинова Х.С., Абдуллаева Н.А. Расмий услубнинг дипломатик ёзишмалар тури. - Тошкент: Узбекистон Республикаси Халк таълими вазирлиги Республика таълим маркази, 1997.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

4. М.Аминов, А.Мадвалиев, Н.Махкамов, Н.Махмудов, Ё.Одилов. Давлат тилида иш юритиш. Амалиий кулланма. "Узбекистон нашриёти", Тошкент-2020.

5. Мухиддинова Х.С., Абдуллаева Н.А. Расмий услубнинг дипломатик ёзишмалар тури. - Тошкент: Узбекистон Республикаси Халк таълими вазирлиги Республика таълим маркази, 1997.

6. Головач А.С. Оформление документов. - Киев-Донецк, 1983.

7. Учебное пособие. По дисциплине делопроизводство. - Новосибирск. СГГА

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.